Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Склон сам теорији да су Срби највероватније били савез мањих племена и родова који су мигрирали из области западне Украјне преко јужне Пољске и Судета, настајући на простору западно од данашњег Плзења, тачније око Плзења и Регенсбурга. Већ код Инголштата су могли избити на остатке римског пута који је водио јужно и југоисточно. Тешко да су могли да, и поред припременог распада аварског каганата, запуцају са неког простора који би био много северније (иако топонима Срб има и у Шлезији). А околности су добро познате, привремена немоћ каганата након неуспешних експедиција на Балкан, ратови са Францима итд. Интересантно је то зашто су Византинци изабрали баш Србе, а не неко друго племе. Да ли је део тог племена већ претходно био на Балкану, то је право питање. Што се хаплогрупа тиче мислим да нема смисла говорити док се не повећа број археогенетских узорака из периода непосредно након досељавања (7. и 8. век) а на територији за коју смо сигурни да су је населили Срби, што би одговарало простору источно до реке Колубаре, ако је веровати покојном Тибору Живковићу. Тема је врло компликована али неки трагови постоје, на пример Бојка страшно звучи као Бохемија. Поред тога имамо популацију на истоку Немачке која себе зове Србима (знам да постоји разлика у хаплогрупама), имамо много топонима на Срб око Плзења, паралне гране међ Немцима и Чесима. На концу конца сматра се да су Срби једног тренутка били савезници Франака, што тешко да су могли да су били позиционирани југосточно од Саксонаца. Мислим да нема коначног одговора на то пре дефининисања шта се то дешавало у прва три века након досељавања и откуд артефакти, који су слични по стилу, у Баварској (опет та источна Немачка) и код Срба на Балкану. Сада мала занимљивост невезано за тему, Дечани је назив једног од западних Чешких племена. Постоји град под сличним именом, Děčín.
2
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука НиколаВук послато данас у 12:26:07 поподне »
Станичић, заселак Пеани, Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина нешто карактеристичнија вредност је снижена 11 на DYS439, а друге вредности које одступају од модала су DYS385a=15, DYS576=18, DYS481=30 и DYS533=12, које су и поред своје немодалности веома честе. Има приличан број блиских поклапања у бази, са географски разбацаним хаплотиповима, али ниједно потпуно, самим тим се не може издвојити нека смисленија веза. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се утврдила нижа подграна испод PH908.

Тестирани је оставио податак да су Станичићи у Тиват дошли из Башке Воде код Макарске и да су се раније презивали Пажени. Према предању, у 13. веку су њихови преци, који су били Грци, прешли Јадран из јужне Италије и настанили се код Макарске. Резултат свакако не иде у прилог овом предању о јужноиталијанским Грцима.
3
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука НиколаВук послато данас у 11:38:56 пре подне »
Цмиљановић, Ђурђевдан, Ђурашићи, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633, роду Каменогораца са матицом у селу Камена Гора код Пријепоља. Има једну разлику на 17 упоредивих маркера са Цмиљановићем из Камене Горе, а близак је и са другим припадницима овог рода. Једина нешто специфичнија вредност у хаплотипу тестираног би била повишена 12 на маркеру DYS460.

Тестирани је оставио податак да су његови Цмиљановићи пореклом из Камене Горе, што је резултат теста потврдио. О овом роду је писано опширније у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се род у потпуности испрофилисао.

4
Право је питање је јесу ли уопште Срби на граници Франачке краљевине исти они који насељавају Балкан.
Ако јесу, склон сам веровању да су Срби у 7. веку релативно малобројна скупина превасходно R1a која успут или на исходишту инкорпорира I-PH908.

У то вријеме је врло мало вјероватно да су били 99,9% Р1а, нарочито када се узме у обзир у ком периоду се досељавају на просторе данашње Њемачке. То је готово исти историјски период када се одвија и досељавање на Балкан. А на Р1а се тако гледа само због данашње генетске слике Лужичких Срба. Вјероватније је да се десио трансфер српског етнонима на Лужичане, о томе је већ доста писано а има утемељене и у историјским изворима. Далеко сам од експерта за генетику али не видјех неке Р1а гране које специфично вежу нас и Лужичане. А колико сам видио таквих грана међу И2 има итекако, не конкретно у контексту Лужичана већ у контексту шире слике данашње Њемачке.
5
Историја / Одг: Друштвено историјске околности уочи досељавања Срба на Балкан
« Последња порука ivanc79 послато данас у 09:52:59 пре подне »
Право је питање је јесу ли уопште Срби на граници Франачке краљевине исти они који насељавају Балкан.
Ако јесу, склон сам веровању да су Срби у 7. веку релативно малобројна скупина превасходно R1a која успут или на исходишту инкорпорира I-PH908.
6
Историја / Друштвено историјске околности уочи досељавања Срба на Балкан
« Последња порука нцп послато данас у 06:35:00 пре подне »
Повод за ову тему (ако неком буде занимљива) је једна карта коју видех јутрос на некој групи која се бави историјом на ФБ ("History for fan").
Наравно, у контексту генетичке генеологије. Кретања, миграције носилаца хаплогрупа којих претежно има код Срба - данас.

Карта се односи на династију/владавину Меровинга током 6. века.

Наслов теме није случајан. Ужи је од наслова ,"друштвено историјске околности уочи досељавања Слова или Срба и Хрвата на Балкан". Може неко од уредника да је измени.



На карти крајње десно (горе) види се Сорбиа.

7
Српски ДНК пројекат / Одг: Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине
« Последња порука сɣнце послато Мај 06, 2024, 04:43:08 поподне »
Не знам, би ли овдје говора о потеклу муслимана средишње и источне Херцеговине. У вези с тијем преносим одломак из "Говори источне и централне Херцеговине", Асим Пецо.

Цитат
Prema podacima istoričara, jači proces islamizacije počeo je u XVI vijeku. Narodno predanje, međutim, a i čuvanje glasa
h kod tog stanovništva, ne govore u prilog ove pretpostavke. Ja mislim da je jači proces islamizacije ovih krajeva počeo negdje udrugoj polovini XVII vijeka (vidi ni`e kod glasa h).

Promjena vjere kod ovdašnjih muslimana nije za sobom povlačila i promjenu jezika. Jezik je ostao isti. “Za poreklonajvećeg dela bosansko-hercegovačkog muslimanskog elementanema jačeg dokaza nego što je to, da im je maternji jezik srpskohrvatski”. Muslimani Hercegovine niti znaju niti su narodne mase ikada znale turski. Taj jezik jedino su poznavali vojni i civilni funkcioneri. Seljaci muslimani i sada čuvaju mnoge običaje koje su naslijedili iz onog perioda kada nije postojala vjerska razlika između stanovnika ovih krajeva. Oni su,čak, i na orijentalna imena udarili domaći pečat. Tako kod njih nalazimo mjesto Mehmed – Meho, mjesto Ahmed – Ahmo, isto onako kao što i njihovi susjedi pravoslavci imaju mjesto Dragutin – Drago, mjesto Petar – Pero.

Sve promjene koje su se vršile u govoru ovih krajeva do XVII vijeka, tj. do islamizacije, nalazimo i kod jednih i kod drugih. Za neke fonetske promjene koje su se vršile poslije ovog perioda – gubljenje i zamjena glasova h i f – muslimani ne znaju; o tome će biti govora niže. Ostale fonetske, morfološke i akcenatske promjene nalazimo i kod njih.

"Говори источне и централне Херцеговине", Асим Пецо
8
Сви тестирани у бази СДКП који су били на нивоу I1-Y51867 су пребачени на нижи ниво I1-Y155080.
9
Аутосомална ДНК / Одг: Autosomal k13 Vlasi istocne Srbije
« Последња порука Владимир Бојановић послато Мај 06, 2024, 10:00:54 пре подне »
Искрено, не разумем зашто се било чија одлука, па тако и моја, за необновљено чланство коментарише у негативном контексту, када је бар у мом случају такав статус само привременог карактера (неколико твојих колега је обавештено о томе).

Не видим где сам то посебно истакао било коју I2 подграну, чије источнобалканско или централнобалканско порекло њених припадника сте негирали у књизи о Херцеговини? У првом делу мог поста сам се само надовезао на Ивичин коментар о словенским R1a међу Власима, наводећи поједине и I2 хаплогрупе, док је други други део био задужен за недостајање храбријег и одговорнијег приступа Пореклаша да се такво старије порекло припише за бројне словенске гране, на основу источне разноврсности, а које од средњег века егзистирају на херцеговачком простору. Конкретно сам између осталих мислио на следеће параграфе:

"Сеобе према Херцеговини из других крајева биле су далеко ређе. Можемо претпоставити да их је било током средњег века, али о томе има веома мало сачуваних података. Генетичке везе појединих херцеговачких родова са централно-балканским простором постоје, али на овом нивоу сазнања не може се посве сигурно објаснити карактер тих веза. Оне су делом могле потицати још из времена миграције Словена у раном средњем веку, из периода ране Србије Властимировића и Војисављевића, а могуће је и да су биле последица кретања становништва у немањићкој Србији. То кретање становништва могло је бити двосмерно, са истока према Херцеговини, али и обрнуто, из Херцеговине ка истоку и југу. Душанова освајања у Македонији, Тесалији и Епиру свакако је пратило српско племство пореклом из матичних српских области на западу. Истовремено, за време турског надирања, исто то становништво се могло повлачити назад у виду својеврсних повратних сеоба.

"За неке од херцеговачких влашких катуна предања заиста наводе порекло из источнијих српских крајева. Родови који потичу од средњовековних влаха Мириловића помињу Македонију као старије место порекла. У овакво предање се уклапа и припадност Мириловића хаплогрупи I2-Z17855, која већу разноврсност има на централнобалканском него на западнобалканском подручју. Бањани имају предања о пореклу из Бањске на Косову, а неки родови помињу Метохију, Вучитрн, као место порекла. Дробњаци, који своје порекло изводе од племена Новљана које је дошло из Босне, показују одређене генетичке везе са становништвом западне Македоније. Сличне генетичке везе на подручју централног Балкана имају и фамилије које своје порекло изводе од средњовековних влаха Никшића, Кресојевића и Влаховића. Ипак, нема јасних историјских потврда о досељавању већих влашких групација са истока, па можемо претпоставити да је становништво Херцеговине у влашком статусу потицало добрим делом од стариначких херцеговачких српских родова, који су прелазили у влашки статус."

И заиста нема потребе да толико будеш нежан и осетљив према нечијем критичком размишљању, и још мање да умишљаш увредљиве илу полуувредљиве прозивке са било чије адресе. Са друге стране, не коментаришеш рецимо када твој колега за Генетичко стабло Y250780 напише у једној реченици "свака част" а затим да се ради о "историјском фалсификату". Иако је добио одговор какав је заслужио, ти си имао обавезу да га замолиш, ако ништа друго бар на уздржаност и пристојно понашање. Игнорисање дубинских резултата Никшића и циљано понижавање нашег вишегодишњег истраживања, труда и рада, неће на тај начин отпетљати никог из Врзиног кола у које је упао пре скоро једну деценију.

Без обзира што је прави историјски фалсификат о Тарским Никшићима и Никшићима уопште, "процурео" у вашој књизи о Херцеговини, један од наших успеха је свакако тај што смо благовремено спречили даље промовисање истог, а наставићемо и даље деловање у том смеру, са или без мог присуства на овом форуму. Драго ми је да сам добио наследника који ће се супротставити провокацијама са било чије стране на достојанствено миран и сталожен али одлучан начин, аргументовано бранећи наше ставове и хипотезе, или неко трећи из наше екипе, јер консензус је на максималном нивоу, посебно након добијене пуне профилизације Ровчана. Можда су неке моје реакције биле бурне, можда схваћене на погрешан начин, можда је наш успех за некога једноставно неопростив, можда некоме због тога ради сујета а можда извесна доза љубоморе, можда осећај немоћи да се одбране застареле хипотезе о Никшићима, али испоставило се да је "грађење куле" чија су основа "коцкице" са кратким хаплотиповима лучинштака била апсолутно погрешна методологија и унапред осуђена на пропаст.

Ваистину Васкрсе!
10
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Deligrad послато Мај 06, 2024, 04:12:29 пре подне »
Небојша Ђокић, Цркве на Косову и Метохији саграђене између два светска рата, Каленић 2/2024, Крагујевац 2024, 33 - 39; Церкви в Косово и Метохии, построенные между двумя мировыми войнами; Churches in Kosovo and Metohija built between the two world wars

https://www.academia.edu/118529029/Небојша_Ђокић_Цркве_на_Косову_и_Метохији_саграђене_између_два_светска_рата_Каленић_2_2024_Крагујевац_2024_33_39_Церкви_в_Косово_и_Метохии_построенные_между_двумя_мировыми_войнами_Churches_in_Kosovo_and_Metohija_built_between_the_two_world_wars

Небојша Ђокић, Цркве на Косову и Метохији саграђене између два светска рата, Каленић 2/2024, Крагујевац 2024, 33 - 39; Церкви в Косово и Метохии, построенные между двумя мировыми войнами; Churches in Kosovo and Metohija built between the two world wars

https://www.researchgate.net/publication/380345240_Nebojsa_Dokic_Crkve_na_Kosovu_i_Metohiji_sagradene_izmedu_dva_svetska_rata_Kalenic_22024_Kragujevac_2024_33_-_39_Cerkvi_v_Kosovo_i_Metohii_postroennye_mezdu_dvuma_mirovymi_vojnami_Churches_in_Kosovo_a?_tp=eyJjb250ZXh0Ijp7ImZpcnN0UGFnZSI6InB1YmxpY2F0aW9uIiwicGFnZSI6InByb2ZpbGUiLCJwcmV2aW91c1BhZ2UiOiJob21lIiwicG9zaXRpb24iOiJwYWdlQ29udGVudCJ9fQ
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10