Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2172653 пута)

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7840 послато: Октобар 02, 2020, 10:43:55 поподне »
Јововићи би требали да су од Тадића.

 Нећу да оспоравам твој навод , али да појасним зашто овако мислим. Гутаљи кои су сигурно од Јововића из Пиве прво су се населили у Врхпрачу засеок Гута у подножју Јахорине. Тако су ти Јововићи преименовани у Гутаље. Ту су били кратко вријеме за једну генерацију отприлике. Одатле преселили на Романију село Понор.
 А ту имамо и Тадиће. И није ријетко да су миграције ишле у правцу куда је већ један рођак или брат одселио.
Ето толико....

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1472
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7841 послато: Октобар 02, 2020, 11:27:20 поподне »
Нећу да оспоравам твој навод , али да појасним зашто овако мислим. Гутаљи кои су сигурно од Јововића из Пиве прво су се населили у Врхпрачу засеок Гута у подножју Јахорине. Тако су ти Јововићи преименовани у Гутаље. Ту су били кратко вријеме за једну генерацију отприлике. Одатле преселили на Романију село Понор.
 А ту имамо и Тадиће. И није ријетко да су миграције ишле у правцу куда је већ један рођак или брат одселио.
Ето толико....

Занимљиви подаци. Надам се да ће се у неком наредном периоду тестирати Јововићи из Пиве.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12278
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7842 послато: Октобар 07, 2020, 07:05:18 поподне »
Каменаровић, Ивањдан, Доброта, Котор, J2b-M205>Y22059

"Осим тога је врло вероватно, да су овде живели у то време и Алексићи и бар већина од брастава, што знају, да су се иселило са земљишта Цетињског Племена а ниједно од садашњих брастава тога племена не зна, да је са њима род, а то су: Лажете–Златаревићи и Жутковићи у Херцеговини, Томановићи, Добриловићи, Дапчевићи, Никићевићи, Каменаровићи и Ивановићи у Боки, Ковачи у Црногорској Крајини, Маруновићи (Палаорићи) у Бјелопавлићима, можда и Зимоње (Зимоњићи) у Гружи и Васићи у ужичкој Пожези.

"Пејановићи знају, да их има исељених у Доброту у Боки. Код Накићеновића се у Доброти не помињу ни Пејановићи ни уопште досељеници из М. Залаза. Али се именују четири браства, за која се каже, да су из Црне Горе (Добриловићи у 17. веку, а Дапчевићи, Никићевићи и Каменаровићи у 16. веку) и да славе Ивањдан, те је врло вероватно, да су нека од њих пореклом од тих Пејановића."

"За старе Илијашевиће кажу да су седели у Илину Долу, код Илина Ждријела, и да су се одселили у Доброту y Боки и тамо примили католичанство. Ни њих не помиње Накићеновић ни у Доброти ни у Боки уопште. Али су они можда у Доброти променили презиме, те ће бити једно од тамошњих брастава, за која се само зна, да су се одавно (у 16. и у 17. веку) доселила из Црне Горе (Дапчевићи, Никићевићи, Каменаровићи, Добриловићи), католици су и сад славе „Св. Ивана“)."

Извор: Јован Ердељановић, "Стара Црна Гора: етничка прошлост и формирање црногорских племена"



Извор: Сава Накићеновић, “Бока”

Каменаровића има и у Шкаљарима. Из Шкаљара је и тестирани Петровић J2b-M205, али не постоји ближе поклапање са Каменаровићима. Мада Каменаровићи из Шкаљара изгледа славе Св. Враче: https://www.poreklo.rs/2013/05/26/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1kaljari-kotor/

Каменаровић упада у род “А” у пројекту (потенцијални J-Y22063). Најближа поклапања (23/23, 22/23) са Крајишницима:

- Јањатовићи,
- Усорци (Наранчићи, Мандићи, Кангрге)
- Мркобраде
- Трикићи (Кецмани)

Осим тога, блиски су му припадници J2b-M205 из Источне Херцеговине и Шумадије, као и већина тестираних Y22063+.

Тестирани Каменаровић на 17 маркера има потпуно поклапање са једном породицом из необјављеног истраживања, која такође слави Ивањдан. Како је та друга породица из Срема, а даље из Лике, вероватно је у питању случајност.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9718
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7843 послато: Октобар 07, 2020, 07:18:36 поподне »
Каменаровић, Ивањдан, Доброта, Котор, J2b-M205>Y22059

Је ли ово Ивањдан (Рођење Светог Јована), или Свети Иван (7. јануара по грегоријанском календару), односно - је ли тестирани православан или римокатолик?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12278
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7844 послато: Октобар 07, 2020, 07:47:21 поподне »
Је ли ово Ивањдан (Рођење Светог Јована), или Свети Иван (7. јануара по грегоријанском календару), односно - је ли тестирани православан или римокатолик?

Мислим да је у питању Рођење Светог Јована. Али најбоље да тестирани сам ово потврди, ако прати форум. Или можда онај чији је ово кандидат.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4038
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7845 послато: Октобар 07, 2020, 08:01:52 поподне »
Тестирани је навео да слави Усјековање и да је поријеклом од добротских Каменаровића. Ако сам добро разумио, ради се о православцу, иако су добротски Каменаровићи католици. Мало нејасно поријекло овог тестираног.

Иначе, добротски Каменаровићи су тврдили да потичу од херцеговачких Красојевића, користили су и њихов грб из илирских грбовника. Накићеновић такво што не наводи, па није искључено да су избором грба из каталога, Каменаровићи изабрали и породично предање о поријеклу од Красојевића.

http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=9508

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9718
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7846 послато: Октобар 07, 2020, 08:17:55 поподне »
Тестирани је навео да слави Усјековање

Дакле, имамо све верзије прослављања Светога Јована (Ивањдан, Зачеће, Усековање, католички Свети Иван) код Каменаровића.

Ако узмемо ону Ердељановићеву претпоставку да су они од пјешивачких досељеника у његушке Залазе, имамо и Јовањдан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9718
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7847 послато: Октобар 07, 2020, 08:19:05 поподне »
Мало нејасно поријекло овог тестираног.

Ово треба разрешити, јер су Каменаровићи из Доброте римокатолици.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9718
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7848 послато: Октобар 07, 2020, 08:26:05 поподне »
Тестирани је навео да слави Усјековање

Усековање главе Светог Јована је јако ретка слава, и мене је одувек чудило како овај несрећни догађај уопште може бити слава, нарочито имајући у виду да се ради о веома строгом посту на тај дан. Међутим, могуће је да су неки родови узели за крсну славу Усековање због неког важног догађаја који се збио за њих на тај дан.

Знам да има једна група родова у Спичу (околина Сутомора) који славе Усековање.

Било би добро да тестирани мало детаљније појасни о свом пореклу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1607
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7849 послато: Октобар 07, 2020, 11:11:55 поподне »
Слава Добриловића, има их у Плужинама Јовањдан.
Кад су дошли на Деветак узели Ђурђевдан, а прислугу Никољдан.

Тачно, исти Добриловићи су у Џимиријама на Хан Пијеску. Колико се сјећам из приче једног Добиловића из Џимрија, Змај од Ноћаја је њихов. :)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2277
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7850 послато: Октобар 09, 2020, 01:26:17 поподне »
Пиуковић, католик, Матеовићи/Mátételke, Мађарска

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестираном Пиуковићу најближи је његов раније тестирани презимењак. Од 23 упоредива маркера, разликују се само на два - DYS439 и DYS570. О овој породици писано је више приликом објаве резултата првог Пиуковића:

Пиуковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани о свом пореклу каже: "Пиуковићи су племићка буњевачка породица која је у Суботици од 1687. године. Као племићи су добили Моравицу и основали село Матејевиће у данашњој Мађарској. Веома бројна породица - има их од Суботице до Сомбора, па и у Баји".

У нашем Пројекту до сада смо располагали са пар буњевачких хаплотипова који су, као и тестирани, динарик-север, међутим Пиуковић није близак ниједном.

Нема потпуних поклапања ни међу осталима у Табели, реч је о донекле специфичном хаплотипу.

Ретку вредност DYS385=15-15 дели са тестиранима из реда старинаца у Пиви I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328, али са, по хаплотипу, најближим из овог рода има пет разлика на 23 упоредива маркера. Пет разлика на 23 упоредива маркера има и са неким породицама са Косова и неким бошњачким породицама (резултати нису јавни).

Са једном породицом из САНУ истраживања из Јабланице има поклапање 15/17, док са другом са Баније има поклапање 14/17.

Можда би могао бити у даљој вези са I-S17250* породицама које славе Марковдан из Лике и Крајине (Ђукић, Љубоја...).

Nešto više o Pijukovićima, iz moje knjige "Plemićke porodice u Somboru do kraja XVIII veka" (Sombor, 2018, str. 178-180):

Bunjevačka porodica Pijuković zapisana je najranije 1715. g. u crkvenim protokolima Baje i Almaša, a 1717. g. i Subotice (na popisu subotičkih graničara zabeležen je 1720. godine, među stanovnicima Almaša koji su kuće imali u subotičkom šancu, Mijat Pijuković).  Plemićko pismo i grbovnicu carica Marija Terezija dodelila je u Požunu, 28. oktobra 1741. godine, Ivanu Pijukoviću, njegovoj supruzi Marti rođ. Garašević, kao i njihovoj deci Jerolimu, Filipu, Antunu, Josipu, Grguru, Karlu, Damjanu i Mariji, kao i Jerolimovim sinovima Mihailu i Marku.  Plemstvo je potvrđeno u Bačkoj županiji, 15. februara 1742. godine. 

Plemićki grb: na plavom polju štita nalazio se, na zelenom tlu, zlatan stojeći lav, koji je u desnoj podignutoj šapi držao zlatan buzdovan. Na gornjoj ordinariji ili vrhu štita, na crvenom polju se nalazila zlatna šestokraka zvezda u levom uglu i srebrn polumesec u desnom uglu. Iz kacige i krune iznad štita uzdizao se ratnik u crvenoj dolami i mrkoj kapi sa crvenom kićankom, sa podignutom sabljom u desnoj ruci. Plašt oko štita bio je zlatno-plav sa desne i srebrno-crven sa leve strane. 

Od porodice Čejtej Pijukovići su 1749. g. kupili posed Mateović (15-tak kilometara istočno od Baje), a tri decenije kasnije, u aprilu 1779. godine, darovnicom carice Marije Terezije, naslednici Pijukovića dobili su ovaj posed u večito vlasništvo, sa pravom da uz prezime koriste i plemićki dodatak „od Meteovića“.  Na državnom popisu ugarskog plemstva 1754/55. g. u Bačkoj županiji zapisani su Jerolim, Filip i Antun Pijuković. 

Sreski načelnik Bačke županije od 1759. g. bio je pl. Antun Pijuković (1722-1791), sin Ivana Pijukovića.  On je, od 1777. do 1787. godine, a zatim ponovo tokom 1790/91. godine, bio na položaju drugog podžupana Bačke županije.  Istovremeno, od 1769. godine, županijski komesar i asesor Bačke županije bio je Nikola Pijuković,  koji se, kao stanovnik Sombora, javlja od druge polovine sedamdesetih godina XVIII veka. Godine 1778. kumovao je na krštenju deteta pl. Ivana Zomborija, a u septembru 1779. g. krštena mu je u somborskoj crkvi Presvetog Trojstva kćer Marija Ana Jelisaveta.  U februaru 1788. g. krštena mu je ovde i kćer Ana Marija Franciska (na oba krštenju kumovala je pl. Ana Krušper, udova komorskog administratora Pavla Krušpera).  Nikola Pijuković je preminuo u Somboru, 4. februara 1789, u 48. godini. 

U Somboru se 1795. g. venčao pl. Antun Pijuković mlađi, partikularni blagajnik Bačke županije (kumovao mu je na venčanju pl. Matija Marković),  kome je supruga Ana preminula na porođaju, početkom maja 1797. godine. 

U Somboru je, na položaju glavnog županijskog blagajnika, krajem XVIII i početkom XIX veka bio pl. Šimun Pijuković (1797. g. zabeležen i kao kapetan bačke plemićke insurgentske vojske), koji je, darovnicom cara Franca, dobio u maju 1803. g. posed Stara Moravica (Omoravica), severoistočno od Sombora, kao i pravo da uz prezime koristi i plemićki dodatak „od Omoravice“ (umro je u Somboru, marta 1808, u 59. godini, a sahranjen je u kripti crkve Presvetog Trojstva).  Istovremeno, županijski i komorski službenici bili su i Benedikt Pijuković (sreski načelnik),  Damjan Pijuković (poljski komesar),  Danijel Pijuković (asesor),  Josip Pijuković (asesor)  i Martin Pijuković (komorski fiškal). 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5282
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7851 послато: Октобар 09, 2020, 01:47:23 поподне »
Пиуковић, католик, Матеовићи/Mátételke, Мађарска

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестираном Пиуковићу најближи је његов раније тестирани презимењак. Од 23 упоредива маркера, разликују се само на два - DYS439 и DYS570. О овој породици писано је више приликом објаве резултата првог Пиуковића:

У разговору са Јурићем сам сазнао да постоје документа где су уписани као Пивковићи. А да је презиме вероватно касније добило данашњи облик. Пивковића католика је било око Коњица.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5282
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7852 послато: Октобар 11, 2020, 10:45:16 пре подне »
Рукавина, католик, Смољанац, Кореница

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани FT16449>Y151633>Y144303>BY170480>A22770. Иако са тестираним Рукавином са FTDNA, који је из Јабланца код Сења, има 5 разлика на упоредива 23 маркера, нема сумње да су исти род, пре свега што деле карактеристичне вредности 458=20 и 635=24. Ове карактеристике дели са тестираним Драгичевићима, који су део рода Рукавина. Чак му је Драгичевић из Г. Кладе код Сења по хаплотипу ближи (20/23). Можемо рећи да ове вредности карактеришу грану A22770. Вишу вредност 19 на 458 има и Јурић, који припада узводној грани BY170480.

О Рукавинама има посебна тема, где се може прочитати више о њиховом пореклу.

"Подаци преузети из књиге ''Племенски речник Личко-Крбавске жупаније'' Радослава М. Грујића, као и дела ''О пореклу Буњеваца'' од Јована Ердељановића.

Грујић се позива на рукопис из 18.в., насловљен ''Stammbaum'', а који је сачињен на основу бележака Илије Рукавине, преминулог 1796. године. На основу тог документа, род Рукавина као и још 12 личких родова, води порекло од неретванског властелина Гргура Владимировића званог Рукавина. Он је након пада Босне 1463. године са породицом пребегао у Далмацију. Ту је имао 7 синова.
Касније је Гргур примио мухамеданство и оженио се удовицом Огрешевића из Ливна с којом је имао 3 сина исламске вере, али традиција не познаје њихова имена. Приликом једног доласка у Далмацију, не желећи се одрећи исламске вере и у намери да се одсели у Турску, убије га најстарији син Вукеља.

По традицији, од Вукеље су:
-   ВУКЕЛИЋИ у Св. Јурју и Косињу,
-   БИОНДИЋИ у Мелницама.

Од другог Гргурова сина Милоша постадоше:
-   РУКАВИНЕ у Брлогу, Перушићу и Пазаришту и
-   БАЋИЋИ у Подгорју.

Од трећег сина Драгића развило се племе:
-   РУКАВИНА у Ражанцу и Трновцу
-   БОБИЋИ – РУКАВИНЕ у Пазаришту
-   ГЛАВАША у Јабланцу
-   БЕВАНДИЋА у Трновцу
-   ДРАГИЧЕВИЋА у Јабланцу, Грачацу и Св. Петру (Брувну).

Од четвртог сина Марка су:
-   РОНЧЕВИЋИ у Јасеници у Далмацији
-   МИХИЋИ у Метку
-   РУКАВИНЕ у Св. Року и Тересинополу.

Од петог сина Ивана су се развили:
-   ЖАЛОВИЋИ у Вукшићу.

Од шестог сина Николе су:
-   РУКАВИНЕ на Пагу и осталим острвима који изумреше почетком 19.века.

А од седмог Блажа су:
-   БЛАЖЕВИЋИ у Св. Михаилу (Ловинцу) и Вранику
-   МИШКУЛИНИ у Св. Јурју, Смиљану и Бужиму.

За Грујића, цит.: ''Ово предање, премда по својој прилици у многом није точно ипак нам може да послужи као лијеп примјер како се из једне породице, тијеком два и по вијека,  постепеним разграњивањем развише многа племена.''

Даље за род Рукавина, Грујић каже да су друго најраширеније племе и да су груписани у 3 групе:
1)   Најјача је она око Перушића и Трновца (120 к.)
2)   У Влашком Пољу, око Брлога и Пазаришта (107 к.)
3)   Око Св. Јурја у Подгорју (47 к.)
Из ових група издвојила се једна мања и населила се око Св. Рока и Личког Петровог Села те на Кордуну.
1683. године помиње се Јерко Рукавина од Ражанца који се у то доба преселио у Подгорје, а Грујић сматра да је то племе, Рукавина, и пре тога било врло раширено по северној Далмацији и острвима. Део трновачких и перушићких Рукавина је у 18.в. добило племство с предиктом од Љубачког – de Liebstadt (дан. Љубач), поред којег и данас постоји топоним Рукавина
."

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1846
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7853 послато: Октобар 13, 2020, 05:11:07 поподне »
Милошевић, Алимпијевдан, Дуб, Бајина Башта

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460, роду Алимпијевштака Бурмаза (род В) у табели пројекта. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Петровићем из Оглађеновца код Ваљева и Милинковићем из Докмира код Уба. Са Бурмазовићем из Руњана код Лознице се разликује на једном од 17 упоредивих маркера (на 439), док са Јојићем из Пилице код Бајине Баште има 2 разлике (19, 439) на 18 упоредивих маркера.

Милошевићи у Дубу су из засеока Петронијевићи, а по предању тестираног су од 3 брата у селу настала 3 засеока, Петронијевићи, Бурмази и Матићи. Такође, по предању раније презиме Милошевића гласило је Глигоријевић.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1846
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7854 послато: Октобар 13, 2020, 05:27:21 поподне »
Вуксановић, Св. Врачи, Барбатовац, Блаце

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278, роду А5 у табели пројекта. Вуксановић има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Милутиновићем из Перунике код Куршумлије, који такође слави Св. Враче. До овог резултата Милутиновић није имао конкретнијих поклапања у табели пројекта.

Пренећу овде написано од колеге Црног Гује приликом објаве резултата Милутиновића.
Цитат
"(Милутиновићи:) Називају се још и Керељи, без сачуваног сећања које би могло да објасни етимологију њиховог кровног назива, као и предања одакле су досељени у Перунику после 1878. године. Кажу за себе да су старином из Херцеговине, без ближих информација и одређења.

Радослав Љ. Павловић их уврштава у Маринчане, без било каког образложења.

С обзиром да је исти по Копаонику, средњем и горњем Ибру пописао родове који такође славе Св. Враче са кровним називом Курлаје, могуће је да се ради о истом роду, код кога је дошло до вокалне корупције у изговору.

Један од засеока села Остраће се назива Курељ, те би родовски називи Курлаје и Керељи, у случају да резултати будућих ДНК тестирања индикују везу са становништвом које је пореклом из Остраћа, могли да буду асоцирани управо са називом Курељ."

Вуксановић је у упитнику навео да су браћа Нестор и Игњат насељени у Барбатовац после Берлинског конгреса 1878. из Кијевчића код Лепосавића. Досељена браћа су били добровољци у Рашко-дежевско-ибарском добровољачком кору Милоша С. Милојевића. Породични надимак им је као и Милутиновићима Керељи.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7855 послато: Октобар 16, 2020, 03:32:23 поподне »
Николић, Никољдан, Сићево, Нишка Бања

Припада хаплогрупи R1a, највероватније њеној подграни Z280>YP951. Нема нарочито блиских поклапања на пројекту.

Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу, па ако неко зна нешто, нека напише.


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2942
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7856 послато: Октобар 17, 2020, 12:03:42 пре подне »
Ђукић, Св. Врачи, Покрвеник, Рашка, E-M35

Хаплотип тестираног је врло специфичан јер поседује карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32, DYS448=19, DYS481=25 и DYS533=10. Од хаплотипова неколико тестираних са пројекта од којих је најмање удаљен се разликује на чак шест маркера.

Радослав Павловић је у свом раду о Копаонику забележио следеће:
У Великој сеоби дошли су од Новог Пазара преци данашњих:
-Радосављевића-Ђукића, Радовановића, Ристовића, Милошевића-Мијатовића (15 кућа, Св Врачеви јесењи и летњи).

Према подацима које смо добили од тестираног, Радосављевићи и Ђукићи потичу од два рођена брата.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7857 послато: Октобар 18, 2020, 11:37:41 пре подне »
Јурић, католик, Роковци, Винковци

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају 15-15 на 385 и 15 на 439. С обзиром на ове две вредности, могао би бити повезан са Јагодићем из Цигленика код Славонске Пожеге (Јагодић има 14 на 439). Занимљиво је и то да је крсна слава Јагодића Ђурђевдан, а од имена истог свеца потиче и само презиме тестираног Јурића.

Тестирани је оставио податак да су вероватно у Роковце дошли из Босне.


Ван мреже Kor

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 998
  • реверзни инжињеринг историје
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7858 послато: Октобар 19, 2020, 01:00:08 пре подне »
скоро цела Славонија је насељена из Босне

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 370
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7859 послато: Октобар 19, 2020, 01:30:29 поподне »
скоро цела Славонија је насељена из Босне

Ово је заиста добрим делом тачно јер је "староседелачко" словенско и угарско становништво нестало у ратовима и епидемијама.
Велика пресељења за Славонију из Босне била су и за време велике глади у Босни.