Газдић, Ђурђевдан, Зорловићи/Пљевља, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135653, род Љешњана-Војинића
За Газдиће се сматра да су староседеоци на Ковачу и да су у сродству са братством Ковач које је старином из Херцеговине. По народном предању и планина Ковач добила је име по неком Ковачу који се ту доселио, а чији су потомци Газдићи. У неким изворима доводе се у везу са братством Матијевић. Помиње се и претпоставка да им је првобитно презиме било Бранковић, којих је било само једна кућа у време када су дошли Турци. Презиме Газдић добили су накнадно када им је паша Бољанић, за кога се тврди да је од њих, поклонио пространа имања.
Осим у Зорловићима, Газдићи су у пљеваљском крају живели у Бољанићима, Ковачу, Поблаћу , Биједићима, Матаругама, Боровици и Пљевљима. Одатле су се селили у друге крајеве данашње Црне Горе, као и у Босну и Србију у области Старе Херцеговине и Старог Влаха, где их данас има све до вишеградског и златиборског краја.
Презиме Газдић јавља се и код других породица које славе различите славе.
Тестирани Газдић припада грани I2-Y135653 и роду Љешњана-Војинића. Осим маркера DYS385=15-16 по којем се препознаје припадност овом роду, хаплотип тестираног Газдића карактерише и ретка вредност DYS635=25 која је изгледа специфична за Газдиће или представља приватну мутацију тестираног, с обзиром да се не јавља код других припадника рода Љешњана-Војинића. Газдић је уједно први тестирани Љешњанин-Војинић који слави Ђурђевдан. С обзиром да је хаплотип Газдића близак модалном хаплотипу Љешњана-Војинића има већи број блиских хаплотипова унутар рода од којих се разликује на два маркера од 23 упоредива.
