Порекло становништва > Македонија

Скопска Црна Гора

<< < (14/14)

Malesevic:

--- Цитат: Иван Вукићевић  Децембар 24, 2021, 03:31:12 поподне ---Не видим ништа спорно са мојим термином "грчко НАТО православље". Цариградска патријаршија, а у новије време нажалост и њен сателит Грчка православна црква, под директном су контролом америчке државе и њихова једина сврха је спровођење одређене политичке агенде која са православљем нема додирних тачака. Ко је признао фашистичку "Православну цркву Украјине" је сам себе исписао из светског православља. То је напросто чињенично стање. А то како Поповски себе доживљава нема никакве везе са тиме. Што се мене тиче, Поповски себе може да доживљава и као Ескима ако жели. То је његово пуно право. Али то не значи да ћу га ја посматрати као Ескима, у име "културе дијалога", као што ни удбашку творевину звану МПЦ, која је у међувремену нашла своје нове туторе у виду плаћеника Централне обавештајне агенције из Истанбула, нећу везивати за православље.

Што се тиче "суђења", ни најмање нисам забринут. Боље би било да они који се представљају као верници, за разлику од мене, размисле о суђењу које свакоме од њих предстоји према вери коју наводно исповедају. А ако тог суђења заиста буде, сумњам да ће им "култура дијалога" бити ваљан изговор за то што су следили лицемере из цркве (која год била у питању) који су се лажно представљали као православци.

--- Крај цитата ---

Терминологија "судњег дана" је ипак доста компликованија да би се могла приказати тако "црно-бело", но то је једна друга есхатолошка тема.

Што се тиче ових категоризација око плаћеника нечијих то не би коментарисао јер нисам упућен. Верујем да већина није и питање је колико уопште може неко ко није упућен да добро сагледа ситуацију.

Што се тиче конфликта између Константинопоља и РПЦ, РПЦ је ту канонски и црквено-правно гледано апсолутно у праву и мислим да је Константинопољ тим потезом себи направио медвеђу услугу јер је изгубио углед код свих канонских цркава. Међутим, ствари нису као што сам написао црно-беле. Не треба заборавити нпр. активности РПЦ на стварању АПЦ на простору Северне Америке, чему се Константинопољ апсолутно противио (јер је ишло на његову штету), али је РПЦ то ипак урадила. Имамо и овај пример из Француске 2019. када је Константинопољ донео одлуку да расфромира једну епархију (што је његово канонско право), па се иста томе успротивила и прешла у РПЦ и ова је примила (такође не би смело да се дешава). Не треба испустити из вида да ово није први случај да Екуменска патријаршија примени једно овакво решење. Имамо пример Финске православне цркве.

Сви би ми били најсрећнији да је православље уједињено али морамо да узмемо у обзир да су православне цркве подељене практично по етничким линијама и да су као такве изложене политичким поделама кроз читаву историју.

Пут Грчке и грчког народа у оквору НАТО-пакта одређен је најкасније поразом комунистичких снага у Грчком грађанском рату. И другачије не би било ни код Срба да нису препуштени комунизму у оквору ширег светског политичког договора. Очекивати сада да грчки народ тражи свој пут ван већ утврђене трасе је утопија. Даље, знамо колико верника Константинопољске патријаршије живи у САД и знамо да тамо итекако имају утицај на друштво, као и друштво на њих, те је потпуно нормално и природно да заступају политику САД у свим сферама живота и друштва јер и сами себе виде и доживљавају као Гркоамериканце.


--- Цитат ---Што се тиче "суђења", ни најмање нисам забринут. Боље би било да они који се представљају као верници, за разлику од мене, размисле о суђењу које свакоме од њих предстоји према вери коју наводно исповедају. А ако тог суђења заиста буде, сумњам да ће им "култура дијалога" бити ваљан изговор за то што су следили лицемере из цркве (која год била у питању) који су се лажно представљали као православци.
--- Крај цитата ---

То нема везе са културом дијалога, већ са тиме да не треба неко да се етикетира некаквим епитетима само за то што не размишља исто као Ви. А да би се утврдило да ли се неко лажно представља као православац или не, морали би да знамо шта подразумевамо под православљем. То је тема широка и вероватно свако за себе то мора да зна, али у једно сам сигуран, а то је да православље нема никакве везе са тим да ли неко следи политику А или Б, те да уколико се одлучи за А онда је прави православац, а уколико се одлучи за Б онда је лажни. Православље је далеко изнад тога и не може да се спусти и интерпретира кроз ту црно-белу шемату. У једној ствари се слажем са Поповским, а то је да је локална заједница основа сваке цркве и да би најбоље било да верници у оквиру своје локалне заједнице тј. парохије гледају како да верски, организационо и економски оснаже своју парохију, а да мање лупају мозак о стварима који су ван домена њихове моћи и утицаја. Тако ће мање енергије да буде потрошено узалудно, а убеђен сам да свака парохија може себи да створи мало "царство небеско" на земљи кроз вредни рад и братску сарадњу. Поздрав.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна