Да, Гепиди су сродни Готима. Били су под већим утицајем хунске тј. централно азијске културе. Знам да се њихова керамика налази на локалитетима широм Поморавља и Шумадије и коегзистира заједно са рановизантијском керамиком, а онда нестаје вероватно под утицајем доминантније културе околине. Могу ли се Гепиди повезати и са динарским крајевима?
Тако је, они су од Хуна преузели обичај вештачког деформисања лобања новорођенчадима, што је био симбол припадности племенској аристократији. Може се чак направити разлика између гепидских гробова за време хунске доминације и након ње, јер са стицањем независности од Хуна Гепиди почињу у већој мери да напуштају тај обичај, мада не потпуно, па тако имамо и гепидске гробове из 6. века са деформисаним лобањама.
https://en.wikipedia.org/wiki/Artificial_cranial_deformationТрагови гепидске и уопште источногерманске материјалне културе су налажени и у Подунављу (локалитет Светиња близу Виминацијума-насеље федерата, виминацијумска некропола из доба Сеобе народа, сингидунумска некропола из доба Сеобе народа, локалитет Јаково-Кормадин, итд.) али и на висинским утврђеним градовима (и селима) у унутрашњости Балкана. Најпознатији примери су са Градине на Јелици код Чачка, где су осим материјалних трагова нађени и гробови са деформисаним лобањама, а поред тог локалитета и на још низу рановизантијских налазишта у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији, итд. Дакле потврђени су и на простору западне/југозападне Србије и БиХ, а такве налазе би требало очекивати и у Албанији (која је слабо истражена) и у Црној Гори (која је "црна рупа" што се тиче овог периода, са само неколико истражених, али не и објављених рановизантијских локалитета у околини Берана). Изгледа да је у 6. веку постојао општи тренд насељавања германских федерата на Балкану, јер је Источно Римско Царство патило од хроничног недостатка војно способног становништва у то време (већина војске је била ангажована на истоку против Персије и на западу против германских краљевина Вандала, Острогота и касније Лангобарда), па су ти федерати најчешће вршили улогу војне посаде, а њихови главари су често били војни заповедници балканских градова (пример Оногошта-Анагастума, додуше није јасно да ли је у питању био остроготски или ромејски (федератски) заповедник Анагаст). Са пропашћу лимеса почетком 7. века, и ови федерати и њихови потомци су делили судбину целокупног староседелачког ромејског становништва, тј. неки су се склонили у приморске градове док су други остали у вишим пределима бавећи се трансхумантним сточарством.