Скорашње поруке

21

Српски ДНК пројекат / Одг: Обавештења о изменама и допунама у табели Српског ДНК пројекта

« Последња порука Иван Вукићевић послато Април 17, 2024, 03:54:43 поподне »

Вуковић, Савиндан, E-FGC11450, род Вранешана - савинштака

Место порекла је допуњено из "Соколац/Бијело Поље" у "Јелића Долина/Соколац/Бијело Поље".

Према попису становништва из 1913. године, Вуковића није било у Сокоцу, док их је у Јелића Долини (данашњем засеоку Сокоца) била једна кућа.

22

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Ojler послато Април 17, 2024, 03:15:51 поподне »

Обрадовић, Васиљевдан, Лубнице/Беране, I2-S17250

Тестирани је навео да им је раније презиме било Ераковић, и да су пореклом из Бањана.
О Обрадовићима из Лубнице постоји монографија са насловом "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница", од аутора Марка Д. Обрадовића, у којој су детаљно описана предања и сазнања о пореклу ове породице. У најкраћем, сматра се да су Обрадовићи, Шуковићи, Кујовићи и Дидановићи од једног претка са Његуша (највјероватније од Обрада). Предање казује да су од Ераковића досељених из Херцеговине — испод планине Његош.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу гране I2-Y3120. Две вредности које одступају од модалних су DYS391=10 и DYS635=24.
Тестирани Обрадовић припада генетичком роду коју чини група тестираних са славом Васиљевдан, а коју поред Обрадовића тренутно чине  Томовић (Горњи Дубац/Лучани), Шкипић (Прислоница/Чачак), Отовић (Бело Поље/Пећ), Грујић (Вича/Лучани) и још један теститрани из Буковика код Нове Вароши, чији резултат није објављен. Тестирани Отовић је навео предање по којем им је раније порекло из Буча код Берана, а старије презиме је Обрадовић. У поменутој монографији "Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница" наводи се податак да је браство Отовића настало од „трбушчића" Отовића-Обрадовића из Лубница. Резултати генетичких тестова говор у прилог овог предања.

23

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука DavidTomic послато Април 17, 2024, 02:06:46 поподне »

Постоје села Доња и Горња Гуштерица,али код манастира Грачаница.

Поштовани,
некада је постојало и село Гуштерица које је припадало властелинству манастира Студенице. Помиње се у Студеничкој повељи и студеничком властелинству. Данас то село више не постоји као засебно, већ је засеок села Брезова, општина Краљево. Тачно је да постоје села Горња и Доња Гуштерица код Приштине. Заправо, та чињеница иде у прилог предању које имају Кандићи у Опорници, а које каже да су досељени средином 18. века из околине Приштине. Зато сам радио ДНК анализу, надајући се да ће она превагнути и одлучити које је стварно порекло: Гуштерица студеничка или Гуштерица приштинска (или како би Ви рекли грачаничка).
Поздрав,
Давид

24

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Gorance послато Април 17, 2024, 12:26:55 поподне »

Томић, Петковдан (прислужба: Мали Петковдан), Горње Јарушице/Крагујевац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића и има потпуно модалан хаплотип за овај род. Бјелопавлићи у матици такође славе Петковдан и прислужују Мали Петковдан.

Јован Ердељановић је у раду „Етнолошка грађа о Шумадинцима“, који је постхумно објављен 1948. године, забележио следеће:
–Томићи и Ташићи не знају за своју старину, Св. Петка.

Тестирани је навео доста прецизно предање о пореклу Томића. Три брата Тома, Канда и Радован живели су у селу Гуштерица код манастира Студеница. Од Канде су Кандићи у Опорници, од Томе су Томићи у Горњим Јарушицама, док је Радован остао у Гуштерици. Према дефтерима у који је тестирани имао увид, Томино презиме је било Перовић.

Не знам које је то насеље Гуштерица код манастира Студеница, као ни о којим дефтерима се ради, тако да би било добро да тестирани  појасни наведене податке.

Постоје села Доња и Горња Гуштерица,али код манастира Грачаница.

25

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука DavidTomic послато Април 17, 2024, 11:29:46 пре подне »

Поштовани,
Предање о три брата Томи, Радовану и Канди је усмено предање које је сачувано у мојој фамилији. Ту причу ми је пренео један деда из фамилије. Нажалост, академик Ердељановић тог 16. августа 1908. године када је посетио Горње и Доње Јарушице у једном дану, није наишао на праву особу која би му бар нешто рекла о пореклу Томића. Мала је вероватноћа да је предање у каснијем периоду "измишљено", тако да бисмо могли да "окривимо" академика због недовољене упорности и воље да ипак нешто сазна и напише о Томићима. Може се приметити да у књизи Етнолошка грађа о Шумадинцима, за село Горње Јарушице на 33. страни, само за Томиће пише да не знају за своју старину. Може се рећи да је та констатација била повод за почетак мојих генеалошких истраживања фамилија у Јарушицама, августа 2019. године. Истраживања сам започео записивањем усмених предања и родослова, као и прикупљањем података са сеоског гробља. Касније сам прикупио податке из матичних књига, а октобра 2021. године сам почео да истражујем у Државном архиву Србије, где често истражујем и сада.  Ту сам нашао тефтере и пописне књиге који су непроцењив и неизбежан извор информација о нашим прецима. Ту сам нашао име Томе Перовића, родоначелника моје фамилије, са синовима Атанасијем и Петром, од кога, конкретно, ја потичем. У питању су следећи тефтери:
Протокол спахијског прихода за  1831; 1832; 1833; 1834. год.
Тефтер чибука за 1823; 1824; 1833; 1834. год.
Тефтер пореских глава 1836.
Тефтер арачки за 1831; 1832/33; без године (мада смо мој сарадник и ја утврдили да документ датира из 1825. год.)
Пописна књига 1863.
Попис стоке 1859.
Треба додати и чињеницу да је Тодор Радивојевић у својој књизи Лепеница из 1930. године, записао да Перовићи потичу са Косова. С обзиром на резултат који је показала ДНК анализа, као и то да је Бијели Павле првобитно живео на Косову, највероватније је да је племенска припадност Томића из Јарушица Бјелопавлићима тачна.
Срдачан поздрав,
Давид Томић

26

I2-PH908 / Одг: I2-PH908 (Динарик Југ)

« Последња порука drajver послато Април 17, 2024, 07:17:39 пре подне »

Нови тестирани, босански муслиман, урадио је BIGY700 тест и припада хаплогрупи https://www.yfull.com/tree/I-Y339476/

У овој грани средњовјековне старости су засад два Србина са простора Баната. Не знам да ли ће новотестирани са неким од њих формирати млађу грану.

27

Организоване акције тестирања / Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

« Последња порука ВелиборЛазић13 послато Април 16, 2024, 10:44:52 поподне »

Идемо даље са тестирањем Сембераца и Мајевичана, који и доминирају у овој тури:

107. Јовановић, Ђурђевдан, Доња Трнова, Угљевик,
108. Лукић, Јовањдан, Прибој, Лопаре,
109.Чутурић, Јовањдан, Угљевик
110. Јевтић, Михољдан, Магнојевић Доњи, Бијељина,
111. Јовић, Никољдан, Доња Трнова, Угљевик,
112. Мићић, Ђурђевдан, Градац, Бијељина.

Напомињем да су Чутурићи данас насељени у Угљевичкој Обријежи, али таквог мјеста није било у аустроугарским пописима из 1895. и 1910, него само Угљевик, па се тога овдје и држимо. Код Мићића је ситуација нешто другачија, јер се мјесто данас званично зове Градац-Ступањ.

И док Доња Трнова захваљујући напорима младог сарадника пројекта, Николића, учвршћује водеће мјесто по броју тестираних када су мајевичка села у питању, имамо првог тестираног из села Магнојевић Доњи, као и првог тестираног у оквиру овог пројекта када је у питању Градац-Ступањ (у некој од ранијих акција тестиран је Танацковић из овог села), оба захваљујући младом колеги Јекичићу. И овом приликом морам похвалити ова два младића и надам се да њихов пуни допринос пројекту тек слиједи.

28

Документарни филмови / Одг: Занимљива географија

« Последња порука Nebo послато Април 16, 2024, 10:44:31 поподне »

Амерички градић Monowi (што у језику тамошњих Индијанаца значи "цвет") у држави Небраска, са само једним становником, старом госпођом Елси:

<a href="https://www.youtube.com/v/XTMpD_LTVS8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/XTMpD_LTVS8</a>

На жалост, оваквих насеља има и код нас...

29

Други светски рат / Одг: Зашто смо изгубили априлски рат 1941. године

« Последња порука Nebo послато Април 16, 2024, 10:26:31 поподне »

И, наравно, морнарички поручници Милан Спасић и Сергеј Машера, Србин и Словенац, који су, попут Стевана Синђелића, разнели свој брод разарач "Загреб" и себе, не желећи да се предају, нити брод, непријатељу:

https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/milan-spasic-i-sergej-macera-razarac-zagreb
https://www.politika.rs/scc/clanak/353217/Spasic-i-Masera-u-senci-revizije-istorije
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98_%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%B0

По њима данас носи име једна велика улица у Жаркову у Београду ("улица Спасића и Машере").

30

Други светски рат / Одг: Зашто смо изгубили априлски рат 1941. године

« Последња порука Nebo послато Април 16, 2024, 10:08:22 поподне »

У ове априлске дане, да се сетимо неких јунаштава из Априлског рата 1941. године.

Поручник Александар Берић, заповедник монитора "Драва", који је са својом посадом недељу дана пружао јуначки отпор на Дунаву:

<a href="https://www.youtube.com/v/yfGWsJio11E" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/yfGWsJio11E</a>

https://veteraniratnemornarice.com/besmrtna-plovidba-monitora-drava/
https://www.navypedia.org/ships/yugoslavia/yu_of_drava.htm
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0