Незнам из ког си краја али то је код нас у ПП стандард, поготово код старијег стсновништва...
У питању је горњи Ибар, данашње северно Косово, управо потез где се укрштају два дијалекта, зетско-рашки и косовско-ресавски. Мислим да је "акобогда" у значењу "куда си кренуо" карактеристика код говорника зетско-рашког дијалекта, посебно у областима око Сјенице према Штавици, па се прелило сеобама у свим смеровима.
Још неке речи које ми сад падоше на памет, већином рекао бих турцизми, карактеристичне за овај простор су: догнати (дотерати), коџа (доста), себет мене (због мене, ако сам ја разлог), једнама (једном, још једном), тајдан (увек), споменута ложица (кашика), жељка (корњача), тамон (ђаво), коштан (кестен), мавез (марама), жив ти ја и жи' ми ти... има још доста тих речи и израза, којих се не могу сетити тренутно.