поњє (тур. barem ← bari)
дажє (тур. čak)
пони има у средњевјековних босанских записијех, а поне има у бугарском и до данас; но бар није из турскога, него је домаће и постало од ба же > баре; баре
ма ( као и већ
ма, вел
ма ); упореди словачко
Krátky slovník slovenského jazyka
ba
I. spoj. priraď. vyj. stupňovací vzťah, často vo výrazoch ba aj, ba až, ba priam, ba dokonca, ba ani: smutný, ba (až) zúfalý pohľad;utekal, ba priam letel
II. čast.
1. zdôrazňuje kladnú odpoveď: nevideli ste ho? – ba áno/hej
2. zdôrazňuje zápornú odpoveď: ba ešte čo, ba čerta, ba paroma
3. nadväzuje na kontext, situáciu a dodáva vete expr. ráz: ba či už kŕmil? ba netáraj!
Ријеч
чак исто сумњам да је турска; најближе тому је турско чок = много, али оно по смислу и по облику не одговара;
друго у тимочких говорих се каже
чък, а у Далмацији се говори "тја, тја до" и они би могли бити из истога извора.
У њеких наших говорах се каже "
дори" < даже, доже.