Пећ заједно са осталим манастирима, од којих је први Св. Спаса/патријаршија, па ће бити занимљиво видјети шта кажу дефтери из 1570 и 1583,
Оријентални Институт у Сарајеву нема ове дефтере. Тешко да их има и Цетиње/Београд. Мислим да само у Албанији их имају јер је Пуљаха објавио онај из 1485 а радио је нешто и на овима. И наравно у Турској. Изгледа да Олга Зиројевић и Татјана Катић имају неке информације из ових дефтера управо везано за дио гдје су и Ракоње, можда од њих добијем неку информацију док не дођем до дефтера.
Обзиром да се Ракоње не помињу ни у дефтеру џизје Бихора 1645. а јесу биле насељене вјероватно су и тада још потпадале под нахију Пећ у Скадарском санџаку. А постоји и дефтер Скадарског санџака из 1655.
Катић је недавно објавила и врло важан дефтер војнука из 1455. Занимљиво у том дефтеру су ипак Лопиже имале војнуке још 1455. као и друга села. И Катић врло занимљиво помиње ово село заједно са неким другим селима са ткз. "другим именима".гдје се не ради о правом другом имену села већ о двочланој посесивној синтагми.
Да ту нарочиту пажњу привлаче
Сврдловица Којчић, уз Тополници у којој живи џебелија/оклопник Радуј син Којчића, да је то дио села који припада властелинима Којчићима. Те село Колобарић Мађери у Клопотнику које је припадало двроском кухару/властелину Колобарићу гдје средином 15 в. живе његови потомци.
У исту групу убраја и сјеничка села
Лопиже Чајковић и
Лукавско Дунишић. Дакле војнуци Чајковића су потомци неке локалне властелинске породице Чајковић. Управо зато у давно објављеном дефтеру Босанског Крајишта из 1455. су села имала прилично мање становника него у дефтеру Босанског санџака из 1468., јер је ту било доста војнука који нису били пописани. Мислио сам да у Лопижама их тад није било јер је село било тимарско, а другдје се помињу "бивши војнуци" везано за друга села. Но очито да их је било већ тада.
Занимљиви су случајеви кад су села одвојена на дио села у којем живе житељи и дио села које је припадало властелину. Управо нпр. 1363. се помиње
село Јарине, и друго Јарине, село мађера Прпора. Лома управо каже да "прпор" овдје треба схватити као кувари, можда са посмешљивом нијансом, са паралелама у глаголу *pârporiti из бугарског и кашубског "пећи, кувати". По Шуици то је бил осело дворских кухара, а један од њих Прпор се издигао у ред пронијара.
Занимљиво да је Лопиж "
земљан суд који се веша изнад врата као котао", могуће и овдје постоји нека веза с кухарима код тог села.
Занимљиви су још неки подаци из овог дефтера.
У селу Тузина је један од војнука био и Вукашин син
Шајмана (што има киргиске паралеле као Жилиндар), коријенски могуће у вези са основом чај/чајко
"Есть глагольный корень «шай»- «чай»- «чайка» (полощи, отмывай). Есть 315 фамилии с этим корнем – Аншаев, Иншаев, Шайбеков, Шайгуров, Шайдюков, Шайманов, Шайпанов и др. ".
Овај дефтер објашњава и да су поменути војнуци из 1485. Дрман и "Кудин" за чије сам село помињао да је вјероватно Гостун, ипак из села Гошева такођер са Пештера. Гостун као село је чини се настао почетком 16 в. Овај дефтер у ствари објашњава да је
Дрман син Кудеља из 1455. (Дармана и Куделин као занимљива коинциденција).
Одмах испод сина Шајмана је и војнук Радаш син
Црепа /Чрепа, а један од његових јамака/помоћника је и Твртко син
Цонка.
Лично име попут Цонка је било јако раширено у Шоплуку, ту је и Цонић овдје са форума из тог подручја. Цреп/Чреп је повезан са термином "череп" глава у бугарском и руском.
Ово показује да је на Пештеру било људи поријеклом из Шоплука.
Но овај Цреп ме води на јединог другог Црепа из дефтера 1455. У село
Брестовица.
Спомињао сам да се села Печењевце, Чекмин, Брејановце и Липовица помињу у дефтеру Нишког кадилука 1498. у синору села Тополница на другој обали Мораве, и да су "спорно мјесто". Обзиром да су ова села иначе припадала нахији Дубочица (дефтер 1530.) у Крушевачком санџаку, овдје се ради о томе да је неки спахија из Смедеревског санџака са лијеве обале Мораве успио да тада "отме" ова села са десне обале Мораве која су иначе потпадала у нахију Дубочица. По одлуци нишког кадије из претходног дефтера (неког прије 1498.) њихов приход је припао тимару черибаши (команданту војнука) Мустафа Диване па је то потврђено и 1498.
У њима није живјело пуно људи по приходу тада. Ако су били у синору Топонице, свакако су ближи Брестовици у нахији Дубовица, па је могуће и да су били у њеном синору. 1455. у њима непосредно није било војнука, но занимљив је војнук оклопник
Крум син
Црепа из Брестовице 1455.
Ово лично име сам срео пар пута у дефтерима 16 в., мислим да је ово досад најранији спомен.
Занимљиво да се налази одмах до Печењеваца, а могуће је и да су ова села била повезана са Брестовицом уже.
Потребни су ови дефтери Скадарског санџака но до тада, и други дефтери садрже корисних информација. У сваком случају код села Раждагиња у првој половини долазе кнез из Лопижа са запада, са истока кнез из Баљена, вјероватно и тадашњи посједник Чаровине. Сигурно су у сродству а и у блиској су вези са родом Ахмед-бега силахдара, средином или крајем 16. 6 војнучких баштина из тимара кнеза из Лопижа прелази у посјед унука Ахмед-бега, који је држао Ракоње 1485. Могуће је да они тада завршају у Ракоњама у замјени. Генетски род настањен у Ракоњама је ктиторски у првој половини 17 в., а ту су резултати и из Раждагиње са имлицитном везом са Чаровином. Помињао сам Ракоњце из Лопижа, као и из Горачића, за које се не зна како су повезани са осталима. Једини начин да се то дозна је BigY/Dante од барем још 4 гране осим моје. Као што рекох код војнука Лопижа (рода Чајковића) се јављају "Рајкон/Рајкун" као и "Поповић".
