Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Историја => Први светски рат => Тему започео: Nebo Септембар 14, 2017, 08:22:18 поподне

Наслов: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Септембар 14, 2017, 08:22:18 поподне
Почело је одбројавање до стогодишњице пробоја Солунског фронта.

На данашњи дан пре 99 година, 14. септембра 1918. године, почела је Битка код Доброг Поља и пробој Солунског фронта:

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B3_%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%B0

Могли бисмо овде правити дневни преглед догађаја, па тако у наредних годину дана, до велике столетнице.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Октобар 30, 2017, 12:16:31 поподне
Занимљиви савезници Срба на Солунском фронту:

(http://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/YpmktkqTURBXy82NzZlY2M5ZGY4NGRiNzYzYmQ3MzljMmIyNjM4YjJiOS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA)

"Током Првог светског рата склапана су нека савезништва која су дотад била незамислива обичном човеку. Тако су наши преци ратовали раме уз раме са Вијетнамцима, који су стварно дошли да се уз Србе боре на Солунском фронту..."

http://www.blic.rs/riznica/istorije/na-strani-srba-u-velikom-ratu-borili-su-se-neocekivani-saveznici/wt0svxs

Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Зрно Октобар 30, 2017, 02:17:14 поподне
Занимљиви савезници Срба на Солунском фронту:

(http://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/YpmktkqTURBXy82NzZlY2M5ZGY4NGRiNzYzYmQ3MzljMmIyNjM4YjJiOS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA)

"Током Првог светског рата склапана су нека савезништва која су дотад била незамислива обичном човеку. Тако су наши преци ратовали раме уз раме са Вијетнамцима, који су стварно дошли да се уз Србе боре на Солунском фронту..."

http://www.blic.rs/riznica/istorije/na-strani-srba-u-velikom-ratu-borili-su-se-neocekivani-saveznici/wt0svxs

Наравно да су дошли кад су им њихови колонизатори наредили :) На Галипољу су прошли "ко бос по трњу".
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Октобар 30, 2017, 03:48:45 поподне
Па, добро, то се и каже у тексту. Као колоније имали су војну обавезу према метрополи...
Иначе би баш Вијетнамци похрлили да се боре уз Србе на Балкану за који ни чули нису.

На Галипољу су највише пострадали Аустралијанци.
Има онај истоимени филм, као и сјајна и тужна песма ирских фолк-рокера Погса (The Pogues) - "And the band played Waltzing Matilda":

https://www.youtube.com/v/cZqN1glz4JY
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта i preziveli solunski front
Порука од: Igor Okanovic Децембар 12, 2017, 12:35:42 пре подне
Ilija Okanovic, preziveo Solunski Front
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Март 14, 2018, 08:47:07 пре подне
http://www.irishfest.rs/home/history/predavanja-istorija-lectures-history/
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Септембар 15, 2018, 09:15:12 пре подне
Након артиљеријског удара 14. септембра 1918. године, на данашњи датум пре једног столећа почео је пробој Солунског фронта битком код Доброг Поља у Македонији.

Србска војска потпомогнута француским трупама извршила је напад на бугарско-немачке линије. У наредне две седмице, бугарска војска је сасвим разбијена, а Бугарска 29. септембра капитулирала.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Amicus Септембар 15, 2018, 12:42:46 поподне
Пре неки дан баш читам неке мемоаре из дигиталне, тачније књигу Три силе притисле Србијицу, па пређох и преко једног дела где се помиње тај тренутак почетка пробоја Солунског фронта. Ево један интересантан пасус:

КРЕНУТО СВЕ Код нас дошли добровољци из Америке, преко десет хиљада, све Срби који су били тамо на раду — печалбари. Обучени, богати, све златни сатови, златно прстење на њима. Траже од команде: на бугарском фронту да буду. Они им кажу – хоће. Али нису дали Французи. Питам ја њих зашто и како су дошли. Тамо, каже, у Америци гуслари их навели, певају како Срби страдају и ратују...
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Душан Септембар 22, 2018, 06:26:39 поподне
Прошле недеље обележено је стотину година од пробоја Солунског фронта. Ево пар фотографија из Грчке са обележавања.

Савезнички споменик у Поликастру

(https://i.imgur.com/7h9AVwn.jpg)

(https://i.imgur.com/pzW8f1J.jpg)

(https://i.imgur.com/AYHWUxI.jpg)


Прилаз војничком гробљу Зејтинлик у Солуну се реконструише

(https://i.imgur.com/DfQSc28.jpg)


Споменик на Кајмакчалану

(https://i.imgur.com/Upzqjw3.jpg)

(https://i.imgur.com/202yxFE.jpg)


Поглед са Кајмакчалана

(https://i.imgur.com/YlgirTz.jpg)


Ја сам овај скроз десно  ;)

(https://i.imgur.com/6SFbOaj.jpg)
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Септембар 22, 2018, 07:13:37 поподне
Одличне слике, Душане. Свака част!
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Душан Септембар 22, 2018, 07:29:22 поподне
Хвала Небо.  :)   Било ми је задовољство да се попнем на Кајмакчалан, на преко 2500 метара надморске висине, у славу српских војника палих за слободу Отаџбине.

Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: gillle Септембар 23, 2018, 12:15:22 пре подне
Сјајне фотографије, посебно ова са заставом :)

Браво!
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Октобар 30, 2018, 09:23:59 пре подне
Ових дана је стогодишњица неког важног догађаја са краја Првог светског рата, готово свакодневно неки град, насеље, слави годишњицу победоносног уласка србске војске и ослобођење након трогодишње окупације.

Неки славе коначно ослобођење од туђинске власти која није била последица тог рата, већ политичких и историјских околности, и трајала је знатно дуже (Војводина, Бока, босански Срби).

Неки те годишњице не славе уопште, напротив, проклињу те дане и јадикују за Хабсбурзима или неком другом круном. Њихови преци нису тако мислили у те дане, столеће уназад.

Видели смо како су локалне власти у Пљевљима забраниле обележавање стогодишњнице победоносног уласка србске војске у тај град, на Свету Петку 1918. године.

http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:757049-SKANDAL-U-PLjEVLjIMA-Zabranili-Akademiju-o-ujedinjenju-sa-Srbijom

У Будви су пре неког времена били спорни плакати са сликама србске војске која је ушла у овај град 8. новембра 1918. године. Видећемо како ће то изгледати приликом прославе 7. новембра навече. Надам се - мирно и свечано.

https://www.in4s.net/budva-pamti-sve-u-znaku-proslave-100-godina-oslobodjenja-i-ujedinjenja/

9. новембра формално је ослобођен Котор, 11. новембра Херцег-Нови и Цетиње. Наравно, они који оспоравају заслуге србске војске рећи ће да су се Аустроугари тада већ повукли из ових насеља и да су Србијанци ушли на небрањено подручје. То сад више и није толико важно. Држава Црна Гора практично тада више и није имала организовану војску, нити органе власти. У већини крајева народ је, као у стара времена, сам организовао власт и оружане јединице (народну милицију). А народ је србску војску дочекао као своју и ослободилачку.

О томе како је изгледао улазак србске војске на Цетиње говори телеграм тадашњег председника Општине Цетиње Вука Вулетића:

https://www.in4s.net/predsjednik-opstine-cetinje-srpska-vojska-je-vjesnik-slobode/

О Боки не треба много ни говорити, јер се то расположење (барем код православног живља) ни до данас није битно променило.

https://stanjestvari.com/2018/06/02/boka-kotorska-se-ujedinila-sa-srbijom/

Како су изгледали ти дани уочи и по доласку србске војске у Боку:

https://www.in4s.net/kako-su-bokelji-docekali-komite-a-kako-srpsku-vojsku-novembra-1918/

http://www.njegos.org/boka/kosticbk1.htm#_Toc3392498

И, посебно занимљиво - како су Кртољани недељу дана пре доласка ослободилачке војске од аустроугарских окупатора преузели тврђаву Радишевић на Луштици:

http://www.nacionalist.rs/2018/03/14/%d0%bf%d1%80%d0%b2%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d1%82%d1%80%d0%be%d0%b1%d0%be%d1%98%d0%ba%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%be%d1%98%d0%bd%d0%be%d1%98-%d1%82%d0%b2%d1%80%d1%92%d0%b0%d0%b2/




Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 01, 2018, 03:49:02 поподне
Велика годишњица је данас:

http://www.politika.rs/scc/clanak/414706/Vek-od-oslobodenja-Beograda-u-Velikom-ratu

Издвајам:

"Изложба „Београд 1918. Ослобођење Београда у Првом светском рату” биће отворена данас у Галерији Историјског архива града. Поставком ће се указати на неке од важних појава и догађаја који су пратили дане уочи, у току и после ослобођења Београда на крају Првог светског рата...
Изложбом је обухваћен живот у Београду под окупацијом, као и догађаји у вези са пробојем Солунског фронта. Посебно су осветљени догађаји који су уследили после уласка генерала Петра Бојовића са трупама у ослобођени град."
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: СРБ.МНЕ Новембар 01, 2018, 09:50:08 поподне
https://www.youtube.com/v/b3hLYBKzaCE

video o proboju solunskog fronta koi sam ja napravio
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Amicus Новембар 01, 2018, 09:55:21 поподне
https://www.youtube.com/v/b3hLYBKzaCE video o proboju solunskog fronta koi sam ja napravio

Провери који је тачно линк, јер овај не ради.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 01, 2018, 10:11:18 поподне
Код мене ради.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: vojislav.ananic Новембар 03, 2018, 11:03:38 пре подне
О пробоју Солунског фронта, пишу и СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ из Будимпеште:


1.   СОЛУНСКИ ФРОНТ, СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ, бр. 41/2018, БУДИМПЕШТА

http://www.snnovine.com/viewer/2018/41/pdfs/sm01.pdf

2. СОЛУНСКИ ФРОНТ, СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ, бр. 41/2018, БУДИМПЕШТА
http://www.snnovine.com/viewer/2018/41/pdfs/sm02.pdf

3.  СОЛУНСКИ ФРОНТ, СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ, бр. 41/2018, БУДИМПЕШТА

http://www.snnovine.com/viewer/2018/41/pdfs/sm03.pdf


4.   СОЛУНСКИ ФРОНТ, СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ, бр. 41/2018, БУДИМПЕШТА

http://www.snnovine.com/viewer/2018/41/pdfs/sm04.pdf


Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 09, 2018, 01:36:02 поподне
Три ослобођења Београда за 30 година, двапут у Првом рату:

http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/tri-oslobodjenja-beograda.html

На данашњи дан пре сто година, победничка србска војска је свечано ушла у Београд, предвођена регентом Александром.
Одреди предвођени војводом Петром Бојовићем ушли су осам дана раније.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 11, 2018, 01:23:30 поподне
Пошто нисмо имали част да будемо учесници, велика је ствар и што смо савременици стогодишњице победе у Првом светском рату.

https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/100801-dan-primirja-u-prvom-svetskom-ratu

(https://i.postimg.cc/ryDCfVyB/ramonda.jpg)

Једино ми није јасно зашто "Дан примирја", а не - Дан победе?
Ми победили, а они се примирили, до 1939, можда зато  ???
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 26, 2018, 12:08:24 поподне
Неке реакције у ЦГ на славну стољетницу:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3334072/crna-gora-osvanuli-plakati-nikad-vise-1918.html

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:752421-NIKAD-VISE-1918-Crna-Gora-oblepljena-plakatima-o-srpskoj-represiji
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 30, 2018, 08:03:05 поподне
Али, ево и одговора:

„Никад више 1916“ – капитулација и окупација Црне Горе, Јован Маркуш:

https://www.in4s.net/skrivena-strana-istorije-nikad-vise-1916-kapitulacija-i-okupacija-crne-gore/

Наравно, то није прошло у данашњој Подгорици:

http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:763273-Kidanje-veza-Srbije-i-Crne-Gore
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 30, 2018, 08:42:00 поподне
Нисам знао где друго да поставим ово.

У данашњим "Новостима" у фељтону о уједињењу војвођанских крајева са Србијом 1918. године, објављена је и потресна судбина карловачког патриарха Лукијана Богдановића, а због његове борбе за права војвођанских Срба. За њега се каже да је био прва жртва Првог светског рата и пре него је рат почео. Пет година касније, Лукијанова паства се коначно ујединила са Матицом.

(https://i.postimg.cc/xCJg53kS/IMG-20181130-200447.jpg)

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD

http://www.spc.rs/sr/lukijan_bogdanovitsh_poslednji_patrijarh_karlovachki

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:484263-Omca-poslata-iz-Ugarske-monarhije

https://www.youtube.com/v/xx0mwFDramQ

Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Одисеј Новембар 30, 2018, 08:58:17 поподне
Баш би се лијепо провели ови титогорски фанатици и лажни неозеленаши да Крсто Поповић и његови зеленаши из Катунске нахије васкрсну. Замисли да Крсту Поповићу и Јовану Пламенцу кажеш да Црногорци нису Срби и да су Косовски мит и култ св. Саве увезени у Црну Гору. Не бих волио бити у кожи ономе ко би се усудио то рећи пред њима. :D
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 30, 2018, 09:10:23 поподне
Баш би се лијепо провели ови титогорски фанатици и лажни неозеленаши да Крсто Поповић и његови зеленаши из Катунске нахије васкрсну. Замисли да Крсту Поповићу и Јовану Пламенцу кажеш да Црногорци нису Срби и да су Косовски мит и култ св. Саве увезени у Црну Гору. Не бих волио бити у кожи ономе ко би се усудио то рећи пред њима. :D

Слажем се. И Крсто се "преврће по гробу". Он није имао двојбе о својој народности.
Писали смо о томе на теми "О Србству Црногораца" која је, на жалост, закључана.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Децембар 01, 2018, 09:12:14 пре подне
А данас и стогодишњица несрећног уједињења са западном РК "браћом".
Тиме је заокружена ова солунска прича.
Шта се све даље догађало у оквирима једног столећа, знамо.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: ДушанВучко Јануар 25, 2020, 07:10:44 поподне
Пре неки дан баш читам неке мемоаре из дигиталне, тачније књигу Три силе притисле Србијицу, па пређох и преко једног дела где се помиње тај тренутак почетка пробоја Солунског фронта. Ево један интересантан пасус:

КРЕНУТО СВЕ Код нас дошли добровољци из Америке, преко десет хиљада, све Срби који су били тамо на раду — печалбари. Обучени, богати, све златни сатови, златно прстење на њима. Траже од команде: на бугарском фронту да буду. Они им кажу – хоће. Али нису дали Французи. Питам ја њих зашто и како су дошли. Тамо, каже, у Америци гуслари их навели, певају како Срби страдају и ратују...
Ево једног данашњег текста о о добровољцима из Америке и импозантна је бројка од 10 000 која се пријавила (ако рачунамо да је број Срба у Америци био 40 000, где се рачунају и жене, деца и старији, претпоставка би могла да буде да се сигурно преко 50% пунолетног мушког становништва исељених Срба у Америку пријавило у добровољце):

Pre početka rata 1914.godine u Americi je zivelo 40.000 iseljenika. Njih 10.000 stupilo je dobrovoljno u srpsku i crnogorsku vojsku.
Dobrovoljci koji su došli iz Amerike 1915. i 1916. godine bili su pripadnici elitne jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojina Popovića (VojvodaVuk). Ova formacija štitila je odstupnicu srpske vojske preko Albanije 1915. godine i zbog velikih gubitaka nazvana je "legijom smrti".

Dobrovoljački odred bio je ista srpska jedinica koja je probila neprijateljski front na planinskom vrhu Kajmakčalan, na Solunskom frontu, 1916. godine.
Ovi borci, očvrsli u životu na periferijama američkih gradova, pokazivali su u borbama na Solunskom frontu veliku hrabrost i mnogi od njih bili su odlikovani najvišim srpskim odlikovanjima - Karađorđevom zvezdom i Obilića medaljom za hrabrost.

Po završetku rata 1918. godine manji deo srpskih dobrovoljaca vratio se u Sjedinjene Američke Države, a veći deo je ostao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao ratne veterane, srpske dobrovoljce su jugoslovenske vlasti naselile u oblastima granica prema Mađarskoj i Rumuniji.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646258

Dobrovoljci: Banatsko Karadjordjevo
https://www.youtube.com/v/Fe901ZaNVHk
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Милош Јануар 25, 2020, 07:36:48 поподне
Ево једног данашњег текста о о добровољцима из Америке и импозантна је бројка од 10 000 која се пријавила (ако рачунамо да је број Срба у Америци био 40 000, где се рачунају и жене, деца и старији, претпоставка би могла да буде да се сигурно преко 50% пунолетног мушког становништва исељених Срба у Америку пријавило у добровољце):

Pre početka rata 1914.godine u Americi je zivelo 40.000 iseljenika. Njih 10.000 stupilo je dobrovoljno u srpsku i crnogorsku vojsku.
Dobrovoljci koji su došli iz Amerike 1915. i 1916. godine bili su pripadnici elitne jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojina Popovića (VojvodaVuk). Ova formacija štitila je odstupnicu srpske vojske preko Albanije 1915. godine i zbog velikih gubitaka nazvana je "legijom smrti".

Dobrovoljački odred bio je ista srpska jedinica koja je probila neprijateljski front na planinskom vrhu Kajmakčalan, na Solunskom frontu, 1916. godine.
Ovi borci, očvrsli u životu na periferijama američkih gradova, pokazivali su u borbama na Solunskom frontu veliku hrabrost i mnogi od njih bili su odlikovani najvišim srpskim odlikovanjima - Karađorđevom zvezdom i Obilića medaljom za hrabrost.

Po završetku rata 1918. godine manji deo srpskih dobrovoljaca vratio se u Sjedinjene Američke Države, a veći deo je ostao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao ratne veterane, srpske dobrovoljce su jugoslovenske vlasti naselile u oblastima granica prema Mađarskoj i Rumuniji.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646258

Dobrovoljci: Banatsko Karadjordjevo
https://www.youtube.com/v/Fe901ZaNVHk

Да се надовежем на овај Душко пост. Један од америчких Срба, добровољац у Првом светском рату, Лазар Жарковић, Херцеговац који је задужио Кос. Митровицу. Једна занимљива животна прича. Иначе кућа која се спомиње у чланку и види на слици, обновљена је летос.

https://kossev.info/kako-nikada-niste-culi-za-lazara-zarkovica/
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Јовица Кртинић Јануар 25, 2020, 08:20:37 поподне
У једној од најбољих књига које сам читао, а која има и симболичан наслов "Гут бај Бродвеј, ело Вранс", аутор књиге Љубомир Кокотовић описује сцену одласка Срба из Америке (Чикага) у Први светски рат. Књига је писана у личком дијалекту, а аутор је прикупио приче које је чуо од солунских добровољаца које су они беседили у дугим, зимским ноћима у Банатском Карађорђеву. Ево шта је забележио Кокотовић у причи "Срби иду у рат":

Наруде муј, доша y уну Штецу, што кажу, на вришко. Унда, њувај, шуњај се по уној Ћикаги, сведно ка ћено. Побури нус овђе, побури унђе, ма клапац уни ка најгори.
Едан дан. Што је? Куји је враг? Неква варатутма, е вика чује се каво озго. Кат чојек ваља и жена му. Уставим ји. Вељо: Да што је то? Есу ли то машкаре? Што ли? Но, вели. Сербс го ин д вор! Да Срби иду у рат! Јој лети уни нарот са свију страна. Крув ти јебем, касам и ја натиса ки да ме сами враг нуси.
Лете некви управ порет мене. И њије: да што је? И уни: Сербс го ин д вор! Кат, есам ли избијо каво горе, имаш ти што виђети. То све вреви, закрчило уну уљцу. Ту се пјева, ту се пуца, унда музика уна плекната. Ту се вијори српска е меричка застава! Куњи уни бјели ништо се пропињу, затегло јим зваље, е уштрљили репине а штепају унијем копимати, јебем сингерица! Мариши барут из цјеви уније зачадитије, ђечина уна поскако. Е нигеричи, уни промућу се про главе испрет уније куња. Праште прангије. А браћо моја.
Ма свак жив изиша, господа уна. Знаш, касе и нигерица една, гузе јој оскочиле ка личке наћве. Ништо се окреће на окретушку, каво танца с уном
метлом. Ту је и краљ Петар до пасом, унда Пашић истом до полак. Брада му рашчешљата а дошла каво субјела. Александар, и ун урамит а накривит, нако како мавају ш њим. Ту је и Вилсон, и што ти ја знам.
Ундак жемске у народној нушњи. Е, Мериканци машу унијем ап цилиндрима.
На едној табулици исписало: Гад кип сербијен. Бок чува Србе! Унда на едној: Мерико стрејт јур хенд. Испужи руку Мерико и што ти ја знам. Кут то свезало српски и мерички барјак, па дошло ка плата, па крос срет среце уне уљце! Изиша нарот на прозоре, врцају озго долари, све нако на уне барјаке. Жемске слимају са себе накиће. Ту се слима златна пуцад, е бразлетне е златне уре. Ту се изнаша златни е сребрни есцајг. Јеби му матер, ђе се мала Србија кочопери великој Авустрији. Една љепа, ћаћа је јеба, слима низа от струка. Ништо се окесијо уни барјак, добијо каво трбу.

(Гут бај Бродвеј, ело Вранс, Зрењанин 1996, стр. 204-205)
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Јовица Кртинић Јануар 25, 2020, 08:38:34 поподне
У једној од најбољих књига које сам читао, а која има и симболичан наслов "Гут бај Бродвеј, ело Вранс", аутор књиге Љубомир Кокотовић описује сцену одласка Срба из Америке (Чикага) у Први светски рат. Књига је писана у личком дијалекту, а аутор је прикупио приче које је чуо од солунских добровољаца које су они беседили у дугим, зимским ноћима у Банатском Карађорђеву. Ево шта је забележио Кокотовић у причи "Срби иду у рат":

Наруде муј, доша y уну Штецу, што кажу, на вришко. Унда, њувај, шуњај се по уној Ћикаги, сведно ка ћено. Побури нус овђе, побури унђе, ма клапац уни ка најгори.
Едан дан. Што је? Куји је враг? Неква варатутма, е вика чује се каво озго. Кат чојек ваља и жена му. Уставим ји. Вељо: Да што је то? Есу ли то машкаре? Што ли? Но, вели. Сербс го ин д вор! Да Срби иду у рат! Јој лети уни нарот са свију страна. Крув ти јебем, касам и ја натиса ки да ме сами враг нуси.
Лете некви управ порет мене. И њије: да што је? И уни: Сербс го ин д вор! Кат, есам ли избијо каво горе, имаш ти што виђети. То све вреви, закрчило уну уљцу. Ту се пјева, ту се пуца, унда музика уна плекната. Ту се вијори српска е меричка застава! Куњи уни бјели ништо се пропињу, затегло јим зваље, е уштрљили репине а штепају унијем копимати, јебем сингерица! Мариши барут из цјеви уније зачадитије, ђечина уна поскако. Е нигеричи, уни промућу се про главе испрет уније куња. Праште прангије. А браћо моја.
Ма свак жив изиша, господа уна. Знаш, касе и нигерица една, гузе јој оскочиле ка личке наћве. Ништо се окреће на окретушку, каво танца с уном
метлом. Ту је и краљ Петар до пасом, унда Пашић истом до полак. Брада му рашчешљата а дошла каво субјела. Александар, и ун урамит а накривит, нако како мавају ш њим. Ту је и Вилсон, и што ти ја знам.
Ундак жемске у народној нушњи. Е, Мериканци машу унијем ап цилиндрима.
На едној табулици исписало: Гад кип сербијен. Бок чува Србе! Унда на едној: Мерико стрејт јур хенд. Испужи руку Мерико и што ти ја знам. Кут то свезало српски и мерички барјак, па дошло ка плата, па крос срет среце уне уљце! Изиша нарот на прозоре, врцају озго долари, све нако на уне барјаке. Жемске слимају са себе накиће. Ту се слима златна пуцад, е бразлетне е златне уре. Ту се изнаша златни е сребрни есцајг. Јеби му матер, ђе се мала Србија кочопери великој Авустрији. Една љепа, ћаћа је јеба, слима низа от струка. Ништо се окесијо уни барјак, добијо каво трбу.

(Гут бај Бродвеј, ело Вранс, Зрењанин 1996, стр. 204-205)

Наставак приче је такав да сам морао и њега да прекуцам:

Едни пире у трубе уне, ништо ји свило про прсије, па испот пазуве, па про рамена. Едни керапе у добоше. Унда, бртеси муј, тадај се и Тесла подавро а и Пупин, знаш кад је има и своју банку. Речемо Тесла је личном иша кот њивок президента. Иска испомућ уну за Србију. Да му је да за праву, како би река изиша у сусрет. Да држа до Срба каво исти ови Розеволт, преставићемо. О, је! То је нарот сепаратан, да му је река!
Ту сам видијо Ицана Нуваковића, јадан ти Ицан, ка навиљак, Раша Бубало, истом. Унда, Вајица Глумичић, јебем креденац, с десна му Љубан, е блесасти Шкоран запиње нугу Питу Лајсику. Овај нањ замањо влашом от виске. Реља Бањац, прсан уни, зањијем је Саватовић, па Дмитар Баћа, Лазо Рашета. Унда, Коста Радека, кривије нугу, до њек Илај Дракулић, омален а оширок. И да не набрајам, Мајк Ивковић, Сјевало, и ун се испрсијо. E, превезало ји пешкирма унијем скупијем. Мериканке ће: Кип јур селв брејв Сербиенс! Пасте се рабри Срби!
Јеби му матер, одвали се добар кумат и њима. Ђе неш наки мумци ка соколи, у капама унијем личкијем, пуштили ресе про плећије. Нема, ваздигло се васцијело Српство. Пала ми на ум неква коперта у Лици ђе матер на њојзи исциврала, нако више креветлина унок: Кат анђо би подига едан забачен грб, силан нарот кликнуо би та славно је бити Срб!
Касам видијо како се то одзивље и како се то распаљо и све скупа, вакат је тако! Наруде муј, туче ти у прсије, ништо се отима из уста, е сузе ми тргле. Мес чини да би чојка згриза у тај ма. Јебем ја све доли Србина! И Мерику и доларе, и намјештење уно. Ест, Тројства ми!
Муј брајне, тада је Мерика добро упазила касе Србин крено у рат!
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: drajver Јануар 25, 2020, 08:58:46 поподне
Знаш, касе и нигерица една, гузе јој оскочиле ка личке наћве.

Шта ти је оригинални лички, како то сликовито опише.  ;D
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Јовица Кртинић Јануар 25, 2020, 10:36:30 поподне
Шта ти је оригинални лички, како то сликовито опише.  ;D
Пре неки дан, кад смо снимали прилог за "Квадратуру круга", остао сам у причи са Бранком Станковићем и његовом екипом сниматеља, у којој је и један Крајишник. Почели су причу о некој књизи коју је Бранко препоручио овом Крајишнику, а мени је већ после пар реченица било јасно да причају управо о Кокотовићевој књизи. Зато сам и одлучио да ово објавим јер, вељо, ако Станковић Ужичанин то разуме, разумеће и остала Србадија ође на форуму.
Иначе, ово `Вранс` у наслову књиге је заправо Француска у данашњој Бизерти (Тунис) где су бродови пуни добровољаца из Америке (`Бродвеја`) стизали да ратују за Србију.
Има у књизи Станислава Кракова "Живот човека на Балкану" неколико описа погибија ових добровољаца, који су остављали послове и мир, да би, остављали кости од Кајмакчалана до златне слободе. Слава им!
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Александар Невски Јануар 26, 2020, 08:36:17 пре подне
У једној од најбољих књига које сам читао, а која има и симболичан наслов "Гут бај Бродвеј, ело Вранс", аутор књиге Љубомир Кокотовић описује сцену одласка Срба из Америке (Чикага) у Први светски рат. Књига је писана у личком дијалекту, а аутор је прикупио приче које је чуо од солунских добровољаца које су они беседили у дугим, зимским ноћима у Банатском Карађорђеву. Ево шта је забележио Кокотовић у причи "Срби иду у рат":

Ту се вијори српска е меричка застава! Куњи уни бјели ништо се пропињу, затегло јим зваље, е уштрљили репине а штепају унијем копитами, јебем сингерица!

(Гут бај Бродвеј, ело Вранс, Зрењанин 1996, стр. 204-205)


Књигу имах прилике проучавати прѣ неку годину, и примѣтих постояње у њой двайу данас забрањених падежа: творитељнога ("са нугавицами", "с нами", "врећами", "руками"...) и мѣстнога ("у прсийе(х), по присйе(х)"). Први йе нарочито чест.
Данас су забрањени захваљуйући недѣлу Вука Стефановић-Караџића, великога и знаменитога упропаститеља и уназадитеља србскога йезика и изрода нашега народа.
Наравно, има и аориста, често у мѣстном облику ("банушмо", "пружи(х) я руке").
Ова књига йе право йезичко благо!
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 11, 2020, 01:05:54 поподне
На дан примирја у Првом светском рату:

https://www.youtube.com/v/oloF_UnYCW0&list=PLAUBvJw_EtMSEidCz5QctN8l_YKEh__kK

Ваља рећи да би за нас приличније било да славимо 13. новембар, јер је то дан коначне победе Србије у Великом рату, кад је и Мађарска капитулирала.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Азот Новембар 11, 2020, 04:48:37 поподне
Мени овај линк не ради.  ???
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 11, 2020, 07:53:25 поподне
Мени овај линк не ради.  ???

Ништа битно, Јацо, плеј-листа песама из Првог светског рата. Укуцаш управо то - песме из Првог светског рата на ју-тјубу, и изиђе ти најпре Марш на Дрину, па затим још читав низ песама.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Јануар 23, 2021, 12:44:02 пре подне
Не нарочито запажено у јавности, пре неколико дана, 20. јануара ове године, навршило се 100 година од упокојења војводе Живојина Мишића:

https://www.rasejanje.info/2021/01/20/na-danasnji-dan-pre-100-godina-umro-zivojin-misic/
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: пек Јануар 23, 2021, 04:54:01 поподне
Ево једног данашњег текста о о добровољцима из Америке и импозантна је бројка од 10 000 која се пријавила (ако рачунамо да је број Срба у Америци био 40 000, где се рачунају и жене, деца и старији, претпоставка би могла да буде да се сигурно преко 50% пунолетног мушког становништва исељених Срба у Америку пријавило у добровољце):

Pre početka rata 1914.godine u Americi je zivelo 40.000 iseljenika. Njih 10.000 stupilo je dobrovoljno u srpsku i crnogorsku vojsku.
Dobrovoljci koji su došli iz Amerike 1915. i 1916. godine bili su pripadnici elitne jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojina Popovića (VojvodaVuk). Ova formacija štitila je odstupnicu srpske vojske preko Albanije 1915. godine i zbog velikih gubitaka nazvana je "legijom smrti".

Dobrovoljački odred bio je ista srpska jedinica koja je probila neprijateljski front na planinskom vrhu Kajmakčalan, na Solunskom frontu, 1916. godine.
Ovi borci, očvrsli u životu na periferijama američkih gradova, pokazivali su u borbama na Solunskom frontu veliku hrabrost i mnogi od njih bili su odlikovani najvišim srpskim odlikovanjima - Karađorđevom zvezdom i Obilića medaljom za hrabrost.

Po završetku rata 1918. godine manji deo srpskih dobrovoljaca vratio se u Sjedinjene Američke Države, a veći deo je ostao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao ratne veterane, srpske dobrovoljce su jugoslovenske vlasti naselile u oblastima granica prema Mađarskoj i Rumuniji.


Код војводе Вука је највише било Сремаца који су прешли у Србију пре рата или кад је српска војска прелазила у Срем а било је и Црногораца можда је је и био неки добровољац из Америке али већина је дошла у Солун тек после погибије војводе Вука.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Новембар 28, 2021, 09:15:00 поподне
Београд новембра 1918. године. Деца радосна због уласка србске војске у Престоницу:

(https://i.postimg.cc/nc1jqWpL/IMG-afc83a01ec43449488ef5cacb0a79e06-V.jpg)

Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Nebo Јануар 07, 2023, 11:46:27 поподне
Кога занима ова тематика, недавно је објављена одлична књига:

(https://i.postimg.cc/rsDPdcKP/IMG-20221229-102126.jpg)

(https://i.postimg.cc/rpBYb7s6/IMG-20221229-102244.jpg)
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: vasil Јануар 08, 2023, 07:46:33 пре подне
Прадядо ми Нешко(Недко) е участвал в битката при Добро поле.
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: ДушанВучко Јануар 08, 2023, 11:27:58 поподне
Прадядо ми Нешко(Недко) е участвал в битката при Добро поле.
Мени је жао што моји чукундедови нису имали прилику да се упознају са твојим прадедом на Добром Пољу, они су страдали обојица у операцијама против Турака 1912те , један у Македонији, други код Пазара...али тако је било како је било, занимљиво да овде имамо и потомка друге стране у тим догађајима, не тако давним
Наслов: Одг: Пробој Солунског фронта
Порука од: Gorance Јануар 09, 2023, 10:46:34 пре подне
Мени је жао што моји чукундедови нису имали прилику да се упознају са твојим прадедом на Добром Пољу, они су страдали обојица у операцијама против Турака 1912те , један у Македонији, други код Пазара...али тако је било како је било, занимљиво да овде имамо и потомка друге стране у тим догађајима, не тако давним
Мени чукундеду стрељали Аустроугари у Крушевцу 1917-е. Цело село помагало комите-четнике. Сеоски кмет то није пријавио, а ови сазнали, дошли у село (Доњи Ступањ код Александровца) попалили село и све мушко изнад 15 година повезали, отерали за Крушевац и стрељали. Његов син, а мој прадеда се родио 2 месеца касније, као посмрче. Мислим да је имало везе са Топличким устанком који се раширио и ван Топлице.