Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва

[Свевлад]

Нити сам видео тај "уплив", нити мислим да је од Авара. Верујем само изворима и генетици, а не слободном оку посматрача.

Рекао си да је Карановић приметио монголоидни уплив код муслимана из Цазинске Крајине.  Ја сам исто приметио тај уплив али више код жена, код мушкараца не баш.

[Банија]

Хаплогрупа G1 је, у додуше не великим процентима, присутна у Европи. Иначе су Пашагићу генетски блиски Анушић, непознатог поријекла и католик Жугај из Земуна, а они тешко да су из Анадола.

Анушићи су углавном босански Хрвати, а има их и међу Хрватима у Далмацији и Славонији.
Занимљиво је да постоје и православни Анушићи и то на подручју Велике Кладуше, која је географски најближа тестираном Пашагићу из Бихаћа (питање одакле је поријеклом, али презиме Пашагић је свакако ограничено на Босанску крајину).

[Небојша]

Обрадио сам тестиране са простора Средњег Поуња. У ту област сам урачунао и оне из околине Новог Града, с обзиром да је то крајња источна граница, као и да је становништво углавном истог порекла.

У загради (и подебљано) је бр. кућа у читавој области Средњег Поуња према стању из 1925. године, М. Карановић

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1Va24OUUECGA7Bliwaqfp2dr5QUhFr1-kGiqAPHfam8g/edit#gid=1104810456

Извор:

- Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925.
- Попис Босне и Херцеговине, 1991.
- Шематизам Митрополије дабро-босанске, 1882.
- Српски днк пројекат/FTDNA/23andMe/YSEQ

Фале ми неки подаци

Пепић, Бихаћ, тачно место порекла

Гашић, Матавзи, бр. кућа 1925. године

Јањетовић, Горња Сводна, бр. кућа 1925. год.

Шевић, број чланова породице у Дервишима (Нови Град) према попису из 1991. године

Бомештар, Бањани, бр. чланова (стање из 1991. године)

Временом би се овако нешто могло урадити и за Унац, Бјелајско Поље и Саничку жупу (према литератури и пописима).

[Небојша]

Бурсаћи из Дољана, Вајагићи из Добросела и Бомештри из Бањана, нису пописани у тим местима 1991. Ако неко од тестираних, или чланова, зна да ли су мењали место боравишта, или нешто слично, нека јави. Могуће да је било грешака приликом пописа.

На основу ово тестираних, најбројнија подграна у том крају је R1a-Z280>Y2613. Само је у Сводној пописано чак 137 Јањетовића. Веома је развијен и род Грбића Срђевштака.

[Банија]

Бурсаћи из Дољана, Вајагићи из Добросела и Бомештри из Бањана, нису пописани у тим местима 1991. Ако неко од тестираних, или чланова, зна да ли су мењали место боравишта, или нешто слично, нека јави. Могуће да је било грешака приликом пописа.

Вајагића није било у Доброселу, али јесте у Бањанима (сусједно село). Бомештара није било у Бањанима, али јесте у Ивањској (сусједно село). Иначе су Добросело, Бањани и Ивањска село до села.
Могуће да су се границе села временом мијењале и да је неки засеок раније припадао једном селу, а сада другом (мислим да су сва поменута села разбијеног типа, по косама). Има пуно таквих примјера у сусједним банијским селима.

[Небојша]

Вајагића није било у Доброселу, али јесте у Бањанима (сусједно село). Бомештара није било у Бањанима, али јесте у Ивањској (сусједно село). Иначе су Добросело, Бањани и Ивањска село до села.
Могуће да су се границе села временом мијењале и да је неки засеок раније припадао једном селу, а сада другом (мислим да су сва поменута села разбијеног типа, по косама). Има пуно таквих примјера у сусједним банијским селима.

Могуће да је то случај. Проблем је што су 1925. сви они забележни у селима одакле воде порекло тестирани. Бурсаћа нпр. 1991 на оном попису нема нигде у општини Бихаћ.

[Свевлад]

Бурсаћи су се у 18-ом и 19-ом веку доста исељавали из Плавна.

Примарна исељавања из Плавна у 18-ом и почетком 19-ог века у ближа подручја

- Павловац у Личком пољу, насељен у периоду око 1770. године из Плавна

- Личка Калдрма, насењено 2 куће после Лаудоновог рата 1792. година из Плавна

- Купирово код Срба, насењена 1 кућа после Лаудоновог рата 17792. године из Плавна

- Тишковац, насењено 6 кућа након Лаудоновог рата 1792. година а пре 1810. године из Плавна

- Дугопоље код Срба, насењено после Лаудоновог рата 1792. године

- Тук-Џевар у Бјелајском пољу, доселили из Плавна 1810. године, 1925. године биле 3 куће

- Стрмица, насељени из Плавна око 1850. године, 1924. године била једна кућа Јовањштаци

Извор https://www.poreklo.rs/2015/03/24/raseljavanje-porodice-bursac-iz-plavna-u-dalmaciji-1692-2012-godine/

Бурсаћи из околине Бихаћа су вероватно од ових из Бјелајког поља.

Упознао сам једног Бурсаћа из околине Старе Пазове који ми је рекао да су се његови преци ту доселили 1780. године из Плавна.

[Тромеђа]

Бурсаћи из околине Бихаћа су вероватно од ових из Бјелајког поља.

Бурсаћи из околина Бихаћа су се доселили из Трубара.

Из горе поменутог рада:

"Исељавања из Трубара:

– Босански Дољани, доселили око 1850. године из Трубара, 1925.године је било 4 куће

– Клишевић, доселили из Дољана, након поделе кућа међу синовима, 1925. године је било 2 куће

– Горијевац код Рипча, доселили после 1878. из Босанских Дољана, 1925. године била 1 кућа,

– Пишталине (Цазинска крајина) код Крупе, доселили пре 1878.г из Трубара, 1925.године била 1 кућа

– Лохово код Бихаћа, око 1850. досељени из Трубара, накратко се задржали и иселили ка Новом на Уни"

[Свевлад]

Бурсаћи из околина Бихаћа су се доселили из Трубара.

Из горе поменутог рада:

"Исељавања из Трубара:

– Босански Дољани, доселили око 1850. године из Трубара, 1925.године је било 4 куће

– Клишевић, доселили из Дољана, након поделе кућа међу синовима, 1925. године је било 2 куће

– Горијевац код Рипча, доселили после 1878. из Босанских Дољана, 1925. године била 1 кућа,

– Пишталине (Цазинска крајина) код Крупе, доселили пре 1878.г из Трубара, 1925.године била 1 кућа

– Лохово код Бихаћа, око 1850. досељени из Трубара, накратко се задржали и иселили ка Новом на Уни"

У праву си, нисам видео тај део.

Јесу ли Бурсаћи из Трубара повезани са Бурсаћима из Плавна, тј. да ли су Бурсаћи у Трубар дошли из Плавна? (у Плавно би требало да су дошли из Бјелаја 1692. године).

[Тромеђа]

У праву си, нисам видео тај део.

Јесу ли Бурсаћи из Трубара повезани са Бурсаћима из Плавна, тј. да ли су Бурсаћи у Трубар дошли из Плавна? (у Плавно би требало да су дошли из Бјелаја 1692. године).

Па јесу. Зато што тестирани Бурсаћ из Дољана и тестирани Бурсаћ из Плавна, имају потпуно поклапање на 23 маркера. А Бурсаћи су дошли у Плавно са Змијања, споменуте године.

[Банија]

Могуће да је то случај. Проблем је што су 1925. сви они забележни у селима одакле воде порекло тестирани. Бурсаћа нпр. 1991 на оном попису нема нигде у општини Бихаћ.

Провјерио сам сад непотпуне спискове жртава Другог свјетског рата. Вајагићи су пописани на списку жртава Добросела, као и Бомештри на списку жртава Бањана. Иначе је српско становништво са тог подручја тешко страдало, тако да ови подаци и не чуде пуно.

[Небојша]

Бурсаћи из околине Бихаћа су вероватно од ових из Бјелајког поља.

Мора се мало погледати литература. Као што рече Тромеђа, тестирани Бурсаћи су из Трубара. Ово "Саница - Змијање" у табели је даље порекло према Милану Карановићу. Још пре Северне Даламције, у коју свакако долазе са простора западне Босне.

Гледаћу да обрадим тестиране Крајишнике и према литератури П. Рађеновића "Бјелајско Поље и Бравско" и "Унац".

Са Петром сам баш дискутовао шта може бити разлог зашто се Бурсаћи, Вајагићи и Бомештри не појављују на попису из 1991. у тим селима. Један од њих може бити страдање за време Другог светског рата. Ти српски крајеви су прилично пострадали тада, па није искључено да су читаве задруге нестале из појединих села.

[Rimidalv]

Треба обратити пажњу и на колонизацију након Другог светског рата.
Наравно ту су и Солунски добровољци, након Првог светског рата. Чувена деветорица Вајагића.

[Небојша]

Треба обратити пажњу и на колонизацију након Другог светског рата.
Наравно ту су и Солунски добровоѕци, након Првог светског рата. Чувена деветорица Вајагића.

Свакако.

[Тромеђа]

Ово "Саница - Змијање" у табели је даље порекло према Милану Карановићу. Још пре Северне Даламције, у коју свакако долазе са простора западне Босне.

Постоји још неких индиција које потврђују Карановићеву теорију.

У Опширном попису Босанског санџака из 1604. г. у селу Горње Соколово, нахија Змијање се помиње:

"Баштина Бурсака Вучеринова, у посједу Драгојла Маркова."

[Небојша]

Знамо ли нешто више о Самцу J2a из Бањана (Крупа)? Тамо нису пописани ни 1925., ни 1991.

[Банија]

Знамо ли нешто више о Самцу J2a из Бањана (Крупа)? Тамо нису пописани ни 1925., ни 1991.

Међу жртвама Другог свјетског рата на списку жртава Бањана помиње се Стеван Марков Самац (рођен 1896. године, заклан од усташа 1942. године у Бањанима). Треба имати у виду да су људи углавном биљежени према мјесту пребивања, а не према мјесту рођења.

[Rimidalv]

Свакако.

Кад већ поменух чувену деветорицу Вајагића, сви су се одселили након Првог светског рата.
 http://www.opanak.net/devet-vajagica-kao-devet-jugovica/

[Небојша]

Кад већ поменух чувену деветорицу Вајагића, сви су се одселили након Првог светског рата.
 http://www.opanak.net/devet-vajagica-kao-devet-jugovica/

Крајишки командоси. Овакве сцене се не могу видети ни у америчким акционим филмовима.

Када је командир чете на Солунском фронту тражио добровољце који би отишли до бугарског рова и ухватили „живе језике“ и довели заробљенике да открију њихове положаје, Ристо Вајагић се јавио. Ушао је у ров први. У брзој акцији, без испаљеног метка, убили су седам бугарских војника и једног заробили. Заробљеник је био толико уплашен да није могао да хода, па га је Ристо упртио на леђа и пренео до српских ровова. За то је Ристо Вајагић добио Карађорђеву звезду са златним мачевима. И његови синови и рођаци су одликовани за јунаштво.

За поштовање и нека им је вечна слава, као и остлаим нашим борцима!

[гаша]

Да ли се зна или претпоставља халпогрупа поткозарских Матавуља? Опростите,што сам ово питање поставио на ову тему,ако је нека друга прикладнија,пребаците!