Народна веровања

Вјера и култура Срба > Народна предања

Народна веровања

<< < (2/8) > >>

vojislav.ananic:
Зашто су петак и 13. датум у недељи баксузни? Верује се најпре, зато што је 13-ти гост на Последњој вечери био Јуда који је издао Исуса, а који је опет, разапет баш у петак. Постоје и друга мишљења.
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/95847/vekovima-uliva-strah-milionima-ljudi-ali-da-li-znate-zasto-je-bas-petak-13-postao-najbaksuzniji-dan-u-godini

НиколаВук:
О тодорцима, демонским бићима која се по народном веровању појављују на Тодорову суботу (прву суботу Васкршњег поста), тј. управо јуче. :)
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/91191/zaboravite-na-vukodlake-i-vampire-ovo-su-najstrasnija-stvorenja-slovenske-mitologije

Be like Bill:

--- Цитат: НиколаВук Март 05, 2017, 10:40:02 пре подне ---О тодорцима, демонским бићима која се по народном веровању појављују на Тодорову суботу (прву суботу Васкршњег поста), тј. управо јуче. :)
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/91191/zaboravite-na-vukodlake-i-vampire-ovo-su-najstrasnija-stvorenja-slovenske-mitologije

--- Крај цитата ---

Ovo me podseti na jednu knjigu iz vremena prelaza iz detinjstva u dečaštvo: A Peragraš:"Ale i bauci" :)

http://documents.tips/documents/a-peragras-ale-i-bauci.html

(Todorci su na strani 56)

O običajima povodom Todorove subot može se pročitati u Srpskom mitološkom rečniku (str 295-297)

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora.pdf

O Tračkom konjaniku nešto sa Vikipedije i Press online

https://en.wikipedia.org/wiki/Thracian_horseman

http://www.pressonline.rs/svet/balkan/46190/otkriven-tracki-konjanik.html

vojislav.ananic:
АПРИЛИЛИЛИ: Зашто је 1. април дан шале када никоме не треба да верујете!

СМЕЈТЕ СЕ! Признајте, колико сте укућана, колега или пријатеља данас покушали или успели да преварите неком шалом? Веровали или не, ова традиција у свету постоји већ неколико векова, распростарњена је једнако на Истоку као и на Западу а последњих деценија нашла је своје место и у званичним медијима.
У празнике који по свом духу претходе Првом априлу убрајају се римски фестивал “Хилариа” (25. март) и средњевековни Празник лудака (28. децембар), који се још увек обележава у појединим земљама шпанског говорног подручја.
Да ли због тога што Првог априла не обележавамо годишњицу ниједног трагичног догађаја или зато што смо једноставно склони да не памтимо добро, тек, тачних података о пореклу Првог априла нема.
Легенда каже − а легендама некада треба веровати − да су Французи, у неким областима, у средњем веку, Нову годину славили недељу дана: фешта би почињала 25. марта а завршавала се 1. априла. Међутим, 1582. усвојен је Грегоријански календар, по ком се Нова година слави 1. јануара. Очекивано за време без комуникација какве данас познајемо, ова вест није на време стигла до свих делова Француске, па је било и оних који су Нову годину и даље дочекивали Првог априла.
Празник је настао тако што су они обавештенији исмевали ове друге.
Наравно, ова теорија има неке врло озбиљне недостатке, али пошто је данас Дан смеха − а смех је лек за све − о грешкама у теорији ћемо неком другом приликом.
Такође, традцијица Дана шале постоји и на истоку. Наиме, Иранци се једни са другима шале тринаестог дана Персијске нове године, који “пада” 1. или 2. априла. Овај празник успостављен је још 536. године п.н.е, зове се “Сиздах Бедар” и најстарија је традиција шале од оних које данас познајемо. Због тога се верује да Први април има своје корене и у овој традицији.
Једна од најпознатијих шала, распростањених у Француској и на француским говорним подручијима Швајцарске и Канаде јесте “Априлска риба”. Идеја је следећа: људи једни другима лепе на леђа папирне рибе. Наравно, тако да жртва то не примети. Овај обичај постоји и у неким деловима Италије, као и у белгијској покрајини Антверпен.
Одмах у комшилуку, у фламанском делу Белгије, традиција је да деца на данашњи дан закључавају своје родитеље или наставнике и пуштају их само у замену за слаткише.
Док је у Кореји на власти била династија Јосеон (јул 1392 – октобар 1897) краљевској породици и дворјанима било је дозвољено да лажу и варају једни другије, без обзира на хијерархију, првог снежног дана у години. Они би снегом пунили чиније, а потом га просипали на жртву, под лажним изговорима. Жртва је, као губитник у игри, морала да испуни жељу онога ко је снег “послао”. Међутим, сматра се да овде “подвале” нису намерно планиране, већ су биле безопасне и често су биле вид доброчинства према двојранима.
У Пољској је Први април такође резервисан за вицеве, шале и преваре, на које су осим становништва спремни и медији, који понекад и сарађују, како би информације биле што “кредибилније”. Озбиљне активности обично се избегавају. Ово убеђење је толико јако да је датум антитурског савеза са Леополдом 1863, потписан 1. априла, промењен на 31. март.
Традиционална шала у Шведској, на “Дан глупака”, је да замолите некога да испоручи запечаћену поруку, тражећи помоћ неке врсте. Међутим, у коверти се налази порука: “Не смеј се и не смеши се, лови глупака још један километар”.
Преварите некога и дозволите да неко превари вас. Уживајте!

НикПав:
Не знам да ли је добра тема, али поделићу овде нека веровања и догађаје којима сам и сам сведочио као мали. Углавном се тичу змија, пошто сам већину времена на распустима проводио у Крушевици, а тамо оне из неког разлога имају посебан статус:

Када смо наишли на змију пре Ђурђевдана, баба је била јако потрешена јер је видела "грешницу". Тако је и причала, да је видела "грешницу", остали су знали шта јој је то. По њој змија која је изашла пре Ђурђевдана је душа која нема мира. Тражио сам нешто о овом веровању али без успеха.

Ми смо имали кућну змију или можда чак змије "чуваркућу", штитила је кућу, слободно се пресвлачила на тераси (налазили смо кошуљице), видели смо је два пута, смук је био у питању (али не знам јел то иста змија). Живела је у дрвима и подруму. По деди ако се убије доноси смрт у кућу, чак ју је једном бранио од мачака. Код Циге, две куће ниже је змија чак улазила и у собу.

Ако убијеш било коју змију (не само чуваркућу), умреће ти мајка или отац.

Све ово је довело до тога да имамо и бару пуну змија, ми деца смо чак имали и "љубимицу" , звала се Вирџинија.

Још једно веровање о смрти је повезано са совом кукувијом, ако ти запева пред кућом, неко ће умрети.

Навигација