Бабић, Никољдан, Скуцани, Гламоч
Припада хаплогрупи
I2-PH908. Нема превише блиских поклапња на пројекту. Од специфичнијих вредности се можда једино издваја 10 на 391.
У литератури о Бабићима из Скуцана стоји:
Бабићи (старо презиме Бајићи) доселили су се из Унца у Ђуличане у првој половини 19. века. Ту је дошла жена са три нејака сина. Отуда су прешли у Скуцане. Славе Св. Николу.
https://www.poreklo.rs/2013/10/20/poreklo-prezimena-selo-skucani-glamoc/Тестирани наводи слично предање, по ком потичу од Бабића из Дрвара који славе Стевањдан. Међутим, како имамо тестиране Бајиће са том славом из поменутог места, може се рећи да је ово предање нетачно иако Бајићи припадају истој хаплогрупи. Тестирани Бабић и Бајић се разликују на 6 маркера од упоредивих 23.
Бабића Никољштака има и у Бабића Брду код Гламоча које се налази недалко од Скуцана, али са нешто друкчијим предањем о пореклу:
Бабићи су се звали Синани и дошли су из Црне Горе „још кад је било Душаново“. Прво су сели у Ваган, испод Шумњака. Кад су Турци ударали, њих је двадесет изгинуло бранећи цркву. Код цркве и сад стоје споменици њихових погинулих предака. Одатле је дошла баба са четири нејака сина у Брдо. Славе Св. Николу.
https://www.poreklo.rs/2013/10/19/poreklo-prezimena-selo-babica-brdo-glamoc/Такође, сличну причу (помињање Ђуличана) као Бабићи из Скуцана имају и Бабићи из Јаруге код Босанског Грахова, али они славе Јовањдан:
БАБИЋИ – Тврде да су поријеклом из Гламоча. Ради објашњења њиховог поријекла наводимо следеће: у селу Ђуличани код Гламоча, Бабићи причају да су им преци из Котара, на далматинско-личкој граници. Одатле је баба довела два сина у Петрово Врело почетком XVII вијека. Они су након краћег времена преселили у Кучиштине, а послије у Брда. Из Брда су у Јаругу дошли 1860. године у кметство. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.
https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/Милојевић за Бабиће у Ђуличану не наводи крсну славу:
Бабића преци живели су у Котарима, на далматинско-личкој граници. Одатле је баба извела два сина и дошла у Петрово Врело почетком 17. века. Ту их је било две куће. Овде су живели мало времена, па пређу под страну, на североисток, у Кућиштине. Ту им вода однесе кућу и четворо чељади се удави. Они онда пређу у Брдо и одатле се населе овде у кметство око 1860. године.
https://www.poreklo.rs/2013/10/21/poreklo-prezimena-selo-djulican-glamoc/Бабића Никољштака у Далмацији има у Врлици и Уздољу код Книна:
БАБИЋ (46) – Свети Никола (присутни у 18. веку, Кукар)
https://www.poreklo.rs/2017/10/09/poreklo-prezimena-naselje-vrlika/Бабић, (5), славе Никољдан;
https://www.poreklo.rs/2012/06/06/poreklo-prezimena-selo-uzdolje-knin/