Нема дилеме да сви у Шекулару и цијелом Горњем Полимљу, знају за многобројно потомство Вука Љевака - тј Вукољеваковиће. Тако се сматрају сви племеници, чији родоначелник је Вук Љевак, а тог се држе и другоплеменици.
Прото Андрија Савов Поповић ( 15-ти свештеник по имену и презимену) у породици Поповић Живковић Вукољеваковић пише Вукољеваковић ( необјављени рукопис)...
Надам се , Небо се неће љутити.
Код братства Ћетковића ( по селу Ћетковићи) - тзв. Шекуларских Дробњака има : код њих самих, других Шекулараца, а богами и у литератури присутна је дилема(е): да ли се удовица, коју је за другу жену узео Даша Шекуларац, звала Јана или Анђелија; а њен син доводак, Дашин посинак или пасторак Млад(ђ)ен или Ћетко, или је то Млад (ђ)енов надимак?Сва или нека братства Ћетковића, Шекуларци зову Вајмеши. Проф. др академик Миомир Дашић помиње и Дроб(нј)ака из турског дефтера. Генетика није потврдила предање да су братства и огранци Ћетковића од Церовића из Дробњака.
Чему: "можда су Вукли/Вукљи, заправо албанизовани Вукољеваковићи, има неке сличности по звучности".
Од својих племеника, других Шекулараца, Малисора, нијесам чуо за то. На наведено "можда", нијесам наишао ни у бројној литератури. Па шта и да су потомци Вука Љевака (а нијесу, док то генетичка генеалогија не потврди, или демантује). Боже мој, ни први, ни последњи на овом Балкану, који због различитих вјерских идентитета кроз историју, имају данас различите националне идентите.
