Светски ДНК месец 2021

[ZO]

192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

https://www.poreklo.rs/2012/07/01/poreklo-prezimena-novi-kne%C5%BEevac-gornji-banat/

Порекло презимена, Нови Кнежевац (Горњи Банат)


БАТАЊЧЕВИ (5, Св. Василије), дошли из Батање, и то чукундеда; исељени у Сенмиклуш Мали

БЕЛАНОВИ (1, Св. Василије), дошли из Мартоноша

(то су могуће ови Беленцани са 23andMe)

Док би БАТАЊЧЕВИ из Беодре, Свети Сава, имали вероватно фамилију у Меленцима БАТАЊАЦ.

Familije u Beodri po Erdeljanoviću iz 1925-te...
Rodovi poznatog porekla (iz najstarijeg domovnika prve decenije XIX veka;  Batanjac -njčevi (2, Sv. Sava), iz Batanje, s Moriša; taj isti "koren" ima i u Melencima, gde se još zovu starim prezimenom Savići. -

[Platin]

192. Батанчев, Св. Василије Велики, Нови Кнежевац, Банат, J2b-M205>Y22059

Презиме Батанчев се у овом делу Војводине помиње још у 18. и 19. веку. Тестирани је навео да је чукундеда рођен у Кнежевцу 1871. године. Генетички Батанчев упада у род А у пројекту, па је стога препоручљиво наручивање J-Y22063. С обзиром да, осим изузетка на маркеру 570 (17), поседује практично модални хаплотип, има велики број блиских, или релативно блиских хаплотипова у пројекту. У Крајини постоје Вејновићи који припадају овој хаплогрупи и славе Василијевдан, па се поставља питање да ли може бити даље везе. Од географски блиских породица, Батанчеву су најблии Станаћеви из Новог Милошева (22/23). На 23andMe постоји и породица Беленцан J-M205 из Новог Кнежевца. Било би занимљиво видети шта славе Беленцани.

Лепо сам требао да читам ко се све пријавио за акцију, а не да овако тек накнадно бацајући поглед да ли ће нешто занимљиво (ређе од мене  ) да испадне... Да налетим на презиме од чукунбаке (венчана за мог чукундеду у Дески 1878. године).
Претпостављам да Батанчева нема више врста у самој Турској Кањижи / Новом Кнежевцу, стога сам најзаинтересованији могући да ступим у контакт са тестираним

[Ojler]

...
Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.
...

Има ли негде у литератури забележено ово предање? Како сте чули за њега? 

[Kalajdzic1]

Има ли негде у литератури забележено ово предање? Како сте чули за њега? 

На сајту http://www.malesevci.rs наведено је да су Калајџићи од војводе Малеша, који фамилији у аманет оставља крсну славу св. Игњатија Богоносца 2. Јануара.
А податак о војводи Малеши „Прилози за књижевност, језик, историјy, фолклор 068/069 ( 2002-2003 )“,

[Ojler]

На сајту http://www.malesevci.rs наведено је да су Калајџићи од војводе Малеша, који фамилији у аманет оставља крсну славу св. Игњатија Богоносца 2. Јануара.
А податак о војводи Малеши „Прилози за књижевност, језик, историјy, фолклор 068/069 ( 2002-2003 )“,

Sajt nema pretragu pa ne mogu da pronađem gde se sve pominju Kalajdžići, ali ono što sam našao tiče se samo Kalajdžića ignjatijevštaka iz Foče. Vi slavite Đurđevdan a Ljubinje i Ivica se u tekstu nigde ne pominju, ili ja nisam uspeo da pronađem gde.

[Kalajdzic1]

Sajt nema pretragu pa ne mogu da pronađem gde se sve pominju Kalajdžići, ali ono što sam našao tiče se samo Kalajdžića ignjatijevštaka iz Foče. Vi slavite Đurđevdan a Ljubinje i Ivica se u tekstu nigde ne pominju, ili ja nisam uspeo da pronađem gde.

Tacno, po svoj prilici sajt nije isti kao sto je bio ranije, jer tokom ranijeg pretrazivanja spominjali su se samo Kalajdzici bez ikakvog mesta porekla

[Лука]

187. Николић, Ђурђевдан, Варда, Косјерић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, али без потпуних поклапања на нашем пројекту. Једина вредност која одступа од модала је DYS19=17.

Љубомир Павловић у Варди не бележи Николиће који славе Ђурђевдан. Сам тестирани наводи да су по предању пореклом из Херцеговине.

[Лука]

191. Јакшић, Лучиндан, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Нема ближих поклапања унутар самог рода, а од вредности које нису уобичајене за род Никшића се издвајају 10 на 391, 30 на 389ii и 32 на 481.

Тестирани наводи да су по предању пореклом из Роваца.

[Лука]

194. Кушљић, Стевањдан, Врбањци, Котор Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Није искључено да припада грани FT14506>Y179535>FT124969 којој припадају Благојевић из Дренове код Прњавора и Иветић из Бастаса код Босанског Грахова и који такође славе Стевањдан, али би се ова могућност могла проверити једино тестирањем тог SNP-a.

Кушљићи су на попису из 1991. године на подручју општине котор Варош присутни само у Врбањцима (50 пописаних Кушљића). Тестирани наводи предање о ранијој слави Ђурђевдан (да су је до средине 19. века славили). Међутим, питање је колико је овај податак поуздан јер постоји могућност да је заправо изведен на основу помена Кушљића са Ђурђевданом као крсном славом у парохијама Босански Брод и Винска и Лијешће код Дервенте у шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882.

[Лука]

143. Томић, Лучиндан, Белановица, Љиг

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y52621>FT190799 односно роду Никшића. Има прилично модалан хаплотип за род Никшића, па самим тим и доста блиских поклапања унутар рода.

Томићи се не помињу у литератури која обрађује Белановицу. У суседним Калањевцима се једино и у литератури и у тефтерима помињу Колаковићи са Лучинданом као крсном славом (у Калањевце су према подацима из литературе Колаковићи дошли средином 18. века из Старог Влаха). Тестирани као најстаријег познатог претка означава Михаила Томића, рођеног око 1793. године.

[Лука]

175. Мандарић, Стевањдан, Вребац, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип доста близак модалу, а једина вредност која значајније одступа је вредност 12 на 549. Једно од ближих поклапања има са Дукићем из Деригнаја код Грачаца, поклапају се у потпуности на 17 упоредивих маркера. Због чињенице да су обојица из географски исте регије и да славе исту славу, рекло би се да нема сумње да су повезани. Могуће је да је са њима двојицом повезан и тестирани Граовац из Врепца који такође слави Стевањдан, мада има само 12 тестираних маркера па ни сама подграна којој припада није позната. И код Мандарића као и код претходно објављеног Кушљића је могуће да постоји веза са породицама које припадају грани FT124969.

Од ових Мандарића је Милан Мандарић, један од најпознатијих предузетника српског порекла:

[Лука]

180. Даниловић, Јовањдан, Мајур, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Због вредности 17 на DYS19, 10 на DYS391 и 16 на 570, као и због исте славе могуће је да је повезан са Васићем из Доње Љубовиђе код Љубовије као и са Павловићем из Овчиње код Бајине Баште. Постоји могућност да ове породице због ниже вредности 16 на 570 припадају грани A5913>A22312.

О пореклу Даниловића из Мајура у литератури стоји:

Досељени почетком 19. века- од Првог српског устанка до 1829. године:

Из Босне су дошли:

ДАНИЛОВИЋИ (Јовањдан, 6-2 к).

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-majur-%C5%A1abac/

[Небојша]

175. Мандарић, Стевањдан, Вребац, Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип доста близак модалу, а једина вредност која значајније одступа је вредност 12 на 549. Једно од ближих поклапања има са Дукићем из Деригнаја код Грачаца, поклапају се у потпуности на 17 упоредивих маркера. Због чињенице да су обојица из географски исте регије и да славе исту славу, рекло би се да нема сумње да су повезани. Могуће је да је са њима двојицом повезан и тестирани Граовац из Врепца који такође слави Стевањдан, мада има само 12 тестираних маркера па ни сама подграна којој припада није позната. Могуће је да код Мандарића као и код претходно објављеног Кушљића постоји веза са породицама које припадају грани FT124969.

Од ових Мандарића је Милан Мандарић, један од најпознатијих предузетника српског порекла:

Мандарићи су, као и Дукићи, део досељеничке струје из Северне Далмације. У Далмацију су, по свему судећи, дошли однекуд из Западне Босне, вероватно са потеза где и данас има највише слављеника Стевањдана, потенцијалних I-FT124969 (околина Герзова).

Надам се да је господин Мандарић доброг здравља, пошто би га ваљало анимирати ради SNP профилисања читаве ове групе Стевањштака. Не би осетио финансијски.

[Мардарије Корнећанин]

218. Никитовић, Тривуњдан, Баре Жугића/Новаковићи, Жабљак

Припада хаплогрупи R1b>L51, врло вероватно грани L2

Ово предвиђање припадности грани L2 заснива се на томе што у табели ФТДНА пројекта U152 постоји резултат са сличним маркерима као и Никитовић, где је као најстарији предак наведен Вук, из државе Монтенегро. Могли би то заправо бити Вуковићи Мотике из околине Жабљака, који наводно имају претка Вука Милутиновића, док је предак Никитовића извесни Никита Милутиновић.

Потпуно поклапање на 23 маркера Никитовић има са раније тестираним Јовановићем (Галином) из Растишта на Тари, који слави исту славу и има предање да потиче из Дробњака.

Као постојбина Мотика, самим тим и Никитовића, пре досељења на Језера, наводи се Комарница.

По свему судећи, дробњачки Никитовићи немају генетске везе са носиоцима тог презимена са другим славама, већ само са својим исељеницима у Сливљу, између Гацка и Невесиња, који такође славе Трифуњдан.

[Иван Вукићевић]

189. Славковић, Петковдан, Леча, Нови Пазар, E-V13>Z5017>Z16988>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Једина карактеристична вредност маркера коју поседује хаплотип тестираног је DYS570=22.

Петар Петровић је у свом раду о Рашкој забележио следеће:
-Гашовићи, Славковић, 1 кућа, Павловић, 1 кућа, Св. Петка, су Гашани, дед се доселио из Војсалића.

Тестирани је навео да Славковићи према предању потичу из Корита код Билеће, као и да им је настарији предак Васиљ Гашанин који је живео крајем 18. века. С обзиром да славу и овај резултат, који јасно показују да Славковићи потичу од Бјелопавлића, мало је вероватно да су се у Лечу доселили из Корита.

[Иван Вукићевић]

190. Вуцеља, Аранђеловдан, Прекаја, Дрвар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

По хаплотипу је наближи роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи), али се не може са сигурношћу тврдити да припада том роду само на основу хаплотипа на 23 маркера. За овај род је карактеристична слава Тривуњдан и њу славе сви сада тестирани припадници овог рода. Хаплотип Вуцеље се од хаплотипа Дивчића из Међуша, који припада овом роду, разликује на само на маркеру DYS549 на коме Вуцеља има повишену вредност 14, док сви тестирани припадници рода Ђурица имају вредност 13 на том маркеру. Хаплотипови Вуцеље и Дивчића деле вредност маркера DYS389ii=31, док сви остали тестирани припадници рода имају вредност 30 на том маркеру.

Петар Рађеновић је у свом раду о Унцу забележио следеће:
Вуцеље (7 к. под Брином, 9 к. на Главици) славе Аранђеловдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре 150 г.

Тестирани је навео да је према једном предању, које и није баш поуздано, старо презиме Вуцеља било Миливојевић.

[Зрно]

190. Вуцеља, Аранђеловдан, Прекаја, Дрвар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

По хаплотипу је наближи роду Ђурица, чија је матица у Дабру (данашња општина Берковићи), али се не може са сигурношћу тврдити да припада том роду само на основу хаплотипа на 23 маркера. За овај род је карактеристична слава Тривуњдан и њу славе сви сада тестирани припадници овог рода. Хаплотип Вуцеље се од хаплотипа Дивчића из Међуша, који припада овом роду, разликује на само на маркеру DYS549 на коме Вуцеља има повишену вредност 14, док сви тестирани припадници рода Ђурица имају вредност 13 на том маркеру. Хаплотипови Вуцеље и Дивчића деле вредност маркера DYS389ii=31, док сви остали тестирани припадници рода имају вредност 30 на том маркеру.

Петар Рађеновић је у свом раду о Унцу забележио следеће:
Вуцеље (7 к. под Брином, 9 к. на Главици) славе Аранђеловдан. Доселили из Полаче у Далмацији пре 150 г.

Тестирани је навео да је према једном предању, које и није баш поуздано, старо презиме Вуцеља било Миливојевић.

Миливојевићи су били бројни у Полачи и славе исто Аранђела. Кад би се тестирао неки, видели би да ли је тачно.

[Иван Вукићевић]

199. Бркић, Андријевдан, Северово, Ариље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS456=18 и DYS643=11. На два маркера се разликује од хаплотипова Тодића из Милића и једног тестираног из околине Пријепоља, чији резултат још није објављен. Обојица славе Никољдан и деле обе поменуте карактеристичне вредности маркера са Бркићем.

Тестирани је навео да су Бркићи староседеоци у Северову.

[Лука]

199. Бркић, Андријевдан, Северово, Ариље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS456=18 и DYS643=11. На два маркера се разликује од хаплотипова Тодића из Милића и једног тестираног из околине Пријепоља, чији резултат још није објављен. Обојица славе Никољдан и деле обе поменуте карактеристичне вредности маркера са Бркићем.

Тестирани је навео да су Бркићи староседеоци у Северову.

Биће да су му ипак ближи родови који такође славе Андријевдан са подручја Сјенице и Пријепоља.

[Иван Вукићевић]

203. Мариновић, Стевањдан, Сливница Површ, Равно, E-V13>Z1057

Тестирани припада роду Илића - Сливничана. Једина карактеристична вредност коју поседује хаплотип тестираног је модалног хаплотипа овог рода је DYS570=18. Најближа поклапања има са тестираним припадницима овог рода чији резултати још нису објављени.

Обрен Ђурић-Козић је забележио следеће о братствима из Сливнице: