Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 909900 пута)

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #740 послато: Децембар 22, 2015, 09:47:36 поподне »
Лично мислим да крички војвода Калока није живео пре 12. века, иначе да је живео раније,не би његово име остало упамћено до дана данашњег. Као што сам на теми о Шекуларима навео могућу етимолошку блискост са Секељима, такође предпостављам, да Кричи потичу од Кумана насељених у Србији у 13. веку. Име кричког Војводе Калоке веома личи на на презиме најстаријег секељског племићког рода Kalnoky, који се под тим презименом 1252. године.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #741 послато: Децембар 24, 2015, 09:55:49 поподне »
Мапа "Годијеља" на основу предања и података из стручне литературе


Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #742 послато: Децембар 27, 2015, 06:17:32 поподне »
У књизи Милисава Лутовца,Жупа Александровачка за село Лаћислед помињу се Карајовићи и Радовићи који су дошли од Мораче.ДНК испитивања Александровца су Каралиће и Карајовиће из Злегиња сместили у род Годијеља.Првопоменути Карајовићи из Лаћиследа су род са Карајовићима из Злегиња по поменутој књизи.
Да ли можда неко од сарадника портала зна коју славу славе Радовићи из Лаћиследа(у књизи не пише слава Радовића).Врло ми је важан тај податак.Хвала.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #743 послато: Децембар 27, 2015, 08:11:55 поподне »
У књизи Милисава Лутовца,Жупа Александровачка за село Лаћислед помињу се Карајовићи и Радовићи који су дошли од Мораче.ДНК испитивања Александровца су Каралиће и Карајовиће из Злегиња сместили у род Годијеља.Првопоменути Карајовићи из Лаћиследа су род са Карајовићима из Злегиња по поменутој књизи.
Да ли можда неко од сарадника портала зна коју славу славе Радовићи из Лаћиследа(у књизи не пише слава Радовића).Врло ми је важан тај податак.Хвала.

Највероватније славе Аранђеловдан, као уосталом и други "Морачани", Карајовићи и Каралићи, али и њихови сродници Милетићи и Андрејићи.

Према подацима М. Лутовца, ове породице су пореклом из Мораче. Код Драгише Милисављевића се може пронаћи податак да су Карајовићи из Требиња. Исти аутор помиње и једне Милетиће и њима сродну породицу Батоћанин из Лопаша. Недавно смо добили резултат ове породице из околине Трстенике и они такође припадају хаплогрупи J2b1.

Претпостављам да истражујеш Радовиће, због Радовића из Крњаче (од којих су Чамџићи пореклом), па ће те вероватно занимати ове информације.

Разговарао сам са Радовићима из оклолине Пријепоља. Стиче се утисак да тамо, условно речено, псотоје две гране Радовића. Једни славе Ђурђевдан и много су бројнији, док су други из Слатине и славе Аранђеловдан.

Ови Ђурђевштаци су, према стручној литератури, пореклом "из Завршја", а ови Аранђеловштаци су пореклом из Мораче.

У разговору са овима из Слатине добио сам потврду о том предању. Међутим, проблем је што и ови Ђурђевштаци кажу да су доселили из Мораче.

Може бити да ови други ипак само желе да се некако повежу са познатим морачким Радовићима.

Неки Годијељи заиста воде порекло из Мораче, па веза можда ту ипак постоји.

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #744 послато: Децембар 27, 2015, 11:25:25 поподне »
ЗА НЕБОЈШУ

Небојша,
са којим си Радовићима разговарао из околине Пријепоља?
Шта мислиш, по твоме, на које је Завршје Пејатовић мислио, када је у књизи Средње полимље и потарје, казао да сви они Радовићи које је набројао, потичу из Завршја?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Београда

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #745 послато: Децембар 28, 2015, 07:51:15 пре подне »
ЗА НЕБОЈШУ

Небојша,
са којим си Радовићима разговарао из околине Пријепоља?
Шта мислиш, по твоме, на које је Завршје Пејатовић мислио, када је у књизи Средње полимље и потарје, казао да сви они Радовићи које је набројао, потичу из Завршја?

Велики поздрав
Вито Радовић
из Београда

Поздрав Вито,

Разговарао сам сам више породица.

Једни славе Аранђела и из Слатине су. Они кажу да су из Мораче пореклом. Чак и причају тако, тј. дијалект им вуче ка зетско-рашком.

Ови Ђурђевштаци кажу да су сви сродни и да им је матица у једном селу крај Пријепоља (мислим да је у питању Џурово?), одакле су се расељавали. Њихов дијалект је типичан за те крајеве - источно-херцеговачки.


Што се Завршја тиче, помиње се неко у средњовековној Босни, а данас код Горажда постоји истоимено место. Мислим да нема неког "јединственог" Завршја, већ да је то термин сличан Загорју (дакле, може их бити више).

Пејатовић је вероватно мислио на неко Завршје недалеко од Пријепоља?

Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #746 послато: Децембар 28, 2015, 12:07:03 поподне »
Поздрав Вито,

Разговарао сам сам више породица.

Једни славе Аранђела и из Слатине су. Они кажу да су из Мораче пореклом. Чак и причају тако, тј. дијалект им вуче ка зетско-рашком.

Ови Ђурђевштаци кажу да су сви сродни и да им је матица у једном селу крај Пријепоља (мислим да је у питању Џурово?), одакле су се расељавали. Њихов дијалект је типичан за те крајеве - источно-херцеговачки.


Што се Завршја тиче, помиње се неко у средњовековној Босни, а данас код Горажда постоји истоимено место. Мислим да нема неког "јединственог" Завршја, већ да је то термин сличан Загорју (дакле, може их бити више).

Пејатовић је вероватно мислио на неко Завршје недалеко од Пријепоља?
Небојша пронашао сам и Милисављевићев текст.Да ли можда знаш из ког дела Црне Горе су пребегли преци Милетића и Батоћана из Лопаша?Аутор спомиње село Батот у Црној Гори,нисам сигуран да постоји село у Црној Гори тог имена.

Разговарао сам и ја са Радовићима у Пријепољу,недавно.Исти у Пријепољу као што си и рекао су старином из два села пријепољске општине:Џурово и Слатина.Радовићи из Џурова су Ђурђшевштанци и они се доводе у везу са Радовићима из суседних ближих села пљеваљско-пријепољско-прибојског краја.Моји Чамџићи према народном предању су били део братства Радовића.Народно предање се делимично потврђује са резултатима Радовића из Џурова(ови резултати су у књизи Етнологија и генетика,И.Тодоровић) и мојим резултатима.Наиме припадамо роду Годијеља и имамо поклапање на 15/17 маркера.
Радовићи из села Слатине код Бродарева су Аранђеловштаци и са њима сам разговарао и они себе доводе у везу са Радовићима Морачким.
Јула 2014.године сам обишао Радовиће у Крњачи и Голубовиће у Оградама.Радовићи у Крњачи живе у три засеока овог села.У том првом засеоку који сам обишао пошто је било лето куће су оживеле,сусрео сам поједине Радовиће са којима сам разговарао.Један детаљ ми је остао у сећању,сазнао сам тада да су Радовићи Ђурђевштанци из Крњаче преслављали Аранђеловдан.Даље сазнао сам да су Радовићи из тог другог засеока у роду са Радовићима са којим сам разговарао,што је негде и логично и једни и други су живели у  Крњачи,презивају се исто.Постоји међутим и трећи засеок где су некад живели Радовићи који су се давно одселили са тог места,половином прошлог века.За ове Радовиће који су се одселили највероватније у Војводину у место Мраморак код Ковина не зна се да ли су род са поменутим Радовићима.Могуће је да су ти Радовићи Аранђеловштаци.
Танасије Пејатовић наводи у својој књизи у питању је 1851.година беглучарски тефтер:једна кућа Чамџића у Црљеницама и Радовићи који су се преселили у Крњачу(можда су то моји Радовићи?)једна кућа и у Крњачи наводи још две куће Радовића.

Постоји могућност и да и једни и други Радовићи из Пријепоља имају везу са Морачом.

Моје презиме са Морачом повезује:слава Морачана,место последње миграције пре доласка у Пљевља- Колашин,подударност тезултата ДНК анализе са породицама које су пореклом из Мораче:Ђорђевић(сл.Суботица код Александровца),Каралић,Карајовић.

Хвала Небојша за твоја сазнања,свако ново сазнање је добродошло.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #747 послато: Децембар 28, 2015, 12:32:15 поподне »
Небојша пронашао сам и Милисављевићев текст.Да ли можда знаш из ког дела Црне Горе су пребегли преци Милетића и Батоћана из Лопаша?Аутор спомиње село Батот у Црној Гори,нисам сигуран да постоји село у Црној Гори тог имена.

Разговарао сам и ја са Радовићима у Пријепољу,недавно.Исти у Пријепољу као што си и рекао су старином из два села пријепољске општине:Џурово и Слатина.Радовићи из Џурова су Ђурђшевштанци и они се доводе у везу са Радовићима из суседних ближих села пљеваљско-пријепољско-прибојског краја.Моји Чамџићи према народном предању су били део братства Радовића.Народно предање се делимично потврђује са резултатима Радовића из Џурова(ови резултати су у књизи Етнологија и генетика,И.Тодоровић) и мојим резултатима.Наиме припадамо роду Годијеља и имамо поклапање на 15/17 маркера.
Радовићи из села Слатине код Бродарева су Аранђеловштаци и са њима сам разговарао и они себе доводе у везу са Радовићима Морачким.
Јула 2014.године сам обишао Радовиће у Крњачи и Голубовиће у Оградама.Радовићи у Крњачи живе у три засеока овог села.У том првом засеоку који сам обишао пошто је било лето куће су оживеле,сусрео сам поједине Радовиће са којима сам разговарао.Један детаљ ми је остао у сећању,сазнао сам тада да су Радовићи Ђурђевштанци из Крњаче преслављали Аранђеловдан.Даље сазнао сам да су Радовићи из тог другог засеока у роду са Радовићима са којим сам разговарао,што је негде и логично и једни и други су живели у  Крњачи,презивају се исто.Постоји међутим и трећи засеок где су некад живели Радовићи који су се давно одселили са тог места,половином прошлог века.За ове Радовиће који су се одселили највероватније у Војводину у место Мраморак код Ковина не зна се да ли су род са поменутим Радовићима.Могуће је да су ти Радовићи Аранђеловштаци.
Танасије Пејатовић наводи у својој књизи у питању је 1851.година беглучарски тефтер:једна кућа Чамџића у Црљеницама и Радовићи који су се преселили у Крњачу(можда су то моји Радовићи?)једна кућа и у Крњачи наводи још две куће Радовића.

Постоји могућност и да и једни и други Радовићи из Пријепоља имају везу са Морачом.

Моје презиме са Морачом повезује:слава Морачана,место последње миграције пре доласка у Пљевља- Колашин,подударност тезултата ДНК анализе са породицама које су пореклом из Мораче:Ђорђевић(сл.Суботица код Александровца),Каралић,Карајовић.

Хвала Небојша за твоја сазнања,свако ново сазнање је добродошло.

Бобане, Милисављевић за те Милетиће каже да су од неких Расјана(?) из Црне Горе. Нисам наилазио на слична презимена/топониме у Црној Гори. Ово Расјани подсећа на Рашани.

Село Батоте не постоји у Црној Гори, али постоји у околини Бруса.

Више података о пореклу породице Батоћанин веровано постоји у монографији о копаоничком крају:

https://www.kupindo.com/Drustvene-nauke/21884733_Kopaonik-naselja-i-poreklo-stanonistva


Иначе Бобане, ово су новости и за мене. Нисам знао да су Радовићи J2b M205 из Џурова. Дакле нема сумње да је у питању онај род са чијим сам члановима разговарао и који је веома разгранат у том крају.

Голубовићи које помињеш везују своје порекло за Ћировиће из Мораче. Ћировићи су иначе староседеоци у овом племену (постоји неко предање о пореклу из Враке?)

Заборавих да напоменем у претходној поруци, али и ови Ђурђевштаци из околине Пријепоља (матица Џурово) кажу да су пореклом из Мораче.

Ако умемо у обзир предање ових Радовића, затим њихову преславу (Аранђеловдан), као и Голубовиће, Карајовиће и Каралиће пореклом из Мораче, нема сумње да је добар део Годијеља пореклом из овог племена.


 

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #748 послато: Децембар 28, 2015, 01:52:45 поподне »
Небојша пронашао сам и Милисављевићев текст.Да ли можда знаш из ког дела Црне Горе су пребегли преци Милетића и Батоћана из Лопаша?Аутор спомиње село Батот у Црној Гори,нисам сигуран да постоји село у Црној Гори тог имена.

Разговарао сам и ја са Радовићима у Пријепољу,недавно.Исти у Пријепољу као што си и рекао су старином из два села пријепољске општине:Џурово и Слатина.Радовићи из Џурова су Ђурђшевштанци и они се доводе у везу са Радовићима из суседних ближих села пљеваљско-пријепољско-прибојског краја.Моји Чамџићи према народном предању су били део братства Радовића.Народно предање се делимично потврђује са резултатима Радовића из Џурова(ови резултати су у књизи Етнологија и генетика,И.Тодоровић) и мојим резултатима.Наиме припадамо роду Годијеља и имамо поклапање на 15/17 маркера.
Радовићи из села Слатине код Бродарева су Аранђеловштаци и са њима сам разговарао и они себе доводе у везу са Радовићима Морачким.
Јула 2014.године сам обишао Радовиће у Крњачи и Голубовиће у Оградама.Радовићи у Крњачи живе у три засеока овог села.У том првом засеоку који сам обишао пошто је било лето куће су оживеле,сусрео сам поједине Радовиће са којима сам разговарао.Један детаљ ми је остао у сећању,сазнао сам тада да су Радовићи Ђурђевштанци из Крњаче преслављали Аранђеловдан.Даље сазнао сам да су Радовићи из тог другог засеока у роду са Радовићима са којим сам разговарао,што је негде и логично и једни и други су живели у  Крњачи,презивају се исто.Постоји међутим и трећи засеок где су некад живели Радовићи који су се давно одселили са тог места,половином прошлог века.За ове Радовиће који су се одселили највероватније у Војводину у место Мраморак код Ковина не зна се да ли су род са поменутим Радовићима.Могуће је да су ти Радовићи Аранђеловштаци.
Танасије Пејатовић наводи у својој књизи у питању је 1851.година беглучарски тефтер:једна кућа Чамџића у Црљеницама и Радовићи који су се преселили у Крњачу(можда су то моји Радовићи?)једна кућа и у Крњачи наводи још две куће Радовића.

Постоји могућност и да и једни и други Радовићи из Пријепоља имају везу са Морачом.

Моје презиме са Морачом повезује:слава Морачана,место последње миграције пре доласка у Пљевља- Колашин,подударност тезултата ДНК анализе са породицама које су пореклом из Мораче:Ђорђевић(сл.Суботица код Александровца),Каралић,Карајовић.

Хвала Небојша за твоја сазнања,свако ново сазнање је добродошло.
Требало би организовати тестирање некога од доњоморачких братстава, пре свега Радовића или Вујисића, Меденица, Добричана. За сада имамо непроверен податак преко тестираног Ракочевића да ови ''богићевци'' који према предању воде порекло од Богића из Хума Хотског, припадају хаплогрупи Р1б. Барем је тако изјавио на једном форуму. Да би смо могли са сигурношћу нешто да тврдимо што би било у складу са овом његовом тврдњом морали би смо да проверимо кроз тестирање неког од наведених братстава. Ако би смо веровали овом Ракочевићу онда би по логици ствари то значило да би и твоји Чамџићи морали бити Р1б уколико заиста водите порекло од ових доњоморачких Радовића. Исто тако постоји могућност и то да можда заиста водите порекло из Мораче, али да нисте од ''богићеваца'' јер у Морачи је у време досељавања Богића из Хота, било доста бројно присутно и староседелачко становништво,од којих су се до данас задржали само Даниловићи у Ђуђевини. Њихови племеници Сандићи и Ћировићи познато је када су одселили, а били су некада у Морачи и Поповићи староседеоци који су одселили у Србију (мислим у ''Кичино Село), затим Кошани који су одселили у Ибарски Колашин и многи други. Могуће је и то да је неким Годијељима Морача била само једна од етапних станица. 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #749 послато: Децембар 28, 2015, 02:04:00 поподне »
Требало би организовати тестирање некога од доњоморачких братстава, пре свега Радовића или Вујисића, Меденица, Добричана. За сада имамо непроверен податак преко тестираног Ракочевића да ови ''богићевци'' који према предању воде порекло од Богића из Хума Хотског, припадају хаплогрупи Р1б. Барем је тако изјавио на једном форуму. Да би смо могли са сигурношћу нешто да тврдимо што би било у складу са овом његовом тврдњом морали би смо да проверимо кроз тестирање неког од наведених братстава. Ако би смо веровали овом Ракочевићу онда би по логици ствари то значило да би и твоји Чамџићи морали бити Р1б уколико заиста водите порекло од ових доњоморачких Радовића. Исто тако постоји могућност и то да можда заиста водите порекло из Мораче, али да нисте од ''богићеваца'' јер у Морачи је у време досељавања Богића из Хота, било доста бројно присутно и староседелачко становништво,од којих су се до данас задржали само Даниловићи у Ђуђевини. Њихови племеници Сандићи и Ћировићи познато је када су одселили, а били су некада у Морачи и Поповићи староседеоци који су одселили у Србију (мислим у ''Кичино Село), затим Кошани који су одселили у Ибарски Колашин и многи други. Могуће је и то да је неким Годијељима Морача била само једна од етапних станица.

Нису вероватно ни сви Морачани истородни (по Y-DNA). Ако су Чамџићи и повезани са Морачанима, у питању је веза са неким старијим слојем (днк рођаци су им Голубовићи/Ћировићи на крају крајева). Мислим да су их баш Богићевци (R1b?) потисли ка западу.

Не знам где би била матица пре тих крајева, с обзиром да ова група не постоји у већем проценту јужно, тј. југоисточно од Мораче, а старост црногорско-крајишких хаплотипова прелази 1000 год.

Све ово указује на то да су "Годијељи" били присутни још у 10. веку на простору ЦГ-Херцеговине.


Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #750 послато: Децембар 28, 2015, 03:29:37 поподне »
ОК али овде је очигледна претпоставка да су Чамџићи пореклом од доњоморачких Радовића. За сада то не стоји, осим ако би тест неког ''богићевца'' дао идентичан хаплотип као што је њихов (Ј2б) а не Р1б како то наводи тестирани Ракочевић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #751 послато: Децембар 28, 2015, 09:50:08 поподне »
ОК али овде је очигледна претпоставка да су Чамџићи пореклом од доњоморачких Радовића. За сада то не стоји, осим ако би тест неког ''богићевца'' дао идентичан хаплотип као што је њихов (Ј2б) а не Р1б како то наводи тестирани Ракочевић.

Презиме Радовић је једно од најчешћих  у ЦГ. У тако великом племену као што је Морача, сигурно да је било више несродних Радовића. Иначе, видимо да је у Морачи било и више слојева становништва (бар три).

Предања Годијеља, слава Арханђел Михаил и Ћировићи староседеоци који су, према предању, још средином 13. века у Морачи, упућује на ту страну.

Слажем се да нам треба још већих братстава из овог племена. Такође, ови R1b L23 имају веће шансе за Богићевце, због Ракочевића, али и због присуства ове хаплогрупе у Малесији.

Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #752 послато: Децембар 28, 2015, 11:24:24 поподне »
Претпоставка да су Чамџићи део Радовића Морачких јесте била моја смерница до ДНК анализе.
Слажем се са са Небојшом да даља истраживања повезаности мојих Чамџића треба усмерити ка старинцима у Морачи-Ћировићима.Корисна би била ДНК анализа неког од Ћировића који су пореклом из Мораче.

Пре пар месеци добио сам  од пријатеља из Колашина Предрага Шћепановића копију записа коју му је доставио Драгољуб Љ. Вујисић,пензионер из Београда.Запис је дело покојног Радуна Ђ. Трипковића, пензионисаног ПТТ службеника из Београда.Он је био родом из Доње Мораче, село Ђурђевина.Цео свој живот посветио је у сакупљању података за Морачко родословље.Запис је настао 1962.године.Пренећу текст који се односи на Чамџиће у целини:
„Чамџићи-Радовићи св.V стр.35
Живе у Црљенице,а старо им је презиме Радовићи.По Трифуну се прозову Чамџићи,јер је овај градио чамове.Иначе су дошли из Д.Мораче због крви,јер су тамо побили неке Колашинце.
Пасови Илија(67)-Јефто-Трифун.Славе Аранђелов дан.”
Иако постоји одређен број записа који Чамџиће могу повезати са Радовићима Морачким,резултати ДНК анализе не подржавају повезаност.Вероватно су Богићевци  хаплогрупе Р1б,тако да смо са Богићевцима живели у непосредној близини,једни поред других,а вероватно и насељавали Морачу давно пре њих.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #753 послато: Децембар 28, 2015, 11:28:46 поподне »
Пре пар месеци добио сам  од пријатеља из Колашина Предрага Шћепановића копију записа коју му је доставио Драгољуб Љ. Вујисић,пензионер из Београда.Запис је дело покојног Радуна Ђ. Трипковића, пензионисаног ПТТ службеника из Београда.Он је био родом из Доње Мораче, село Ђурђевина.Цео свој живот посветио је у сакупљању података за Морачко родословље.Запис је настао 1962.године.Пренећу текст који се односи на Чамџиће у целини:
„Чамџићи-Радовићи св.V стр.35

Живе у Црљенице,а старо им је презиме Радовићи.По Трифуну се прозову Чамџићи,јер је овај градио чамове.Иначе су дошли из Д.Мораче због крви,јер су тамо побили неке Колашинце.
Пасови Илија(67)-Јефто-Трифун.Славе Аранђелов дан.”

Сјајан податак, Бобане!

Још један, чини ми се јак "доказ" о пореклу из Мораче. Као што рекох, вероватно је било више слојева у Морачи. Један је вероватно R1b, други J2b1, сигуран сам да их има још...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #754 послато: Децембар 29, 2015, 09:23:06 пре подне »
Претпоставка да су Чамџићи део Радовића Морачких јесте била моја смерница до ДНК анализе.
Слажем се са са Небојшом да даља истраживања повезаности мојих Чамџића треба усмерити ка старинцима у Морачи-Ћировићима.Корисна би била ДНК анализа неког од Ћировића који су пореклом из Мораче.

Пре пар месеци добио сам  од пријатеља из Колашина Предрага Шћепановића копију записа коју му је доставио Драгољуб Љ. Вујисић,пензионер из Београда.Запис је дело покојног Радуна Ђ. Трипковића, пензионисаног ПТТ службеника из Београда.Он је био родом из Доње Мораче, село Ђурђевина.Цео свој живот посветио је у сакупљању података за Морачко родословље.Запис је настао 1962.године.Пренећу текст који се односи на Чамџиће у целини:
„Чамџићи-Радовићи св.V стр.35
Живе у Црљенице,а старо им је презиме Радовићи.По Трифуну се прозову Чамџићи,јер је овај градио чамове.Иначе су дошли из Д.Мораче због крви,јер су тамо побили неке Колашинце.
Пасови Илија(67)-Јефто-Трифун.Славе Аранђелов дан.”
Иако постоји одређен број записа који Чамџиће могу повезати са Радовићима Морачким,резултати ДНК анализе не подржавају повезаност.Вероватно су Богићевци  хаплогрупе Р1б,тако да смо са Богићевцима живели у непосредној близини,једни поред других,а вероватно и насељавали Морачу давно пре њих.
Материјал Радуна Трипковића (''Историјски подаци и предања о миграцијама и разрођу спахије Војина Невесињца”), по мом мишљењу завређује највеће похвале и по питању квалитета и по питању објективности. Он није ''крпио'', измишљао и није доносио сопствене закључке, ако и јесте на неким местима он је то наглашавао тако да је сасвим јасно и видљиво шта је народно предање а шта евентуално његов закључак. То није случај код многих других који су се бавили истим послом, пре свега ту мислим на Драгутина Вуковића (''Племе Ровца у народном предању и памћењу”) и Божа Ћетковића (''Прилог традицији у Црногорским брдима”), док је Милета Јанковић (''Хроника села Лијешња у Ровцима'') може се рећи ''уз раме ''Трипковићу.
Резултат теста овог Ракочевића (Р1б) се уклапа у причу о пореклу ''богићеваца'' из Хума Хотског. По мени, твој хаплотип би требало упоредити са стариначким морачким родовима (Даниловићи из Ђуђевине у Доњој Морачи, Сандићи-Ђуђевци из Лукова код Никшића, Ћировићи који су такође одсељени), али бих јако волео да видим и резултате теста Радовића из Бара морачких, као и Добричана који су према морачком предању од Добрије сина Богићева, али то предање оставља помало и сумњу обзиром да је село (или засеок) Добрич уписано у Доњој Морачи још 1477. год. у турском дефтеру, дакле пре него је Богић доселио из Хума Хотског. Претпостављам да презиме Добричанин потиче управо од назива тог села Добрич, а не по имену Богићева сина који се звао Добрија ( да ли?). У Доњој Морачи је иначе уобичајено било да су братства која су је насељавала носила имена по тим селима у којима су живели (Кошани, Равњани, Љешњани, Ђуђевци итд.). Могуће да је ту било и неких мешања, а ту једино онда ДНК може да да одговор. Дакле, по мени прво и основно утврдити хаплотип Радовића из Мораче, и видети да ли се поклапа са оним што каже Ракочевић и што каже народно предање.

Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #755 послато: Децембар 29, 2015, 09:13:43 поподне »
Материјал Радуна Трипковића (''Историјски подаци и предања о миграцијама и разрођу спахије Војина Невесињца”), по мом мишљењу завређује највеће похвале и по питању квалитета и по питању објективности. Он није ''крпио'', измишљао и није доносио сопствене закључке, ако и јесте на неким местима он је то наглашавао тако да је сасвим јасно и видљиво шта је народно предање а шта евентуално његов закључак. То није случај код многих других који су се бавили истим послом, пре свега ту мислим на Драгутина Вуковића (''Племе Ровца у народном предању и памћењу”) и Божа Ћетковића (''Прилог традицији у Црногорским брдима”), док је Милета Јанковић (''Хроника села Лијешња у Ровцима'') може се рећи ''уз раме ''Трипковићу.
Резултат теста овог Ракочевића (Р1б) се уклапа у причу о пореклу ''богићеваца'' из Хума Хотског. По мени, твој хаплотип би требало упоредити са стариначким морачким родовима (Даниловићи из Ђуђевине у Доњој Морачи, Сандићи-Ђуђевци из Лукова код Никшића, Ћировићи који су такође одсељени), али бих јако волео да видим и резултате теста Радовића из Бара морачких, као и Добричана који су према морачком предању од Добрије сина Богићева, али то предање оставља помало и сумњу обзиром да је село (или засеок) Добрич уписано у Доњој Морачи још 1477. год. у турском дефтеру, дакле пре него је Богић доселио из Хума Хотског. Претпостављам да презиме Добричанин потиче управо од назива тог села Добрич, а не по имену Богићева сина који се звао Добрија ( да ли?). У Доњој Морачи је иначе уобичајено било да су братства која су је насељавала носила имена по тим селима у којима су живели (Кошани, Равњани, Љешњани, Ђуђевци итд.). Могуће да је ту било и неких мешања, а ту једино онда ДНК може да да одговор. Дакле, по мени прво и основно утврдити хаплотип Радовића из Мораче, и видети да ли се поклапа са оним што каже Ракочевић и што каже народно предање.
Војинена
Потпуно се слажем да је мој хаплотип потребно упоредити са старинцима у Морачи.Пре свега мислим на старинце Ћировиће.У пљеваљском крају Ћировићи који се могу довести у везу са Ћировићима из Мораче су присутни у селу Љутић и сви они славе Аранђеловдан.Ако сам добро разумео у књизи Морача,Ровца,Колашин аутора Рајка Раосављевића,данас у Барама Радовића више Ћировића нема?Последњи који су мигрирали из овог села били су Мијат и Вукашин који су се око 1880.године преселили у село Подбишће близу Мојковца.Кад би се неко од ових Ћировића тестирао било би драгоцено.
До сада нисам чуо за могућност да Добричани можда нису Богићевци.Опет би тестирање дало конкретне одговоре.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #756 послато: Децембар 29, 2015, 09:22:40 поподне »
Погледах малопре шта Миљанићи кажу за Ћировиће:

Ћировић, Морача (13. век) Од њих су у Поља (Мојковац); Мажић, Љутић, Маоче и Крупице (Пљевља); огранак Лабовића из групе Дабетића у Васојевићима; Тепца (Жабљак); Комарница, Шавник, огранак Стијеповића, од њих су у Љутићу, Гранчареву, Маочу, Крупицама и Мажићима (Пљевља), од 1770. год.; Никшић; Крушевице, Херцег-Нови; Кучи се иселили у Бегбин.

У Крупицама (Пљевља) има Марковића Ј2б1, али нисам сигуран да су тамошњи Ћировићи пореклом из Мораче.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #757 послато: Децембар 29, 2015, 10:05:54 поподне »
Изгледа да су и Ћировићи из околине Пљеваља пореклом из Мораче.

Премћани

(Довоља, Премћани, Вашково, Загребац, Селац, Чавањ, Котлајићи, Крупице, Пандурица, Варине, Бујаци и Бељковићи)

Ћосовићи и Ћировићи су дошли на ово подручје око 1700. године. О Ћосовићима је писао Андрија Лубурић у делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” (Београд, 1930. год. стр. 296-197). Дошли су из Плане од Колашина, а порекло воде од Милошевића. Населили су се у Вашкову и било их је више кућа у другој половини 18. века. Због убиства Турака који су хтели да силују неку девојку Голубовића, разбежали су се и одселили у више места Само је један Ћосовић дошао у Маоче и од њега су сви Ћосовићи у Пљевљима и Жабљаку.

Према Лубурићу, у Вашкову су истовремено живели са Ћосовићима и Голубовићи, а пошто су они род са Ћировићима и Пејовићима, можемо претпоставити да су они били негде у близини.

У монографији "Колашин” др Новица Ракочевић наводи да је у Манастиру Морачи нађен докуменат према коме су за време грађења Манастира Мораче, у Морачи живели братства (1252.), Ћировићи и Дамјановићи. Нису то наши Дамјановићи; они сада највише живе око Мојковца и Бијелог Поља. Од Ћировића су Голубовићи и Пејовићи, а од Пејовића Ђаковићи. Сви су, извесно време (око 40 година), живели у Котлајићима, Крагојеву брду, Рељину камену. Из тих места су сви одселили око 1770. године.

(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")


Војиновић на крају каже:

Ћировићи су пореклом из Мораче. У једном документу који цитира др Новица Ракочевић у монографији "Колашин”, кад се градио Манастир Морача 1253. године, у Морачи су била само два српска братства: Ћировићи и Дамјановићи.


У оним местима која сам "болдовао" има припадника J2b1, Радовићи (Вашково), Голубовићи (Котлајићи), Марковићи (Крупице). Изгледа да ће у овом крају бити појачаног присуства J2b M205.

Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #758 послато: Јануар 01, 2016, 09:59:15 поподне »
Небојша,да ли си мислио на Радовиће(Џурово)?Ако ниси који Радовићи из Вашкова су Годијељи,немам тај податак.

Годијељи у пљеваљско-пријепољско-прибојском крају:
Ђорђевићи(Котлајићи),Марковићи(Крупице),Чамџићи(Црљенице),Радовићи(Џурово)

Могући Годијељи:
Ћировићи(Љутић),Голубовићи(Премћани,Ограде),Пејовићи(Козица),Ђаковићи(Бујаци)
Радовићи(Крњача),Јестровићи(Црљенице),Радовићи-Чактари(Бучје)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #759 послато: Јануар 01, 2016, 10:09:13 поподне »
Небојша,да ли си мислио на Радовиће(Џурово)?Ако ниси који Радовићи из Вашкова су Годијељи,немам тај податак.

Годијељи у пљеваљско-пријепољско-прибојском крају:
Ђорђевићи(Котлајићи),Марковићи(Крупице),Чамџићи(Црљенице),Радовићи(Џурово)

Могући Годијељи:
Ћировићи(Љутић),Голубовићи(Премћани,Ограде),Пејовићи(Козица),Ђаковићи(Бујаци)
Радовићи(Крњача),Јестровићи(Црљенице),Радовићи-Чактари(Бучје)

Вашково је у близини, а и ту има Радовића Ђурђевштака, па је веза сасвим могућа. Ти ми рече да је тестирани ј2б1 из Џурова. Ови из Џурова имају рођаке у Крњачи (што је на неки начин потврдило и днк тестирање Чамџића).

Иако су ови Радовићи веома бројни у том крају, можда међу њима има и припадника других хаплогрупа. Видели смо већ да на том потезу има Радовића Ђурђевштака I1 (Дробњаци) и Радовића Динарик југ са истом славом.

Оно што иде у корист Ј2б1, јесте чињеница да су најбројнији Радовићи ови из Џурова, тј. да им је ту матица и да су одалте населили околна места.