Скорашње поруке

Странице: 1 ... 4 5 6 7 8 [9] 10
81
Историја и генетика / Одг: Илири
« Последња порука drajver послато Април 22, 2024, 11:48:23 пре подне »
С обзиром на његову позицију можемо га сматрати озбиљним индикатором али не и доказом. Међутим, непостојање његове хаплогрупе у археогенетском раду о Сардинији није доказ да та хаплогрупа није постојала.

У реду, одустајем од даље расправе. У праву си.
82
Историја и генетика / Одг: Илири
« Последња порука Кековац послато Април 22, 2024, 11:45:45 пре подне »
Озбиљне индиције? Један анонимни савремени тестирани?

С обзиром на његову позицију можемо га сматрати озбиљним индикатором али не и доказом. Међутим, непостојање његове хаплогрупе у археогенетском раду о Сардинији није доказ да та хаплогрупа није постојала.
83
Историја и генетика / Одг: Илири
« Последња порука drajver послато Април 22, 2024, 11:39:12 пре подне »
Мислим да овакав закључак не можемо донети. Можемо закључити да немамо чврст доказ већ само озбиљне индиције да су такве гране постојале у Бронзаном добу.

Озбиљне индиције? Један анонимни савремени тестирани?
84
Aрхеологија и археогенетика / Одг: The Genetic Origin of the Indo-Europeans / A genomic history of the North Pontic
« Последња порука НиколаВук послато Април 22, 2024, 11:33:39 пре подне »
Поставља се питање где је био "шрахбунд", који је према неким лингвистима обухватао палеобалканске и анадолске језике.

На шта овде конкретно мислиш?
85
Историја и генетика / Одг: Илири
« Последња порука Кековац послато Април 22, 2024, 11:32:37 пре подне »
Можемо дакле закључити да нема других Јамна хаплогрупа на Сардинији у Бронзаном добу? И да становништво у Нурагијском периду има 0% аутосомалне степске генетике. На неки чудан начин у овој индоевропској миграцији су учествовали само носиоци J2b-L283 и то након што су негдје претходно прошли својеврсно аутосомално чистилиште од степске генетике.

Мислим да овакав закључак не можемо донети. Можемо закључити да немамо чврст доказ већ само озбиљне индиције да су такве гране постојале у Бронзаном добу.
86
Хрватска - Република Српска Крајина / Одг: Етничко чишћење Срба у Хрватској
« Последња порука Malesevic послато Април 22, 2024, 10:11:09 пре подне »
Дотични је врло снисходљив према Хрватима, било да се говори о усташком викару Степинцу ("Степинац сигурно није одобравао злочин"), Јасеновцу ("у Србији постоји државни пројекат преувеличавања броја жртава Јасеновца") или нечем трећем, али кад треба да се бију жене (https://www.youtube.com/v/apo6aLdxCTo), у првим је редовима. Укратко, веома храбар човек.

Срби у Хрватској и окупираној Крајини немају чему да се надају са оваквим поличитким и верским вођама.

Владика Јован као и сви ми има своје позитивне и негативне стране. Он човек има своје одређене здравствене проблеме, али што се тиче његовог доприноса за Србе у Хрватској и генерално за српство кад би ми сви дали мали део тога што је он дао, не знам где би нам био крај. Требало би прво да мало посетите нпр. Пакрац, па манастир Јасеновац и видите шта је све доле урађено и то понајвише захваљујући владици Јовану.

Ја не знам чији је пројекат преувеличавање жртава у Јасеновцу, али да се преувеличава, преувеличава се и тиме се директно наноси штета српском народу и жртавам НДХ-а јер се другој страни као на тацни нуди могућност да на основу тог преувеличавања доводи у питање геноцид који је над Србима у НДХ почињен. И знам људе који у разговору отворено кажу да су свесни да наведене бројке жртава у Јасеновцу нису реалне, али да је то већ толико ушло у народ и у медије, да они једноставно не желе да уоште отварају ту тему. Међутим свако ко се бави научним радом, не може ту тематику да гледа из угла свакодневне политкике и српско-хрватског поткусуривања, већ има обавезу да укаже на нетачне и непотпуне информације.

Што се тиче ових навода Н1, не би то коментарисао. Оно што је чињеница је да сваки физички напад може да се пријави надлежним органима, како онима где се десио, тако и онима земље у којој осумњичени пребива.
87
Српски ДНК пројекат / Одг: Family Finder SNP резултати
« Последња порука НиколаВук послато Април 22, 2024, 09:39:58 пре подне »
Барић, католик   Дубровник, R1b-L51>U152>Z193>Y323092>PF4363

Дакле родови Мучибабића и Зимоњића су добили католичке рођаке из Дубровника. Не знам колико је често презиме Барић у Дубровнику, односно да ли их има више несродних или не, али можда најчувенији носилац овог презимена је српски/југословенски лингвиста и албанолог, Хенрик Барић.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Henrik_Bari%C4%87
88
Генетика / Одг: Британски серијал "Who Do You Think You Are"
« Последња порука Sergio послато Април 21, 2024, 10:34:40 поподне »
Интересантан ВВС прилог из 1980. године.
Линк:
<a href="https://www.youtube.com/v/JcIneL26fZY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/JcIneL26fZY</a>
89
Херцеговачки родови / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Последња порука M_Glavonjic послато Април 21, 2024, 10:00:32 поподне »
Десети део:

ОДРЕЂИВАЊЕ ГОДИНЕ КАДА СУ СЕ ДЕСИЛИ ЗЛОЧИНИ НА ШТАВЊУ, ЦРКВИ У МЕЂУРИЈЕЧЈУ И КУМОВСКОМ ГРОБЉУ

У Ровцима постоји још једно предање, које нам верујемо може користити у одређивању јасног временског периода када су се десили злочини, да је Светог Стефана Пиперског протерао Војвода Иваниш Срезојевић из Трмања у Пипере и да се догађај десио 1660. године.

Предраг Т. Шћепановић је написао: „из Роваца потиче још једно предање, које је записао Драгиша П. Влаховић (1927). Оно је веома значајно за нас јер нам даје потврду да је Иваниш Радоњин Срезојевић доживио шездесете године XVII вијека.“ Влаховић је у свом делу написао да је Свети Стефан Пиперски дошао у сукоб са Војводом Иванишем Срезојевићем, око ливада које је користио и да је због тога протеран из Трмања. Предраг Т. Шћепановић даље наводи: „Тако каже ровачка легенда коју је записао Драгиша Ницовић-Влаховић. Она није без основа. Њену потврду налазимо у два записа из којих се изводи закључак да је Иваниш Радоњин Срезојевић био жив на Малу Госпојину (8.септембар, по старом календару) 1660.године.“

Предраг Т. Шћепановић даље наводи: „У „Алманаху“ Зетске бановине (од 1.маја 1931) пише да се Свети Стеван Пиперски упокојио мирно у Господу 20.маја 1697.године. „Његове мошти и сада почивају и чудесима многим прослављају Христа Бога и Божјег угодника Стевана“. По преселењу из Трмања, Стеван Бубуловић (касније прозван Свети Стефан Пиперски) је живио у селу Црнци у Пиперима читавих 37 година, што значи да га је бан Иваниш проћерао из Роваца 1660.године. О томе је писао професор богословије са Цетиња, Влајко Миров Влаховић, у „Гласу Црногорца“.“

Узимајући у обзир предање да је Свети Стефан Пиперски боравио у Трмању 7 година, закључујемо да је он ту боравио у периоду 1653. – 1660. година. Ако пођемо од предања Ровчана, да је Војвода Иваниш протерао Светог Стефана Пиперског из Трмања 1660. године, то значи да је то вероватно била последња година његове владавине. На основу Житија Светих које је писао Свети Јустин Поповић (где се такође помиње 1660. година као година када је Свети Стефан Пиперски напустио Трмање), може се закључити да су се сви ови догађаји и сва ова страдања дешавала у време боравка Светог Стефана Пиперског у Трмању, у Ровцима.

Узимајући ово у обзир, ако се вежемо за период боравка Светог Стефана Пиперског у Трмању у периоду од 1653. до 1660. године, постоји велика вeроватноћа да су се злочин на Штавњу, злочин над Срезојевићима у цркви у Међуријечју и злочин над Васојевићком децом десио у периоду после 1653. године, а пре 1660. године (оквирно од 1657. до 1660. године).

ИЗМЕШТАЊЕ ЦРКВЕ У МЕЂУРИЈЕЧЈУ

Црква свете Госпође у Међуријечју, у којој се десио првобитни злочин над породицом Млађена Срезојевића је неколико година након злочина који се збио над Срезојевићима у њој, као и злочина који се збио на Кумовском гробљу, премештена из села Међуријечје (Предраг Т. Шћепановић је рекао да се налази у делу села која се зове Госпођино поље) у село Мртво дубоко о чему постоји запис у књизи „Ровца етнолошка монографија“ од Мирка Барјактаровића. Било је више разлога за измештање цркве.

Црква је након изградње утврђења на Тари код Колашина (вероватно период између 1647. и 1651. године) постала изложенија Турцима, јер је била поред пута уз поток који се ту улива у реку Морачу. Самим тим су Ровчани сматрали да је богомоља на том месту изложенија Турцима и да је треба изместити.

Са друге стране не мање битан разлог, због кога је црква пренета је вероватно било и то што је народ сматрао да је црква оскрнављена, због злочина који су починили Васојевићи. Богомоља је по предању, које нам је пренео Предраг Т. Шћепановић пребачена иза греда, рука руци, камен по камен, 5km даље у село Мртво Дубоко, где и данас постоји. Одмах поред пута је изорана Велика Камена плоча, громада, за коју се сматра да је гроб неког битног Срезојевића (можда гроб Срезоја или Војводе Иваниша). Могуће је да је црква пренета и зато што је оштећена од ватре током освете Васојевића, али не постоји никакав запис да је црква била спаљена.
90
Херцеговачки родови / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Последња порука M_Glavonjic послато Април 21, 2024, 09:59:42 поподне »
Девети део:

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ОТКРИЋЕ SNP МАРКЕРА ВОЈВОДЕ ИВАНИША СРЕЗОЈЕВИЋА?

Дакле, видели смо да је профилизација Ровчана прошла успешно. Захваљујући бројним WGS и SNP тестирањима, откривени су SNP маркери настали код Гојакових синова, као и код једног од двојице Булатових синова Батрића, док би ce ca евентуалним будућим акцијама вероватно открили и они одређујући за Богићевиће, затим и они унутар генеалогија WGS тестираних огранака Булатовића Минића и Марићевића, огранцима Влаховића и изворних Шћепановића итд.

На другој страни, иако су Срезојевићи по забележеној традицији Ровчана некада били најбројније ровачко братство, што можда доказују и досадашње генетске анализе (укључујући донекле и бројна оборена предања о пореклу од Булатовића, тестираних породица изван Роваца), наше генеалогије и огранци су због трагичних догађаја из половине XVII века остале потпуно непознате, због чега смо у незавидном положају по питању даље профилизације у односу на остале Ровчане. Осим откривеног Срезојевог А32852 и могућих повезница између Илинчића и Јовановића, и Предрагове линије и тестираних Драшковића, које би се вероватно откриле са њиховим будућим акцијама (иако ни оне нису старије од XVII века), све остало је у домену претпоставки. Права је штета што не постоји бар неки писани траг у виду дефтера са краја XVI или почетком XVII века, онда би и генелогија Срезојевића била вероватно нешто јаснија. Ипак, то нам не представља проблем да покушамо интерпретирати у будућности SNP маркере нашег стабла, тим пре што имамо једну потврђену историјску личност, а то је Иваниш Срезојевић, па се можемо позабавити о његовој могућој А32852 подграни којој је припадао, наравно, на основу свега до сада изнетог и тренутне профилизације стабла.

Имајући у виду, да је Иваниш Срезојевић 1613. врло вероватно тада имао око 30 година (оквирно рођен око 1580. године), у години када се десио злочин у цркви у Међуријечју, имао је између 75-80 година. С обзиром на то да су резултати WGS тестова Млађеновића и Главоњића из Бистрице открили нашу даљу везу од оне коју смо очекивали, у виду заједничког SNP маркера А37326 чија је старост одређена у претходној анализи (друга половина XVI века), видели смо да постоји велика вероватноћа да је управо Војвода Иваниш Срезојевић био наш заједнички предак. Није важно што у Ровцима не постоји предање о Млађену, потпуно је разумљиво непостојање, пошто се Млађен као мали иселио из Роваца. Хипотезу "Павлица" Срезојевић=Млађен Срезојевић додатно јача и непостојање било каквог предања о даљој судбини "Павлице" Срезојевића у Ровцима, што је дакле разумљиво, уколико се ради о једној истој особи. Такође, хипотезу Иваниш=А37326 јачају и негативни резултати двојице откривених А32852+ Шћепановића (Пуришића и Мандића), на А37326, уколико је претпоставка о страдању и/или потпуном исељењу преосталих Иванишевих потомака из Роваца тачна. У сваком случају, чињеница је једна и неоспорива: Млађеновићеви и Главоњићеви преци били су близак род унутар ровачког братства Срезојевић, у време наведених догађаја и заједничког исељења из Роваца.

Да ме неко не би погрешно разумео, није ми намера доказивање сопственог порекла од Иваниша Срезојевића или од било ког другог Војводе, само износим ову хипотезу као једну од (реалних) могућности. А које су остале могућности?

2) А37326 је настао код Иванишевог рођеног брата, па je страдање "Павличине" (Млађенове) породице у цркви у Међуријечју за Иваниша било такође болно и трагично искуство, и уједно неопростив чин;

3) Иваниш је један од директних предака Вукосављевића из Јежевице у А32852*, због њиховог старијег "презимена" Војводић (оборено је предање о пореклу Вукосављевића од требјешког братства Војводић, WGS резултатом аутентичног требјешанина Ђоковића - Војводића из села Југовићи код Никшића);

4) Иваниш је један од директних предака Предрага Т. Шћепановића у његовој А32852*, због кратког кнежевања Радојице Шћепановића крајем XVII века, које може бити наследног карактера, у том случају, Радојица бива усвојен од стране изворних Шћепановића (ово се донекле коси са оном хипотезом о потпуном страдању Иванишеве породице у Ровцима);

5) Иваниш је један од предака исељених Вукомановића из Срезојеваца и/или Радовића из Љуше у грани А32852>CTS12249;

6) Иваниш је један од предака Илинчића А32852* (и Јовановића) из Међуријечја (најмање вероватна, по предању су пореклом од Ненезе Срезојевића).
Странице: 1 ... 4 5 6 7 8 [9] 10