Да ли је неко читао овог аутора и шта уопште мисли о његовим књигама? Случајно сам на нету пронашао ове наслове и размишљам да их купим.
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742183_Bozidar-Kljajevic-poreklo-porodica-u-uzickom-kraju
https://www.kupindo.com/Etnologija/36742083_Bozidar-Kljajevic-Poreklo-porodica-u-sokolskoj-nahiji
Ако је неко читао, занима ме да ли су књиге писане на основу ауторових истраживања, или је у питању препричавање онога што су већ писали Мићић и Павловић?
Поштовани,
имао сам прилику да се лчно у више наврата сретнем са проф. Божидарем Кљајевићем, и с тим у вези морам да напишем неколико речи. Човек већ више од 30 године седи у својој соби у инвалидским колицима, није ми познато да ли је из собе излазио. Даље, усмено предање мојих предака каже да смо ми Делићи у Липницу дошли из Сјенице са Карађорђем а да смо тамо стигли из околине Пљеваља. То ми је била почетна тачка мог истраживања ре пет-шест година. Знао сам да се чукундеда звао Миливоје али даље о њему нисам знао ништа. До пре три године успео сам да повежем прекинуте нити и да сазнам више али даље од 1809. године нисам никако могао у прошлост. Цвијић и његови ученици јесу добри али нису се уопште бавили Јеличким селима око Чачка старим путем ка Краљеву и то им заиста замерам када се узме у обзир да је у мом крају подигнута Хаџи-Проданова буна и да је тај крај дао много јунака. Мајчина фамилија (по њеном оцу Шаревић) је из Драгачевског села Лиса, а то село уз још пар није било обухваћено Костом Јовановићем нити Јованом Ердељановићем. Зашто? Они ће дати одговор, ја не. По мајци моје баке (Бујошевићи) моји су из Рашччића, засеока села Шуме код Ивањице. Моравичким крајем се такође нико није бавио од Цвијићевих ученика а то им је заиста ОГРОМАН МАЊАК. За ту фамилију има само помен у селу Бели Камен да су дошли из Рашчића код Ивањице и да су старином из Трудова (како су се у Трудову презивали нема помена, кад су дошли у Рашчиће и ко је дошао први од њих такође нема помена. Поменуто је да их има у Бресници и да се тамо презивају Милићи-Сокићи уз цитат дела Радомира Илића "О љубићким селима). За фамилију очеве баке, Бежаниће, се у Драгачевском селу Властелице каже да су Бежанци и ништа више. У новије време пар истраживача којима одајем дужно поштовање, пре свих новинар Радован М. Маринковић, се труде да те недостатке исправе и допуне. Поменути и мени веома драги Радован је тако у више наврата објавио своја истраживања Јеличких села у "Чачанском гласу" и "Зборнику радова Народног музеја у Чачку". Он је у Монографији "Лиса на Венцу" (Београд: Културно-просветна заједница Србије, 2015) заједно са г. Драганом Р. Ајдачићем објавио оно што се зна о фамилији Шарчевић из Лисе. Такође су проф. Љубомир М. Марковић и Светислав Љ. Марковић објавили дело "Становништво Моравичког Старог Влаха" (2002) које је парцијално по селима објављено и на сајту Порекла.
Тако, нпр. за Шарчевиће у Лиси стоји ово:
ШАРЧЕВИЋИ (9К, Ђурђиц) су давни доселци, није утврђено одакле. Више од 100 година живе у Лиси. Презиме им је надимачко. Има их и у Ивањици
Ништа више. Нема навода за извор.
О Бујошевићима у Шумама стоји ово:
Бујошевићи, 14 K., староседеоци.
И опет ништа више.
Када сам први пут био код проф. Кљајевића одмах ми је без додатног и претераног размишљања уз гомилу извора и рекао да су моји Делићи старином из Босне и да су око 1550. године прешли у Дробњак Тамо су 1604. године примили Ђурђевдан као заједничку славу Дробњака да би 1705. године прешли Тару и населили се најпре око Мојковца а потом у другој половини 18. века дошли у околину Сјенице. Одатле су по ранијој молби игумана хаџи-Георгија из Манастира Никоља у Овчар Бањи дошли у село Липницу код Чачка заједно са Карађорђем јуна 1809. године. Све је то објавио у књизи "Становништво Пљеваљаког краја" са око две читаве стране о фамилији Делић.
Исти је објавио "Моравички Стари Влах: порекло породица" и у тој књизи на готово пет страна описао порекло фамилија Шарчевић и Бујошевић. Више пута је преписивао исто али срж је јасна. Врло темељно се бави пореклом посебно оних породица које имају икакве везе са областима у садашњој Црној Гори које су вековима биле изван ње (Стара Хецреговина, Кучи, Пива Бањани..., Бихор).
Дакле, коме је до мање података нека их, мени је свакако до више, темељније је више и дубље.
Цвијићеви ученици су најдубље стизали до средине 18. века, за Кљајевића просудите сами.
С Божијим благословом,
свештеник Иван Б. Делић