Аутор Тема: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва  (Прочитано 44780 пута)

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #60 послато: Март 25, 2018, 02:56:12 поподне »
Обрадио сам тестиране са простора Средњег Поуња. У ту област сам урачунао и оне из околине Новог Града, с обзиром да је то крајња источна граница, као и да је становништво углавном истог порекла.

У загради (и подебљано) је бр. кућа у читавој области Средњег Поуња према стању из 1925. године, М. Карановић

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Va24OUUECGA7Bliwaqfp2dr5QUhFr1-kGiqAPHfam8g/edit#gid=1104810456

Оно што мени упада у очи јесте одсуство групе Р1б у Поуњу, тј. нема ниједан забиљежен у табели до сада. Јесте да је мали узорак, али ме занима како то тумачите?
« Последња измена: Март 25, 2018, 04:32:06 поподне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13463
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #61 послато: Март 25, 2018, 06:47:00 поподне »
Да ли се зна или претпоставља халпогрупа поткозарских Матавуља? Опростите,што сам ово питање поставио на ову тему,ако је нека друга прикладнија,пребаците!

У Доњој Суваји постоје топоними Матуљ и Матуљева Локва, која је име добила по хајдуку Матавуљу из Даламције, који је ту погинуо. На основу овога би могли рећи да су крајишки Матавуљи доселили управо из Северне Далмације.

Између Крупе и Новог постоји и село Матавази, које има сличан призвук. Скарић је, чисто на основу топонимије, закључио да би то име можда донешено из јужних крајева.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13463
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #62 послато: Март 25, 2018, 06:48:48 поподне »
Оно што мени упада у очи јесте одсуство групе Р1б у Поуњу, тј. нема ниједан забиљежен у табели до сада. Јесте да је мали узорак, али ме занима како то тумачите?

Генерално је R1b нешто слабије заступљена у Крајини. Ипак, у Поуњу ће свакако бити присутна кроз подграну R1b-U152, која постоји код Добријевића, Миљевића и Трнинића, а има је и у Лици (необјављени рез.).

симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #63 послато: Април 02, 2018, 11:43:19 поподне »
Да мало освјежим тему, један од љепших видео снимака Уне који се могу наћи на мрежи, и то управо средњег Поуња.  :)

<a href="https://www.youtube.com/v/QfMzcKUXdpk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QfMzcKUXdpk</a>

симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #64 послато: Јануар 10, 2019, 01:01:51 поподне »
Неколико слика из етнографске литературе везаних за Поуње и Подгрмеч с краја 19. и у првој половини 20. вијека.

По студији Мирослава Драшкића из 1962. године, Народне ношње сјеверозападне Босне, у Поуњу су присутне двије варијанте ношње: јужнија подгрмечка и сјевернија поуњско-кнежопољско-козарачка. И једна и друга варијанта су почетком 20. вијека претрпјеле значајне утицаје сусједних ношњи Лике и Баније , што због нових досељеника, што због избјеглиштва у Лици и Банији у периоду 1875-1878. године.

Стара подгрмечка ношња доста је архаична и већ се почетком 20. вијека губи. Ова слика старца с краја 19. вијека је једна од ријетких слика те старије ношње. Уз ње је око главе још ишао црвени фес са обмотаним плавим шалом. Драшкић за подгрмечку ношњу каже да има утицаје: динарске, средњобосанске, панонске и медитеранске ношње.


симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #65 послато: Јануар 10, 2019, 01:06:55 поподне »
Као што је већ речено, паноснки утицаји у ношњи Поуња су почели превладавати поетком 20. вијека, а значајан је био и утицај градске индустријске гардеробе.








симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #66 послато: Јануар 10, 2019, 01:12:01 поподне »
И архитектура сеоских кућа је примила извјесне утицаје банијске и личке куће. Изгубиле су се старе динарске брвнаре.


симо

  • Гост
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #67 послато: Јануар 13, 2019, 11:09:32 поподне »
Краћи филм РТРС-а из 2005. године о Петру Поповићу Пецији ( на слици доле), вођи Дољанске (или Пецијине) буне из 1858. године,који је био родом из подгрмечко-поуњског Бушевића. Пеција је, судећи по подацима из Пројекта, припадник G2a корјенићког рода. Пецијина буна једна је од најзначајнијих буна српског народа у Крајини, на неки начин претеча буне из 1875. године. У нашем породичном предању, остала је успомена на учешће у овој буни, као и спаљивања кућишта од стране Турака, те боравак у Лици 4-5 година, док се ствари са Турцима нису изгладиле.



<a href="https://www.youtube.com/v/Vp6rwc9Ssqs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Vp6rwc9Ssqs</a>

Ван мреже Левијатан

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #68 послато: Март 25, 2019, 01:33:08 поподне »
Поздрав свима,

има ли неко можда информације о породици Даутовић, која је била настањена у селу Липа, општине Босански Петровац. Доселили су се 1915. године у околину Босанског Петровца, мене интересује из ког места тачно, да ли је Брувно или Клапавица.

Хвала унапред  :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13463
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #69 послато: Март 25, 2019, 07:45:58 поподне »
Поздрав свима,

има ли неко можда информације о породици Даутовић, која је била настањена у селу Липа, општине Босански Петровац. Доселили су се 1915. године у околину Босанског Петровца, мене интересује из ког места тачно, да ли је Брувно или Клапавица.

Хвала унапред  :)

Поздрав,

Петар Рађеновић (Бјелајско Поље и Бравско) помиње Даутовиће као личко-далматинске избеглице муслиманске вере. У Лици их је било око Удбине, па су могуће из Клапавице. Осим тога, Рађеновић помиње и породицу Хоџић, чије је старо презиме Даутовић:

Хоџић (Липа, Босански Петровац) - пет кућа. Дошли врло давно из „анкоре“, у Анадолу као војници. Звали се некада Даутовићи. Било им је у породици седам хоџа па се прозвали Хоџићи. Доста их се раселило. Тако их има у Скопљу (босанском) тринаест кућа. Има их и у Тодорову код Велике Кладуше. Ови су се прозвали Табак.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1790
  • I-A1328
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #70 послато: Март 25, 2019, 08:13:29 поподне »
Поздрав свима,

има ли неко можда информације о породици Даутовић, која је била настањена у селу Липа, општине Босански Петровац. Доселили су се 1915. године у околину Босанског Петровца, мене интересује из ког места тачно, да ли је Брувно или Клапавица.

Хвала унапред  :)

Даутовића има међу Бошњацима. Знам за једне из сјевероисточне Босне. Презиме потиче од муслиманскога облика имена Давид, које гласи Давут или Даут.
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже Grijalica

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 21
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #71 послато: Септембар 03, 2019, 10:00:59 поподне »
Dautovića ima u Novom Gradu i muslimani su.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #72 послато: Март 08, 2020, 07:18:48 пре подне »
Прошлог љета кад сам био у обиласку мјеста поријекла, Суваји код Босанске крупе, сликао сам неке споменике у гробљу код сувајске цркве, између осталог и гроб проте Јове Гаковића, свештеника сувајског с краја 19. и почетка 20. вијека.



Тек касније сам видио да је Милан Карановић у "Поуњу" оставио кратак и прилично занимљив запис о попу Јови:



С обзиром да се поп Јово помиње као свештеник сувајски у Шематизмима 1882, 1901, 1911, јасно је да поживио доста дуго. На споменику пише да је рођен 1824. године, али је година смрти на споменику окрњена. Из докумената се може закључити да је умро свакако послије 1911. године. На крају сам схватио да је он крстио, вјенчавао и држао опијело великом броју мојих предака.

Гак-Гаковићи су иначе једна од најзначајнијих поунских породица. Свакако су најстарији свештенички род на подручју Поуња. Некада давно су по предању доселили из Далмације. Карановић их повезује са Радаковићима и Рајилићима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13463
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #73 послато: Март 08, 2020, 12:00:25 поподне »
Прошлог љета кад сам био у обиласку мјеста поријекла, Суваји код Босанске крупе, сликао сам неке споменике у гробљу код сувајске цркве, између осталог и гроб проте Јове Гаковића, свештеника сувајског с краја 19. и почетка 20. вијека.



Тек касније сам видио да је Милан Карановић у "Поуњу" оставио кратак и прилично занимљив запис о попу Јови:



С обзиром да се поп Јово помиње као свештеник сувајски у Шематизмима 1882, 1901, 1911, јасно је да поживио доста дуго. На споменику пише да је рођен 1824. године, али је година смрти на споменику окрњена. Из докумената се може закључити да је умро свакако послије 1911. године. На крају сам схватио да је он крстио, вјенчавао и држао опијело великом броју мојих предака.

Гак-Гаковићи су иначе једна од најзначајнијих поунских породица. Свакако су најстарији свештенички род на подручју Поуња. Некада давно су по предању доселили из Далмације. Карановић их повезује са Радаковићима и Рајилићима.

Поп Ђорђе Гак се помиње и код сеобе Срба из Босанске Крајине на Банију (крај 18. века). Тада је са 120 српских породица прешао из Рујишке у Хрватску.

Помињао сам негде на форуму да би Гаковићи могли бити M205. У питању је свештеничка лоза, предак "црн као Гак птица" (имамо код M205 таквих презимена, Мркобрада, Црнобрња, Карајовић, итд), сеоба из Далмације, слава Никољдан (коју славе Кричке), као и веза са Радаковићима, од којих су једни управо Y22059. Тих Радаковића што славе Никољдан је по Лици пуно, па имамо међу њима још две хаплогрупе. Углавном, и по хаплотипу Кричке и Радаковићи веома подсећају. Код Радаковића је додуше дошло до мутације 21 на маркеру 385b, осим тога се лепо уклапају.

За Гаковиће се каже иначе да су од Обровца и да су се звали Бабићи.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4275
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #74 послато: Март 08, 2020, 12:25:21 поподне »


За Гаковиће се каже иначе да су од Обровца и да су се звали Бабићи.
У Обровцу је присутно презиме Гак.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2404
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #75 послато: Март 08, 2020, 02:11:20 поподне »
"црн као Гак птица"

Гак је врста мале чапље, и није црн :)

Сумњам да га има у динарским крајевима и да људи знају за њега. Једино у Војводини.
« Последња измена: Март 08, 2020, 02:16:36 поподне Зрно »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7518
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #76 послато: Март 08, 2020, 02:23:04 поподне »
"Црн као Гак птица"
Moжда је гачац (у Шумадији се каже "гачак")...сродан гаврану, само је мањи

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%86
« Последња измена: Март 08, 2020, 02:26:45 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13463
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #77 послато: Март 08, 2020, 02:39:02 поподне »
"Црн као Гак птица"
Moжда је гачац (у Шумадији се каже "гачак")...сродан гаврану, само је мањи

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%86

Сигурно је у питању Гачац



"Гак–Гаковићи прозвани су што им је некакав далеки предак био црн као птица „гак“. То је најстарија поповска лоза у Босанској Крајини, а по досељавању спадају у најстарије досељенике у Поуњу. У њиховој је породици било много свештеника. Тако је по породичној традицији данашњи прота Марко Гаковић у Крупи 18 свештеник с оца на сина. Порекло им је из Далмације од Обровца. Звали су се Бабићи и славе Св. Николу." (Милан Карановић, 1925.)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #78 послато: Март 08, 2020, 05:51:34 поподне »
Поп Ђорђе Гак се помиње и код сеобе Срба из Босанске Крајине на Банију (крај 18. века). Тада је са 120 српских породица прешао из Рујишке у Хрватску.

Помињао сам негде на форуму да би Гаковићи могли бити M205. У питању је свештеничка лоза, предак "црн као Гак птица" (имамо код M205 таквих презимена, Мркобрада, Црнобрња, Карајовић, итд), сеоба из Далмације, слава Никољдан (коју славе Кричке), као и веза са Радаковићима, од којих су једни управо Y22059. Тих Радаковића што славе Никољдан је по Лици пуно, па имамо међу њима још две хаплогрупе. Углавном, и по хаплотипу Кричке и Радаковићи веома подсећају. Код Радаковића је додуше дошло до мутације 21 на маркеру 385b, осим тога се лепо уклапају.

За Гаковиће се каже иначе да су од Обровца и да су се звали Бабићи.

И мени је негдје на памет падало ово што пишеш, да би могли бити J2b-M205. Ваљда ће се у догледно вријеме тестирати неко од Гак-Гаковића.

Почетком овог вијека објављена је у Америци рукописна оставштина Петра Пепе Гаковића "Нахија Крупска : Вилајет Босна : историско-етнолошке биљешке". Овај рукопис објавио је потомак Гаковића у Америци професор Роберт Гаковић. Дијелове из те књиге је својевремено објављивао Видовдан.орг. Било би корисно кад би се негдје набавила ова књига за дигиталну библиотеку. Судећи по дијеловима које сам читао, то је права хроника једне српске вароши у Босанској Крајини с краја 19. и почетка 20.вијека.

https://www.researchgate.net/publication/236807374_Nahija_Krupska_Vilajet_Bosna_Istorisko-etnoloske_Bilejske_review
https://search.library.wisc.edu/catalog/9910035817302121

https://vidovdan.org/istorija/nahija-krupska-vilajet-bosna-istorijsko-etnoloske-beleske/
https://vidovdan.org/aktuelno/kako-su-ziveli-srbi-i-muslimani-zajedno-u-bosni-u-19-veku/
https://vidovdan.org/istorija/ustanak-srba-protiv-turaka-i-austrijska-okupacija-u-bosni/

Иначе, Гаковићи поред тога што су били војводе у устанку 1875-1876, (Нинко и Петар Гаковић) и свештеници (крупски прота Петар, сувајски Јово, касније и многи други Гаковићи), били су и веома активни у политичком животу између два свјетска рата. Активни су били Марко Гаковић у Савезу земљорадника (Земљорадничкој странци) и Петар Гаковић, историчар, који је 30-тих година 20. вијека оставио више етнографских и политичких текстова у бањалучком Развитку ( мислим да је то горе поменути Петар Пепа Гаковић који је написао Крупску нахију, али нисам сигуран). Занимљиво је било његово гледање на заједничку државу уочи Другог свјетског рата:
"Тако је, на примјер,  извјесни Петар Гаковић из Крајине објавио брошуру под насловом Босна вилајет, у којој прво излаже њен историјски и етнографски преглед, а затим даје и нека своја размишљања о Споразуму ( мисли се на Споразум Цветковић-Мачек). Посебно занимљиво изгледа његов став да „ако не будемо с неким ратовали, и проливена крв нас не сједини, нема ни споразума ни саживљавања.“ Осим тога, он је сматрао да би се са Хрватима из Босне, Далмације и приморја лако могао постићи договор када би са њима управљала њихова духовна и национална елита, али да је то са Загребом немогуће, при том цитирајући ријечи једног социјалисте да је „Аустрија остала у Бечу, Угарска у Пешти, а Аустро — Угарска у Загребу." Због тога, Гаковић сматра да „ако су се Хрвати вратили на 1918., Срби у мјешовитим крајевима вратиће се на 1914. и борити се својом приватном иницијативом као и за Аустрије.“"

Петар Н. Гаковић био је и власник штампарије у Сарајеву између два рата. Мислим да у дигиталној библиотеци има неколико његових радова.

За крупског проту Петра, деду горе поменутог Петра Пепе Гаковића остало је записано:
"Када се сазнало да је из Србије дошла наредба да се Мркоњић (будући краљ Петар) уклони из устанка, јер ће у супротном Србија дићи руке од устаника, прота Петар Гаковић (1833–1915) је затражио да се то не прихвати или да се Мркоњићу, у повјерењу, што прије јави да бјежи одакле је дошао. Гаковић. поријеклом из старе свештеничке лозе,  током устанка се
одликовао интелигенцијом,  мирноћом и стрпљивошћу"



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5523
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #79 послато: Март 08, 2020, 06:28:56 поподне »
Још један припадник ове породице био је и боксер и боксерски тренер између два свјетска рата у Београду

Гаковић, Милорад Сики, боксер, тренер (Босанска Крупа, 11. VI 1903 — Београд, 11. IV 1962)

У историји Београда  пише:

"За развитак бокса карактеристична је рана појава професионализма, тако да је Београд у целом том периоду био најјачи југословенски центар професионалног бокса. Томе су допринела и три истакнута тренера и менаџера Милорад Сики Гаковић, као и Тома Станисављевић (од 1926, када се вратио из Берлина) и Александар Живановић (1934. дошао из Париза)."

У Гаковићевој школи бокса тренирали су и Милош Црњански и Коча Поповић.