Спомињао сам да је субаша Ахмед држао мезру Споча др. именом Ракон која је припадала манастиру Никољац, и да се сигурно ради о данашњим Ракоњама.
Је ли „субаша Ахмед“ из 1485. „Ахмед-бег“ из 1468/9? Јесте. У дефтеру смедеревског санџака из 1476. исти Ахмед-бег који је држао и тад нахију Никшиће (као и 1468) је означен „субашом“, а Никољац је одмах тик до његових посједа.
Спомињао сам војнуке из Чајковине, гдје се јавља као друго име „Рајкун“ 1604., уз презиме Поповић, као и да на том подручју постоји једна грана Ракоњаца која је нешто удаљенија.
Такођер сам спомињао род из необјављеног истраживања од Г.Милановца који је у ближој вези с Ракоњцима а поријеклом је са Пештера. Раждагиња се спомиње но из оправданих етимолошких разлога може се индицирати да имају везу са селима Крња Јела и Баљен.
У дефтеру Скадарског санџака из 1530. је Ракон такођер мезра, дакле ненасељен је само нема другог имена, погрешно је преведен као „Закут“, но налази се опет до Никољца у нахији Пећ гдје су били и 1485., „р“ и „з“ без дијактритика су исто слово, док је т у финалној форми слично н.
Дакле важна информација јесте да у Ракоњама нико није живио ни 1530.
Војнуци села Чајковине из 1604.
нису старинци на том подручју. Велики број војнука држи баштине људи са којима није у вези. Питање одакле су, очигледно из села Брвеница друго име Ричић које је 1526. и 1530. као свој тимар држао кнез Огнан отац кнеза Херака који води војнуке Чајковине (Лопижа) 1604.
За још неке војнучке групе из 1604. се може рећи да нису старинци, војнуке села Распоганче и Дубница.
Кнез Огнан се у попису спахија пред Мохачку битку помиње као у низу тројице хришћанских спахија, што углавном значи да су у вези или са сличног подручја, као и на другим мјестима. Но, 1526. код села Брвеница није било ознаке нахије којој припада док су остала била у Расу. Мало прије у попису је и Хасан који у тимару држи Крће и Дугу Пољану, такођер нема ознаке нахије, дакле као и Брвеница.
Други кнезови су кнез Радосав који држи село Корутан, и кнез Димитри из села „Баљево“, највјероватније Аличић је погрешно превео исто слове без дијакритика, „Балнево“, односно Баленова како се тад звало данашње село Баљен. У дефтеру из 1571. у селу Баљен баштине носе име Димитри и Вук Димитри, обзиром да такве старије баштине озаначавју угледније особе из села сигурно се ради управо о кнезу Димитрију.
Хасан је највјероватније директно надређен овим кнезовима, јер је у то вријеме држао и баштину у селу Корутан које је било војнучко село..
Кнез Огнан је имао титулу „кнеза војнука сјеничких влаха“ 1530., што је занимљиво јер је вођа војнука обично био муслиман са титулом сераскера. И ово село Корутан које је 1526. припадало Расу је пребачено у нахију Сјеница 1530. г. И овдје се види очигледна веза као и то да је командовао осталим кнезовима.
А директна веза преко личности Хасана (челебије) између њих постоји и по томе што је
син Хасана-челебије Мехмед челебија био посјеник пет сада већ бивших војнучких баштина у селу Брвеница-друго име Ричић 1604. Уз то Хасан, Мехмед и његов унук Махмуд имају посједе у селу Раждагиња. А Мехмед је био спахија и држао је у тимару село Крња Јела. Да илуструјем да они немају ни близу везе са "свим":
Мехмед-челебија има тимар у Крњој Јели, Војнову, Бабрежу, посједе у Јанчи, Корутану, Бревници, Раждагињи, Подбјељу.
Дакле овај род обједињује сва ова села која могу имати везу са родом који је рођачки Ракоњцима.
Уз то што је Баљен тимарски 1530. село Крња Јела је упосано у дефтер Скадарског санџака као „Кербала“ очигледно се ради о кривом преводу Пуљахе, што је поновио код више села нахије Трговиште. „н“ и „ј“ се разликују у само једном дијакритику, а „Кербала“ је онда одмах „Керјала“, може се читати и као „Кернала“, једино слично је наравно Крња Јела, и опет битно то је војнучко село 1485. г.
Зашто ја ово причам?
Хасан челебија је нико други до син Ахмеда субаше који држи Ракон 1485. г. 
Дакле Ракон мезра 1485., 1530., али може се претпоставити насељен крајем 16. или почетком 17. вијека од Ракоњаца. Први предак носи име Паун, лично име Паун/Павун је у другој половини 16. в. било изразито пештерско. У нахији Бихор 7 носилаца 1571. од тога 3 око Бродарева. У нахији Сјеница 1604. 7 носилаца. У нахији Трговиште на пештеру чак 27 се спомиње од тога, чак 22 са именом носиоца а само 5 са именом оца, (Сјеница 1-6), што значи да је ово име из неког разлога постало често на Пештеру у другој половини 16. в. Унук Ахмед-бега узима село Брвеницу, а војнуци (код којих се
једино јавља Ракон) одлазе у Чајковину, док Паун и још неки одлазе у Ракон са којим имају везе још 1485. а које је држао његов дјед.
Поврх тога у селу Баленова је 1571 уписана старија
баштина са именом Ахмед коју држе монаси манастриа Света Тројица. Такођер у селу Доњи Страњани гдје се помиње
баштина Андрија Поповић се такођер јавља баштина Ахмед.
Тимарник села Баљен је 1571. био Махмуд сераскер који је припадао једном другом моћном роду који је био у вези са породицом Ахмеда.
Припадник кластера 385=17-17 јављ а се и у кантону Тузла, а Синан-бег један од главних припадника тог рода је био Санџакбег Зворничког санџака.
Дословно везе са породицом силахдара Ахмед-бега обједињују сву ову генетику E-A24049 dys385=17-17. При томе да напоменем Ахмед-бег и потомци немају неке везе са било којим другим војнучким групама!
У селу Точилова између села Крња Јела и Баленова се 1571. помиње и Туган син Милка, и његови синови Драгаш и Сава. Катић доводи ово име у везу са „Тугимир“ што је мало вјероватно, јер се ово име јавља у Македонији и Бугарској у близини куманских имена, а Туган/Тоган (јер је свако „о“ и „у“ у османском писму) има више туркијских етимологија.
Не треба ми више ни манастир Куманица итд. због легитимних веза са потесом: (стара) баштина Куман (Крња Јела)-Тоган (Точилова)-Баленова (Баљен) у низу.
