Средње Поуње у Босанској Крајини - порекло становништва

[drajver]

Још двије фотографије из Карановићевог Поуња (1925), које нисмо окачили на теми.

[Небојша]

Још двије фотографије из Карановићевог Поуња (1925), које нисмо окачили на теми.

Ове токе на ношњи Босанчића из Грмуше упућују на Подгрмеч и донекле Змијање (оне старе змијањске ношње). Ови из Велике Рујишке већ имају ону Поткозарску ношњу, мада је то можда за свечане прилике само.

[drajver]

Ове токе на ношњи Босанчића из Грмуше упућују на Подгрмеч и донекле Змијање (оне старе змијањске ношње). Ови из Велике Рујишке већ имају ону Поткозарску ношњу, мада је то можда за свечане прилике само.

Босанчићи јесу поријеклом стара змијањска породица. Има их и На Змијању.

Што се ношње тиче мислим да се ту преплићу разни утицаји. Старија ношња је свакако била и под утицајем турске ношње из градова, што се и види код Босанчића.

На слици свадбе има мијешаних и панонских и динарских елемената. Старац са лијеве стране носи панонске бијеле гаће, али жене иза њега носе динарске дукате преко прса. Младић до њих је већ са шеширом и чизмама, утицај града.

[vojislav.ananic]

Постоји зселак Босанчићи ког Ситнице и Бунарева (на Змијању) и у њему је некад било чтворогодишње мешовито одељење. После су ученици пешачили километрима до Ситнице где је била осмогодишња школа.

[Небојша]

Тражећи више о тестираним Стојаковићима из Поуња, нађох код Карановића један занимљив догађај који се везује и за њих:

"У Дољанској Буни 1858. сврстани су били усташе у борачке редове по родовима. Тако је у Слапу под Великим Љуточом изгинуло седам Штрбаца и с њима Лако Мазалица. На боковима су били родови Стојаковићи и Мандићи: једни до Горијевца одакле су ударили Турци од Бихаћа, а други до Клишевића одакле су ударили Турци од Кулен Вакуфа. Од тада сматрају Стојаковиће и Мандиће да су „невјерна племена“. На њих и данас „хаторе“ Штрпци и болују због те погибије толиких Штрбаца."

Дакле ударише Турци с бока, а ови ништа. Подсећа на причу о Вуку Бранковићу. Како год, Штрбци им нису опростили.

[Uzi]

Пајић, Никољдан, N2-P189.2>FGC28435

Небојша, можеш ли ме подсетити у склопу које акције се тестирао Пајић?

[Небојша]

Муслимани из Средњег Поуња, n=53

Напомена: у продужетку је уписивано место одакле су досељени

I2-M423
Пајазетовић, Велика Кладуша - Далмација
Џехверовић, Цазин - Ливно      
Јусуфхоџић, Бихаћ      
Одобашић, Велика Кладуша      
Керановић, Поуње - Лика   
I2-CTS5966
Кендић, Горња Видовска, Велика Кладуша - из града
I2-Y3120>S17250
Муратагић, Агићи, Нови Град      
Пилиповић, Мала Кладуша, Велика Кладуша      
Надаревић, Цазин      
Рекић, Цазин      
Карајић, Велика Кладуша - Анадолија      
Велић, Тодорово, Велика Кладуша - Кључ      
Авдагић, Босанска Крупа   
Башагић, Бихаћ
Велагић, Цазин
Велаџић, Бихаћ - Срб, Грачац
I2>S17250>A7358
Бехрић, Тодорово, Велика Кладуша - од Кључа
I2-S17250>PH908
Зирић, Бихаћ - Кордун
Табаковић Тодорово, Велика Кладуша - Бања Лука
Кабиљагић Босанска Крупа - Лика
Мујић, Глоговац, Цазин - Лика


R1a-M512
Џебић, Велика Кладуша   
R1a-M417
Мулалић, Велика Кладуша      
Ђогић, Велика Кладуша   
R1a-Z280>CTS3402
Јашић, Скокови, Цазин      
Шкргић, Лисковац, Цазин
R1a-Z280>CTS1211
Куртовић, Арапуша, Босанска Крупа   
R1a-Z280>Y2902
Муртић, Брезова Коса, Цазин - Пећиград
R1a-Z280>Z92         
Сабљаковић, Цазин   
R1a-Z280>Z92>YP270
Кајтазовић, Пећиград, Цазин - староседеоци      
R1a-M458>YP417
Кекић, Велика Кладуша - Цетинград/Кордун   
Ђузелић, Острожац, Цазин - из цазинског града
Бешлагић, Цазин
R1a-Z280>L1280
Демировић, Бихаћ - Херцеговина

E-V13
Батаковић, Грахово, Велика Кладуша - Мала Кладуша   
Муњаковић, Кудићи, Велика Кладуша
Дурмић, Велика Кладуша

I1-P109
Хотић (Отић), Брековица, Бихаћ      
Ружнић, Цазин - Лика      
Хукаревић, Брековица, Бихаћ   
Омераџић (Омерхоџић), Брековица/Бихаћ - Острожац, Цазин

R1b-U152
Шарић, Босанска Крупа

J2a-L26
Шабанагић, Велика Кладуша

J2b-M205
Дедић, Босанска Крајина - Лика      
Ибукић, Велика Кладуша   

J2b-M241
Бурзић, Цазин - ид града   
Грошић, Бужим - из града
Топаловић, Варошка Ријека, Бужим - из града

G1-L830
Пашагић, Бихаћ

N-P189.2
Шакановић, Велика Кладуша - Лика
Башић, Велика Кладуша
Кишмић, Тодорово, Велика Кладуша - староседеоци

T-M184
Ћоралић, Ћоралићи, Цазин - из цазинског града


I2-M423/Y3120 = 39.6%
R1a-M512 = 24.5%
I1-P109 = 7.5%
E-V13 = 5.7%
N-P189.2 = 5.7%
J2b-M241 = 5.7%
J2b-M205 = 3.8%
R1b-U152 = 1.9%
J2a-L26 = 1.9%
G1-L830 = 1.9%
T-M184 = 1.9%

Генетска слика муслимана из овог дела Босанске Крајине не одудара превише од неке опште слике муслимана из Босне. Али је занимљиво да не одудара превише ни од генетске слике Срба из Средњег Поуња, иако готово 400 година живе у потпуно одвојеним заједницама.

[Небојша]

I2-M423
Пајазетовић, Велика Кладуша - Далмација

Пајазетовићи су део истог рода од ког потиче и чувени јунак муслиманских народних песама - Мујо Хрњица

R1a-Z280>CTS1211
Куртовић, Арапуша, Босанска Крупа

   

Куртовићи су наводно на овом подручју још од пада Крупе, тј. још од 16. века.

R1a-Z280>L1280
Демировић, Бихаћ - Херцеговина

Интересантно је присуство L1280 код крајишких муслимана (има је и ван Поуња). Грана којој припадају муслимани (R-YP6343) сестринска је оној којој припадају Аврамијевштаци из Подриња. Дакле не постоји ближа веза (минимун 2000 год). Ова друга грана се среће код Хрвата из Далмације, муслимана из Крајине, Средње Босне и Херцеговине.

I1-P109
Хотић (Отић), Брековица, Бихаћ      
Ружнић, Цазин - Лика      
Хукаревић, Брековица, Бихаћ   
Омераџић (Омерхоџић), Брековица/Бихаћ - Острожац, Цазин

Изгледа да је I1-P109 раширена у Брековици крај Бихаћа. И код Срба из Поуња је ова хаплогрупа веома заступљена, преко Карановића и других већих родова.

G1-L830Пашагић, Бихаћ

Једни Пашагићи из овог краја су непознатог порекла, док други воде порекло "из Анадола". Због хаплогрупе би ово друго предање могло бити занимљиво, иако су слична предања у Крајини најчешће плод маште.

N-P189.2
Башић, Велика Кладуша
Кишмић, Тодорово, Велика Кладуша - староседеоци

Од Кишмића из Тодорова воде порекло једни Башићи из околине Кладуше. Биће да су то баш ови тестирани Башићи, иако је презиме доста често код муслимана из Крајине.

[Небојша]

О пореклу неких "староседелачких" родова у Средњем Поуњу:

https://www.poreklo.rs/2020/12/01/o-poreklu-nekih-starosedelackih-porodica-iz-bosanske-krajine/

[Небојша]

На FTDNA постоји резултат Демировића R1a-Z280>L1280>YP6343 из Бихаћа. Тестирани је навео да је старије презиме гласило Алајбеговић (18. век).

"Пре 200 г. у Бужимској Нахији заменула је у насљедном капетанству породицу Бадњевића, која је почела губитком поседа у Банији да сиромаши, беговска породица Арнаутовића. Предак им је из Арнаутлука. Звао се Крупа–капетан иако је нахијом управљао из Бужима. Поред ових беговских породица доселио је иза млетачко–турских ратова из Крке у Далмацији предак Алајбеговића у Бихаћ. Предак Ибрахимпашића најпре је населио од Ђакова у Славонији у Лапац, а одатле иза Свиштовског Мира у Рипач."

Демировић вероватно припада млађој подграни R-Y105217
https://www.yfull.com/tree/R-YP6343/

Ова подграна присутна је већ међу неким хрватским породицама из Далмације, као и на простору БиХ.

И на 23andMe постоји неки Демировић R1a-M512 из Бихаћа.

[Небојша]

"Гак-Гаковић прозвани су што им је некакав далеки предак био црн као птица "гак". То је најстарија поповска лоза у Босанској Крајини, а по досељавању спадају у најстарије досељенике у Поуње. У њиховој је породици било много свештеника. Тако је по породичној традицији данашњи прота Марко Гаковић у Крупи 18 свештеника са оца на сина. Порекло им је из Далмације, од Обровца. Звали су се Бабићи и славе Св. Николу. По некима једно су са Радаковићима и Рајлићима, који имају исту славу. Предак који се доселио био је свештеник. Традиција породична води надаље до неког попа Јове Гака, кога су због танка гласа звали ,, поп челица ,,. Како је тај поп челица попово за четовања Стојана Јанковића, то би време досељавања било по прилици пре 200-250 г. Прво је кућа тих Гакова била на Коси, која се сада зове Попово Станиште и припада насељу Благојевица. Како је капетан-бег Церић из Новог саградио кулу за време Лаудона Рата у Рујишкој близу куће Гакове, па су их пролазници а особито Турци узнемиравали, саселе одатле у шуму, на терасицу речице Војскове. На старом кућишту ,, кућерини ,, остане стан и благо, због чега се и сада зове Попово Станиште."

На 23andMe постоји резултат Тепаваца, E-V13. Презиме је доста ретко па може лако бити реч о Крајишницима. Тепавци из Поуња су наводно један одгранак Гаковића. Њихова веза није сасвим поуздана, пошто се помиње да је удовица са сином из рода Гаковића прешла у Тепавце, па су потомци њихови преузели очухово презиме (Тепавац).

Тепавци (5 кућа), славе Никољдан, са Кордуна. У њих је привела мати једног Гака, па се прозову по очуху Тепавци (3 куће).
https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-glinica-vel-kladu%c5%a1a-bos-krajina/

[drajver]

Наиђох на интернету један лијеп снимак унске пруге из 1976. године у дјелу од Бихаћа до Мартин Брода. Негдје на средини снимка је и поглед на Штрбачки бук из воза. Унска пруга се након рата више не користи. Пролази кроз средину Крајине и спаја сва крајишка подручја: Далмацију, Лику, Кордун, Банију и Босанску крајину.

<a href="https://www.youtube.com/v/1PDtKszO2NQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/1PDtKszO2NQ</a>

[Vlax]

Унска пруга данас има велики туристички потенцијал, али с обзиром на то да више пута пресеца границу (и то сада Шенгенске зоне) сумњам да ће икада бити искоришћен.

Не знам колико је познато да је крајем 60-их  и почетком 70-их постојао пројекат републичких власти СР Хрватске да се паралелно с пругом, дуж горњег тока Уне изгради ауто-пут Загреб - Сплит, преко Кладуше, Бихаћа и Книна. И данас се могу видети трагови радова на том пројекту који су почели у околини Тишковца и Личке Калдрме. Од пројекта се одустало након смене маспоковаца, а неизграђени пут је у народу остао запамћен као Савкин ауто-пут.

[drajver]

Неколико јучерашњих снимака са Грмеча. Снијега нема, право прољеће. Локација: Сувајско међугорје, више Јерковића кућа.







Иначе у Суваји тренутно живи још свега неколико породица, заправо старачких домаћинстава, којих је сваке године све мање (стандардна прича). Дјеце стално насељене у селу одавно нема.

Ипак, рекоше ми да се скоро у селу родило једно дијете, али не у српском домаћинству, већ у њемачкој породици која се доселила у Сувају у прошлој години. Досељавање њемачких породица у Сувају, а како сам чуо у још нека босанскокрајишка мјеста у почетку је личило на fakenews. У Суваји их тренутно има неколико, купили су српска имања и стално се населили. Када сам чуо прије неког времена да се неки Нијемци распитују за куповину кућа, био сам убијеђен да се ради о неким вехабијама који се издају за Нијемце, али изгледа да се не ради о томе. Ово су својеврсне избјеглице из Европске уније, а као разлог исељавања наводе присилну вакцинацију и лудило за вријеме епидемије корона вируса. Могуће је да се ради и о некој вјерској скупини, видим да неко у коментарима наводи да се ради о баптистима. Долазе из Wolfsburga гдје постоји тај неки баптистички центар, па је могуће да је и то тачно.

Засад нема неких проблема са оно мало преосталих локалних Срба, бар како чујем. Комуницирају углавном преко Google преводиоца.

Релативно недавно је о овој чудној миграцији био објављен и чланак https://www.klix.ba/vijesti/bih/svi-zele-u-njemacku-a-mi-smo-kod-bosanske-krupe-pronasli-nijemce-koji-su-doselili-u-bih/210911098

Апсурд јесте да на једном малом простору (унско-сански кантон) имате масу миграната из свих могућих азијских и афричких земаља који на граници покушавају прећи у ЕУ и ове Нијемце који су из исте ЕУ побјегли.

[Gorance]

  Можда је реч о Немцима пензионерима. Наиме, пре неку годину сам чуо да немачки пензионери масовно купују куће и имања по Бугарској због јефтинијег живота, пореза и сл. Додуше, Бугарска је у ЕУ.

[drajver]

  Можда је реч о Немцима пензионерима. Наиме, пре неку годину сам чуо да немачки пензионери масовно купују куће и имања по Бугарској због јефтинијег живота, пореза и сл. Додуше, Бугарска је у ЕУ.

Нису пензионери, овдје се ради о млађим са породицама. Као мотивацију одласка из Њемачке наводе: "Na početku nam kažu kako su tokom pandemije koronavirusa, prije nekih 8-9 mjeseci počeli razmišljati o odlasku iz Njemačke sa svojom djecom." "Dugo smo razmišljali o odlasku iz Njemačke i migracijama, nismo znali gdje ćemo, u koju državu, ali definitivno smo to htjeli uraditi za naše porodice." "Na pitanje šta ih je "natjeralo" da napuste Njemačku, Karl ističe kako su u jednom trenutku izgubili osjećaj povezanosti s državom te da su zbog toga odlučili krenuti naprijed, dalje, gdje bi svojoj porodici pružili ono što ih ispunjava - slobodu, mir, prirodu, uživanje u životu." "Nismo se osjećali povezani s Njemačkom i bilo je divno otići iz nje, doći ovdje, i čim smo došli, krajem juna, ovo mjesto smo osjetili našim domom."

[Gorance]

Нису пензионери, овдје се ради о млађим са породицама. Као мотивацију одласка из Њемачке наводе: "Na početku nam kažu kako su tokom pandemije koronavirusa, prije nekih 8-9 mjeseci počeli razmišljati o odlasku iz Njemačke sa svojom djecom." "Dugo smo razmišljali o odlasku iz Njemačke i migracijama, nismo znali gdje ćemo, u koju državu, ali definitivno smo to htjeli uraditi za naše porodice." "Na pitanje šta ih je "natjeralo" da napuste Njemačku, Karl ističe kako su u jednom trenutku izgubili osjećaj povezanosti s državom te da su zbog toga odlučili krenuti naprijed, dalje, gdje bi svojoj porodici pružili ono što ih ispunjava - slobodu, mir, prirodu, uživanje u životu." "Nismo se osjećali povezani s Njemačkom i bilo je divno otići iz nje, doći ovdje, i čim smo došli, krajem juna, ovo mjesto smo osjetili našim domom."

Слично је било и са неким Холанђанима у Мачви или ту негде. Хтели су да производе органску храну и томе слично. Били су и у новинама, продавали своје производе на пијаци на Зеленом венцу у Београду. Затим, млади руски пар из Русије, купили имање негде изнад Чачка, да гаје овце. Све лепо, природа, људи, али не знају колико је упропаштена пољопривреда на овим просторима и наш сељак уопште. На крају пређоше у Чачак. То је било пре рата у Украјини. Мени је све то ОК off grid, organic, али мислим да то могу само они који могу да раде од куће преко интернета. И сам сам се заносио тиме. Можда су и Doomsday prepper--и, било их је и по Ртњу . Можда нису стриктно секташи.

[Malesevic]

Ради се пре свега о мањим групама тзв. "антиваксера", који делом због верских разлога, а делом због личних убођења не желе вакцинацију. Како је у Немачкој и одређеном броју друих земаља прича о вакцинацији током корона пандемије досегла врхунац, одређене породице и појединци су кренули у емиграцију. При томе се циљеви разни. Неко је нашао Босну, неко Србију можда, али најчешће је то ипак Јужна Америка, где се оснивају немачке колоније у Парагвају, Уругвају и Чилеу (мање у другим државама). Приде, знамо да је таквих колонија на тим просторима било и пре Другог св. рата, а после Другог још више.

[Ojler]

Нису пензионери, овдје се ради о млађим са породицама. Као мотивацију одласка из Њемачке наводе: "Na početku nam kažu kako su tokom pandemije koronavirusa, prije nekih 8-9 mjeseci počeli razmišljati o odlasku iz Njemačke sa svojom djecom." "Dugo smo razmišljali o odlasku iz Njemačke i migracijama, nismo znali gdje ćemo, u koju državu, ali definitivno smo to htjeli uraditi za naše porodice." "Na pitanje šta ih je "natjeralo" da napuste Njemačku, Karl ističe kako su u jednom trenutku izgubili osjećaj povezanosti s državom te da su zbog toga odlučili krenuti naprijed, dalje, gdje bi svojoj porodici pružili ono što ih ispunjava - slobodu, mir, prirodu, uživanje u životu." "Nismo se osjećali povezani s Njemačkom i bilo je divno otići iz nje, doći ovdje, i čim smo došli, krajem juna, ovo mjesto smo osjetili našim domom."

Па од чега живе ако нису пензионери? По сликама ми не личи да у Суваји има неког посла, осим ако неће у дрвосече .

[Gorance]

Ради се пре свега о мањим групама тзв. "антиваксера", који делом због верских разлога, а делом због личних убођења не желе вакцинацију. Како је у Немачкој и одређеном броју друих земаља прича о вакцинацији током корона пандемије досегла врхунац, одређене породице и појединци су кренули у емиграцију. При томе се циљеви разни. Неко је нашао Босну, неко Србију можда, али најчешће је то ипак Јужна Америка, где се оснивају немачке колоније у Парагвају, Уругвају и Чилеу (мање у другим државама). Приде, знамо да је таквих колонија на тим просторима било и пре Другог св. рата, а после Другог још више.

После другог светског рата поготово. Скупили се Др Менгеле и остали медицинари по Парагвају и Gran Chaco-y и десио се популацијски бум близанаца међу урођеничким становништвом (са плавим очима). Беше добар филм са легендарним Грегори Пеком на ту тему