Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: vaskeb Јануар 15, 2016, 09:04:10 поподне
-
Савиндан је ретка слава. Молим за обавештење о родовима у западној и југозападној Србији (Пожега, Лучани, Ужице, Нова Варош, Пријепоље, Прибој) који славе Савиндан. Дакле: фамилија, село и општина.
-
На Златибору и ужичком крају има Варагића у неколико села
-
Хвала. И у Тометином Пољу и Душковицима (Пожега). Али, идемо даље.
-
У Луњевици код Горњег Милановца:
-Милинковићи и њихов огранак Вујадиновићи, славе Савиндан. Зову их Ерцовима, јер су дошли из „Ерске“. Дошао им је предак Милинко Милинковић пре 100 година из Чајетине, где они још имају свога рода. Они су засновали заселак Крушаце.
http://www.poreklo.rs/2015/01/14/poreklo-prezimena-selo-lunjevica-gornji-milanovac/
У Невадама код Горњег Милановца:
-Павловић или Варагић Радивоје, слави Савиндан је старац од 85 година. Дед му је дошао из Врнчана.
http://www.poreklo.rs/2015/01/11/poreklo-prezimena-selo-nevade-gornji-milanovac/
У Врнчанима код Горњег Милановца:
–Вараге су сви који воде порекло од Филипа Вараге и славе Савиндан. За Филипа се прича да је био велики газда у време Турака. Неки мисле да је Филип био први дошљак у селу. Од тог рода су:
-Васиљевићи, Никетићи, Савићи, Радојичићи, Јевтовићи и Павловићи трећи. Никетића има исељених у Теочину и Клатичеву.
http://www.poreklo.rs/2015/01/03/poreklo-prezimena-selo-vrncani-gornji-milanovac/
-Леонтијевићи, славе Савиндан. Дошао им дед Леонтије из Варага у Врнчанима, од Никетића. У Озрему и Доњим Бранетићима се причало да је некада при цркви у Јовању био поп Леонтије а успомена на њега очувана у имену „Леонтијева Башта“ у Доњим Бранетићима. Леонтијево племе је прешло у Врнчане а по Леонтију, унуку попа Леонтија, назвали су се Леонтијевићи.
-Радојичићи други, славе Савиндан. Предак дошао из Врнчана „на мираз“, око 1910. године.
http://www.poreklo.rs/2015/01/01/poreklo-prezimena-selo-rucici-gornji-milanovac/
У Лозњу код Горњег Милановца:
-Чуљковићи и Дмитровићи-Димитријевићи или Тотићи су један род, славе Савиндан. Дмитровића има насељених у Дудовици код Љига.
http://www.poreklo.rs/2014/12/16/poreklo-prezimena-selo-lozanj-gornji-milanovac/
У Прањанима код Горњег Милановца:
–Васиљевићи-Клинцовићи, славе Савиндан. Њихов предак Симо, који је био поткивач, населио се из Папратишта код Пожеге, на тај начин што га је овде задржао Васиљ, који му је у родном крају био комшија, давши му земље.
http://www.poreklo.rs/2014/12/08/poreklo-prezimena-selo-pranjani-gornji-milanovac/
У Белом Камену код Лучана:
–Јовичићи су се доселили из Тисовице пре 1840. године, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/07/21/poreklo-prezimena-selo-beli-kamen-lucani/
У Доњем Добрићу код Лознице:
–Мићановићи, Павловићи и Костадиновићи су из Херцеговине, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/07/14/poreklo-prezimena-selo-donji-dobric-loznica/
У Бродареву код Пријепоља:
Мандићи 2, Савиндан, 1926, Страњани;
Марачићи 1, Савиндан, не знају време досељавања, не знају своје порекло;
http://www.poreklo.rs/2014/05/19/poreklo-prezimena-brodarevo-prijepolje/
У Сеништима код Нове Вароши:
–Варагићи су од Лима, има их Белој Реци, Драглици, пожешким Душковцима и Тометином Пољу, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/03/22/poreklo-prezimena-selo-senista-nova-varos/
У Татинцу код Ужица:
–Змајевићи су од Никшића, има их две куће, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/02/21/poreklo-prezimena-selo-tatinac-uzice/
У Горјанима код Ужица:
–Марковићи су из Бијеле Ријеке, има их две куће, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/02/18/poreklo-prezimena-selo-gorjani-uzice/
У Пожеги:
–Јовановић је опанчар из Душковца, Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/01/30/poreklo-prezimena-varos-pozega/
У Тометином Пољу код Пожеге:
–Вараге су из Душковца, има их 5 куће, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/01/17/poreklo-prezimena-selo-tometino-polje-pozega/
У Душковцима код Пожеге:
–Вараге (Варагићи) уз Марковиће су из Бијеле Ријеке, има их 8 кућа, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/01/16/poreklo-prezimena-selo-duskovci-pozega/
У Косјерићу:
–Вукићевићи су из Ивањице, раније из Трешњева у Васојевићима, баве се чистом економијом, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2014/01/03/poreklo-prezimena-varos-kosjeric/
У Робајама код Мионице:
-Драгојевићи, Савићи и Маријићи. Пред Кочину Крајиму доселили су се Драгојевићи из Дробњака од братства Маловића; са њима су у сродству Савићи и Маријићи у овом селу, Јовановићи у Мратишићу и Текићи у Кључу, славе Ђурђевдан а до скоро преслављали Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-robaje-mionica/
У Планиници код Мионице:
-Лазањци-Мијаиловићи, дослелили се уз Кочину Крајину из рудничког села Лозња, славе Савиндан.
http://www.poreklo.rs/2013/05/02/poreklo-prezimena-selo-planinica-mionica/
Сигурно има још родова који славе Савиндан по западној Србији.
По некој логици ствари скоро сви или већина ових родова би требало да припада хаплогрупи I1-P109.
-
Сигурно има још родова који славе Савиндан по западној Србији.
По некој логици ствари скоро сви или већина ових родова би требало да припада хаплогрупи I1-P109.
Оно што се може испратити у овим наводима јесте да очигледно постоји род Варага (Варагића) који је из Полимља, преко Старог Влаха дошао до Шумадије и који слави Савиндан.
Знам да једно село Вараге постоји у Ибарском Колашину. Такође, видим да су Миљанићи уписали "Varaga, u Potarju (Mojkovac), potomci su saskih rudara iz 13. v.". Сад шта им је извор за овакву тврдњу, не знам.
Код њих постоје и ови наводи:
Varagić = Verović, iz limske doline preselili se oko 1700. god. u Krivak (Dragačevo) u Srbiji; Podgorica; Nikšić; iz Pitomine (Žabljak), u: Lekovine (Bijelo Polje), Arilje (Užice), Kragujevac i Beograd, svi u Srbiji
Veragić, Bliškovo (Bijelo Polje)
Да ли неко још нешто зна о овим Варагама/Варагићима из Црне Горе?
-
Савиндан није карактеристичан само за Дробњаке, и неке васојевићке породице су га узеле као славу (пре тога им је био преслава). Добар пример Васојевића који прослављају Савиндан а који су наведени у овом списку су следећи:
У Косјерићу:
–Вукићевићи су из Ивањице, раније из Трешњева у Васојевићима, баве се чистом економијом, славе Савиндан.
Можда је још нека од овде наведених породица од Васојевића пореклом...
-
Оно што се може испратити у овим наводима јесте да очигледно постоји род Варага (Варагића) који је из Полимља, преко Старог Влаха дошао до Шумадије и који слави Савиндан.
Знам да једно село Вараге постоји у Ибарском Колашину. Такође, видим да су Миљанићи уписали "Varaga, u Potarju (Mojkovac), potomci su saskih rudara iz 13. v.". Сад шта им је извор за овакву тврдњу, не знам.
Код њих постоје и ови наводи:
Varagić = Verović, iz limske doline preselili se oko 1700. god. u Krivak (Dragačevo) u Srbiji; Podgorica; Nikšić; iz Pitomine (Žabljak), u: Lekovine (Bijelo Polje), Arilje (Užice), Kragujevac i Beograd, svi u Srbiji
Veragić, Bliškovo (Bijelo Polje)
Да ли неко још нешто зна о овим Варагама/Варагићима из Црне Горе?
Зaпpaвo пocтoje Гopњe и Дoњe Вapaгe у И. Кoлaшину. У Гopњeм живe Дpoбњaци, зaнимљивo зa oву пpичу o Вapaгaмa. Oни имajу пpeдaњe дa cу c Kocoвa дoшли у Дoњe Вapaгe, a зaтим пpeшли у Гopњe Вapaгe, кoje ce cпoмињe у Дeвичкoм кaтacтиxу кao Вapaгe Пaзapcкo.
-
Вараге/Варагиће помиње Вешовић као дио васојевићких Вуловића, мада колико сам видио у самим Васојевићима се нигдје не помињу Вараге/Варагићи.
С друге стране у Сеобама кроз ужички крај Пећинар наводи:
* Варагић Јован рођен је 1833. год. у Негбини код Кокина Брода, а према предању
Варагићи вуку порекло из Павина Поља у Црној Гори. Јован и његов синовац Сава (он
је син Петра Варагића, који је умро у Негбини) доселили су се око 1860. год. у Белу Реку
код Кокина Брода. Други део Варагића из Негбине одселио се у Тометино Поље код
Косјерића и Драгачевски Граб.
Ово што је написао Пећинар би могло да има смисла, с обзиром да већ имамо тестиране дробњачке Савинштаке у Павином Пољу и то већи број породица, од којих су неке и муслиманске.
Наравно, једино тестирање Варага/Варагића у Србији може показати право стање ствари.
-
Још једна ствар у прилог поријеклу Варага/Варагића из Павиног Поља:
"По Владимиру Петковићу, манастир Блишково је одавно у рушевинама, али тачно вријеме рушења није утврђено. Судећи по томе да се манастир спомиње и почетком 18. вијека, вјероватно је до рушења дошло послије тог времена. Посљедњи игуман овог манастира, Ђорђе Варага, побјегао је од турског зулума у Свету Гору."
-
На пројекту имамо Васиљевиће из Прањана који су I1-P109. Иако не знамо да ли су од ових који славе Савиндан (постоји још један род Васиљевића у Прањанима који слави Ђурђевдан), можда би могли имати везе са Варагићима, јер Васиљевићи који славе Савиндан воде порекло из околине Пожеге где Варагића има доста.
-
Наравно, једино тестирање Варага/Варагића у Србији може показати право стање ствари.
У Ономатолошким прилозима, бр. 14, 1998, стр. 2; стоји у фусноти: ... За Варагиће се, пак, сматра да су потомци средњовековшос Саса (Ж. Шћепановић, нав. депо, 355).
Аким и Вукота Миљанић у својој књизи Презимена у Црној Гори за Варагиће пишу: ВАРАГИЋ = ВЕРОВИЋ, из лимске
долине преселили се око 1700. год. у Кривак (Драгачево) у Србији; Б: ПВ 269; Подгорица; Б: Т 19; Никшић; Б: ВЗА; из
Питомине (Жабљак), у: Лековине (Бијело Поље), Ариље (Ужице), Крагујевац и Београд, сви у Србији; Е: Д.
То потврђује и Велимир Михајловић у Српском презименику.
-
Морам рећи да ова могућа веза Вараге- Варјази, Нормани које споменуо Сол на другој теми дјелује прилично интересантно и није без основа. Наиме, 1075. године неки "gens Uaragorum" напао је острво Раб. Неки истраживачи ово име тумаче као старији назив за Нормане.
Нада Клаић:
"Izvor iz kojega biskup Juraj crpe vijesti pišući Miracula bio je vjerojatno suvremen zbivanjima, za što, među ostalim, govori i stari naziv za Normane (Varagorum gens) u tom izvoru."
Готфрид бајер 1735. пише своје дјело о варјазима и назива га De Varagis
https://books.google.ba/books?id=OSJhAAAAcAAJ&pg=PA350&dq=de+varagis&hl=bs&sa=X&ved=0ahUKEwi1nrao8fjUAhUKIsAKHSLwCcEQ6AEIQTAE#v=onepage&q=de%20varagis&f=false
-
Опет смо код слика (и претпоставки да не мора да значи),али кад чујем специфично презиме и претпоставку за порекло,волим да укуцам презиме и да видим...овај извесни Варагић би могао да се уклопи у потомке Варјага :)
(https://goo.gl/images/jKaK8J)
https://goo.gl/images/jKaK8J
-
А и глумица Драгана Варагић
https://goo.gl/images/4xQAat
-
А и глумица Драгана Варагић
https://goo.gl/images/4xQAat
Перицина кумица пекарка :D
-
Перицина кумица пекарка :D
Може да се зове како хоће,ипак је она Јагодинка Симоновић 😀
-
Тражећи неке податке из 1930. године и листајући Политику од 26. јануара исте године, нађох овај занимљив ступац.
(https://i.postimg.cc/L87BTJwx/Screen-Shot-08-10-19-at-09-26-PM.png)
Помињу се свечари који славе Св. Саву, а који у већини године из разних разлога неће славити славу или примати госте.
Међу осталима, овде се Св. Сава помиње и као слава војводе Петра Бојовића, што је познато и из литературе.
-
Одушевљен сам како је једно питање (ко слави Савидан у западној Србији) прозвело овако широку дискусију, а које не би било без знања, труда и воље. Хвала свим учесницима. Ја сам од Васиљевића (Василијевића по претку Ваислију поткивачу, званом Клинац) из Прањана, са славом Савиндан и та слава једино може помоћи да се дозна одакле је Василије дошао у Прањане. Пробао сам да проверим веродостојност предања да је он из Папратишта, али још увек ништа од тога. Не знам ко је од Васиљевића радио ДНК (да ли Клинцовић или Васиљевић Ђурђевац). Ја намеравам да извршим поређење ДНК за једног сигурног Клинцовића, за једног сигурног Васиљевића (Ђурђевца) и за једног мушкарца који је пореклом од човека коме је наведени Василије био очух (а не отац). Моја је претпоставка да је Василије дошао у Прањане најкасније око 1823. године (са два сина из првог брака) да се у Прањанима оженио удовицом која је имала три сина (од тог једног сина - Петра су моји по оцу) и са удовицом добио сина Јакова 1831. године. Желим да проверим да ли је Василије Клинац дошао на Васиљевића имање, односно оженио се удовицом некога од Васиљевића.
-
Варагића има или је бар било у Тарчину код Хаџића. Не знам да ли славе Савиндан, али Варагић је релативно ретко презиме.
-
У Љубићу код Чачка је на чибучким тефтерима 1820их забележен Милоје Клинац и његови потомци Милојевићи/Клинчевићи
-
Савиндан је ретка слава. Молим за обавештење о родовима у западној и југозападној Србији (Пожега, Лучани, Ужице, Нова Варош, Пријепоље, Прибој) који славе Савиндан. Дакле: фамилија, село и општина.
Tubići,Milikići i Minići u Sjenici slave Savindan
-
Савиндан слави и један део Јањића из Прањана,отац им се доселио на мираз на земљу Васиљевића,па један син му настави да слави славу Ђурђевдан,а други узме Савиндан.
-
Није западна Србија али, слава Свети Сава се слави и у Лукачеву-Горњи Орах. Плешинци(Вукшинци) славе или су славили Св.Саву.
-
Moj kum se preziva Varagic, Duskovci (Pozega) slavi Savindan.
Вараге (Душковци) су из Б.Ријеке (Стари Влах), 5 кућа, слава св. Сава.
(Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925)