Problem je kako se me čini najveći u tome što je narod postao sebičan, prvo ja pa svi drugi, kad se ima djece nikako nemožes da budeš na prvo mjesto, ipak je lakše držat pašče no dijete, a i muškarci takodje ne žele puno djece, ipak u kola mogu da stanu samo dvoje/troje .
Onda se i postavlja pitanje zašto želite da vratite Kosovo kada vam i ovo zemlje što imate dodje previše.
Такав се утисак стиче, али мислим да он нема везе са стварношћу, јер такве сорте људи су свакако у мањини. Него, кад смо већ код ове теме, неки дан чујем да су почели да дају подстицаје и за друго дете.
Код нас је основни проблем што су села уништена, њиве пусте, штале празне, тамо немате више шта да радите, а градови нису места за подизање многочланих породица. А на страну још и чињеница да су код нас и ти градови препуни људи без посла, па и оно градско двоје деце, дође превише и скупо, ако су људи незапослени и крпе крај с крајем.
Радна места за многе такве су просто збрисана са лица земље, након бомбардовања и демократских промена, а ова политика Бабе Симане свакако неће подићи нешто теже од кашике.
И не чуди онда што држава покушава да набере још ког становника, субвенционишћући друго дете, али то је све хватање за сламку.
Нас у демографском смислу могла би да спасе само нека нова аграрна реформа, тотални заокрет у политици, стављање националног питања изнад свих питања. Али тренутно нема ни појма да се о томе говори, а камоли да има неког ко би то урадио
Како рече народни песник:
Не може се царство задобити,
на душеку све дуван пушећи.