http://www.pravoslavie.ru/110973.htmlПосебно је занимљив део који говори о - "путу моштију" Св. Теодора Тирона од града Евхаита до манастира Ново Хопово.
1.град Евхаит (град на северу Мале Азије ?
https://drevo-info.ru/articles/24229.html)
2. Угро - Влашка
3. град Сибин у Ердељу (Град Сибињ
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%9A_(%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0)
4. земља Јованопољска (Јованопољска кнежевина-https://www.tapatalk.com/groups/istorijabalkana/grof-djordje-brankovic-t1674.html
-Grof-Djordje-Brankovic-Hronika-Slovena-Ilirika-Gornje-Mezije-i-Donje-Mezije.pdf)
5.манастир Ходош (Манастир Ходош се налази на 15 км југозападно од Арада, покрај места Фелнак, историјско Поморишје, округ Арадски - ктитор манастира био је српски властелин Стеван Јакшић, родом из Јагодине у Србији
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%886.Ново Хопово, Срем (
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%A5%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE)
ПУТ МОШТИЈУ
"Тело Светог Теодора Тирона много година је чувано у цркви коју подиже Евсевија, а затим га безбожни Јелини бацише у море у коме је лежао преко тристотине година. Кад се хришћанство у овим крајевима умножило, а идолопоклонство ослабило, по Божијој вољи, тело страдалника се приближи обали и епископ града Евхаита, Божијим откровењем би обавештен о њему. Сабра сав клир и пођоше ка обали мора и пронађоше мошти светог које се сијаше у мору. Са страхом и љубављу их узеше и са литијом и слављењем до града однеше и над његовим гробом подигоше цркву у име његово. Мошти остадоше у цркви многе године и преславна чуда су твориле онима који су им са вером приступали.
Из ове цркве, након много година, неки хришћани испуњени страхопоштовањем, тајно узму тело светог Теодора Тирона и пренесу га у Европу, до Угровлашке. Отуда их, опет, неки побожни властелин града Сибина Ердељског великим златом откупи и пренесе их кући својој, где их часно чуваше у ковчегу, током целог свог живота. После смрти овог властелина, његова удовица која је била неверна, запостави ковчег са телом. Неки неимари који дођоше после неког времена да овој жени обнове кровове над кућама у којима је живела, видеше човека сувог и непознатог у ковчегу. Благи Бог који о свему промишља, посла светог Теодора у сан једног од мајстора, дрводељи Радовану Ракићу, и представи му се. Од тада мајстор намишљаше како да узме тело мученика Христовог и, најзад, договори се са удовицом да плата за његов рад на обновљењу њене куће буде тело светог Теодора. Ковчег донесе у земљу Јованопољску и похрани их у манастиру Ходош, где почиваху двадесет и пет година. Многа чудеса се десише онима који приступаху светим моштима. О чудесима свеца слушаше народ мађарски и њихов клир наговараше војску да тајно и насилно отму мучениково свето тело. Монаси манастира Ходош прозреше њихово лукавство и дадоше се у бекство, носећи са собом ковчег. Дођоше у Срем и настанише се у манастиру Ново Хопово. Од хоповске братије буду радо примљени, а ковчег са светим телом беше унесен у цркву са појањем и литијом, стављен пред престолним иконама, где више година у миру и покоју почиваше".