Светски ДНК месец 2021

[Ojler]

Предложак за филмског лика Гашпара из отписаних је  официр ЈВУО Звонимир Вучковић.

Стварно? Где се може пронаћи тај податак? Каква коинциденција да га игра Аљоша Вучковић.

[Христифор]

Као два брата близанца.

[vid.knezevic]

Стварно? Где се може пронаћи тај податак? Каква коинциденција да га игра Аљоша Вучковић.

Ја се извињавам, али интернет ме демантује. Главу бих дао да је Звонимир Вучковић био екранизован као Гашпар али знаци кажу да је у питању Бранко Гашпаревић.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D0%B0%D1%88%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

[Јовица Кртинић]

Ја се извињавам, али интернет ме демантује. Главу бих дао да је Звонимир Вучковић био екранизован као Гашпар али знаци кажу да је у питању Бранко Гашпаревић.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D0%B0%D1%88%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Звонимир Вучковић је крај рата дочекао у Барију и никад није био сарадник Немаца. Препоручујем свима његову мемоарску књигу "Сећања из рата" (објавила Српска књижевна задруга у понатој едицији "Коло" пре неколико година).

[vid.knezevic]

Звонимир Вучковић је крај рата дочекао у Барију и никад није био сарадник Немаца. Препоручујем свима његову мемоарску књигу "Сећања из рата" (објавила Српска књижевна задруга у понатој едицији "Коло" пре неколико година).

Моја је грешка јер сам био убеђен да је стварни Звонимир био измаштан као пропагандни Гашпар.
Упознат сам са животним и ратним путем Звонимира Вучковића.

[Clavdivs]

185. Божовић, Никољдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I1-P109, односно њеној подграни FGC21732. Нема потпуних поклапања, а најближи су му Вртунић из Рибника (разликују се на једном од 23 упоредива маркера) и Татарин из Јагодњака (2/23).

У литератури нисам успео да пронађем ништа о пореклу Божовића, а тестирани је навео да су у Лопаш досељени из Мочиоца у Старом Влаху. Љубомир и Светислав Марковић у Мочиоцима заиста помињу Божовиће који такође славе Никољдан, али су у питању често презиме и слава, па би евентуалну везу требало детаљније проверити.

[Мардарије Корнећанин]

143. Томић, Лучиндан, Белановица, Љиг

није нека превише битна разлика, али пошто имамо принцип да уписујемо место порекла пре Првог светског рата,
мислим да за Томића у табели за место порекла треба да стоје Шуци.

Томићи који славе св Луку су староседеоци Шутаца.

[Небојша]

147. Бижић, Ђурђевдан, Велика Дапчевица, Грубишно Поље, J2b-M241>Z638

Бижић сасвим сигурно припада подграни J2b-M241>Z638>Z631>Y22894. Ово је за сада изразито динарска група у нашем пројекту, а захваљујући дубинском резултату Перића из околине Ливна, знамо њихов дубљи SNP. Карактеристика овог хаплотипа су вредности 635=24 и 643=10. Поред поменутих Бижића и Перића, у овај генетички род спадају Живанић из околине Купреса, Николић из околине Никшића и Бојовић из околине Прибоја. Матица за крајишку групу је свакако негде у Старој Херцеговини (потез Никшић - Доње Полимље). Тестирани Бижић има 1-2 разлике са припадницима овог рода, углавном због мутације на 576 (17). Модална вредност 16.

Проверио сам сад најближа поклапања овог рода у анонимним базама, на већем броју маркера и са 635=24. Двојица Хрвата из Западне и Централне Хрватске, један Србин и један Албанац из Македоније. Како је у Македонији, али и деловима Албаније, Грчке, велика разноврсност J-Z631, могуће да је читава ова група даљим пореклом из тих крајева. Треба нагласити да се код Бижића јавља и мутација 392=12, због чега нема потпуних поклапања ни у анонимним базама.

Као што и Y-STR резултати показују, читава ова подграна би могла бити прилично млада (TMRCA 500 година). Иако су свега два резултата на Yfull (Перић из Ливна и Грк Лагусис). Лагусис је са Пелопонеза, али даљим пореклом са севера Грчке. Овој групи на FTDNA близак је и Турчин пореклом из околине Солуна, као и још један Грк, Фицалос, пореклом са Закинтоса. У албанском пројекту најближи хаплотипови постоје на простору источне Албаније, односно Западне Макеодније, па се намеће закључак да је шири простор Македоније матично подручје ове подгране.

Yfull стабло J-Y28894
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

[Црна Гуја]

216. Млинар, Ђурђевдан, Горњи Карин, Обровац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип, једина нешто ређа вредност је DYS391=11. Има велики број блиских и релативно блиских поклапања, од којих вреди истаћи двојицу Обрадовића из Лике и Босанске Крајине (Јовањдан), и Кундачину из Нарата код Билеће (Лучиндан), од којих се разликује само на 1 од 23 маркера, поменутом DYS391. Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме могло бити Лакић, међутим хаплогрупа Млинара се не подудара са хаплогрупама тројице већ тестираних Лакића из Горњег Карина (двојица су E-V13, а један I1-Z58, сви славе Никољдан). Наравно, не може се искључити да су међу Лакићима биле присутне и више од две хаплогрупе, што није редак случај међу родовима из западних крајева, али је такође индикативно да Млинари и Лакићи славе различите славе.

МЛИНАР (128) – Свети Георгије, Свети Стефан (присутни у 18. веку)

ЛАКИЋ (134) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Димитрије Читлак пок. Новака и Станиша Читлак пок. Новака, Мијо Лакић пок. Дамњана, Никола Лакић, Остоја Лакић.

https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-gornji-karin-obrovac/

[Zor]

Као што и Y-STR резултати показују, читава ова подграна би могла бити прилично млада (TMRCA 500 година). Иако су свега два резултата на Yfull (Перић из Ливна и Грк Лагусис). Лагусис је са Пелопонеза, али даљим пореклом са севера Грчке. Овој групи на FTDNA близак је и Турчин пореклом из околине Солуна, као и још један Грк, Фицалос, пореклом са Закинтоса. У албанском пројекту најближи хаплотипови постоје на простору источне Албаније, односно Западне Макеодније, па се намеће закључак да је шири простор Македоније матично подручје ове подгране.

Yfull стабло J-Y28894
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

 Перић би требао са спрским родовима бити близак обзиром на њихов 635=24. Не треба заборавити да је ова грана јако учестала код Румуна са 12 хаплотипова из студија (још ниједан комерцијално), те стога мислим да би TMRCA морао бити већи.  То је једини генетски Басараб кластер који се јавља на двије локације, Горж и Сибињ окрузи, а такођер се јавља у Плоешти и Нјамц окрузима. А и ови Албанци изгледају мало даље. Код Басараб Румуна из Сибиња је 635=22, а код овог из Горжа 23.

[Црна Гуја]

221. Доброкес, Никољдан, Болман, Јагодњак (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Шербуле из Косне код Двора (Никољдан) и Богдановића из Јелићке код Приједора (Срђевдан).

Тестирани је у упитнику навео да им је по породичном предању раније презиме било Пиласовић, и да су даљим пореклом из Старе Србије (околина Струмице), одакле су досељени највероватније у некој од сеоба са краја 17. или почетка 18. века. Презиме Доброкес пописано је у Болману у црквеном протоколу из 1896. године, док се презиме Пиласовић не спомиње ни у једном доступном попису за Болман.

https://www.poreklo.rs/2015/08/30/srbi-u-bolmanu-baranja/

[Небојша]

216. Млинар, Ђурђевдан, Горњи Карин, Обровац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модалан хаплотип, једина нешто ређа вредност је DYS391=11. Има велики број блиских и релативно блиских поклапања, од којих вреди истаћи двојицу Обрадовића из Лике и Босанске Крајине (Јовањдан), и Кундачину из Нарата код Билеће (Лучиндан), од којих се разликује само на 1 од 23 маркера, поменутом DYS391. Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме могло бити Лакић, међутим хаплогрупа Млинара се не подудара са хаплогрупама тројице већ тестираних Лакића из Горњег Карина (двојица су E-V13, а један I1-Z58, сви славе Никољдан). Наравно, не може се искључити да су међу Лакићима биле присутне и више од две хаплогрупе, што није редак случај међу родовима из западних крајева, али је такође индикативно да Млинари и Лакићи славе различите славе.

https://www.poreklo.rs/2019/03/02/poreklo-prezimena-selo-gornji-karin-obrovac/

Треба проверити, али мислим да је у Далмацији било Лакића и са славом Ђурђевдан. Можда су Млинари од њих.

Што се тиче Лакића Никољштака, тренутно имамо тројицу E-V13 (Горњи Карин и Ислам Грчки) и тројицу I1-Z58 (сви Горњи Карин). Од ове шесторице, тројица су са 23andMe. Двојица I1-Z58 и један E-V13.

[Небојша]

Перић би требао са спрским родовима бити близак обзиром на њихов 635=24. Не треба заборавити да је ова грана јако учестала код Румуна са 12 хаплотипова из студија (још ниједан комерцијално), те стога мислим да би TMRCA морао бити већи.  То је једини генетски Басараб кластер који се јавља на двије локације, Горж и Сибињ окрузи, а такођер се јавља у Плоешти и Нјамц окрузима. А и ови Албанци изгледају мало даље. Код Басараб Румуна из Сибиња је 635=22, а код овог из Горжа 23.

То сам хтео рећи, да ће ова западнобалканска екипа бити вероватно нешто млађа, чим Грк и Перић улазе тренутно у 500 година. Видех и ја Румуне (Плоешти) који припадају овој подграни J2b-M241>Z631 у оном истраживању за Цинцаре. Додуше, на малом броју маркера.

[Предраг Гојковић]

Треба проверити, али мислим да је у Далмацији било Лакића и са славом Ђурђевдан. Можда су Млинари од њих.

Што се тиче Лакића Никољштака, тренутно имамо тројицу E-V13 (Горњи Карин и Ислам Грчки) и тројицу I1-Z58 (сви Горњи Карин). Од ове шесторице, тројица су са 23andMe. Двојица I1-Z58 и један E-V13.

  Jeste , bilo je Lakica u Dalmaciji sa slavom Djurdjedan. Sela su Strmica , Biljane Gornje i Biljane Donje.

[Zor]

То сам хтео рећи, да ће ова западнобалканска екипа бити вероватно нешто млађа, чим Грк и Перић улазе тренутно у 500 година. Видех и ја Румуне (Плоешти) који припадају овој подграни J2b-M241>Z631 у оном истраживању за Цинцаре. Додуше, на малом броју маркера.

 Да управо то је тај, у Басараб студији их има чак 9 (на 19 маркера), сви с презименом Басараб. Да, изгледа да ће западнобалканска група бити око 500 г с Грком (и дио неке миграције са југоситока), а вјероватно ће Албанци и Румуни доћи мало изнад на стаблу кад се појаве. Чини се да би ови Басараби из Сибиња по 635=22 могли формирати своју подграну је већина Y28894 имају 23. Како се у задње вријеме јављају нови румунски (изгледа Dante) резултати могуће и да се појави неки J-Y28894 ускоро.

 Има доста маркера карактеристичних за Y28894, уз 385а=13 који дефинише Z631, ту су и 389=13-29, 643=10, 388=16, 635=23/24 тако да ова грана одскаче од других. Тако и ови Румуни, иако немају пуно маркера имају све ове осим 643.

[Црна Гуја]

222. Банац, Ђурђевдан, Дарда (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L1029. Ово највероватније је због присуства неколико неуобичајених/ретких вредности (DYS385=12-13, DYS389=15-31 и DYS481=24), које су утицале и на то да Банац нема блиских поклапања ни у табели Српског ДНК пројекта, ни у страним базама. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јовић. У тексту о Дарди који се налази на сајту није могуће видети породице/презимена пописана у неколико пописа (претпостављам да је неки баг у питању), па не знам да ли се и Банци помињу међу њима. Претпостављам да би колега Amicus овде могао прискочити у помоћ.

https://www.poreklo.rs/2015/06/13/srbi-u-dardi-baranja/

[Црна Гуја]

202. Јанићијевић, Ваведење, Призрен

Припада хаплогрупи R1a, док се млађа грана не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген даје чак 90% шансе за припадност некој још увек неоткривеној грани, док од постојећих грана највеће шансе даје "индо-иранској" грани Z93 (~9%). Од специфичних вредности истиче се DYS385=11-16. Једино релативно ближе поклапање у табели Српског ДНК пројекта има са Павловићем из Полома код Владичиног Хана (Аранђеловдан), од ког се разликује на 4 од 23 маркера. Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а ни у доступној литератури нисам успео пронаћи ништа о овим Јанићијевићима.

[Amicus]

221. Доброкес, Никољдан, Болман, Јагодњак (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608. Најближе поклапање има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), од ког се разликује на 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Шербуле из Косне код Двора (Никољдан) и Богдановића из Јелићке код Приједора (Срђевдан).

Тестирани је у упитнику навео да им је по породичном предању раније презиме било Пиласовић, и да су даљим пореклом из Старе Србије (околина Струмице), одакле су досељени највероватније у некој од сеоба са краја 17. или почетка 18. века. Презиме Доброкес пописано је у Болману у црквеном протоколу из 1896. године, док се презиме Пиласовић не спомиње ни у једном доступном попису за Болман.

https://www.poreklo.rs/2015/08/30/srbi-u-bolmanu-baranja/

Хвала, Црна Гујо, на тумачењу генетичког резултата.

Што се тиче Доброкеса, њихово презиме је настало по месту Доброкес (мађ. Döbrököz) у Толнанској жупанији. Доброкес се налази на реци Капош, источно од Капошвара, где се Срби помињу 1545. године као мартолози. Највероватније у време Великог турског (1683-1699), или непосредно после њега, Срби се повлаче јужније према Драви и Дунаву.



Доброкеси су пре Болмана живели у Шумберку, селу северно од Мохача, где их је и почетком 20. века било највише домаћинстава. Шумберак је као веће српско место изгледа био привлачан досељеницима из северних крајева Толнанске жупаније после протеривања Турака с тог простора. У попису из 1711-13. у Шумберку је ово презиме забележено у обилику Dobrokesan и Dobokesanin.

Занимљиво је да имају сачувано старо презиме Пиласановић, кога је у том облику тешко наћи било где у литератури. Најближа су му презимена из Именослова бачких Буњеваца, али је питање да ли има везе с њима?

https://i.postimg.cc/sXz7bD1F/image-2021-05-29-222636.png

У сваком случају, Доброкеси би требали бити "мађарски Срби" још из турског времена, тј. 16. века.

[Amicus]

222. Банац, Ђурђевдан, Дарда (Барања)

Припада хаплогрупи R1a-M458, највероватније грани L1029. Ово највероватније је због присуства неколико неуобичајених/ретких вредности (DYS385=12-13, DYS389=15-31 и DYS481=24), које су утицале и на то да Банац нема блиских поклапања ни у табели Српског ДНК пројекта, ни у страним базама. Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Јовић. У тексту о Дарди који се налази на сајту није могуће видети породице/презимена пописана у неколико пописа (претпостављам да је неки баг у питању), па не знам да ли се и Банци помињу међу њима. Претпостављам да би колега Amicus овде могао прискочити у помоћ.

https://www.poreklo.rs/2015/06/13/srbi-u-dardi-baranja/

Дарђански Банци би требали бити католици, али овде се ради о усвајању, где је усвојеник задржао веру и крсну славу. Изворно презиме му је Јовић, али нисам сигуран да ли су ти Јовићи такође Дарђани. У пописима Дарде који се из неког разлога не могу отворити презиме Јовић се не помиње. Могуће да су из неког од суседних места. Презиме Јовић помиње се у попису из 1767. године у Шумберку и Белом Манастиру.

[Владимир Бојановић]

197. Савић, Никољдан, Шареник, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047. Поседује модални хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има и велики број блиских поклапања, међутим само се за раније тестираног Луковића из Крушчице код Ариља (Никољдан), који по предању потиче од Маслара, може тврдити да му је заиста близак. Луковић је SNP тестирањем потврђен као YP6047, а од тестираног Савића разликује се на 3 од 23 маркера. У упитнику је наведено да Савићи по предању потичу од Маслара, односно да им је старије презиме Маслар, што се поклапа са наводима из литературе:

https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-sarenik-ivanjica/

https://www.poreklo.rs/2014/03/21/poreklo-prezimena-selo-ojkovica-nova-varos/

Желео сам да испитам ову везу Савића са Луковићем-Масларом и драго ми је да је она потврђена. За откривање даљег порекла овог рода замолио бих све на форуму за помоћ, за проналажење неког из рода Маслар из села Брод, уколико неко одржава блиске контакте са Горанцима: https://www.poreklo.rs/2019/03/23/poreklo-prezimena-naselje-brod-gora/

Објаснићу зашто сматрам да је могућа веза ових родова:

1) исто презиме;
2) у селу Брод у Гори осим Маслара постоји и један топоним Маслар;
3) Гороњићи из Ојковице са славом Никољдан, рођакају се са Масларима у Крушчици, док Маслари имају предање да су им стари кумови биле Зекавице из Јасенове, који Гороњићима и данас кумују;
4) презиме Гороњић је можда настало од - "Гора";
5) за сада не постоје породице са R1a-M458>L1029>YP417>YP6047 хаплогрупом које су довољно блиске Луковићу и Савићу да би се њихово даље порекло могло одредити;
6) међу малобројним тестираним Горанцима већ је утврђено присуство хаплогрупе R1a;
7) у препискама које сам недавно имао са двојицом Маслара, новијим досељеницима у Нови Пазар из Брда, сазнао сам од старијег господина да су Маслари некада били православци: "Чуо сам од мојих старих да смо некада славили Божић, за крсну славу се не сећам".

Нажалост, нисам успео и поред своје тактичности , стрпљења и упорности, ниједног од ове двојице да приволим на тестирање.

Контакт: [email protected]