Појавио се и Вилић на YFull-у што је врло користан резултат. Тек код наредног апдејта се може очекивати да стабло изгледа како треба. На FTDNA са Демиром дијели велики број SNP-ова, међу њима FT192275, FT192037, FT192813, FT193934, FT193935 итд. које ја не дијелим са њима (21 укупно). Тако да ће формирати своју подграну што је било очекивано по STR вриједностима. На 37 393, 449, 458. Биће заниммљиво видјети старост, очекивао бих развијени или позни средњи вијек. А и у мало боља времена биће рада на Тескереџићима, потомцима бегова Вилића.
Због специфичне комбинације а и GD њима свакако најближи је RU281 из округа Клуж који такођер има 393=14, 458=18, не 17 као они али опет повишена је вриједност и прије ће на 18 са 17 него са 16. 393=14 је свакако битна индикација.
Дао сам се на то да покушам дознати нешто о овим анонимним рођацима, што је врло тешко но барем мислим да бих могао доћи до неке екстра информације.
Што се тиче овог из Војводине који је припадник гране 385b=17 испод A24066, ипак треба напоменути да он по маркерима како јесте већ сада
нема везе са скоро свим припадницима ове гране, врло тешко да са Бугарином има, дакле нема поуздано везе ни са великом већином "шопских" хаплотипова (осим једног), па је свакако занимљив, ако није Србин онда још више.
1207. г. Иван Асен II је након убиства Калојана изгубио у битци за бугарски трон од Борила и отишао у изгнанство код руских кнежева, да ли у Галицију или Кијев. Десет година касније вратио се са "руским олошем" уз чију је помоћ 1218. свргнуо Борила. Ко је овај "олош", историчари кажу да се ради о Бродницима, прецима Козака, који се и сами дијелом везују за Берендеје.
Неке чињенице јасно говоре о коме се ради. У
селу Беренде се налази стара црква Светог Петра чији је
ктитор био Иван Асен II. Дакле јесте довео Берендеје са собом, а дао им је и бољарски статус, а по
врло специфичној ономастици (нема другог Чекмана, и има само још један Чагр у средњем вијеку - Селџук) изгледа да је Чекман Чагрович кан Берендеја или вјероватније неки његов насљедник био у тој групи Берендеја које је довео Иван Асен II. Изгледа да су управо око данашњег Лесковца имали упориште и посједе. Син Ивана Асена II, Михаил II Асен је био тај који је 1253./1254. повео експедицију у Бијело Поље. Иван Асен II је доста дуговао Бродницима/Берендејцима па су сигурно имали тад повлаштен статус.
Некој изгледној туркијској вези на Пештеру се може придодати и село Девреч, у коме је као први у селу 1571. записан Милко син Догана, једини хришћанин Доган у цијелом дефтеру, иако се јављало код неких муслимана тад у овом дефтеру није. За Девреч се ионако тврди да је турцизам од Девир - период (арапског поријекла), но прије би могло имати везе са козачком рјечју туркијског поријекла Деврек.
На Пештеру осим бугароидне, печенегоидне се јавља и русоидна етимологија, што заиста сугерише на Асенове бољаре Берендејце, ту је чак и село Бољаре.
Мислим једино такво на овом ширем подручју. Наближе идуће село Бољаре је источно од Лесковца управо.
Берендеји се спомињу тек 1097. г. неки их повезују са Бајандурима но историјски подаци говоре о томе да се ради о једном роду унутар групе Црних Клобука који је постао јак, по археолошким доказима Берендеји су практично истовјетни са Печенезима, а разликују се од Уза. Печенези се много мање спомињу од Берендеја у 12. в. и најновија теза јесте да су Берендеи једноставно Печенези. Занимљиво управо у прилог томе изгледа иде ова ономастика код Лесковца: Печењевце, Чекмин, Чагровац. Чекман Чагрович као кан Берендеја, а села Чекмин и Печењевце због заједничког статуса још 1498. значе врло вјероватно и неку генетску везу. И сам Чагровац је помиње још 1498. Узи (сјеверни огранак Селџука) и Печенези изворно непријатељи су заједно живјели у тој групи, приписује се јачи монголоидни утицај Узима, а доста слабији Печенезима.
Ово име Уркун по Мађарској, о њему је већ доста писано од мађарских аутора. У ствари већина носиоца тог имена у историјским изворима су Печенези почев од Тонузобе и његовог сина Уркунда из 10 в. Етимологија се најчешће везује за "еркин" титулу код Гоктурка, углавном сматра се да је
Уркун/Оркен итд. сигурно печенешко име. Постоји стари мађарски властелински клан Томај који потиче од Тонузобе, и код овог рода се ово име јављало више пута до и 14 в. Њихови потомци су углавном концентрисани у Клужу. Банфијима, огранку Томаја је припадала Банфи палата из Клужа. Било би заниммљиво наћи неког Томаја.
Занимљиво и код Румуна из Војводине постоји једна заниммљива група. У селу Јанков Мост већина становника носи презиме "Besu" и досељени су из села Бешенова у данашњој Словачкој у 18 в. Углавном чекајући на Румуне и њихов пројекат да се тестирају без неке акције неће ови Бериндеи нити Бесу бити тестирани ни за 30 г..
У сваком случају Berindei презимена због познијег и више специфичног поријекла, а и непостојања таквих личних имена имају сигурно доста више везе са правим Берендејима него нпр. презиме Коману има везе са Куманима, јер се Coman јављало често по Румунији као лично име у 17 в.
