Шабић, муслиман, Шабићи, Трново, Република Српска, E-V13
Вукосављевић, Св. Јован Златоуст, Горња Трешњица, Љубовија, E-V13
Бабић, Аранђеловдан, Азања, Смедеревска Паланка, I1-P109
Гузијан, Никољдан, Бања Лука, Република Српска, I1-P109
Гузијани су искључиво Срби са потеза Гламоч-Бања Лука. Славе Св. Николу.
Јањић, Никољдан, Рашка Гора, Мостар, БиХ, I1-Z63>Y13946
ЈАЊИЋ (п), у Слату и Засјену (Невесиње), Домановићима и Клепцима (Чапљлна), Банчићима, Убоску и Воденима (Љубиње), Бијелој (Коњиц). Богодолу (Мостар) и Хотњу (Неум). У Слато су дошли из Бјелица у Црној Гори „на позив Али-паше Ризванбеговића који их је као добре јунаке населио на своме читлуку“. У Засјен су доселили из Слата око 1855, године. Славе Аранђеловдан. У Домановиће су преселили са Пјешивца (Столац), гдје су једно вријеме становали. У Банчиће им је, према предању предак дошао из Љешањске нахије у Црној Гори. У Клепце је неки Јањић дошао с Банчића „као дунђер у женин род“. У Убоско и Вођене су, такође, дошли из Банчића. Славе Ђурђевдан. У Бијелој су старином Војиновићи из Војног код Мостара. Доселили су из Рашке Горе (Мостар) око 1850. године. Има их на Рашкој Гори, Бјелимићима и у „више села уз Неретву“. Славе Никољдан. У Богодолу су међу најстаријтм породицама. „Веле да су однекуда из Херцеговине“ и тврде за себе да су од племена Бранковића. Славе Ђурђевдан (59:229,252.262,276,277.311,315; 155:200). У Хотањ су Јањићи дошли из Прапратнице (Неум), гдје су раније живјели. Презиме су добили по некој Јањи. Промијенили су га и сада се зову Лазаревићи. (84:190,191) Јањићи су стара мостарска породица. Били су помагачи и извршни чланови друштва „Гусле“ (214/5:171). Једна породица Јањића из Банчића доселила је у Гацко крајем 19. вијека. „гдје се бавила трговином (147:579).
Давић, непознато, I1-Z63>Y13946