На Yfull је окачен резултат Јовановића из Царине код Осечине (Алимпијевдан). Прелиминарно је одређен као J2b-CTS6190* (под шифром YF86962), мада ће он вероватно поцепати садашњи ниво те ће остати као звездица, док ће сви други који су испод CTS6190 формирати нову, заједничку подграну.
https://yfull.com/tree/J-CTS6190/
Андрић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница, J2b-M241>CTS6190
Андрић се генетички сасвим уклапа у добро профилисани род, који је присутан на потезу Подриње-Колубара-Мачва. Са Јерковићем из Милића има 2 разлике, са Јовановићем из Царине крај Осечине, са којим дели исту крсну славу, свега једну разлику на 23 маркера. На основу предања тестираних из овог рода, постоје индиције да је даља матица негде на простору дубровачког приморја, или јужне Херцеговине, али за ово треба конкретна потврда. Захваљујући дубинском тесту Јовановића (Dante Labs/Yfull), знамо и позицију ове српске подгране на Yfull стаблу (CTS6190*, TMRCA 3300 година).
https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/
Данас су стигли резултати BIGY700 теста за
Андрића,
Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница и припада грани
J2b-M241>CTS6190 како се и претпостављало. Са
Јовановићем из Царине код Осечине који слави исту славу, Андрић формира нову млађу грану чија се старост може процијенити на око 500 година. Хаплотип им је близак, на 102 упоређена маркера шест маркера разлике. Најбоље би било кад би и Андрић прослиједио своје резултате YFullu да се јединственој методологији прорачуна удаљеност Андрића и Јовановића.
На FTDNA стаблу су већ издвојили грану за Андрића, али су навели тек неке од SNP-ова које дијели са Јовановићем. Не знам да ли су то урадили користећи Јовановићев резултат са YFulla или можда постоји неки трећи тестирани у овој грани који је удаљенији и од Андрића и од Јовановића. Грану су засад именовали SNP-ом
Y272857. Видјећемо да ли ће се нешто мијењати наредних дана.
С обзиром на лоцираност ове двије породице на подручју западне Србије и удаљеност, не би ме чудило да се ради о неком стариначком роду на овом простору.
Јовановићи у Царини припадају роду Пуљеза за које се наводи сљедеће:
"Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 к.; Св. Алимпије)."
Сад , колико су тачни ови наводи Павловића, не знам.