Поп Ђорђе Гак се помиње и код сеобе Срба из Босанске Крајине на Банију (крај 18. века). Тада је са 120 српских породица прешао из Рујишке у Хрватску.
Помињао сам негде на форуму да би Гаковићи могли бити M205. У питању је свештеничка лоза, предак "црн као Гак птица" (имамо код M205 таквих презимена, Мркобрада, Црнобрња, Карајовић, итд), сеоба из Далмације, слава Никољдан (коју славе Кричке), као и веза са Радаковићима, од којих су једни управо Y22059. Тих Радаковића што славе Никољдан је по Лици пуно, па имамо међу њима још две хаплогрупе. Углавном, и по хаплотипу Кричке и Радаковићи веома подсећају. Код Радаковића је додуше дошло до мутације 21 на маркеру 385b, осим тога се лепо уклапају.
За Гаковиће се каже иначе да су од Обровца и да су се звали Бабићи.
И мени је негдје на памет падало ово што пишеш, да би могли бити J2b-M205. Ваљда ће се у догледно вријеме тестирати неко од Гак-Гаковића.
Почетком овог вијека објављена је у Америци рукописна оставштина Петра Пепе Гаковића "Нахија Крупска : Вилајет Босна : историско-етнолошке биљешке". Овај рукопис објавио је потомак Гаковића у Америци професор Роберт Гаковић. Дијелове из те књиге је својевремено објављивао Видовдан.орг. Било би корисно кад би се негдје набавила ова књига за дигиталну библиотеку. Судећи по дијеловима које сам читао, то је права хроника једне српске вароши у Босанској Крајини с краја 19. и почетка 20.вијека.
https://www.researchgate.net/publication/236807374_Nahija_Krupska_Vilajet_Bosna_Istorisko-etnoloske_Bilejske_reviewhttps://search.library.wisc.edu/catalog/9910035817302121https://vidovdan.org/istorija/nahija-krupska-vilajet-bosna-istorijsko-etnoloske-beleske/https://vidovdan.org/aktuelno/kako-su-ziveli-srbi-i-muslimani-zajedno-u-bosni-u-19-veku/https://vidovdan.org/istorija/ustanak-srba-protiv-turaka-i-austrijska-okupacija-u-bosni/Иначе, Гаковићи поред тога што су били војводе у устанку 1875-1876, (Нинко и Петар Гаковић) и свештеници (крупски прота Петар, сувајски Јово, касније и многи други Гаковићи), били су и веома активни у политичком животу између два свјетска рата. Активни су били Марко Гаковић у Савезу земљорадника (Земљорадничкој странци) и Петар Гаковић, историчар, који је 30-тих година 20. вијека оставио више етнографских и политичких текстова у бањалучком Развитку ( мислим да је то горе поменути Петар Пепа Гаковић који је написао Крупску нахију, али нисам сигуран). Занимљиво је било његово гледање на заједничку државу уочи Другог свјетског рата:
"Тако је, на примјер, извјесни Петар Гаковић из Крајине објавио брошуру под насловом Босна вилајет, у којој прво излаже њен историјски и етнографски преглед, а затим даје и нека своја размишљања о Споразуму ( мисли се на Споразум Цветковић-Мачек). Посебно занимљиво изгледа његов став да „ако не будемо с неким ратовали, и проливена крв нас не сједини, нема ни споразума ни саживљавања.“ Осим тога, он је сматрао да би се са Хрватима из Босне, Далмације и приморја лако могао постићи договор када би са њима управљала њихова духовна и национална елита, али да је то са Загребом немогуће, при том цитирајући ријечи једног социјалисте да је „Аустрија остала у Бечу, Угарска у Пешти, а Аустро — Угарска у Загребу." Због тога, Гаковић сматра да „ако су се Хрвати вратили на 1918., Срби у мјешовитим крајевима вратиће се на 1914. и борити се својом приватном иницијативом као и за Аустрије.“"
Петар Н. Гаковић био је и власник штампарије у Сарајеву између два рата. Мислим да у дигиталној библиотеци има неколико његових радова.
За крупског проту Петра, деду горе поменутог Петра Пепе Гаковића остало је записано:
"Када се сазнало да је из Србије дошла наредба да се Мркоњић (будући краљ Петар) уклони из устанка, јер ће у супротном Србија дићи руке од устаника, прота Петар Гаковић (1833–1915) је затражио да се то не прихвати или да се Мркоњићу, у повјерењу, што прије јави да бјежи одакле је дошао. Гаковић. поријеклом из старе свештеничке лозе, током устанка се
одликовао интелигенцијом, мирноћом и стрпљивошћу"
