Аутор Тема: Занимљиви топоними  (Прочитано 59245 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Занимљиви топоними
« послато: Септембар 01, 2017, 04:54:27 поподне »
Радећи посао који радим (имовинско-правне ствари, непокретности), често користом податке са странице Републичког геодетског завода. Тако, истражујући спискове катастарских општина по Србији, често ми привуче пажњу неки занимљив топоним (углавном су у питању насеља). Ево, овде ћу написати неке најупечатљивије, неке који корене вуку из давнине, неке мени нејасне етимологије, неке смешне.

Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.

Наводи из литературе (под наводницима) су са нашег портала, где постоји чланак о односном селу. Напомињем овде да не бих иза сваког навода убацио везицу (линк).

Ако неко зна које је значење неких топонима нејасне етимологије, нека напише!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #1 послато: Септембар 01, 2017, 04:57:18 поподне »
Идем азбучним редом:

Алабана (Топлица) - Sweet home AlabaNa  :D

Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?

Балчак (Прокупље)

Бањани (код Уба) - село се некад звало Медојева Река (повеља деспота Ђурђа Бранковића из 1429. године) и Медовац, а по свој прилици назив Бањани добија по најстаријим досељеницима из Бањана подно Рудника; у селу живи један род који би могао бити занимљив Војиненаду и Луки: „Вићентићи, друга половина 18. века, Колашин, Св. Ћирило и Методије“

Белогош (Прокупље)

Беомужевић (Ваљево) - патронимски топоним, од старог имена Белмуж; локално предање каже: „Име селу дошло је од овога. У Босиљчићима био некад један врло висок и развијен човек, сав бео, тако да му је не само кожа била беле боје, него и коса на глави. Сељаци су овог човека звали “Бео Муж“, па се по њему прозвало и село Беломужевићи, што се доцнијим говором изменило у Беомужевић.“

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Бечмен (код Сурчина) - неки турцизам?

Бзеница (Александровац)

Бзовик (Краљево)

Биоска (код Ужица)

Бискупићи (Пријепоље), Бискупље (код Велике Градишке) - необични топоними за крајеве где нема римокатоличког живља (што не значи да га није било у неким историјским раздобљима).

Блазнава (код Тополе)

Бован (Крушевац) - топоним који указује на некадашње место прехришћанских обреда: старословенски Блъванъ - идол, кумир; топонима ове основе има посвуда код Јужних Словена; међу њих спадају и села под називом Боан у Ускоцима и Бјелопавлићима.

Богоштица (Крупањ)

Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“ Мени логичније звучи да је Бранешко Поље добило назив према селу. Топоним је презименског типа, од - Бранежац, а презиме са наставком -ац, опет, по месту порекла, где би требало да је основа - Бранеж(и). Постоји презиме Бранежац (нпр. некадашњи фудбалер Саша Бранежац), а и топоним Бранежи (место код Лазаревца).

Братмиловце (код Лесковца) - милозвучно име, као она узречица „брате мили!“, а заправо вероватно од старог личног имена Братмил. Народна прича о пореклу овог топонима звучи као уобичајено довијање у објашњењу: „Назив Братмиловце село је добило по браћи, која су се међусобно много волела а уз то су били и ловци, те је из те три речи – брат, мили и ловци, настало име Братмиловце.“  ::)

Брвеник (Рашка) - тврђава из преднемањићког доба, седиште челника Мусе у 14. веку; данас постоји село код Рашке истог назива, као и река Брвеница; сам назив је вероватно од брвана, што би указивало да је радило о утврђењу са палисадом. Или је Брвеница служила за спуштање брвана према Ибру, а тврђава добила назив према реци. Постојала је још једна тврђава Брвеник, на Косову северозападно од Приштине.

Брзоходе (Жабари) - и још једно народно објашњење: „Код мештана постоји једно, изгледа непоуздано, тумачење о постанку имена села. По овом предању име је дошло отуда, што су овдашњи мештани од старине „брзо ходили“ и стизали у бојеве почев од Косовске Битке па до боја код Каменице 1809. године. За време кнеза Милоша у харачком списку од 1822. године ово село се назива Брзоводе.“

Буштрање (Бујановац)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #2 послато: Септембар 01, 2017, 04:59:50 поподне »
Велереч (код Горњег Милановца)

Видровац (Неготин) - да ли је село добило назив по видрама (можда их је некад ту било) или по неком имену (Видро, Видре?).

Виље Коло (Лесковац) - чаробан назив.

Виницка (код Пријепоља) - може имати везе с вином, али исти топоним у Црној Гори, код Берана, има своје документовано објешњење: у првом турском дефтеру пред крај средњег века (1485), село је уписано као Војницка, дакле војничко село; имамо аналогију такође у ЦГ, у дефтеру из 1477. године, где је нахија Комарница уписана и као - Војници.

Винча (код Београда, Тополе, и др)

Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.

Витежево (у Браничеву) - помиње се још 1467. године, у облику Витезово: према предању, назив је добило као једна од утврда у којима је боравио деспот Стефан Лазаревић, а који је био витез Реда змаја.

Властељице (Драгачево)

Влахиња (Топлица)

Влковија (Димитровград)

Вражогрнци (Александровац) - вражји грмци, по аналогији на Вражегрмце у Бјелопавлићима; међутим, грнац је и глинена посуда за кување.

Врагочаница (Ваљево) - још један вражји топоним.

Вранеша (Златар) - има ли топоним можда везе са Вранешима из 15/16. века (Херак и др), или су ту досељени људи из области Вранеш на североистоку данашње ЦГ?

Врмџа (Сокобања) ?

Вртиглав (Мионица)

Врховине (Уб)

Вучја Локва (Стара Рашка) - сликовито.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #3 послато: Септембар 01, 2017, 05:02:24 поподне »
Мој фаворит је село Гмила Присјека, на Дебелом Брду, кад пут Ваљево - Бајина Башта крене да се спушта према Дрини. Присјека би требало да значи нешто што је при неком усеку (?), а шта значи „гмила“ не знам. Али у комбинацији звуче - сурово.

Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #4 послато: Септембар 01, 2017, 05:02:52 поподне »
Топоними са основом „год“:

Годачица (Гружа) - према народном предању: „За манастир веле да се звао Згодачица, „био згодан“, па се по њему и село тако назвало“. Село познато и по „стрини из Годачице“ (како Златана сочно изговори то „Годачица“, са нагласком на предзадњем слогу  ;D ) из серије „Село гори“.

Годечево (Ужичка Црна Гора) - вероватно од личног имена Годеч.

Годљево (Ужичка Црна Гора) - ранији назив био је Годелева. Да нема везе с неким Годијељем Кричом?

Годово (Пештер)


Гојмановац (Сврљиг) - лично име Гојман.

Горјани (Ужичка Црна Гора)

Горобиље (код Пожеге)

Горович (Јасеница)


Топонима са основом „гост“:

Гостиље (Златибор) - „У старо време путници су многи, идући из Ужица преко Кокиног Брода за Херцеговину, свраћали на конак у ово село, нарочито код Туцовића, који су их сами дочекивали и свраћали, и врло се добро гостили. Отуд је дошло име Гостиље“. Од овог рода је Димитрије Туцовић.

Гостун (Доње Полимље)

Гостуша (Пирот)

Гошево (Пештер) - веома старо село и стар топоним, помиње се још 1314. године у Повељи краља Милутина Манастиру Бањска.

Грбавче и Губавче (Јабланица) - два суморна топонима.

Гривска (код Ариља)

Гркиња (Гаџин-хан)

Гунцати (код Барајева и у Гружи) - за барајевске Гунцате се каже: „назив села је романског порекла, па су га овамо донели досељеници или се тим именом звало неко старије насеље.“ Село се први пут помиње у турском попису Београда и околине из 1528. године, као Гунцат или Гунцад. У 16. веку, у турским пописима, у призренском крају помиње се катун Влаха Гунцата.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #5 послато: Септембар 01, 2017, 05:03:26 поподне »
Да није нешто као гомила, громила, па да се на крају свело на гмила?

Мож' да буде, мада мени је увек више звучало као "гњила".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #6 послато: Септембар 01, 2017, 05:08:53 поподне »
Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.

Девреч (Пештер)

Дежева (Стара Рашка) - постоји још у 12. веку, под називом Дежево. Очито од неког лично имена (Деж?). Место рођења Светог Саве - тамо су били Немањића двори.

Дејанце (Трговиште) - „Име села, како се мисли, дошло  је по неком старом становнику Дејану“.

Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.

Дворска (Рађевина) - „У Дворској има више реке једно брдо на коме се данас виде развалине неке грађевине. Мештани то зову „Градац“ и „Црквина“ и причају да су ту били двори Сибињанин Јанка, па је село по томе добило име Дворска“. Звучи уверљиво да је село било у поседу неког града („двора“), те је због тога названо - Дворска. Сибињанин Јанко и његове куле и дворови су једно од општих места у нашим предањима, па овај детаљ треба узети са резервом.

Дивостин (код Крагујевца) - село је добило име по манастиру: „За манастир Дивостин веле, да га је саградила некаква лепота девојка за владе деспота Стевана Високог. Због његове дивоте дали су му име које и он и село данас имају – Дивостин“. Можда је манастир подигнут и раније, јер се сматра (нпр. Стојан Новаковић) да је наведен у повељи византијског цара Василија II о организацији Охридске архиепископије почетком 11. века (Διβισισχον). Тумачење етимологије назива је од речи дјева и стан - дјевостан (односно - женски манастир), које се временом изобличило у Дивостин.

Дивош (Фрушка Гора) - име дугује оближњем манастиру који се зове Дивша. Назив, као и Дивостин, потиче од речи дјева, као симбол женског манастира. Дивша је заснована у 13. (краљ Драгутин) или 15. веку (деспот Јован Бранковић). Од 19. века, за манастир се устаљује изобличен назив - Ђипша. На другој страни Дунава, у источној Славонији, такође постоји село Дивош. Према неким мишљењима, назив Дивош долази од мађарског презимена Divos. Или је, пре ће бити, обрнуто?

Дићи (Рудник) - увек кад сам путовао Ибарском магистралом (кажем у прошлом времену, јер овај нови „ауто-пут“ од Љига на југ, више не пролази поред Дића), питао сам се које је порекло овог назива. Према наставку -ићи, рекло би се да је у питању презиме, али никад нисам чуо за трословно презиме са наставком -ић (у једнини би било: Дић). „У народу се не прича ништа о постанку имена села“.

Дљин (Драгачево)

Доње Бријање (код Лесковца) -  ;D  познајем двојицу људи родом из овог села и они су ми разјаснили да назив Бријање долази због ветра који у том крају „брије“.

Драгобраћа (код Крагујевца) - леп назив. Имам једног зета из овог села.

Драговита (Димитровград) - има ли овај топоним можда везе са словенским племеном Драговића или Драгувита у грчкој транскрипцији, досељеним на Балкан у 6. веку?

Дрежник (код Ужица) - над селом је брдо Градина, названо тако по средњевековној тврђави чији остаци и данас постоје. Једно мишљење је да назив тврђаве и села потиче од дрезга - шума, али би се могло тумачити и од глагола дреждати - стајати, стражарити, надзирати (Дреждник), што и јесте била улога тврђаве. У Дрежнику је рођен чувени свештеник наше Цркве отац Жарко Гавриловић (упокојио се прошле године).

Дријетањ (код Ужица) - раније се село звало Врбик, у 16. и 17. века напоредо се јављаљу називи Врбик и Дретањ, а касније се устаљује ијекавска верзија.

Дрмановићи (Стари Влах) - од личног имена Дрман. Питање је којег порекла је лично име. Један од двојице бугарских великаша из 13. века који су у поседу држали крајеве у доњем Подунављу данашње Србије - Браничево, звао се Дрман (Дърман). Сматра се да је куманског порекла.

Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?

Топоними изведени од основе „друг“:

Друговац (код Смедерева) - очито од личног имена Друг (Друга вас - Друговац). Име Друг налазимо у више средњевековних извора као лично име. Тако један од родоначелника дела његушких братстава у Залазима.

Дружетић (Тамнава), Дружетићи (Ужичка Црна Гора) - од имена Дружета.

Дружиниће (Пештер) - од личног имена Дружина (не дружина у смислу групе људи, већ лично име облика Вучина, Дружина - Друг само такав). Али, има и другачијих мишљења: „За име села се може рећи да потиче од рода Дружинића. Род Дружинића по коме је село познато био је посебна врста кућне скупине у средњем веку. „Дакле, у овом селу су у средњем веку са својим породицама живели дружници, чланови војне дружине, који су пратили значајне путнике и обезбеђивали животе и иметак поворки што су овуда пролазили“.

Дубич (Левач) - село које је прославио „пријатељ Митар из Дубича“  :D  Вероватно по дубу - храсту. Топонима са основом дуб- има посвуда на србском простору. Од Дубровника надаље...

Дучина (испод Космаја) - „Ту је живео војвода Дуч, који је одвео на Косово осамдесет коњаника од којих се ниједан није вратио“. По Дучи је назван поток Дучинац и данашње село“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #7 послато: Септембар 01, 2017, 05:09:21 поподне »
Идем азбучним редом:

Ба (испод Рајца) - има ли неко идеју како је ово познато (по догађају из Другог рата) село добило име?

Бериловац (Пирот), Балта Бериловац (Књажевац) - назив од личног имена Берило; наставак -вац код наших топонима потиче од старосрбске речи „вас“ - село, дакле Берила вас - Берилово село (вероватно је Берило био неки сеоски кнез, те је село у неком попису по њему уписано с његовим именом).

Назив Ба највероватније потиче од немачког bach, "поток". Близу је планина Рудник, па овај назив можда потиче од чувених рудара Саса...

За реч Берил сам писао на овој теми:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=183.msg59420#msg59420

"Постоји и село Балта Бериловац код Књажевца, са очито источнороманским топонимом (и примесом раноалбанског-трачког), а ова реч "берил" се јавља код још неких топонима у јужном и југоисточном делу Србије."; ако је тачна горе постављена хипотеза, реч "берил" има везе са албанском речју за лакат, bërryl...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #8 послато: Септембар 01, 2017, 05:09:41 поподне »
to be continued
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #9 послато: Септембар 01, 2017, 05:11:24 поподне »
Назив Ба највероватније потиче од немачког bach, "поток". Близу је планина Рудник, па овај назив можда потиче од чувених рудара Саса...

Звучи веома могућно.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #10 послато: Септембар 01, 2017, 05:27:44 поподне »
Височка Ржана (Пирот) - ржана је место где се гаји раж. Постоје и места која се зову (исправније) Ражана, док у Горњем Полимљу налазимо исти облик као у околини Пирота: два села са називом Ржаница (Горња и Доња) као и локалитет Ржана на размеђи шекуларске и руговске планине. Једна од сличности између зетско-јужносанџачког и говора југоисточне Србије.

Влковија (Димитровград)

Врмџа (Сокобања) ?

Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Влковија је од очуваног старословенског "влк", вук. Постоји село Влковија и у области Горња Река у Македонији, северно од Дебра.

Врмџа потиче из румунског (односно источнобалканског романског):

"(Banja = s. Vrmdza, opstina Sokobanja) 661 od rum. l.i. Vermice,  odakle je zabelezeno u turskim izvorima u srpskom izgovoru dalo  oblik Vbrmbdze 662 , koje verovatno potice od lat. deminutivnog prid.  vermic(ulus) „crvenkast" (upor. fran. Vermeil; naziv Justinijanovog  obnovljenog kastela Bep|ie£iov Nermezium/ u Dardaniji, koga je  zabelezio Prokopije Cezarijski u svom delu „De aedificiis" 663 , o cemu  iznosi vise, u svojoj knjizi Detschew 664 ) i slov. prid. gornje, srednje i
dolnje. "

Дебрц (Посавина, Владимирци) - „Био град краља Драгутина, град „Дебрецин”.“ Постоји још од 1284. године. Дебрц је и место где се краљ Драгутин упокојио. Дебрецин постоји и у Мађарској. Мађари сматрају да је назив Дебрецин или турског или куманског порекла, а постоје и мишљења да је словенског порекла. Назив Дебрц може имати етимолошке везе с топонимом Дабар (област која обухвата делове источне Босне и Старог Влаха), а можда и области (касније и варош) Дебар у западној Македонији.

Деч (Јужни Срем) - можда има етимолошке везе са топонимом Дечани. Дечане су неки аутори нашли и као полабско словенско племе раног средњег века.

Дрмно (код Пожаревца) - можда порекло назива баш од поменутог Дрмана?

Дебрц вероватно јесте од старословенске речи за удолину, "дебар" или "дабар".

Постоји место у Чешкој под именом Дечин:
https://en.wikipedia.org/wiki/D%C4%9B%C4%8D%C3%ADn

За Дрмно је врло вероватно да је добило име баш по том великашу Дрману, јер се налази у области којом је он некада владао.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #11 послато: Септембар 01, 2017, 07:24:06 поподне »
Драгоцвет, Јагодина
Печеног, Краљево
Пироман, Обреновац
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...За село Пајазитово постоји легенда да је по Бајазиту, који је наводно ту боравио после косовске битке, дошао на преговоре, а мир је наводно договорен у селу Миронић (то се тако прича у народу)
« Последња измена: Септембар 01, 2017, 07:29:54 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #12 послато: Септембар 01, 2017, 07:52:17 поподне »
Драгоцвет, Јагодина
Печеног, Краљево
Пироман, Обреновац
За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...За село Пајазитово постоји легенда да је по Бајазиту, који је наводно ту боравио после косовске битке, дошао на преговоре, а мир је наводно договорен у селу Миронић (то се тако прича у народу)

За Печеног се претпоставља да је име добио по средњовековним Печењезима, који су у 11. и 12. веку насељени на централном Балкану од стране Византије (након пораза који су им Византинци нанели 1091. године); осим Печенога, постоји и Печењевце код Лесковца за чији назив се такође претпоставља да потиче од Печењега.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #13 послато: Септембар 01, 2017, 08:10:34 поподне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #14 послато: Септембар 01, 2017, 09:02:41 поподне »
Звижд, Азања, Чукојевац, Прилике, Ботуње, Баточина, Параћин, Рујишник
« Последња измена: Септембар 01, 2017, 09:06:17 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #15 послато: Септембар 01, 2017, 09:09:01 поподне »
Драгоцвет, Јагодина
Драгоцвет се некада наводно звао Гороцвет и био је густо насељена варош, да је по легенди мачка могла да иде са крова на кров од Трнаве код Јагодине па све до Сабанте. Онда је због неког проклетства расељено и растурила га је вода. Постоји и легенда да су село основали Драго и Цветко, браћа, па по њима Драгоцвет.

За неке називе из моје околине, незнам порекло...Наталинци, Сугубина, Сабанта...
Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #16 послато: Септембар 01, 2017, 09:11:46 поподне »
Звижд, Азања, Чукојевац, Прилике, Ботуње, Баточина, Параћин, Рујишник
Параћин долази од Паракинов брод. Паракин је лично име, ваљда. а брод је место где се река може прегазити.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #17 послато: Септембар 01, 2017, 09:20:44 поподне »
Код нас кад је неко диваљ, неотесан, прост, каже се "Ко да је дош'о из Сугубине". А и за забита села, недођије се каже Сугубина. Или бучина, нпр. "Шта се дереш ко да си из бучине".

Ово субубо ми могло значити нешто двоструко/удвојено.

Сетимо се и сугубог венца краља Твртка.



Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #18 послато: Септембар 02, 2017, 08:01:14 поподне »

Бранешци / Бранежци (Чајетина) - „Село се назвало по неким шанчевима у Бранешком Пољу, где је одбијена турска војска која је наступала од Златибора у време Првог Устанка.“
ово је типичан пример како сељаци измишљају и лупају глупости... пошто су Бранешци под тим именом забележени још 1477. кад су Османлије извршили попис освојених подручја

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљиви топоними
« Одговор #19 послато: Септембар 04, 2017, 04:15:37 поподне »
Ржана се пише, али се изговара (барем у пиротском крају) као Р'жана (дакле уместо а стоји полуглас, ə); полуглас не постоји у књижевном српском језику; не знам каква је ситуација што се тиче изговора у црногорској Ржаници.

Топоним Ржаница се изговара чисто, са нагласком на првом слогу, а "Р" је  у функцији самогласника.
Занимљив је изговор топонима Ржана више Шекулара. Колико сам ја чуо људе који Ржану помињу (нарочито у Калудри), нагласак је на задњем слогу и то краткоузлазни. Надам се да можете да предочите себи како се то изговара. Поприличлно необично, морам приметити.
"Наша мука ваља за причешћа"