То би требало наставак да одређује занимање или врсту ("ар" занимање", "вац" врсту)
Значи, било би можда правилније "глодавац" и "сисавац"
Факт је да су модели образовања ријечи глодар, сисар, копитар итд. неадекватни, пајприје јер се из народнога језика изводи правило да се [-ар] довезује само на назив предмета, а не на глагол [ зато
глодар нема смисла ] и ктому ријечи модела на -ар значе експертизу; по тому би
сисар значило medicus pectus - стручни доктор за груди.
Што се тиче сисавац и глодавац опет су и Хрвати нису понудили најподесније решење. Није проблем додати -ац него је проблем што сисав и глодав не преносе најбоље жељено значење; упореди шта значе прљав, мрљав, губав, љигав, шугав, каљав, траљав, длакав, чупав, сљунав, слузав, ћорав, рђав, мршав, куњав... све су
непожељне одлике; тако и прљавац, мрљавац, љигавац.
Да кажеш просто сисачи и глодачи, боље је нег сисар и глодар и сисавац и глодавац али беспрекорно није. Нама треба шаблон који носи значење "присутство особине" или карактеристичност. Често се то изражавало с помоћу шаблона [описни придјев + јак] како у диваљ > дивљак, лужни > лужњак, водени > водењак, даждевни > даждевњак, јужни (вјетар) > јужњак.
Ако је карактеристика нека способност која се изражава гглаголом имамо примјер свитац - јер свити (одаје свијетло), гњурац јер гњури,
Ако се животиња назива по тјелесној особини или органу овако се то чинило у народу:
По бради > брадац, брадач, брадаш
По крилу > крилаш, крилача
По красти > крастача (жаба)
По ребру > ребраш
По прсту > прстац
Тако да најбољим видим рјешење глодци (како и свитци и гњурци) те копиташи или копитњаци; а умјесто сисари - сисаши или млијекопије.
