Аутор Тема: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва  (Прочитано 43551 пута)

На мрежи Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2396
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #80 послато: Март 09, 2020, 12:00:54 пре подне »
Још један припадник ове породице био је и боксер и боксерски тренер између два свјетска рата у Београду

Гаковић, Милорад Сики, боксер, тренер (Босанска Крупа, 11. VI 1903 — Београд, 11. IV 1962)

У историји Београда  пише:

"За развитак бокса карактеристична је рана појава професионализма, тако да је Београд у целом том периоду био најјачи југословенски центар професионалног бокса. Томе су допринела и три истакнута тренера и менаџера Милорад Сики Гаковић, као и Тома Станисављевић (од 1926, када се вратио из Берлина) и Александар Живановић (1934. дошао из Париза)."

У Гаковићевој школи бокса тренирали су и Милош Црњански и Коча Поповић.

Отац му је био Марко, а мајка Ангелина рођена Павић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #81 послато: Март 10, 2020, 07:40:58 поподне »
Особине родова

"Кад се дуже времена посматрају већи скупови чељади из разних група родова виде се знатније разлике. Највидније су разлике између стариначких змијањских родова и група родова, који су старином од југа и југоистока (даље Ј. и Ј. И.)

Стариначке су сродне групе родова више светле комплексије, дуље главе и лица. Због тога многе из ових родова и зову у међусобном задиркивању: Бјелан, Зељко, Жутија и Зелембаћ. По висини највише свраћају пажњу групе родова: Бурсаћи, Кецмани, Карани, Грубори, Ољаче, Мудринићи, Војновићи и Шипке. Нарочито су високи они чији су и женски преци из стариначких родова и из групе родова отвореније комплексије и пореклом са Ј. и Ј. И. Код неких родова стариначких падају у очи незграпност, неспретност и „међедасте кретње“. Њихове телесне особине даду се извести из самих презимена: Шипка (висок и танак ко оклагија), Кеча (плаве коврчаве косе), Зељковић (зелених очију), Медић (светло смеђ), Плавшић.

Најинтересантније је презиме Баук из групе родова Бурсаћ. О томе је важна белешка Петра Рађеновића: Праотац данашњих Баука негдје тамо у четвртом кољену у натраг био „штрк“ на ногама. Кад му је дошао дјед (материн отац) из Плавна из Далмације, па га први пут видио још као дијете при сиси, видећи колике су му ноге, узвикне: „Виде га све једно ка драги баук.“ Од тада се то дијете прозове Бауком, па и његово потомство све до данас носи то име.“ Тако су исто високи Бурсаћи у Великој Рујишкој, где их има свега 5 кућа.

Физичко-соматолошким особинама старинаца одговарају и њихове психичке особине. Спорији су у мишљењу, закључивању, кретању и раду него родови старином са Ј. и Ј. И. Теже се и решавају на какав посао, али кад смисле и лате се рада, издрже више и гоне га крају са више устрајности него родови загаситије комплексије, који су пореклом са Ј. и Ј. И.
Најконзервативнији су у селу, чувају најдаље народно одело и народне обичаје. Имају и више склоности за веће задруге. Релативно су имућни. Уоче способност свакога члана задруге и уперају га за оним послом, у коме ће моћи највише да уради и да буде кориснији. Све се ради по плану. Уз то су штедљиви скоро до тврдичлука. Уопште су више задржали патријархалнога. Имају и нека омиљена имена: Остоја, Рађен и Обрад, која се уз нека библијска често понављају. Кад се упореде те особине православних старинаца са католичким старинцима у средњој Босни (Алауповићима и Јаблановићима) и са оним у Бихаћкој Долини, често је осетна сличност и физичко-соматолошких и психичких особина. То се даде лепо да прати код босанских фрањеваца нарочито кад се издвоје утицаји познате чврсте организације католичке цркве, која је знатно утицала на њихово формирање. У неколико су те особине православних змијањских старинаца сличне исламизованим беговским породицама: Куленовићима, Соколовићима и Бранковићима
.

Пада у очи група родова, што слави Михољдан: Дакић-Ћопић-Вулин-Мирић. Лица су ширег са нешто већим личним јабучицама. Има доста мушких „мисирбабастих“, ћоса, „бркезуса.“ Усана су нешто избубрених и већег носа. По изгледу су мирни, троми, лица и погледа меланхолична и заморена. Мистичне су нарочито њихове женске са осећајношћу до бола. Те своје особине преносе на своје потомке у друге родове. Кад говоре имају карактеристичан смешак око усана. Из ове је групе родова (Вулина) мати даровитога етнографског приповедача Петра Кочића. Изгледа да је од мајке наследио ону хармонију: дубоког националног осећања, осећања социјалне правде и осећања природе.

Од овог рода је чувени Бранко Ћопић


Интересантне су групе родова Зорић-Дробац. Помињано је мишљење Вл. Скарића да су вероватно Кричке од Дурмитора. Немају логике ни у говору ни у акцији. У свему су несређени и осећа се умор, кад се дуже времена с њима разговара. За Зориће су везане познате приче о сметењаштву.

Старинци касније напуштају све што је старинско. Теклаци су и бране се у више кољена.

Досељених родова с Ј. и Ј. И има загаситије комплексије (од црномањасте до смеће у нијансама) и отвореније плаве. Изгледа да их је од свих тих родова 66% загаситије, а 33 % отвореније комплексије. Више су загаситије комплексије групе родова: Гаковићи (најцрње масти), Богуновићи, Поповићи, Дмитровићи (по предању огранак рода Стојана Јанковића), Бероње, Радаковићи, Узелци, Добројевићи, Кондићи, Јеличићи, Срдићи, Рајилићи, Стојаковићи, Богдановићи и Качавенде.

Отвореније су комплексије највећа група родова, који су пореклом с југа.: Родић-Стојсављевић и Лалић-Прица. Поред њих су отвореније комплексије, али другог карактера, група родова: Мајсторовић-Ћулибрк и Бањац-Латиновић.

Виолентност Крајшника установио је Цвијић упоређујући их са Црмничанима у Црној Гори. Она je најизразитија код родова, који су пореклом с југа и загаситије комплексије. Код њих има највише смелости, борбености, експанзивности и епског заноса. На њима се даду пратити наступи плаховитости и убојитости. Дали су највећи број хајдука и војвода у устанцима. Најпопуларније су војводе у Устанку 1875–78. из родова, који су старином с Ј. и Ј. И.: Хајдук Пеција Поповић, Триво Амелица, Голуб Бабић, Триво Бундало, поп Вајан Ковачевић, Симо Давидовић и поп Јово Гак.

Помињана је плодност групе родова Родић-Стојсављевић. Пада у очи њихова способност да се прилагоде свакој средини, опортуни су у политици и воле власт по сваку цену; добри су трговци. Мајке двају најистакнутијих трговаца у овој области из овог су рода. По плодности иза њих долази група родова отвореније комплексије: Мајсторовић-Ћулибрк, који су старином с југа."

(Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925)



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #82 послато: Март 10, 2020, 07:57:13 поподне »
Данас имамо генетске резултате многих породица са овог списка, па можемо направити одређену паралелу између “староседелачких” и досељеничких родова. Рачунао сам овде и тестиране огранке ван Поуња.

Староседеоце намерно ставих под наводнике, зато што су и они досељеници у Поуње, само са Змијања, из Средње Босне, итд. А многима је даља старина вероватно и јужније.

Староседеоци (из овог одељка о особинама становништва):

Бурсаћ, Ђурђевдан, R1a-M458>A11460
Баук, Ђурђевдан, R1a-M458>A11460
Зељковић, Ђурђевдан, R1a-M458>A11460
Кецман, Вартоломијевдан, I2-Y3120>PH908
Зорић, Ђурђевдан, I2-Y3120>PH908
Грубор, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP951
Мудринић, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP951
Медић, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP951
Каран, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045 Дробњаци
Војновић, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045 Дробњаци
Ољача, Ђурђевдан, I2-L38>S2606
Шипка, Марковдан, I2-Y3120>S17250
Ћопић, Михољдан, E-V13>L241


Досељеници с југа:

Гаковић, Никољдан, J2b-M205>Y22059 Кричи(?)*
Богуновић, Јовањдан, J2a-M92>S8230 Пјешивци
Поповић, Никољдан, G2a-L497>Y128028, J2b-M241>Z638
Бероња, Јовањдан, R1a-M458>YP417
Дмитровић, Ђурђевдан, ?
Радаковић, Никољдан, J2b-M205>Y22059 Кричи, R1b-U152
Рајилић, Никољдан, J2b-M205>Y22059?
Добројевић, Стевањдан, ?
Кондић, Никољдан, I2-Y3120>PH908(?)**
Јеличић, Никољдан, I2-Y3120>PH908
Узелац, Никољдан, N2-P189.2>FCG28435 Бањани
Богдановић, Никољдан, R1a-M458>L1029(?)***
Срдић, Никољдан, R1b-Z2103>Z2705
Стојаковић, Никољдан, ?
Качавенда, Никољдан, ?
Родић, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Стојсављевић, Аранђеловдан, E-V13
Лалић, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Прица, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Ћулибрк, Јовањдан, E-V13>L241
Бањац, Јовањдан, N2-P189.2>FCG28435 Бањани
Латиновић, Јовањдан, N2-P189.2>FCG28435 Бањани

* Гаковићи нису тестирани, али јесу Радаковићи за које се верује да су, заједно са Рајилићима и Дивјацима, исти род са Гаковићима. Тестирани су Радаковићи из Брувна. Радаковићи из Поуња су досељени углавном из тих крајева (околина Грачаца). Има још тестираних Радаковића са овом славом, али су они из околине Удбине (R1b-U152) и са Кордуна (R1a-M458).
** Кондићи такође нису тестирани, али јесу Јеличићи који би требали бити део истог рода.
*** Богдановићи конкретно нису тестирани, али јесу једни Јањетовићи (Никољдан) из Босанске Крајине. Према Карановићу, Јањетовићи из Поуња су огранак ових Богдановића.

Код староседелаца доминирају хаплогрупе I2 и R1a, уз значајно присуство I1-P109, док је слика код досељеника знатно разноврснија. Срећемо често и неке подгране карактеристичне за профилисане родове са простора Херцеговине и Црне Горе. Занимљиво је такође да је, бар према овом списку, код староседелаца најчешћа слава Ђурђевдан, док се код досељеника јавља више слава, а међу овом издвојеном групом доминира Св. Никола.

Најпознатије војводе у Устанку 1875–78. из родова који су старином с југа и југоистока

Пеција Поповић, Бушевић, Босанска Крупа, G2a-L497>Y128028?


Триво Јерковић Амелица, I2-PH908>Y52621

Голуб Бабић, Трубар, Дрвар, N2-P189.2>FGC28435


Поп Вајан Ковачевић, Притока, Бихаћ, J2a-M92>S8230


Триво Бундало, Хашани, Босанска Крупа, N2-P189.2>FGC28435


Симо Давидовић, I2-Y3120(?)*

Поп Јово Гак, J2b-M205>Y22059?

* Ово су Давидовићи који славе Никољдан. У Поуње су доселили од Санског Моста. На 23andMe има ових Давидовића (Никољдан) из Санског Моста и припадају I2-CTS5966.













Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5458
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #83 послато: Март 10, 2020, 09:43:00 поподне »
Данас имамо генетске резултате многих породица са овог списка, па можемо направити одређену паралелу између “староседелачких” и досељеничких родова. Рачунао сам овде и тестиране огранке ван Поуња.

Староседеоце намерно ставих под наводнике, зато што су и они досељеници у Поуње, само са Змијања, из Средње Босне, итд. А многима је даља старина вероватно и јужније.

Заборавио си Јерковиће и Мазалице у списку тестираних породица, како то да ти се деси?  ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #84 послато: Март 10, 2020, 09:48:01 поподне »
Заборавио си Јерковиће и Мазалице у списку тестираних породица, како то да ти се деси?  ;)

Нисам заборавио. Јерковиће сам чак поменуо код ових Устаника. Него сам овде набројао само резултате породица које се помињу у овом опису особина становништва. То сам и нагласио. Не односи се на цело Поуње, тј. све породице, списак би био огроман. То могу одрадити у будућности. Ако би наравно гледали све тестиране огранке у Крајини, не стриктно Поуње, пошто тамо не би имали превише тестираних.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #85 послато: Март 15, 2020, 07:11:47 поподне »
Заборавио си Јерковиће и Мазалице у списку тестираних породица, како то да ти се деси?  ;)

Ево свих породица (тестираних) са Карановићевог списка

напомена:
- узети су у обзир сви тестирани из Крајине, не само они из Средњег Поуња. Па у том смислу треба узети неке резултате с дозом резерве
- када постоје тестирани истог рода, из Поуња и других делова Крајине, предност имају они из Поуња и околних крајева
- груписање родова урађено по Карановићевој подели


СТАРОСЕДЕОЦИ
(Досељеници са Змијања и/или из Средње Босне. Наводно су их Турци "затекли" у Босни).

Род Штрбаца
Штрбац, Никољдан, N2-P189.2>FGC28435
Шкорић, Никољдан, R1a-Z280>Y2613

Род Мудринић-Мајкић-Марјановић
Мудринић, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP951
Стричевић, Ђурђевдан, R1a-M417

Род Карана
Карановић, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045

Род Бурсаћа
Бурсаћ, Ђурђевдан, R1a-M458>A11460
Зљековић, Ђурђевдан, R1a-M458>A11460
Момчиловић, Ђурђевдан, R1a-M458>A11450
Рађеновић, Ђурђевдан, R1a-M417
Баук, Ђурђевдан, R1a-M458>A11460

Род Грубиша-Грубора
Грубор, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP951
Грубиша, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045
Грубишић, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045

Род Ољача-Петровић-Владушић
Ољача, Ђурђевдан, I2-L38>S2606

Род Михаиловић-Пепић-Стојић
Пепић, Ђурђевдан, I2-Y3120>Z17855
Пепић, Ђурђевдан, I2-S17250>PH908

Род Кецман-Прошић-Тубин
Кецман, Вартоломијевдан, I2-S17250>PH908
Прошић, Вароломијевдан, I2-S17250>PH908

Род Иванчевић-Дакић-Кењало-Вулин
Иванчевић, Михољдан, I2-S1720>PH908
Ћопић, Михољдан, E-V13>L241

Род Кеча-Шипка-Ђукић
Шипка, Марковдан, I2-Y3120>S17250*
Ђукић, Марковдан, I2-Y3120>S17250 *

Род Врањеш-Милиновић-Мршић
Врањеш, Ђурђевдан, I2-S17250>A1328
Мршић, Ђурђевдан, I2-S17250>PH908

Род Ћерана
Ћеранић, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045

Род Ступара
Ступар, Лазаревдан, I2-S17250>PH908
Карић, Лазаревдан, I2-S17250>PH908

Род Војновића
Војиновић, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045

Род Зорића
Зорић, Ђурђевдан, I2-S17250>PH908

Остали староседелачки родови
Јованић, Ђурђевдан, I2-S17250>PH908
Тесла, Ђурђевдан, R1a-M458>YP417
Тесла, Ђурђевдан, I2-S17250>PH908
Керкез, Ђурђевдан, I2-Y3120
Медић, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP951
Бубало, Ђурђевдан, I2-S17250>PH908
Јелача, Ђурђевдан, E-V13


« Последња измена: Март 15, 2020, 07:56:15 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #86 послато: Март 15, 2020, 07:12:24 поподне »
ДОСЕЉЕНИЦИ С ЈУГА
(Досељеници из Рашке, црногорске и јужне Херцеговине, Приморја и Македоније, преко Северне Далмације)

Род Богуновића
Богуновић, Јовањдан, J2a-M92>S8230
Ковачевић, Јовањдан, J2a-M92>S8230
Бундало, Јовањдан, N2-P189.2>FGC28435
Мазалица, Јовањдан, I2-S17250>PH908
Адамовић, Јовањдан, J2a-M67>Y15913
Марчета, Јовањдан, I2-S17250>PH908
Миљуш, Јовањдан, I2-S17250>PH908
Крајновић, Јовањдан, R1a-M512
Обрадовић, Јовањдан, R1a-M458>YP417
Цвјетићанин, Јовањдан, J2a-M92
Цвјетићанин, Јовањдан, R1a-Z280>Y2613
Грмуша, Јовањдан, I2-S17250>PH908
Шкундрић, Јовањдан, N2-P189.2>FGC28435

Род Поповић-Срдић
Поповић, Никољдан, G2a-L497>Y128028
Срдић, Никољдан, R1b-Z2103>Z2705

Род Кнежевића
Кнежевић, Никољдан, R1a-Z280>Y2613

Род Родић-Стојсављевић
Родић, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Новаковић, Аранђеловдан, I2-S17250
Стојсављевић, Аранђеловдан, E-V13
Ступар, Аранђеловдан, E-V13
Умићевић, Аранђеловдан, R1b-M269
Умићевић, Аранђеловдан, J2b-M241
Будимир, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Милановић, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Вајагић, Аранђеловдан, E-V13
Ђумић, Аранђеловдан, I1-P109>FGC22045
Малбашић, Аранђеловдан, J2b-M205>Y22059
Лукић, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328

Род Лалић-Прица-Шијан
Шијан, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Лалић, Аранђеловдан, I2-S17250>A1328
Прица, Аранђеловдан, I2-M423

Род Новаковић-Праштало
Новаковић, Никољдан, J2b-M205>Y22059
Праштало, Никољдан, I2-Y3120

Род Богдановића
Јањетовић, Никољдан, R1a-M458

Род Кондић-Јеличић
Јеличић, Никољдан, I2-S17250>PH908

Род Добројевић-Мандић-Торбица-Мијатовић-Јачјанин-Јеж
Добројевић, Стевањдан, R1b-U152
Торбица, Стевањдан, E-V13
Јајчанин, Стевањдан, J2b-M205>Y22059
Јеж, Стевањдан, I2-S17250>PH908

Род Миљевић-Роквић-Трнинић
Миљевић, Стевањдан, R1b-U152
Трнинић, Стевањдан, R1b-U152
Роквић, Стевањдан, R1b-U152

У сколпу родова који славе Стевањдан још и
Гргић, Стевањдан, E-V13
Шикман, Стевањдан, E-V13

Род Јерковић-Балабан-Влајсављевић
Јерковић, Петровдан, I2-S17250>PH908
Балабан, Петровдан, I2-S17250>PH908
Влаисављевић, Часне Вериге, E-V13

Род Бабића
Бабић, Јовањдан, N2-P189.2>FGC28435

Род Мајсторовић-Ћулибрк
Ћулибрк, Јовањдан, E-V13>L241

Род Латиновић-Бањац
Латиновић, Јовањдан, N2-P189.2>FGC28435
Бањац, Јовањдан, N2-P189.2>FGC28435
Бањанин, Јовањдан, N2-P189.2
Репајић, Јовањдан, E-V13>L241

Род Дракулића
Калембер, Мратиндан, R1a-Z280>Y2613
Шашић, Мратиндан, E-V13

Род Радаковића
Радаковић, Никољдан, J2b-M205>Y22059

Род Милеуснић-Репац
Милеуснић, Никољдан, R1a-Z280>YP270

Род Узелаца
Узелац, Никољдан, N2-P189.2>FGC28435
Узелац, Никољдан, I2-Y3120

Род Рашета
Рашета, Никољдан, R1a-M458>YP417
Бероња, Никољдан, R1a-M458>YP417

Род Грбића
Грбић, Срђевдан, R1a-Z280>Y2613
Љиљак, Срђевдан, R1a-Z280>Y2613

Род Дрљача
Бига, Тривуњдан, R1a-Z280>Z92
Боројевић, Тривуњдан, J2b-M205>Y22059

Род Опачића
Опачић, Лучиндан, J2b-M241>PH1602
Шевић, Лучиндан, J2b-M241>PH1602
Чубрило, Лучиндан, J2b-M241>PH1602
Кљајић, Лучиндан, I2-Y3120

Род Пилиповић-Предојевић
Пилиповић, Алимпијевдан, R1a-Z280>YP951

Род Тинтора
Тинтор, Св. Врачи, J2b-M205>Y22059
Штулић, Св. Врачи, I2-Y3120>S17250*

Род Вејновића
Вејновић, Василијевдан, J2b-M205>Y22059
Јакшић, Василијевдан, E-V13
Вигњевић, Василијевдан, I2-S17250>PH908
Шапоња, Василијевдан, I2-S17250>PH908
Павковић, Василијевдан, R1a-M458


Тестирани из Поуња, који нису на Карановићевом списку родова

Петровић, Никољдан, I2-S17250>PH908
Миљатовић, Јовањдан, I2-Y3120
Гашић, Никољдан, I2-S17250>A1328
Вукојевић, Пантелијевдан, I2-S17250>A1328

Вјештица, Ђурђевдан, R1a-Z280>YP951
Топић, Јовањдан, R1a-Z280>YP951

Јазић, Јовањдан, E-V13
Ћулибрк, Јовањдан, E-V13>L241

Наранчић, Јовањдан, J2b-M205>Y22059
Јелача, Ђурђевдан, J2b-M205>Y22059

Пајић, Никољдан, N2-P189.2>FGC28435

Бомештар, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045

Самац, Ђурђевдан, J2a-M67












« Последња измена: Март 16, 2020, 08:36:35 пре подне Небојша »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5458
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #87 послато: Март 15, 2020, 07:48:26 поподне »
Хвала на детаљном прегледу, Небојша.

Шта можемо закључити, да Карановић није омануо баш у свему? Да груписање на основу славе и није било најсрећније рјешење?

Мислим да је највећи проблем Карановићевом приступу био прејак утицај Скарића, његовог ментора у тој почетној фази и да се то одразило негативно и на студију Поуње. Да је само биљежио предања, да није правио те велике конструкције родова, студија би била далеко квалитетнија.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1079
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #88 послато: Март 15, 2020, 07:50:00 поподне »
Петровићи из Срефлија и Демировца код Козарске Дубице су род Зорића.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #89 послато: Март 15, 2020, 07:52:19 поподне »
Хвала на детаљном прегледу, Небојша.

Шта можемо закључити, да Карановић није омануо баш у свему? Да груписање на основу славе и није било најсрећније рјешење?

Мислим да је највећи проблем Карановићевом приступу био прејак утицај Скарића, његовог ментора у тој почетној фази и да се то одразило негативно и на студију Поуње. Да је само биљежио предања, да није правио те велике конструкције родова, студија би била далеко квалитетнија.

Нема на чему,

Сложио бих се са тим. Генетски резултати донекле иду у прилог тој подели на староседеоце и досељенике с југа. Груписање на основу слава му је доста одмогло, али је чињеница да су се слављеници неких слава (родова) кретали заједно по Крајини (ма које хаплогрупе били).

Скарића је свакако требао да избегне, пошто није у питању теренски рад.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #90 послато: Март 15, 2020, 09:36:27 поподне »
Још се једна ствар да приметити овде. Мање је генетске развнорсности код родова староседелачког порекла, тј не дешава се често да у оквиру неког рода има више хаплогрупа. Док су код досељеника често измешани по хаплогрупама. Цитирао сам пре неки дан Карановића где помиње да су староседеоци затворенији и патријахалнији од досељеника с југа. Можда је то један од разлога.

Овде је Карановић поменуо и "срађање" родова

"Особине родова и њихове разлике нарочито се истичу, кад се прати тежња за срађање извесних родова, начин срођавања и промене које настају кад се срађају у више генерација. Изгледа да се родови различитих особина жене међу се. Тежња им је, да им се потомство може боље прилагодити приликама, да боље пролази у животу и да је више цењено. Јасно избија тежња код извесних родова, да се са једнима крвно сраћају, а са другима кумовски по оној народној здравици: „Бог ти дао кумове из јаких племена, а пријатеље из врсних родова“. Код многих је родова „преплетено кумство“ и „деветероструко кумство“. Има примера, где један физички јачи род уочи код другог рода, који је у свему честит, да болује и обамре. С њиме хотимично са извесним планом „преплеће“ кумство само да на тај начин спречи женидбу са тим изнемоглим родом, а жели да с њиме у љубави живи. Има сојева, који болују, па траже женске из фивички јаког и здравог рода, да им поправља потомство."

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1758
  • I-A1328
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #91 послато: Март 15, 2020, 11:03:14 поподне »
Још се једна ствар да приметити овде. Мање је генетске развнорсности код родова староседелачког порекла, тј не дешава се често да у оквиру неког рода има више хаплогрупа. Док су код досељеника често измешани по хаплогрупама. Цитирао сам пре неки дан Карановића где помиње да су староседеоци затворенији и патријахалнији од досељеника с југа. Можда је то један од разлога.

Овде је Карановић поменуо и "срађање" родова

"Особине родова и њихове разлике нарочито се истичу, кад се прати тежња за срађање извесних родова, начин срођавања и промене које настају кад се срађају у више генерација. Изгледа да се родови различитих особина жене међу се. Тежња им је, да им се потомство може боље прилагодити приликама, да боље пролази у животу и да је више цењено. Јасно избија тежња код извесних родова, да се са једнима крвно сраћају, а са другима кумовски по оној народној здравици: „Бог ти дао кумове из јаких племена, а пријатеље из врсних родова“. Код многих је родова „преплетено кумство“ и „деветероструко кумство“. Има примера, где један физички јачи род уочи код другог рода, који је у свему честит, да болује и обамре. С њиме хотимично са извесним планом „преплеће“ кумство само да на тај начин спречи женидбу са тим изнемоглим родом, а жели да с њиме у љубави живи. Има сојева, који болују, па траже женске из фивички јаког и здравог рода, да им поправља потомство."

Моје лично запажење за дотични крај је сљедеће:
- заиста је замјетна разлика у вањском изгледу по разним селима или презименима; такође је замјетна разлика у ћуди; нема неке свијести,  да су једни старосједиоци а други дошљаци и по мојему нахођењу нема некога великога мијешања,  но као да су старосједиоци имали села из којих довађаху себи жене и тако је и остало доселе,  а дошљаци пак имају свој паралелан свијет и жене се међусобно и с ким стигну. 
У новије вријеме сав тај обичај се нарушио,  но до покољења рођених до 70их година пазило се на то.
Старосједиоци су тиши,  повученији,  нижи а ширих плећа,  кромањонских црта лица,  прћастијих носова,
 русе косе,  не бусају се много,  озбиљни су,  кад их задиреш,  избјегавају свађу,  но кад превршиш границу,  љути су и сруше се на те кано волина. Дошљаци су височији а тањи,  косе тамније,  веселији су,
шале се но и дрзкији, нериједко и хвалисави; Ово ме подсјећа на ситуацију с Србљацима и Васојевићима.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #92 послато: Март 15, 2020, 11:21:23 поподне »
Моје лично запажење за дотични крај је сљедеће:
- заиста је замјетна разлика у вањском изгледу по разним селима или презименима; такође је замјетна разлика у ћуди; нема неке свијести,  да су једни старосједиоци а други дошљаци и по мојему нахођењу нема некога великога мијешања,  но као да су старосједиоци имали села из којих довађаху себи жене и тако је и остало доселе,  а дошљаци пак имају свој паралелан свијет и жене се међусобно и с ким стигну. 
У новије вријеме сав тај обичај се нарушио,  но до покољења рођених до 70их година пазило се на то.
Старосједиоци су тиши,  повученији,  нижи а ширих плећа,  кромањонских црта лица,  прћастијих носова,
 русе косе,  не бусају се много,  озбиљни су,  кад их задиреш,  избјегавају свађу,  но кад превршиш границу,  љути су и сруше се на те кано волина. Дошљаци су височији а тањи,  косе тамније,  веселији су,
шале се но и дрзкији, нериједко и хвалисави; Ово ме подсјећа на ситуацију с Србљацима и Васојевићима.

Интересантно. Мислим да је данас све то јако измешано и не постоји могућност одредити на основу изгледа "ко је ко". Карановић је пре тих 100 година можда имао нешто јаснију слику. Притом треба узети у обзир да је слушао предања која сежу -100, 200 година, тако да на основу тих прича имамо неку слику у Крајини пре неких 300 година (што би се рекло, 300 године). :)

Такође, код ових прича о старинцима и дошљацима, треба узети у обзир да су се дошљацима сматрали сви досељеници из Лике у 19. веку. Иако међу овим староседелачким родовима има такође пуно оних који су прошли кроз Лику и Северну Далмацију, само у неком старијем периоду. У том смислу не треба мешати то са овом Карановићевом поделом (он мисли на даље порекло).

Иначе ме овај твој опис неодољиво подсећа на навод Б. Малеша из "Расе којима припадају Срби и Хрвати", када прави паралелу између мирнијих становника Равних Котара и Книнског Поља (мирни, светлије комплексије, нижег раста) и оних из околине Вргорца (темпераментнији, високи, црномањасти)

"Скоро два века после, други један фратар, Alberto Fortis, 1774 год., описује исти овај тип људи. Налази га око Дувара и Вргорца. И разликује га од другог једног типа, од становника из Равних Котара,Сињског и Книнског Поља. Док су они из Вргорца тамне пути, кестењаве боје косе и длака, дугачка лица и висока стаса, они из Котара здепасти су, плави, лице им је широко, а нос затупаст. А и психички се разликују. Вргорчани су преки, поносни, храбри и подузимљиви, а Котарани су напротив меки, послушни и умеју да се повинују туђој вољи. Овај први тип одговара и по својим морфолошким особинама и по својим душевним карактеристикама Динарцу Denikera или Günthera и других немачких аутора."

Могуће да ту има нечега, али је то опет тешко повезати са самим даљим пореклом очеве линије, о чему овде причамо. И изглед је једна индивидуална ствар на коју утиче више фактора у последњих неколико генерација.

А и ово су уврежена мишљења, мирнији север, спрам плаховитог југа. ;) Мада, ако би поредили те типове са динарским физичким особинама са онима балтичког типа и слично, вероватно би наишли на ове разлике које помиње Малеш.



Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #93 послато: Март 17, 2020, 08:26:02 пре подне »
Могући разлог због којег је Карановић и а и други, (па и наши стари у предањима), Крсну славу везао за порекло, је у првом реду време у којем је живео, односно могућности истраживања које је имао на располагању.Значајан фактор /проблем је усвајање деце, нпр. жењене жене која има мушко дете и сл. (долазак у род мушког потомка који није у сродству са осталим мушким члановима породице).Ради економског фактора(непокретна имовина) презиме остаје породично, а порекло мушке линије постаје  сасвим друго.Тако у једном "родству" данас имамо исту славу, предање о пореклу такође исто,али  потпуно различите хаплогрупе.Промене презимена(рода) због безброј разлога, такође много усложњава и отежава исправно доношење закључака о пореклу, као и немогућност провере већ постојећих предања,информација и сл.

Ван мреже bmarjan

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 11
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #94 послато: Март 25, 2020, 01:28:58 поподне »
што се тиче Гаковића постоји могућност да имају везе са нама Бабићима ( род Влаховића Ј1ц ).
такође смо поповска фамилија ,селили смо се од Херцеговине преко Далмације у Крајину.црномањасти смо и славимо св Николу.
видећемо кад се неки Гак или Гаковић буде тестирао, ово је само моја претпоставка

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #95 послато: Март 25, 2020, 01:53:52 поподне »
што се тиче Гаковића постоји могућност да имају везе са нама Бабићима ( род Влаховића Ј1ц ).
такође смо поповска фамилија ,селили смо се од Херцеговине преко Далмације у Крајину.црномањасти смо и славимо св Николу.
видећемо кад се неки Гак или Гаковић буде тестирао, ово је само моја претпоставка

Може бити. Најбоље да нађемо неког Гаковића за тест, а онда улетимо са опкладама. :)

Ван мреже bmarjan

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 11
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #96 послато: Март 28, 2020, 03:31:24 поподне »
за Гак не знам,а за Гаковића примам опкладе поготову што имају предање да су се презивали Бабић... :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #97 послато: Март 28, 2020, 03:45:45 поподне »
за Гак не знам,а за Гаковића примам опкладе поготову што имају предање да су се презивали Бабић... :)

Имао сам ту срећу да прочитам оригинални Летопис парохије чађавичке (Петар Рађеновић, 1922-1938). Тамо се говори, између осталог, и о једним Благојевићима из Средњег Поуња. Наиме, предак тих Благојевића имао је два сина, Гаврана и Благоја. Гавран је тако прозван што је био црн и од њега су Гаковићи, док од Благоја насташе Благојевићи. Као и код Карановића, као даље порекло помиње се Далмација и старије презиме Бабић. И Гаковићи и Благојевићи славе Никољдан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5458
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #98 послато: Јун 18, 2020, 03:32:52 поподне »
Ове године објављен је докторски рад Дамира Станића на Загребачком свеучилишту са називом BIHAĆ KAO SJEDIŠTE BIHAĆKE KAPETANIJE I SLOBODNI KRALJEVSKI GRAD. Углавном се ради о стању око града Бихаћа у 16. вијеку. За Србе може бити интересантна обрада првих српских миграција у овим областима, као и коришћење неких дијелова необјављене архивске грађе.
Ни сам нисам прочитао читав рад, али ми се чини да је квалитетно написан.

Може се у пдф преузети на сљедећм линку:
https://www.academia.edu/43262730/Biha%C4%87_kao_sjedi%C5%A1te_Biha%C4%87ke_kapetanije_i_slobodni_kraljevski_grad_Biha%C4%87_as_a_Seat_of_the_Biha%C4%87_Captaincy_and_a_Free_Royal_City_1527.-1592._

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13409
Одг: Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва
« Одговор #99 послато: Јул 27, 2020, 10:56:17 пре подне »
Један пример како писци тога доба описују колико је Босанска Крајина (Подгрмеч) опустела после Лаудоновог рата (крај 18. века).

Ево како Васо Пелагић описује спаљени простор западне Босне: „Пуних пет дана пута у пречац Босне од Костајнице до Тишковца, путоваће путник по земљишту савршено порушеном и пустом". Пуста земља није требала Турцима, па су подстицали повратак Срба из Хрватске као кметова у опустјела села из економског интереса (узимање беглука и других дажбина). Аустрија је такоће имала своје интересе да се на исељена подручја насели хришћански живаљ на који ће се ослањати када доће вријеме за окупацију Босне и Херцеговине. И муслиманско становништво се насељавало у Подгрмеч из дијела Лике, Кордуна и Баније које су Турци морали уступити Аустрији.


Јован Јакшић, "Хашани", 1991.