Помаже Бог свим истраживачима породичног порекла!
Ево да изнесем и ја ово моје путешествије у вези истраживања порекла мојих Максимовића:
Код мене је то нажалост мало компликованије јер ми је и породична ситуација компликованија...
Мој отац је рано остао без оца па о пореклу није ништа научио, моји родитељи се развели кад сам био мали, мајка нас после тога одвела за Немачку, и тако кад сам почео да се бавим овим послом нисам имао никог ко би могао да ми помогне. А почео сам тек кад сам и сам постао отац и хтео да то пренесем својим синовима.
Једном приликом нађем решење о разводу родитеља и ту је стојало где ми је отац рођен. Сви покушаји да пронађем било шта нису уродили плодом. Никакав траг у месној канцеларији села где је наводно рођен нисам могао да пронађем.
Накако сам сазнао како ми се звао деда по оцу али одатле ни макац.
Игром случаја после пар година приликом боравка у Србији чујем причу једног очевог познаника (отац ми је већ одавно умро) како ни мом оцу није било лако, и да је понекад одлазио мотором на очев гроб у Рибарице и тамо сатима седео. Кад сам ово чуо као да су ме посули хладном водом. Гледао сам и нисам могао да проговорим. Мозак ми је почео да повезује коцкице: ако је ишао његовим малим Томосом онда није могао далеко да стигне. Питам човека мисли ли на Рибарице код Лознице и он каже па које друге. Одем кући, седнем у ауто па за Рибарице. Нађем некако село, село мало па и гробље мало. Погледам мало около па помислим ако је отац већ мртав онда ни деди нико дуго не долази на гроб. Значи гроб би могао да буде у делу гробља које је зарасло и неодржавано. Кроз остругу и жару на крају пронађем један споменик на којем некако успех да прочитам натпис: Максимовић Видоје, поживе 44 г. и умре 1946, споменик диже сестра брату једином, Даринка и ћер Миланка. Тако пронађох дедин споменик и сазнах да имам тетку Миланку. Испитивање по пар кућа око гробља нису ми ништа помогла, нико се не зна за њих.
У месној канцеларији сам преко података са споменика нашао умрлицу деде Видоја и у њој је писало да је рођен у селу Коренита и да му се отац звао Софроније.
Матичне књиге у Коренити су попаљене током другог светског рата.
Две године касније сазнам где мисе тетка удала, одем и нађем кућу. Тетка умрла али тетак ми исприча да имам два брата од тетке. О ранијем пореклу није знао ништа.
У међувремену сам нашао мајстора који је дедин споменик обрусио и поново исписао слова тако да се зна да је иза деде остало потомство и да има ко да му свећу упали. Кад сам први пут одвео синове да виде где им је прадеда сахрањен био је то јединствен осећај.
Пронашао сам књигу Боривоја Ж. Милојевића - средње Подриње, Јадар и Рађевина и ту нађем податке за село Коренита као и то да су у селу биле две породице Максимовића:
Максимовићи из Грчића славе Ђурђиц.
Максимовићи из Босне славе светог Луку. Њихов деда се привенчао.
Осим тога никаквих даљих података.
Моји Максимовићи славе светог Стефана 9 Јануара.
У обе породице није било ниједног Софронија.
У Архиву у Шапцу постоје једна, делимично оштећена књига из манастира Тоноше и то књига умрлих 1837-54.
Ако је мој деда Видоје рођен око 1902 онда му отац није могао да буде уписан у ову књигу.
Од тада читам све до чега могу да дођем али слаба помоћ.
У књизи Ужичка Црна Гора на стр. 179 пронађем податкењ за породицу Мулиће из доње Радуше: Неки Муло Караџа, куч дошао у Морачу и после његове смрти син Витор му прешао у Доњу Радушу. После Виторове смрти синови и браћа му се раселе. У селу оставе само једног слабачког дечка уз удову матер. Од овог слабачког дечка Максима остану три сина. Двојица оду у Грнчару и Руњане (код Лознице у Црбији) и од њих настану велике породице Максимовића, од којих су и Самуровићи у Прњавору (Мачванском). Славе св. Јована.
Ни код ових Максимовића нема Софронија а ни Совренија (неко је уписивао једну а неко другу верзију па проверавам обадве).
У архиву Београд сачуване су све књиге пописа из 1863 осим за Јадар! Такав баксузлук мора баш мени да се деси...
И опет сам на почетку. Мало ми отежава посао чињеница да живим у иностранству, Немачка, и тиме сам мало одвојен од "терена" који могу да посећујем само у време годишњих одмора.
Зато сам почео да читам све књиге до који могу да дођем са насељима где има Максимовића са обе стране Дрине. Ко зна можда негде пронађем неки родослов где се код неких Максимовића помиње и неки који се одселио у Србију, конкретно можда у Корениту. Мука ми је што незнам да ли су можда моји променили славу.
Можда има неко од вас који познаје неке Максимовиће који имају већ урађено породично стабло па ко зна, можда се исчепрка неки заједнички предак.
Што се тиче порекла са мајчине стране 2011 године професор Дејан Павића је издао Књигу о Радаљу и ту је описано порекло моје мајке 6 генерација уназад. Коришћени су подаци које је 1903 сакупио радаљски учитељ Ненадовић који је пре другог светског рата имао најдужи учитељски стаж у Радаљу. На преко 36 страна поштовани учитељ Ненадовић је пописао све што је успео да сазна о селу и мештанима са детаљним родословним таблицама. Сви подаци се слажу са подацима из цркве у Доњој Трешњици којој је Радаљ тад припадао. Слава и хвала господину радаљском учитељу Николи Ненадовићу.
По околним селима има Максимовића али контактом и провером сам утврдио да нисмо иста породица.
Е па сад поштовани сапутници и сапатници у истраживању породичног порекла ако неко има неку идеју како да дођем до неког каменчића за породични мозаик био бих му веома захвалан на свакој помоћи.
Хвала свима унапред и извините ако сам причу мало одужио (скратио сам колико се могло).
Поздрав из Германије
