Науке и научне дисциплине > Физичка антропологија

Које су најчешће боје очију код Срба и која је твоја боја и облик очију?

(1/2) > >>

Svetozar Plemic:


https://chatgpt.com/g/g-ckfCaNtJt-ethnicity-guesser
Очи на сликама су у облику бадема са тамнобраон ирисима који садрже суптилне светлије браон и ћилибарне нијансе, посебно приметне око ивица при добром осветљењу. Овај облик бадема је чест код популација са Блиског Истока, Медитерана и Централне Азије. Рефлектујући квалитет очију даје им сјајан изглед, чиме се појачава дубина и топлина браон тонова, стварајући "искричав" ефекат у одређеном светлу. У почетку су очи деловале округло, али након пажљивијег прегледа на другој слици, облик бадема је постао јаснији.

Svetozar Plemic:
CHAT GPT

Студије о расподели боје очију међу етничким Србима су донекле ограничене, али постоје општа запажања заснована на ширим истраживањима популација у балканском региону, који укључује Србију. Расподела боје очију у Србији одражава шире обрасце виђене у југоисточној Европи, са мешавином светлих и тамних очију, мада су светлије боје очију (плаве, сиве, зелене) ређе од смеђих.

Ево општих процена заснованих на регионалним обрасцима:

Смеђе очи: Најчешћа боја очију у Србији је смеђа, што се поклапа са медитеранским и балканским трендовима. Студије сугеришу да око 60-70% људи у овом региону имају смеђе или тамне очи.

Плаве очи: Плаве очи су мање честе у Србији у поређењу са земљама северније, али су и даље присутне. Процене су да око 20-30% Срба има плаве очи. Ово је чешће у северним деловима земље, ближе централној Европи.

Зелене и сиве очи: Зелене и сиве очи су ређе, али их ипак има у Србији. Заједно, оне могу чинити око 10-15% популације.

Ови бројеви су приближни и засновани на општим трендовима у југоисточној Европи, јер специфичне, детаљне студије о боји очију у српској популацији можда нису тако честе. Међутим, комбинација тамних и светлих очију одражава сложену генетску историју региона, под утицајем различитих миграција и интеракција са суседним популацијама.

Ако тражите конкретније или детаљније студије, можда би било потребно истражити антрополошка истраживања усмерена на генетику Балкана.

шуљин џула:
   
     Зелене и Ј1 хаплогрупа ( брат исто и сви рођаци по правој мушкој линији). Брат у петом колену исто, укључујћи
 и хаплогрупу

Милан Петровић:
Код мене су сиво-зелене, а код оца сиво-плаве.

ⲥуⲛцⲉ:
Свијетлопута дјетца најчешће се рађају плавооки и тек с временом зјеница попријма коначну маст, у бити коначну количину меланина, која је одређена генима. Наследна информација одређује изглед, односно видљиву маст очију. Ако оба родитеља пренесу „плаво“, дете ће имати плаве очи. Ако оба пренесу „смеђе“, очи ће бити смеђе. У случају да дијете наслиједи од једнога родитеља "плаво" а од другога "смеђе" дијете ће имати смеђе очи. То исто дијете са смеђим очима али носеће наслиједну информацију и "смеђе" и "плаво" при зачећу свога чеда може пренести или "плаво" или "смеђе". Пренесе ли "плаво", дијете му може имати плаве очи под условом да и други родитељ пренесе наслиједну информацију "плаву". Под плавим разумијева се и зелено и сиво. Смеђе очи су човјечји дефолт. Улога меланина је заштита ткива од штетнога сунчева зрачења; на земаљском сјеверу, гдје је зрачење ниже, у неких људи количина меланина је опала, услијед чега је зјеница посвијетлила. Та појава није старија од десет тисућа годин.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна