Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 128452 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #140 послато: Јун 26, 2016, 07:06:54 поподне »
Не пратих ову тему отпочетка, па да не читам сад све редом, упитао бих да ли неке везе са Бањанима имају истоимена села Бањани у Македонији?



Истоимена места код Горњег Милановца, Љига и Уба, претпостављам да имају, као и Бањани код Босанске Крупе, али ово је смештено источно-југо-источно од Бањана као племена?

Бањани или Бањане, како их још зову, су смештени на простору Скопске Црне Горе. Становништво и данас чине ~50% Срби, који су се ту досили наводно између 1689-1739. године.1 Да нису тада дошли неки Бањани у тај крај па по њима да је село понело име?

У Бањанима се налазе и три прелепе цркве-манастира, посвећени Светом Илији (XIV век), Светом Никити (1307/8. године) и Светом Ђорђу (1548/49), али и још неколико мањих цркава, све из времена Средњег века.

Чини ми се да би ово вредело мало истражити, али тренутно не видим на интернету превише података, чак ни Македонци се нису потрудили превише да то представе.

Прочитах да је нпр. овај манастир повећен Светом Никити, задужбина краља Милутина, претпостављам да су и остале цркве из тог периода или задужбине Немањића или властеле која је тим простором владала, могуће Мрњавчевића, Бранковића, Дејановића, Хребељановића?

1 Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878 - 1944 в документи, том 1 1878 - 1912, част втора, стр. 296.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #141 послато: Јун 26, 2016, 07:19:44 поподне »
Чини ми се да је Скарић први покушао да повеже Бањане и Дробњаке са истоименим топонима у Скопској Црној Гори. Наиме, Дробњак постоји (или је бар постојао) и југоисточно од Качаника. Скарић је убеђен да веза постоји, наводи чак и да постоји велика сличност у "економским - и правно-имовним  одношајима код народа у сјеверном Дробњаку и у Скопској Црној Гори".

Ово може да асоцира на влашке сеобе из јужнијих крајева. Највећи проблем је што су топоними попута Бањана (Бања, Бањане, Бањани, итд.) пречести на овом простору, па се свакако не могу сви повезати у једну целину.

Оно што на неки начин искључује опцију доласка из Македоније, јесте одсуство N1a (као и P109) на тим просторима. Ово наравно не значи да се можда у будућности неће појавити неки резултати и јужније. Још су јужнословенски простори поприлично генетски неистражени и један резултат може доста тога да промени.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #142 послато: Јун 26, 2016, 08:55:59 поподне »
Чини ми се да је Скарић први покушао да повеже Бањане и Дробњаке са истоименим топонима у Скопској Црној Гори. Наиме, Дробњак постоји (или је бар постојао) и југоисточно од Качаника. Скарић је убеђен да веза постоји, наводи чак и да постоји велика сличност у "економским - и правно-имовним  одношајима код народа у сјеверном Дробњаку и у Скопској Црној Гори".

Ово може да асоцира на влашке сеобе из јужнијих крајева. Највећи проблем је што су топоними попута Бањана (Бања, Бањане, Бањани, итд.) пречести на овом простору, па се свакако не могу сви повезати у једну целину.

Оно што на неки начин искључује опцију доласка из Македоније, јесте одсуство N1a (као и P109) на тим просторима. Ово наравно не значи да се можда у будућности неће појавити неки резултати и јужније. Још су јужнословенски простори поприлично генетски неистражени и један резултат може доста тога да промени.

Да, с том разликом да ја сад видим обрнут процес сеоба, тј. да су ови Бањани и ти Дробњаци насељени из "правих" Бањана и Дробњака. Али слажем се да то донекле демантује чињеница непостојања хаплогрупа карактеристичних за ова племена.

Али то демантују историјски извори који ова места помињу давно пре 1689-1739. године. Мада ако узмемо у обзир историјске чињенице управо из овог периода, не изненађује ако тог бањанског становништва рецимо више нема, јер управо тада је тај простор листом пошао у сеобу преко у Хабзбуршко царство. Ово потвруђују и предања која бележи Светозар Томовић у свом опису Скопске Црне Горе, поред осталих помиње и Бањане као опустеле.

За ове Бањане и Дробњаке можда остатке треба тражити у данашњој Војводини, међу тамошњим староседелачким становништвом, али око тога би се баш требало потрудити, а и наћи ваљане узорке.



Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #143 послато: Јун 26, 2016, 09:33:50 поподне »
Иако је добар дио мјеста из горњег пописа тешко дефинисати, ипак је јасно да је нахија Пива -Бања једна пространа област која  се  пружа од Шћепан Поља до Грахова и Корјенића у континуитету уз данашњу границу Црне Горе и Републике Српске.

Из списка се види да је састављена од укупно 19 џемата тј. катуна. Сам центар данашњих Бањана, Велимље и Тупан, очигледно држе Херак и његов син Илија. У Бањанима данас заиста постоји бројно братство Ераковић-Килибарда, међутим по предању они су се доселили тек у 18. вијеку са Чева, па би тешко могли повезати овог Херака са Ераковићима.

Други занимљиво име катунара јесте име Радашина, сина Грбача и Вукића, сина Грбача. Чак се и Вукићев син, Вукосав назива у попису по деди Грбељац. Ово је интересантно због чињенице да један велик род у Бањанима, коме припадају и Кецојевићи, па и Томашевићи , тестирани као N1 P189 своје поријекло изводе од Грбе који се доселио од Бањске од Косова. Има и више локалитета у Бањанима који су названи по Грби.

Једини који се у попису именује као кнез јесте кнез Вукић, син Братила. Он је имао најбројнији џемат који се налазио на простору долине ријеке Врбнице у Пиви (крај око Плужина). Познато је да највећа пивска старосједилачка братства, она која славе Јовањдан изводе своје поријекло од претка Бранила. То Бранило веома подсјећа на ово Братило из пописа. Такође, џемат кнеза Вукића се налази у жупском крају и није искључено да су Вукић и Братило потомци српског племстав у Пиви које је у новим околностима прешло на влашки статус, што сам попис у случају неких племића око Требиња и наводи. Најбоље што је нова турска власт могла понудити пораженом српском племићу, уколико неће да промјени вјеру, био је управо влашки статус. То потврђује и дио који каже да су кнезу Вукићу потврђене баштине које је већ посједовао.

Из пописа се такође види да су влашке страјешине, поред локација зимовања и љетовања њихових катуна, које су већ посједовали, добијали и дијелове појединих села и млинове. Тако Вукосав, син Вукића, сина Грбача, добија дијелове неких села и млинове у околини Никшића. Вјероватно у жупнијим крајевима гдје је и материјална корист могла бити већа. Највјероватније су влашке старјешине ово добијале као награду за прелазак на турску страну.

Недим Филиповић у: Власи и успостава тимарског система у Херцеговини на основу индиција сматра да је Братило осим кнеза Вукића имао и синове Тврдка и Драгића стр 183.
http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak%2012.pdf




Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #144 послато: Август 10, 2016, 08:56:39 поподне »
Чини ми се да је Скарић први покушао да повеже Бањане и Дробњаке са истоименим топонима у Скопској Црној Гори. Наиме, Дробњак постоји (или је бар постојао) и југоисточно од Качаника. Скарић је убеђен да веза постоји, наводи чак и да постоји велика сличност у "економским - и правно-имовним  одношајима код народа у сјеверном Дробњаку и у Скопској Црној Гори".

Ово може да асоцира на влашке сеобе из јужнијих крајева. Највећи проблем је што су топоними попута Бањана (Бања, Бањане, Бањани, итд.) пречести на овом простору, па се свакако не могу сви повезати у једну целину.

Оно што на неки начин искључује опцију доласка из Македоније, јесте одсуство N1a (као и P109) на тим просторима. Ово наравно не значи да се можда у будућности неће појавити неки резултати и јужније. Још су јужнословенски простори поприлично генетски неистражени и један резултат може доста тога да промени.
Колико сам ја закључио, уз дужно поштовање према нашим великим истраживачима и научницима, прављење веза на основу истоветних топонима је у 99% случајева, по мени, промашај и конструкција људи који нису знали о пореклу онолико колико су желели па су сами изводили неке закључке рецимо када чују да се на Косову нека речица или село зову исто као код њих у селу.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #145 послато: Август 10, 2016, 10:44:33 поподне »
Колико сам ја закључио, уз дужно поштовање према нашим великим истраживачима и научницима, прављење веза на основу истоветних топонима је у 99% случајева, по мени, промашај и конструкција људи који нису знали о пореклу онолико колико су желели па су сами изводили неке закључке рецимо када чују да се на Косову нека речица или село зову исто као код њих у селу.

Слажем се, Ђорђе. Нарочито је било пожељно наћи некакву везу са Косовом, из историјских разлога. Најчешће то нема никакве везе са стварним пореклом.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #146 послато: Август 11, 2016, 12:10:46 пре подне »
Колико сам ја закључио, уз дужно поштовање према нашим великим истраживачима и научницима, прављење веза на основу истоветних топонима је у 99% случајева, по мени, промашај и конструкција људи који нису знали о пореклу онолико колико су желели па су сами изводили неке закључке рецимо када чују да се на Косову нека речица или село зову исто као код њих у селу.

Заправо горе помињани дробњачки топоними на Косову имају упориште и у писаним историјским подацима, и означавају миграције са територије племена Дробњака на Косово у средњовековном периоду, а не обрнут процес. У зборнику радова Атанасија Урошевића "О Косову: градови, насеља и други антропогеографски списи", у чланку "Средњовековни антропоними у топонимима Косова", аутор наводи да је одређени Дабижив Дробњак подигао у атару села Ваганеш цркву, "в дни цара Степана", 1355. године, што се може прочитати на каменој плочи изнад улаза у цркву. Значајно је што се на том натпису цар Стефан Душан јавља у облику Степан, што стварно означава да је ктитор био из западних српских крајева, највероватније из самих Дробњака. Село Дабишевце, које се у 15. веку звало Дабиживовци (у књизи дужника дубровачког трговца Михаила Лукаревића), а које се налази близу Ваганеша, је највероватније добило име по Дабиживу Дробњаку.

У околини Новог Брда се у 15. веку помињу Nichola Drobnach и Jelena dona de Nichola Drobnach. На Косову постоје два села која се зову Дробњак, једно је код Урошевца а друго код Качаника (оба су сада албанска), и та имена су још један показатељ средњовековне миграције Дробњака на Косово (или за време турске владавине, али свакако пре Велике сеобе Срба 1690.). Значајно је и што мештани Албанци за цркву у рушевинама која се налази у Дробњаку близу Качаника знају да је била посвећена св. Ђорђу, племенској слави Дробњака.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #147 послато: Август 11, 2016, 12:19:25 пре подне »
Никола, иако нема везе са темом (па се може преместити), да ли ти је познато нешто више о овоме:

"Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна."

(Гордана ТОМОВИЋ, Историјски институт, Београд, "КРИЧАНИ И КРИЧАК")

Делује као да је и у случају Дробњака ово име у те крајеве могло доћи из Потарја. Познато је да се већ у 13. веку Кричани помињу у тој области.



(A Study in Social Survival: The Katun in Bileća Rudine)

 

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #148 послато: Август 11, 2016, 12:34:22 пре подне »
Никола, иако нема везе са темом (па се може преместити), да ли ти је познато нешто више о овоме:

"Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна."

(Гордана ТОМОВИЋ, Историјски институт, Београд, "КРИЧАНИ И КРИЧАК")

Делује као да је и у случају Дробњака ово име у те крајеве могло доћи из Потарја. Познато је да се већ у 13. веку Кричани помињу у тој области.



(A Study in Social Survival: The Katun in Bileća Rudine)

Није ми био познат тај одређени податак за Кричане-Критију. Свакако је у околину Солуна тај назив могао стићи из Потарја, можда пре у 14. него у 13. веку, за време освајања Стефана Душана, али ако постоје подаци да је назив забележен већ у 13. веку, онда би требало размислити у ком историјском догађању је он ту могао да доспе.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #149 послато: Август 11, 2016, 12:36:44 пре подне »
Није ми био познат тај одређени податак за Кричане-Критију. Свакако је у околину Солуна тај назив могао стићи из Потарја, можда пре у 14. него у 13. веку, за време освајања Стефана Душана, али ако постоје подаци да је назив забележен већ у 13. веку, онда би требало размислити у ком историјском догађању је он ту могао да доспе.  :)

Хвала. :) Могуће да сам се лоше изразио. У Потарју се помиње у 13. веку, колико се сећам. У Грчкој имамо помен овог места крај Солуна средином 14. века.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #150 послато: Август 11, 2016, 12:49:48 пре подне »
Хвала. :) Могуће да сам се лоше изразио. У Потарју се помиње у 13. веку, колико се сећам. У Грчкој имамо помен овог места крај Солуна средином 14. века.

Да, то се већ боље уклапа.  :) Иначе је приметно крајем 13. и до средине 14. века (од Милутина до Душана, сразмерно повећавању српске државе на рачун Византије) одређено померање становништва из централних области српске државе, а највише са подручја Херцеговине, ка југу, тј. у области данашње БЈРМ и северне Грчке, да би од Маричке битке дошло до реверзибилног процеса, односно враћања тих родова назад у своје матице, а са њима вероватно и дела староседелачког словенског и влашког становништва из Македоније.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #151 послато: Август 11, 2016, 10:18:19 пре подне »
Никола, иако нема везе са темом (па се може преместити), да ли ти је познато нешто више о овоме:

"Сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна. Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, североисточно од Солуна."

(Гордана ТОМОВИЋ, Историјски институт, Београд, "КРИЧАНИ И КРИЧАК")

Делује као да је и у случају Дробњака ово име у те крајеве могло доћи из Потарја. Познато је да се већ у 13. веку Кричани помињу у тој области.



(A Study in Social Survival: The Katun in Bileća Rudine)

Čini mi se da smo nešto već raspravljali o tome samo što ne mogu naći gde ;D:

Цитат
Cvijič recalls that Serbs from Raška were settled around Skopje, Véroia, and probably other parts of Macedonia [4]. In fact, even Cantacuzenus records that "inVéroia there were a considerable number of Triballi settled there by the kral" [5]. But a few years later he marched on the city, "where there had gathered a good number of those who had been settled in the villages" [6], and taking possession of it, he sent back the Serbian soldiery he found there to their kral and to their native land [7]. Some of the peasants from the villages around no doubt returned to their homelands too. It is the same region where, according to Kameniates in the 10th century, there had already existed "ἀμϕίμεικτοί τινες κῶμαι", that is to say villages with a mixed population of Greeks and Slavs: the so-called Dragouvitai and Sagoudatai [8]. Consequently, on top of the older stratum of Slavs from the 10th century we have a fresh stratum of Serbs from the time of Dušan. But one cannot say if at that time (i.e. the 14th century) there were Greeks also living alongside Serbs; whether that handful of villages around Véroia continued to be 'ἀμϕίμεικτα' as Kameniates wrote; or whether the Slavs, speaking an easily assimilated idiom, had managed to absorb the Greeks. It is, moreover, possible that the Greeks, with their numerical superiority, absorbed the Slavs of those villages.

To je kod Vakalopulosa u njegovoj knjizi o istoriji Makedonije od 1354 do1833. Autor spominje i srpsku državu Seres, ali ne znam da li se to odnosi na jedan od poseda braće Mnjavčević

http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #152 послато: Август 11, 2016, 11:05:04 пре подне »
Ovde je link ka celoj knjizi.

http://www.promacedonia.org/en/av/index.html

Izgleda da je bilo više naseljavanja srpskog stanovništva na to područje, u ovom slučaju oko Edese

Цитат
Sweeping onwards beyond Náousa, the Turks reached the district of Édessa in 1389 [3]. Stephen Dušan, and after his death the Serbian military governor, Radoslav Hlapen (who had occupied a few fortresses in the area besides Véroia [4]), must have given a new lease of life to the older Slav settlements in those parts, as well as facilitating the influx of fresh Slav colonists, both Serb and Bulgar. Consequently, besides the indigenous Greeks there had been created an indeterminate amalgam of Slavonic peoples; and in the area around Édessa, in all probability, Greek inhabitants would have been absorbed by the numerically superior Slavs.

http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_5.htm

Izgleda da je i posle osvajanja Turaka ostalo nešto srpskih naselja. Naime, kneginja Mara je obilazila svoje posede blizu Nigrite koja je, opet, pored Seresa

Цитат
After the final capture of Véroia (1448-1449) and Thasos (1459) there follows an obscure period in the history of Macedonia. Amid what scanty historical details survive, we find mention of the sojourn of the Serbian princess and step-mother of Mehmed II, Maro, at Éziova (Dáphni) near Nigríta, where she had been given some property (see fig. 37)

http://www.promacedonia.org/en/av/av_4_5.htm

Samo delo gospodina Vakalopulosa je dosta zanimljivo s obzirom na sličnost istorija grčke Makedonije i naših dinarskih krajeva. Nakon postepenog osvajanja tih područja od strane Turaka stanovništvo se povlači u planinske delove gde dotadašnja mala naselja, čak sezonskog karaktera postaju mesta okupljanja i učvrščivanja lokalnih zajednica i mesta odakle su grčki rodoljubi kretali u borbu za slobodu
Iz dela se može videti i daje Makedonija bila mesto mešanja različitih ljudi, različitih kultura i porekla.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #153 послато: Август 11, 2016, 11:41:56 пре подне »
To je kod Vakalopulosa u njegovoj knjizi o istoriji Makedonije od 1354 do1833. Autor spominje i srpsku državu Seres, ali ne znam da li se to odnosi na jedan od poseda braće Mnjavčević
http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_1.htm

То се односи на државу Угљеше Мрњавчевића, чија је престоница била у Серу (на грчком Серес). Он је на свом двору емулирао византијске титуле и владарске обичаје и његова држава је била можда и најмоћнија од свих које су настале приликом владавине цара Уроша. Уствари Маричка битка 1371. је имала много веће негативне последице по српске области од Косовске битке, јер тада је пропуштена велика шанса да се Турци избаце са Балкана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #154 послато: Август 11, 2016, 11:52:07 пре подне »
Ovde je link ka celoj knjizi.

http://www.promacedonia.org/en/av/index.html

Izgleda da je bilo više naseljavanja srpskog stanovništva na to područje, u ovom slučaju oko Edese

http://www.promacedonia.org/en/av/av_1_5.htm

Izgleda da je i posle osvajanja Turaka ostalo nešto srpskih naselja. Naime, kneginja Mara je obilazila svoje posede blizu Nigrite koja je, opet, pored Seresa

http://www.promacedonia.org/en/av/av_4_5.htm

Samo delo gospodina Vakalopulosa je dosta zanimljivo s obzirom na sličnost istorija grčke Makedonije i naših dinarskih krajeva. Nakon postepenog osvajanja tih područja od strane Turaka stanovništvo se povlači u planinske delove gde dotadašnja mala naselja, čak sezonskog karaktera postaju mesta okupljanja i učvrščivanja lokalnih zajednica i mesta odakle su grčki rodoljubi kretali u borbu za slobodu
Iz dela se može videti i daje Makedonija bila mesto mešanja različitih ljudi, različitih kultura i porekla.

У модерном Дафнију (средњовековном Јежеву) и даље постоји остаци "Марине куле", њеног двора одакле је управљала као властелинка својим поседом, који јој је даровао султан Мехмед II, који ју је изузетно ценио и гледао је малтене као другу мајку.

Егејска Македонија је претпрела велике етничке промене након Грчко-турског рата, 1923. године, када су на њене просторе у великом броју насељене грчке избеглице из Мале Азије, а с друге стране су сви муслимани, били они турског, влашког (било је и таквих) или словенског порекла исељени у Малу Азију. Данас имате читава села (међу којима је и горе наведено Дафни-Јежево) која су насељена искључиво тим грчким Анадолцима, односно њиховим потомцима. Ово је имало огромног утицаја и на генетику, тако да када се наводе генетски резултати Грка из Егејске Македоније треба ово имати у виду, и ако је икако могуће сазнати да ли наведени Грк потиче од малоазијских избеглица из 1923. или је староседелац.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #155 послато: Септембар 03, 2016, 10:42:04 пре подне »
ПИВА - пресек стања 03.09.16


презиме            хг             по С. Томићу                     по О. Благојевићу

Костић              И2а          најстарији                        најстарији
Делић               И2а          од старих Лаловића        од старих Лаловића или Браниловићи

Тадић               Н1а          Браниловићи                     Браниловићи
Бјелаковић       Н1а         Слијепчевићи из Гацког   од Слијепчевића или Браниловићи
Гаговић            Н1а          из Метохије или Руђићи   Руђићи
Гломазић          Н1а          Руђићи                              Руђићи
Кецојевић        Н1а          из Бањана                         из Бањана
Јокановић        Н1а          из Бањана (Којовићи)       из Бањана (Вујадиновићи)

Аџић                 Е1б          из Зете                               из Зете

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #156 послато: Септембар 03, 2016, 10:47:52 пре подне »

Гаговић            Н1а          из Метохије или Руђићи   Руђићи
Гломазић          Н1а          Руђићи                              Руђићи
Кецојевић        Н1а          из Бањана                         из Бањана
Јокановић        Н1а          из Бањана (Којовићи)       из Бањана (Вујадиновићи)

Слаба вајда што се ја надам да ће Поповић и Кнежевић из Бањана испаст И2а, ал' ајде...

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #157 послато: Септембар 03, 2016, 11:06:58 пре подне »
Слаба вајда што се ја надам да ће Поповић и Кнежевић из Бањана испаст И2а, ал' ајде...
Постоје родови у Пиви који славе св. Јована а који нису Браниловићи или имају "лабаво" предање да су од Браниловића, двојица таквих су тестирани у оквиру тестирања 200 Срба, мада колико сам разумео, само је претпоставка да су Селаковићи из Пиве

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #158 послато: Септембар 03, 2016, 11:14:11 пре подне »
Постоје родови у Пиви који славе св. Јована а који нису Браниловићи или имају "лабаво" предање да су од Браниловића, двојица таквих су тестирани у оквиру тестирања 200 Срба, мада колико сам разумео, само је претпоставка да су Селаковићи из Пиве

Наравно, наравно, да су Селаковићи из Пиве је само лабава претпоставка, на основу једног магловитог предања из Кремана и на основу једног ничим до сада поткрепљеног новинског чланка. Из ова два непоуздана извора могло би се претпоставити да су Селаковићи из Пиве од 1) Вуковића из Мратиња, 2) Васовића из Будња и Брљева, или 3) Благојевића из Буковца. 

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #159 послато: Септембар 03, 2016, 11:34:53 пре подне »
Обрен Благојевић сматра, да његови (Благојевићи) не носе презиме по Благоју - него да потичу из Благаја.