Можда тренутно не можемо одгонетнути порекло српског топонима у Добруџи, али зато можемо потврдити његово постојање у стварности на том простору. Наиме, постоји бугарски документ из 1630. године у ком се спомиње епископ у Варни у Сирфији (ориг. Varni in Syrfia), што потврђује нашу претпоставку да је то некада био назив за каснију Добруџу.
Да тај топоним постоји! Исти документ, да не постављам слику сам гледао. До сада смо претежно користили бугарске изворе, који редовно Syrfiu идентификују са Добруџом и то је, по мени, неспорно. Убудуће би можда требали погледати шта кажу Румуни.
Но, да мало погледамо историјски контекст. Област Добруџе је предмет "тешког историјског спора" између Румуније и Бугарске. Добруџа је тренутно подијељане природно границом коју чини ријека Дунав. Међутим, Бугари то очигледно нису заборавили и зато се у тој мјери баве овом територијом. Ту се дјелимично и крије одговор на наше питање, које је у суштини
"Колико су картографи и лексикографи били прецизни?". Ево једног бугарског мишљења:
Develtus је Загора, коју смо већ раније спомињали.
Дакле Минстер, Ферари и остали су "позни хуманисти", а то значи да користе античке узоре, у овом случају су под очигледним утицајем Клаудија Птоломеја. Из прилога се види мишљење Бугара о Минстеру и кориштњу више извора.
Поменути су имали велику одговорност, жељу да што прецизније исцртају карте и што боље објасне одређене појмове. Примјећује се како више иду према истоку, то су њихови подаци непрецизнији. Не баш "terra incognita" али нешто слично.Ништа чудно! Нису чудне не језичке пермутације. Мало сам се поиграо са термином "surficher sprach" у смислу да сам мијењао U у Y и F са V и "свашта сам добио!".
У сваком случају га разликују од "crobaticher sprach". Требало би наћи Фојничку регесту. Нисам је пронашао на интернету.
Везано за "картуше", вепрова глава јесте симбол везан за Трибалију, а условно речено Срби су Трибали, а Бугари Мези, барем тако их идентификују византиски извори. Назив на грбовима (onaj sammlungen) показују да без обзира на разне "језичке финесе" аутори поистовјећују овај грб са Србима. Иначе, не бих желио да изазовем полемику, али латински појам "servus" нема ништа заједничко са појмом Србин или Србија. Ријеч је о "случајној сличности".
Додао бих још и овај навод из неког рада на тему хуманистике и технологије, где се говорећи о дигитализацији појединих карата аутор дотакао баш оне Ортелијусове карте, те укратко објашњава и порекло топонима Syrfia следећим:
То сам погледао до краја, и на страници 30. нашао следеће:
Comparing Older Lexical Source:
Zedler, Universallexicon1731
1.SYRFIA oder Sirfia,Landschaq inAfrica,siehe Sirfia,imXXXVII.Bande p.1796
Ê Sirffen,oder Servien,Provintz,siehe Servien.
2.Sirffenstein,warehedeme inriyerliches Gut bey Nürnberg, welches
SIRFIA eine Landschaq in Africa,wo sich die Trogloditenau.alten.siehe ein mehreres unter den Ar9ckel Trogloditen. Baudrandi Lexic. Geogr.T.II.p. 461.
3.SIRFIA, eine Landschaq in Nieder Mysien,allwo sich die Serben oder Serbi ehedem aufgehalten haben sollen. Baudrands
Мало сам кориговао фонтове, величину слова, али суштина је иста. Користе оно што смо и ми као примјер како неки топоним са одређеним словним замјенама може да се се односи на више географских појмова.