Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>L241
Тестирани припада роду Б у оквиру ове гране где има доста блиских поклапања.
Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви за Николиће наводи да су у Глоговац досељени у 18. веку из Босне:
НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.
О братствима у Бановом Пољу где је матица овог рода пише следеће:
Из Босне су дошли: БАНОВЦИ (Јовањдан, 21-1 к), ЉУБИНКОВИЋИ (27 к) и ПАНТЕЛИЋИ (1к) од рода Стојчића; по предању, доселила се 4 брата НИКОЛИЋИ (Jовањдан, 6 к), и од њих СОФРИЋИ (2 к), и ЂАКОВИЋИ (5 к); Николића има и у Совљаку (1), и Белотићу (II), по предању, досељена 3 брата - Никола, Софроније - Софра, и трећи – који је био ђак, и због тога се прозову Ђаковићи.
Васиљевић, поред тога што крајње конфузно наводи гранање братстава, износи и контрадикторне податке јер на једном месту наводи да су Софрићи и Ђаковићи од Николића, а на другом да су Никола, Софра и предак Ђаковића били браћа. Прва верзија је вероватнија јер такође спомиње да је предак Николића досељен са браћом који су преци Бановаца, Љубинковића и Пантелића.
Први поздрав за осниваче ДНК пројекта и чланове форума!
Такође, посебна захвалност г. Ивану Вукићевићу, уреднику-истраживачу на исказаном труду и прослеђеном сазнању да припадам хаплогрупи Е-V13>Z5018>L241, и роду Б ове гране, са доста блиских поклапања. Како ми овом приликом нису достављени никакви додатни подаци, на основу досадашњих истраживања у оквиру пројекта, о могућем пореклу и сродницима, као почетник-истраживач кроз ДНК пројекат, уверен сам да ћу наићи на вашу подршку и истраживачку солидарност, на чему бих вам био неизмерно захвалан. Користећи се сопственим лаичким сазнањима у овој области, не и у истраживању породичног и порекла уопште, закључио сам да су ми генетски најближи сродници, родови, Копривица, Зечевић, Аџић... Имајући у виду да потичем из Мачве, која је готово у потпуности, пре и посебно након српских Устанака насељена из Херцеговине, Босне и Црне Горе, те да кроз предање нисам имао сазнања о пореклу, осим навода археолога Миливоја Васиљевића, да потичемо из Босне, могућност блиских веза са родовима из Црне Горе или Херцеговине, прилично ме је изненадила, рекао бих и обрадовала. Наравно, нисам уверен да сам на правом путу, због чега ми је и потребна ваша помоћ, само закључујем да је врло могуће да је Босна, вероватно Семберија, била тек успутна станица до трајног насељавања, бар једног дела Николића у Мачви и Глоговцу. Овоме бих додао да се родоначелник ове лозе, Крсман, у тефтерима и протоколима, без икакве сумње помиње, и са црквеним Јелисије, као и са више презимена. Овом приликом наводим, осим поменутог и коначног Николић, и презиме Тувегђић (Туфегџић), које такође носи, а које исто тако проналазим као сродничко код поменутих родова из Херцеговине и Црне Горе. Додао бих још, да због изостављеног знака интерпункције, г. Вукићевић, никако није могао у доста неспретно и контрадикторно сроченом тексту археолога М. Васиљевића, уочити да Љубинковићи, Бановци и Пантелићи, осим што имају исту славу, Јовањдан, са Николићима, Ђаковићима и Софрићима, из Бановог Поља, као и са Николићима из Белотића и Глоговца, нису ни у каквој вези нити сродству. Но, сродство Николића из Глоговца, са последње поменутим фамилијама, Николић, Ђаковић и Софрић из Б. Поља и Белотића, свакако би требало додатно истражити и кроз „Српски ДНК пројекат“ доказати.