Форум - Порекло
Порекло становништва => Македонија => Тему започео: Делија Мај 28, 2018, 02:15:30 поподне
-
За разлику од бугарског,српско народно име у Македонији постоји од раног средњег века,и њега нико није морао накнадно да измишља и намеће.
Уредник: Игор Малиновски
1) Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град "Серблиа" на положају југо-западно од Солуна има своје име од својих српских основача (око раног 7-ог века) .У 10-ом веку исти град је споменут као "Српчиште" у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре.
Constantin Porphyrogenitos "De Administrando Imperio" cap.32, pp.152 ed.Bonn
"Starine" 14, 1882 pp.16
2) Око 680 године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малој Азији од стране Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар (БЈР Македонија) .Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681 и чињеница да је овај град био Епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну Српску популацију.Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа - (Српско Насеље) .
Constantin Porfyrogenitus "De Administrando Imperio"
Ердељановић, Ј. "О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века" Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189
Lequen, M. "Oriens Christianus" I, 1740, pp.659-660
Micotky, J."Otiorum Chroate", Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112
Niederle, L. "Slovanske starozhitnosti" Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446
Ostrogorski, G."Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi", Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599
Ramsay, W.M. "The Historical Geography Of Asia Minor", London, 1890, pp.183, pp.210
3) Око 1229-1230 године Бугарски Цар Иван Асен II поставља натпис у Трнову: "Узео сам земљу од Адријанополиса до Драча, грчку, албанску, још и српску".Изразито севернији положај српских држава тог датума даје повод хипотези да је споменута српска земља јужно од те црте област насељена Србима.
Daskalov, H.S. "Otkritija v drevnei stolicji Bolgarskoi, Ternovo"Moskva, 1859 pp.18-19
Дуйчев , И. "Цар Иван Асен II" ,София, 1941 стр.23-24
Makushev, V "Bolgarija v' koncjah XII i v pervoi polovini XIII veka" , 1872 pp.56-57
4) У Душановом Законику изданом 1349 и 1354 у Скопљу и Сересу, спомињу се следећи народи као становници Србије: Срби, Грци, Албанци (Арбанаси) (Чл.77, 82) , Арумуни (Власи) (Чл.32, 77, 82) , Саксонци (Саси) (Чл.123).
Новаковић, Ст.. "Законик Стефана Душана Цара Српског 1349-1354", Београд, 1898
5) Деспот Угљеша у писми из 1366 писаном у Скопљу каже да је господар српске земље, Грчке и Поморја.
Новаковић, Ст. "Законски Споменици Српских Држава Средњег Века", 1912, стр.509
6) Патријарх Цариграда спомиње господара Србије, Угљешу у писму из 1371 године.Држава Угљеше налазила се око доње Струме.
Mikloshich, F & Muller, J. "Acta et diplomata" I, 1860, pp.571
7) Место битке на Марици 1371 године, када су се Краљеви Вукашин и Угљеша, предводећи своје војске, сукобили са Турцима, било је названо "Сирф-Синдуги"-"Српски Пораз".
Jorga, N. "Geschiste des Osmanischen Reiches" Vol.I, cap IV, pp241
8) У другој половини 14-ог века, монах Исаија спомиње да је Угљеша покренуо Српску и Грчку војску и његовог брата Вукашина, и да су са том војском кренули на надирајуће Турке.
Новаковић, Ст."Срби и Турци 14 и 15-ог века, 1893, стр.184
Mikloshich , F. "S.Joannis Chrystostomi homilia in ramos palmarum", 1845, pp.71
Mikloshich, F. "Chrestomatia Paleoslovenica", 1861, pp 41
9) 1395 године Михаил Палеолог и његова супруга Јелена успоставили су задужбину Јеленином оцу, Константину Дејановићу, Господару Србије.Држава Константина налазила се око реке Струме.
Mikloshich, F. & Joseph, M. "Acta et dipolomata", 1862, pp.260
10) Белешка из 1401 од стране владе Млетака спомиње посланика "Константина, господара Србије, која је око наше драчке области" (Constantini domini Servie teritorii, quod est circa teritorium nostrum Durachii) .
Ljubich, S. "Listine" 4, 1874, pp.437
11) Бугарске Хронике, пореклом из 15-ог века садрже одломак по коме је Турски Султан Мурат отишао да покори или Бугаре или Угљешу.Угљеша и Краљ Вукашин "скупили су велику српску војску".
Bogdan, J. "Archiv fur Slavische philologie"
12) Димитар, писац из Кратова, записао је да му је задатак да преведе "Закон" (v ezhe sastaviti mi pisaniem srbskoga ezika sochinenie, rekshe knigu imenuemu zakonik) за Охридску Архиепископију из грчког на српски језик, по наређењу Охридског Архиепископа Доротеја, који га је посетио у Кратову јер саборна Црква у Охриду није имала ту књигу на српском језику (po eziku srbskom) него само на грчком.
Kachanovski, V. "Starine" 12, 1880 , pp.255
13) Остаци Ивана Рилског су пребачени од Трнова у Рилски Манастир.Тај догађај је био описан од стране Владислава Граматика, 1469 године, који спомиње српске војнике на Маричкој Битки Remains of John Rilski are transferred from Trnovo in the Monastery of Rila.That was described by Vladislav Gramatik, in 1469, who also mentioned Serbian soldiers (Srbskiie voje) in the 1371 Marica battle.
Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог ДруштваGlasnik Srpskog uchenog drushtva" 22, 1867, стр..287
14) Негде при крају 15-ог века Мађарски историчар Бонфини пише о "Македонији, коју сада зову Србија".("Macedoniam quam Serbua nunc appelant") .
Ant.Bonfini "Rerum Hungarii Indec." II lib IX, Viennae, 1774 pp.248a
15) Године 1515 Ђорђе Кратовац је спаљен.У његовом житију стоји.."..од српског корена и вођен Светим Духом оставио си отаџбину и сроднике у Кратову и пришао си граду Софији".(Ot korene srpskago i douhom svetim vodimi ostavil jesi otachastvo i srodniki izhe v' Kratovja, prishel jesi k' Gradou Sardaskomu).
Новаковић, Ст. , "Гласник Српског Ученог Друштва" 21, 1867, стр..154
-
16) Стефан Герлах пише 1574-те да је рођак Мехмед Паше постао Архиепископ у Бугарској, и његово седиште је десет дана далеко од Једрења, у граду Охриду, на граници Епира и Србије.(Zu eineim Erz-bischopff in der Bulgarey gemacht worden, hat seinen Sitz zehn Tagreiss von Adrianopol, in der Stadt Ochrida, in der Grantzen Epiri und Servien) .
Gerlach, S. "Tage-Buch", Frankfurt, 1674, pp.64a
17) Јаков Соранцо из Венеције стиже у Скопље, у провинцији Србији, године 1575.
Matkovich.P."Rad. Jugosl. Akad." 124, 1895, str.131
18) У Краљеву (Румунија) , Поп Јован оставља запис да је Србин од места Кратова (Srbin od mjasta Kratova) .
Стојановић, Љ."Стари Српски Записи и Натписи" I, 1902 , стр..752
19) Мартин Крузис у својој књизи спомиње "...Скопље, велики и веома насељени град у Турској у краљевини".("Vscopia, or Scopia, a great and populous City of Turkey in the K. of Servia").
Crusius, M. "Turcogreciae libri octo", 1584, pp.5
20) 1584-те Католички Клерик Александар Комуловић спомиње да је у Србији ("Servia"), Скопље главни град ("Scopia principale citta") и да се налази у средини провинције (nel mezzo della provincia) .
Fermendzhin, E. "Acta Bosniae" "Monum. Slav. Mer. XXIII 1892 str.39
21) У 17-ом веку, Хаџи Калфа, турски географ бележи да су планине Костурске области насељене Србима и Аромунима.Такођер спомиње да на обали језера између Сереса, Солуна и Сидерокапса постоји село насељено Грцима, Србима и Аромунима.
"Rumeli und Bosna, Geographisch beschrieben von Mustapha Ben Abdalaih Hadschi Chalfa aus dem turkischen ubersetzt von J. von Hammer" Wien 1812 pp.80; pp.97
22) Митрополит Јеремија из града "Пелагон" (Битољ) стиже у Русију 1603 године рекавши да је дошао из српске земље
Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7112, Дец..19
23) Октобра 1605 изаслаништво монаха иде у Русији и међу њима био је Ђакон Авксентиј од српске земље, Николскога Манастира на Струмици (ЋSerbskoi zemli nikolskoga monastira chto na Strumicja, Diakon AvksentiiЋ) .
"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" , I, 1858
24) 1609, у архиву Ватикана, споменута је Католичка Црква у Скопљу, Србија ("La chiesa di Scopia in Servia") .
Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909
25) Митрополит Сергије каже да је постављен за Митрополита Гревена од стране Охридског Архиепископа Нектарија српске земље. ("Posvjashchen on na mitropoliju grevenskuju arhiepiskop ohridskim , Nektariem serbskoi zemli") .
"Snoshenia Rossii po djelam cerkovnim" II, 1860 pp.29
26) Коментар Доминиканца Никола Лонгија из Дубровника:"Корисно је поставити 3-4 српских свештеника у Србији, јер у Нишу, Крагујевцу, Јагодини, Црној Гори* и Кратову, говори се српски."
*Скопској Црној Гори
Acta. S. Congr. Vol.3. Fol.24 A D Congr. diie 20 decembris 1622
27) Надбискуп Бара Бјанки дели Србију на Горњу и Доњу.У област Горње убраја Прокупље, Ново Брдо, Трепчу, Јањево, Скопску Црну Гору, Скопље и Кратово, места где су сви "Католици српског језика".У Доњу Србију убраја Призрен, Гури и Шегец.
"Arch. S. Congr. Visitte.Vol 16. Fol. 239.
28) Архиепископ Охрида Аврам, са пратњом, стиже 1634-те у Русију.При распиту, рекли су да су Грци српске земље града Охрида (Grechane Serpskie zemli iz Ahridona Goroda) .
Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7142, No 8
29) Обраћајући се Руском Цару Михаилу 1641 године, Скопски Митрополит Семион напомиње да је из српске земље. (Serbskie zemli Semion mitropolit) .
Димитријевић.С. "Спом. Срп. Краљ. Акад." 38, 1908 стр.60a, стр 60b
30) 1644-те, Србин Димитрије Николаев из Костура стиже у Русију (Serbjanin' Dmitrei Nikolaev).
Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 7156
31) Католички свештеник Петар Богдани написао је 1650-те препоруку за његовог рођака, Андрију Богдани из Албаније, рекавши да је "препоручен за Архиепископију у Охриду у Србији".("Proposto per L'Archivescovato d' Ochrida su in confini della Servia") .
Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, pp.172
32) 1651 године, Кратовски Митрополит пише Руском Цару: "Моји прародитељи и предци су господари српске земље Кратово".
Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије", 58, 1900.
33) 1652 У Архивама Руског Царског Дома , забележено је да је Српски Митрополит Михајло присутвовао ручку са Руским Царем.Ради се о истој личности из горњег одломка.(Serbskii Mitropolit Mihailo)
"Filologicheskaja nabljudenija A.H. Vostokova".1865, pp.184
34) 1653 Јеромонах Дамаскин је написао писмо своме рођаку, Митрополиту Кратова Михајлу, које садржи закључак о милости Руског Цара према "нашем српском језику".(Jeziku nashemu Srbskom) .
Станојевић, Љ "Стари Српски Записи и Натписи", I, 1902. Бр. 1547, Бр. 1562
-
35) Споменути су Католички мисионари у Србији (Servia) и међу њима господин Стефан кратовац ("In Cratovo d.Stefano da Cratovo") .
Fermendzhin, E. "Starine" 25, 1892, str..194
36) У натпису од 1659 стоји: "Михаил Митрополит, посетилац Светог Божјег Гроба Светог Јерусалима од Српске земље града Кратова" ("Mihail Mitropolit, poklonik bozhia groba svetago Ierusalima ot Srbskie zemli grada Kratova") .
"Chtenija v imperatorskom' obshtesvja istorii i drevnosti Rossiiskih pri Moskovskom univerziteta" Moskva 1896 II 5th part pp.4a
37) 1665 године Софијски Архиепископ Петар Archbishop Petar бележи да "Сада у овом Краљевству Србији постоји једна Митрополитска Црква, она Скопска""Al presente si trovano in cotesto regno di Servia una chiesa Metropolitana, cioe, Scopia") , додајући да је Папа Урбан 8-ми у својој декларацији оснивања "Илирског Колегија" изјавио да "постоје три Бискупије у Србији-оне у Скопљу, Јустинијани званој Призрен, и у Нишу".("Che sono del regno di Servia tre vescovati:cioe Scupi, ovvero Scopia, Justiniana detta Prisren, et anche Nissa") .
Fermendzhin, E. "Starine" 25 , pp18
38) Питер Хејлин, енглески географ под одредницом "Србија" ставља-"главни градови тамо су 1.Ниш 2. Видин (од Турака зван Киратов) 3. Кратово.....9.Скопље, од Птолемеја звано Скупи.": ("Principal towns hereof : 1.Nissa 2.Vidina (by the Turks called Kiratow) 3.Cratova........9.Scopi, by Ptolemy called Scupi.")
Heylin, P. "Cosmographie in four books" London, 1666
39) 1666 године Митрополит Ананије од Кратова у допису са Руским Царем, спомиње "Михајла, Митрополита Срба" ("Mihaila Mitropolita Srbian") .
Димитријевић, С. "Споменица Српске Краљевске Академије", 38, 1900 стр.64б
40) 1667-е Цар Леополд даје повластице Грцима (Graeci) и Србима (Rasciani) који су емигрирали ка Северној Мађарској при чему је "већина њих долазила из Македоније" ("Praesertim autem ex Macedonia adventum") .
Витковић, Г. "Гласник Српског Ученог Друштва", 67, 1887, стр.128;стр.131
41) Унутар "Извештаја о Српској или Скопској Диоцези ( Relazione della diocesi di Servia o Skopia ) набројана су главна места у Србији"Призрен, Скопље..."
(" Li loughi principali della Servia: Prisren, Scopia ....")
Fermendzhin E., "Starine" 25, 1892. pp. 195-196
42) 1676.Секретар "Друштва За Пропаганду Вере" "De Propaganda Fide" написао је извештај Папи Иночентију о Католичкој Цркви у Босни и суседним земљама, у којем је спомненут Бискуп Скопља, Андреа Богдани.
Horvat, K. "Glasnik Zemaljskog Muzeja Bosne i Hercegovine" XXI, 1909, pp.393
43) Око 1680 Урбан Чери јавља у рапорту папи Иноћентију IX о Архиепископу Скопља у Србији.
Theiner, A." Vetera. Monum. Slav. Mer. Histor. Ill." II, 1875, pp 213
44) Надбискуп Скопља описује Србију и каже да је "Скопље главни град Србије" ("Scopia....metropolli di Servia") .Даље, спомиње да су Православне "куће у Скопљу Грчке и Српске".("Case Greche e Serviane").
Theiner, A. ibidem, pp. 220
45) Канонска Посета Надбискупа Скопског Петра Богданија 1680-те садржи забелешку да су становници Скопља Грци, Срби, Јевреји и Јермени.
"Scritture orig. rif. nelle. congr. gen. vol. 482 ad congr. die 5 maii 1681 Nro 24"
-
46) У 1685-ој години Надбискуп Скопља Петар Богдани шаље допис Кардиналу Чибу, говоривши да су га Турци истерали из "целе Србије".("da tutta la Servia") .
Horvat, K. "Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini" XXI, 1909, pp. 403
47)Митрополит Јевтимије од "Српске земље града Скопља" (Serbskija zemli goroda Skopija) долази у Русију 1687-е године, доносећи молбу у којој спомиње да је "Митрополит српске земље скопске Цркве" ("Mitropolit Serbskije zemli Skopskie Crkve") .
Димитријевић, С. "Гласник Српске Краљевске Академије" 60, 1901 стр.154
48) 1690-те Бискуп Котора, Марин Драго, извештава да је "Скопље насељено Турцима, Србима Грчког Обреда и Католицима".
"Scritture riferite nei congressi - Servia.Vol. I, Fol. 120"
49) Аустријски Цар Леополд проглашава Јована Монастирлију из Битоља Војводом Срба у Аустрији 1691-е године.
Трифуноски, Ф. Ј. "Македонизирање Јужне Србије", Београд, 1995, стр. 24
50) Братан Иванов, Србин из Македонске земље стиже у Москву 1704-е године.(Makedonskie zemli Serbin' Bratan' Ivanov) .
Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Year 1704
Kapterev, N.A. "Harakter otnoshenii Rossii k Pravoslavnomu Vostoku v XVI i XVII stoletija" 1914 pp.348
51) Димитрије Петров из Кичева дошавши у Русију 1706 године ради скупљања средстава за изградњу Цркве Св.Димитрија у Кичеву, изјашњава се као полазник из српске земље града Кичева.(Serbskie zemli goroda Karacheva) .Долазак је регистриран као" српске земље охридске епархије кичевског града Србина димитрија Петровог" ("Serbskie zemli Arhidonskija Eparhi Krachevskogo goroda Serbjanin Dmitrei Petrov".)
Архив Руског Министарства за Спољне Послове, Год. 1706, No. 7
52) Барски Надбискуп, Вићентије Змајевић константира "главна места у Србији су Београд, Смедерево, Ниш, Скопље, Прокупље, Ново Брдо, Приштина, Трепча, Призрен и Пећ, а утврђења Качаник, Тетово, Јањево, Вучитрн, Митровица, Ђаковица и Нови Пазар."
"Scritture riferite nei congressi - Albania. Vol. V, Fol. 175"
53) 1723-е Герард Корнелиус вон Дрих, Секретар аустријске делегације, на путу ка Цариграду спомиње за Пирот да има "Грка и Срба у тим земљама" ("Grichen oder Raitzen dieses landes") .Даље спомиње место звано "Гроблиан" ("Grobblian") источно од Софије за које говори да су већина његових житеља Срби (Raitzen).
Cornelius, G.V.D. "Historische nachricht von der Rom. Kayser.Gross-Botschaft nacht Konstantinopol" Nurnberg 1723 pp.84; pp.102
54) Ургентна Конгрегација Римске Католичке Цркве 1742-е године издаје рапорт који садржи изјаву да "Срби грчког обреда" настањују Хрватску, Славонију, Мађарску, Србију, Тракију, Македонију, Албанију и Црну Гору.
Archivum Sacrae Congregationis de Propaganda Fide."Congregazioni Particolari"Vol.106.Fol.1
55) у 1774 години Руска Царица Елизабета обраћа се"племенитим и часним господарима српских земаља у Македонији, Скандарији, Црној Гори и Приморју Црногорског Народа, управницима, војводама, принчевима и капетнима као и њиховим духовним и световним вођама".
Милутиновић, С."Историја Црне Горе", 1835
56) Писмо из 1756 спомиње главна места у Србији (La Servie) , мећу којима су "Скопље, где борави Српски Архиепископ; Кратово, по којем је провинција именована".("Scopia, ou reside Archeveque Rascien; Cratovo, qui donne son nom au Gouvernement") .
"Le Voyager francois, ou la connoissance de l' ancien et du noveau monde mis au jour par M. l' Abbe Delaporte", tome XXIII, Paris, 1777
57) Католички Надбискуп Скопља, Матија Масарек, Албанац, извештава де је град насељен "Грцима, шизматицима Србима, Јеврејима и Јерменима" ("Grece, scismatici Serviani, Ebrei et Armeni") у извештају написаном око 1770-е године.
1790-те напомиње да Турци сумњају на Грке и Србе Скопља јер су послали писма Русији.
"Scritture rif. nei congressi - Servia. Vol. III", marzo 1790
58) Група француских штабних офицера 1807-е, дозволом Турака, путује кроз Македонију састављајући статистички преглед популације.Осим Грка, Турака, Албанаца и Арумуна затекли су само Србе.
Slijepchevich, Dj. "The Macedonian Question", The American Institute For Balkan Affairs, Chicago, 1958
59) Преписка чешког филолога Добровског до Словеначког колеге Б.Копитара између 1809-1810-е садржи ово мишљење Добровског Имам мало обзира спрема географским називима.Дубровчани, Македонци и Босанци су ипак Срби
"Die geographischen Benennungen kummern mich wenig. Ragusiner, Macedonier, Bosnien sind doch Serben".
Jagich, V. "Briefwechsel zwischen Dobrowsky und Kopitar" Berlin, 1885 pp.34
60) Изјава Јозефа Милера, Аустријца, медицинског офицера Турске Армије у раном 19-ом веку који је радио у Албанији, о суседним земљама које је посетио.Др. Милер је течно говорио српски језик.
.....Српска племена живе у источним планинама и побрђу око Дебра, у области Струге као и на источној обали Охридског језера, даље у долини Ресена и Преспе, у граду Битољу и његовом северо-источном опкружењу, у долини Сребрница, и по имену у заједницама Опторош, Србица, Махмуша, Мртвућа, широм леве, источне области Белог Дрима у заједницама Кремовик, Мирожиш,Ћупрево, Гребник, Злокуће....
Joseph Muller, “Albanien, Rumelien und die Osterreichisch-Montenegrinische Grenze”, Prague, 1844
61) "Српска сточарска племена су одвојена од бугарског земљорадничког живља Македоније од Грка, који настаљују средишње и приобалне области ове велике земље".
Cyprian Robert, "Les Slaves de Turque" Paris, 1844, Vol. II pp.234
-
Ово што сам овде налепио је преузето са странице Историја Срба.У 60 тачака је објашњено ,уз наводе из литературе(назив и број стране је постављен за сваку ставку)ког су порекла данашњи Македонци који су се мало збунили и у протеклих 60 година су мишљења да воде порекло во Александар Велики(Македонски)..иако ад се погледа територија коју је његов отац имао(Филип II)она обухвата Халкидики данашњи(који Грци називају Македонијом) и део Тракије.
О самој теми нисам много читао али сам зато поставио ствари које су други људи прочитали и издвојили како би се истина лакше препознала.Знам да је Јован Цвијић у истраживањима психичких типова на Балканском полуостру записао да на простору данашње Македоније постоји једна етничка група која по својим карактеристикама одудара и од Срба и од Грка и од Бугара..само њен удео.је био готово занемарљив и та популација се налази у јужним деловима земље.
-
Зато бих овде волео да се продискутује о томе.шта бе истина,и да се то поткрепи доказима.
(https://s22.postimg.cc/ax018w3e9/Makedonija-_Prezimena-promena.jpg) (https://postimages.org/)
Кад смо већ код доказа ево га још један.
-
О овоме је било већ речи на посебној теми, названој "Македонско питање". :) Међутим, та тема је до даљњег закључана:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1412.0
-
О овоме је било већ речи на посебној теми, названој "Македонско питање". :) Међутим, та тема је до даљњег закључана:
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1412.0
Ишчитао сам свих 14 страна и има доста до брох ствари..од Лужичких Срба,Набских Срба па до Куча :D Свакако.ми.је циљ са овом темом.био да без препуцавања ко је паметан и објективан а ко не уз доказе и здраву расправу мало.обрадимо.ово питање. :)
-
Репортажа о Поречу (http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2049/02%20Jug.html), некадашњој "Малој Шумадији"...
-
Репортажа о Поречу (http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2049/02%20Jug.html), некадашњој "Малој Шумадији"...
Нешто ме интересује.Читао сам записе од Јована Цвијића о менталитетима на Балкану-углавном међу српским живљем ,са разликама од краја до краја.Читајући чини ми се да је наш етнограф најниже котирао управо становништво некадашње Старе Србије,Косова и Метохије и југоистока тзв.Шопова.
Сматрао је да је турска владавина овде оставила видљивог трага на психу људи који су генерацијски живели у страху и научили да буду сналажљиви-у неким ситуацијама и превртљиви и покорни како би преживели.
Да ли постоје какви записи о томе какви су били односи у Краљевини Србији ,касније СХС и Југославији између Срба и Македонаца?Да ли је са наше стране било било каквог потцењивања или провокација како су лошији Срби,како нису чисти Срби или нешто тог типа (нешто слично што се јавља између Срба у ЦГ и Срба у осталим крајевима што је и довело до стварања фракције Дукљана или Монтенегрина)-просто да ли су се осећали непожељно и одбачено од нашег народа?
-
Нешто ме интересује.Читао сам записе од Јована Цвијића о менталитетима на Балкану-углавном међу српским живљем ,са разликама од краја до краја.Читајући чини ми се да је наш етнограф најниже котирао управо становништво некадашње Старе Србије,Косова и Метохије и југоистока тзв.Шопова.
Сматрао је да је турска владавина овде оставила видљивог трага на психу људи који су генерацијски живели у страху и научили да буду сналажљиви-у неким ситуацијама и превртљиви и покорни како би преживели.
Да ли постоје какви записи о томе какви су били односи у Краљевини Србији ,касније СХС и Југославији између Срба и Македонаца?Да ли је са наше стране било било каквог потцењивања или провокација како су лошији Срби,како нису чисти Срби или нешто тог типа (нешто слично што се јавља између Срба у ЦГ и Срба у осталим крајевима што је и довело до стварања фракције Дукљана или Монтенегрина)-просто да ли су се осећали непожељно и одбачено од нашег народа?
Македонија је била својеврсна "казнена колонија" за све могуће посрнуле службенике. Жандари су тамо слати по казни, као и официри и учитељи. Сем тога слати су и почетници, врло често је тамо судијама и лекарима био први посао. Колонисти су на становништво тог краја гледали са висине, нарочито Шумадинци и Динарци (Личани, Херцеговци и Црногорци). Набијали су им на нос то како су их они ослободили. Погрдно су их називали Бугарашима. То је за последицу имало неинтегрисање тог становништва у српски корпус. Наш однос према Македонији види се у томе како смо реаговали на отцепљење 1991. Нико није ни подигао глас.
-
Нажалост, код динараца је и дан-данас присутно то потцењивање и натурање на нос како су ти људи некакви бугараши, и то не само према људима пореклом из Македоније већ и онима из данашње југоисточне Србије. Обично се то јавља код људи који или врло мало знају о локалним приликама или просто не желе о томе да знају. Само ћу напоменути да би проглашавање "бугарашима" било истоветно као када би све Србе у Хрватској и БиХ прогласили за "православне Хрвате", тј. поистоветили их са онима који су им током Другог светског рата, а и раније, били највећи крвници, или када би све Србе из Црне Горе прогласили некаквим "Црвеним Хрватима". Дакле рећи некоме ко је српског порекла а из тих је крајева да је "бугараш" је дубока увреда, јер обично су се преци тог човека управо против тих Бугара борили или су од њих били убијани у масакрима; тога, међутим, велики број динараца није свестан јер суд доноси само на основу тога што ти људи другачије говоре од њих, имају другачије обичаје и менталитет, итд.
-
Македонија је била својеврсна "казнена колонија" за све могуће посрнуле службенике. Жандари су тамо слати по казни, као и официри и учитељи. Сем тога слати су и почетници, врло често је тамо судијама и лекарима био први посао. Колонисти су на становништво тог краја гледали са висине, нарочито Шумадинци и Динарци (Личани, Херцеговци и Црногорци). Набијали су им на нос то како су их они ослободили. Погрдно су их називали Бугарашима. То је за последицу имало неинтегрисање тог становништва у српски корпус. Наш однос према Македонији види се у томе како смо реаговали на отцепљење 1991. Нико није ни подигао глас.
Онда је разумљиво што се у крају Марка Краљевића и осталих великаша дешавало то расрбљавање у протеклих 100 година па до данас.
И за нас Пречане је још Милош Обреновић рекао да смо Немци и Мађари а не Срби,горак укус то оставља поготово што нема разумног о бјашњења за тако нештобосим комплекса и љубоморе..у сваком случају чудно је то нејединство које гајимо као народ.
-
Онда је разумљиво што се у крају Марка Краљевића и осталих великаша дешавало то расрбљавање у протеклих 100 година па до данас.
И за нас Пречане је још Милош Обреновић рекао да смо Немци и Мађари а не Срби,горак укус то оставља поготово што нема разумног о бјашњења за тако нештобосим комплекса и љубоморе..у сваком случају чудно је то нејединство које гајимо као народ.
Није да браним Динарце, али тај надимак "бугараши" је настао у Србији, и добијалу су га сви они који су досељавани из јужних и источних делова, односно оних делова Балкана на којима се дешавало "преплитање" и мешавина са Бугарским живљем. Читава околина Београда (Сланци, Мали и Велики Мокри Луг, Велико Село, итд.) насељна је управо тим живљем, и надимак "Бугараши добили су овде још у време Милоша Обреновића. Они који су досељавани из области Космета и тог дела у коме су живели непосредно уз Арбанасе и Малисоре добијали су овде назив "Арнауташи", пречани би неретко добијали надимак "Швабе", итд.
То није само наш обичај да се делимо и одвајамо надимцима, нпр. у Грчкој ови из солунске регије атињане зову "Турци", а ови њих "Бугари".
-
Или "паприкари" :) То је заједнички надимак јужњака и Македонаца...Тај надимак је у погрдном смислу, а вероватно зато што су динарци, који су били више орјентисани на сточарство (па још епска традиција), гледали на баштоване као нешто што је ниже и инфериорније у односу на од њих...(динарац стоји усправно са штапом док чува овце, па мало запева уз гусле, док јужњачки баштован погурен "чепрка" по земљи)...Или опис који сам чуо, док се зачињава јело: "сирке , сирке, сирке, сирке, зејТИН!" :)
-
Оно што је нејасно, колико је Македонаца оријентисано ка Србији, колико ка Бугарској, а колико само ка себи...Мислим да су се проценти ту мењали кроз историју, али нисам успео да нађем (проценте просрпских и пробугарских Македонаца)...
-
Имам добре пријатеље, брачни пар из Македоније. Он са сјевера, Скопска Црна Гора, она из источне Македоније, Струмица. Када су очекивали сина ја га питам: "Хоће ли да буде Душан или Борис ?" Он ме зове након рођења сина и каже: "Родио нам се Душан" :)
Ова мала истинита анегдотица је заправо та нека подјела у Македонији која се и данас осјети између оних који Србе гледају као своје, и оне који су склонији Бугарима. Бугари и њихова Егзархија су били пуно активнији од 1878., отварали школе, подизали цркве, отварали штампарије, док је Србија тек од доласка Карађорђевића 1903. и младотурске револуције 1908.почела да се ангажује озбиљније у Македонији.
Незахвално је говорити о процентима, јер се код великог броја Македонаца, поготову од 1945. године, развила посебна национална свијест. Може се можда и грубо говорити о некој географској подјели гдје у Истоку, Југоистоку и Пелагонији имамо велики број људи који бе нагињали Бугарској. У Пологу, Скопљу, Сјевероистоку и Сјеверозападу ћемо вјероватно налазити већи број Македонаца који Србе и Србију сматрају својима.
Још један показатељ који некада може указивати на српско поријекло је и слава која је ипак типични српски обичај, и који је се задржао код доста Македонаца, мада не код свих.
-
Дакле, према чувеној Цвијићевој мапи са лондонске мировне конференције, Срби би требали бити већина на линији која од југозапада до сјевероистока иде јужно од Охрида, Крушева, Прилепа, Кратова и Eгри (Криве) Паланке.
(https://s33.postimg.cc/6cxx27unj/image.jpg)
-
Та линија би могла бити и данас актуелна што се тиче неке пристрасности ка Србији или Бугарској... Један колега из Крушева је просрпски орјентисан (стално кад смо се виђали, јављао се са "где си Царе Душане" :) ), увек је причао српски, док други колега из Штипа, никад се није трудио да прича српски, него тек кад не могу неку реч или смисао да разумем, онда ми каже како се то каже на српском (а јако брзо прича , као да се подразумева да све могу да га разумем у тој брзини :)...што ће рећи, зна српски , али га не прича, што опет може да говори и о опредељености )
-
Једна од смешнијих ситуација се десила прошле године на такмичењу у Крагујевцу, где се окупљају из свих република бивше државе...Било нас је петнаестак у групи, шетамо градом и некако у зачељу групе су се нашли тај колега из Штипа, који неће да прича српски, али брзо прича, са колегом из Крапине, кајкавски Хрват...Овај из Штипа се распричао, али није прошло ни минут, и зове ме Хрват , шири руке и моли да му преведем шта овај прича :) Одмах су ми били смешни обојица чим сам их видео заједно ;D Ајде, ми и разумемо нешто, али сцена како кајкавац слуша Македонца како "меље" и претворио се у знак питања, непроцењиво ;D
-
..Или опис који сам чуо, док се зачињава јело: "сирке , сирке, сирке, сирке, зејТИН!" :)
за сирће и зејтин сам чуо виц:
Како пироћанац зачињава салату?
- сирће, сирће, сирће, сирће, сирће, зејтин
(сирће је јефтиније, а зејтин скуп)
-
Ако можемо говорити о неким процентима, све скорашње анкете показују да је већина Македонаца пријатељски расположена према Србима. Ево једне од прошле године:
"Грађани Македоније из суседних земаља највише су сагласни за Србију, показало је недавно истраживање које је Телма Телевизија објавила за проспект М.
Према овом истраживању јавног мњења, 44,3 одсто македонских грађана сматра Србију најпожељнијим за Македонију. Много мање њих има такав осећај према Албанији - 14,8 одсто грађана сматра Албанија најпожељнијом суседном земљом, а следе Бугарска са 11,2 одсто, Косово са две и Грчка са 1,1 одсто.
Наводи се да осам од десет македонских држављана у једној од суседних земаља призна непријатељски став према Македонији и да је 58,4 посто изјавило да су добросуседски односи "веома важни" за Македонију.
17,9 одсто испитаника сматра да нема сусједа према Македонији, док Грчка, која блокира евроатлантске интеграције Македоније због спора око имена, 59 посто сматра најнеповољнијим.
Далеко иза Грчке, Албаније, која је износила 11,3% испитаника, Србија са 5,7, а Бугарска са 3,1%. Само 10% не сматрају да је у близини; Земља је непријатељска.
Према анкети објављеној од стране Телма Телевизије, македонски грађани имају најмање предрасуда према Бугарској, што је 4,7 одсто испитаника, а већина Грчке, 41,5 одсто. Предрасуда и неповерење према Албанији износи 21,5 одсто, 7,5 одсто за Србију и 7,2 одсто за Косово.
Скоро половина грађана Македоније, или 47,4 посто, рекли су да би најбоље знали историју и културу Србије. Следи Албанија - 16,5 одсто и Бугарска - 8,3 одсто, док 13,7 одсто кажу да не познају историју било које суседне земље.
41,6 посто испитаника позитивно је изјавило да су "све земље у региону знатно дијеле заједничку историју", а негативан 58,3 посто.
Истраживање које је провела М Проспецт за Македонску националну телевизију Телма обављено је путем телефона од 27. јуна до 3. јуна на репрезентативном узорку од 1.000 испитаника."
-
за сирће и зејтин сам чуо виц:
Како пироћанац зачињава салату?
- сирће, сирће, сирће, сирће, сирће, зејтин
(сирће је јефтиније, а зејтин скуп)
Ми у Банату доста таквих шала правимо на рачун Цинцара,Јевреја,Срба из околине Пирота и Срба из Старе Србије(Македонаца) ..дал предрасуда или не али је код нас мишљење да је то народ јако осетљив и усредсређен на новац.Нека моја искуства и искуства моје породице говоре у прилог томе ал опет не могу цео народ да тако.опишем а чуо сам за неколико ситуација само. :)
-
Ако можемо говорити о неким процентима, све скорашње анкете показују да је већина Македонаца пријатељски расположена према Србима.
Скоро је у једном серијалу АлЏазире била приказана анкета студената скопског (Македонци) и тетовског (Албанци) универзитета и био сам изненађен изразитим просрпским опредјељењем македонских студената, насупрот изразито негативном односу спрам Бугарске. Анкета је тим више интересантнија јер ју је вршио Србима нимало наклоњен Горан Милић.
Резултати анкете могу да се виде на сљедећем снимку од 22:30
https://www.youtube.com/v/RduEwMKKB3U
-
Имам добре пријатеље, брачни пар из Македоније. Он са сјевера, Скопска Црна Гора, она из источне Македоније, Струмица. Када су очекивали сина ја га питам: "Хоће ли да буде Душан или Борис ?" Он ме зове након рођења сина и каже: "Родио нам се Душан" :)
Ова мала истинита анегдотица је заправо та нека подјела у Македонији која се и данас осјети између оних који Србе гледају као своје, и оне који су склонији Бугарима. Бугари и њихова Егзархија су били пуно активнији од 1878., отварали школе, подизали цркве, отварали штампарије, док је Србија тек од доласка Карађорђевића 1903. и младотурске револуције 1908.почела да се ангажује озбиљније у Македонији.
Незахвално је говорити о процентима, јер се код великог броја Македонаца, поготову од 1945. године, развила посебна национална свијест. Може се можда и грубо говорити о некој географској подјели гдје у Истоку, Југоистоку и Пелагонији имамо велики број људи који бе нагињали Бугарској. У Пологу, Скопљу, Сјевероистоку и Сјеверозападу ћемо вјероватно налазити већи број Македонаца који Србе и Србију сматрају својима.
Још један показатељ који некада може указивати на српско поријекло је и слава која је ипак типични српски обичај, и који је се задржао код доста Македонаца, мада не код свих.
Дакле, према чувеној Цвијићевој мапи са лондонске мировне конференције, Срби би требали бити већина на линији која од југозапада до сјевероистока иде јужно од Охрида, Крушева, Прилепа, Кратова и Eгри (Криве) Паланке.
(https://s33.postimg.cc/6cxx27unj/image.jpg)
Грубо гледано, ситуација у Македонији пред балканске ратове би могла да се упореди (мада не потпуно, наравно) са данашњом ситуацијом у Црној Гори (што се тиче односа Срба и Монтенегрина) - постојале су области у којима је становништво више нагињало на српску страну, као и оне у којима су више нагињали Бугарима, међутим у свакој од тих области је могло да буде "уљеза" који су одударали од (релативне) већине. Нпр. Мијаци су већином били просрпски оријентисани, у народним песмама су опевавали Косовски бој, Српско Царство, цара Душана, цара Лазара итд, један од најзнаменитијих српских четника из времена Четничке акције је био Доксим Михаиловић, Мијак из Галичника, међутим ја сам разговарао са једним Македонцем који је пореклом Мијак а чији је прадеда био у бугарашком ВМРО, чак и за време Првог светског рата и бугарске окупације. С друге стране, у најисточнијем делу Македоније, Малешу (околина Берова), који је био велика база ВМРО, је у току читаве Четничке акције био активан и један одред српских четника, састављен од локалних становника. Гледајући на тај начин, Цвијићева карта је углавном тачна али је ситуација била далеко измешанија и компликованија него што се може судити према тој карти.
-
Naselja u današnjim granicama republike Makedonije prema knjizi Vasila Kančova "Makedonija" iz 1900. Osim što je naravno pro-bugarski orjentiran, Kančov je vrlo pouzdan što se tiče jezika i vjere stanovništva.
http://www.mediafire.com/file/00p6wu327o95wzs/Kanchov.png
-
"бугараш" је дубока увреда, јер обично су се преци тог човека управо против тих Бугара борили или су од њих били убијани у масакрима;
Ово јесте тачно, деда који је дошао из Македоније као дечкић у колонизацији је причао да су од стране Бугара доста пропатили и да су стравичне злочине правили . има доста тога и у књизи
Побуна у Топлици и Јабланици
http://dbubkg.blogspot.com/2014/04/blog-post_25.html (http://dbubkg.blogspot.com/2014/04/blog-post_25.html)
-
У пар наврата сам чуо за термин Беломорска Македонија коју називају и Егејском Македонијом уз тврдње како је на територији која обухвата данашњу област Македонију у Грчкој извршено етничко чишћење становништва (негде се може чути да су се називали Србима а негде Македонцима) уз убиства, исељавања и погрчивања преосталог становништва. Све ово је било крајем 19-почетком 20.века. Занима ме да ли се и где могу наћи поуздане историјске информације о таквим догађајима? Оно што и сам знам јесте да је српског становништва уз школску и црквену организацију било у Солуну, Костуру и још неким местима-самим тиме било је значаног присуства нашег народа до почетка 20.века, е сад да ли се српски народ иселио са тих простора након Балканских-Првог Светског рата или чак пре тога-или је протеран и погрчен то већ не знам па бих замолио некога ко познаје тематику да да појашњење о овом питању.
-
Ево догађај од јуче.
Враћам се са Свете Горе и пристајем у Јерисос, где тражим с једним другом адресу на којој ћемо од неког брата Грка купити маслиново уље. Тамо нема никога, али наиђемо на неку бабу Гркињу, с којом овај мој сапутник хтеде беседити на енглеском. Бабу империјалистички језик ич не занима, везе ли везе грчки, ја схватам да помиње уље, па дозива некога. Кад ли се појави друга баба, мало нас одмери, па каже: Искате зејтин? Ја се обрадова: Зејтин, јесте, зејтин.
Кад ли она поче македонско-српско: те бабичка сум, те стара, те 79 године... И све је разумем, што је најлепше, чак и речи које први пут чујем. Лепо се ми ту издиванимо, колико чега и колико шта кошта, покупимо зејтин, рече баба да нам благодари, па јој и ја тако узвратим, а тек јутрос схватим да је она можебити заостатак од тог словенског становништва.
-
Ево догађај од јуче.
Враћам се са Свете Горе и пристајем у Јерисос, где тражим с једним другом адресу на којој ћемо од неког брата Грка купити маслиново уље. Тамо нема никога, али наиђемо на неку бабу Гркињу, с којом овај мој сапутник хтеде беседити на енглеском. Бабу империјалистички језик ич не занима, везе ли везе грчки, ја схватам да помиње уље, па дозива некога. Кад ли се појави друга баба, мало нас одмери, па каже: Искате зејтин? Ја се обрадова: Зејтин, јесте, зејтин.
Кад ли она поче македонско-српско: те бабичка сум, те стара, те 79 године... И све је разумем, што је најлепше, чак и речи које први пут чујем. Лепо се ми ту издиванимо, колико чега и колико шта кошта, покупимо зејтин, рече баба да нам благодари, па јој и ја тако узвратим, а тек јутрос схватим да је она можебити заостатак од тог словенског становништва.
Лепа прича. :) Занима ме само свест тох људи, сматрају ли они себе Србима макар пореклом? Неке приче кажу да је погрчивање Срба чак и протеривање уз злочине на територији Грчке Македоније глупост, а негде наилазим о на такве податке па бих волео да знам.о чему се заправо ради. Нешто ( ил ненасилна самоиницијативна миграција у ослобођење српске крајеве после 1912. -можда и пре или насилно протеривање) се сигурно десило јер су на том просторима постојале српске школе и друге организације што значи да је број Срба био немали). Оно што увек имам у виду јесте да од суседних држава и парадржава једино Румунија-самим.тиме Румуни и Грчка-самим тиме.Грци нису вршили етничка чишћења тј.геноцид над српским народом па бих волео да знам.јесам ли у заблуди око тога..
-
Лепа прича. :) Занима ме само свест тох људи, сматрају ли они себе Србима макар пореклом? Неке приче кажу да је погрчивање Срба чак и протеривање уз злочине на територији Грчке Македоније глупост, а негде наилазим о на такве податке па бих волео да знам.о чему се заправо ради. Нешто ( ил ненасилна самоиницијативна миграција у ослобођење српске крајеве после 1912. -можда и пре или насилно протеривање) се сигурно десило јер су на том просторима постојале српске школе и друге организације што значи да је број Срба био немали). Оно што увек имам у виду јесте да од суседних држава и парадржава једино Румунија-самим.тиме Румуни и Грчка-самим тиме.Грци нису вршили етничка чишћења тј.геноцид над српским народом па бих волео да знам.јесам ли у заблуди око тога..
Словенски живаљ из дела Македоније који је припао Грчкој је већином био уз ВМРО крајем 19. и почетком 20. века, што значи да су били већином антисрпски и антигрчки, тј. пробугарски настројени. За време Другог светског рата су такође помагали Бугарима приликом окупације или су били на страни грчких комуниста (јер су им они обећали аутономију након завршетка рата), па су их грчки националисти након победе у грађанском рату у великој мери иселили у тадашњу Југославију (данашњу Северну Македонију). Њихови потомци су данас једни од највећих македонских националиста. Иако су постојале српске школе и конзулати у периоду краја 19. и почетка 20. века, они су имали далеко мањи утицај на тамошњи живаљ у односу на бугарске институције, за разлику од територије Северне Македоније где је живаљ био у већој мери просрпски настројен. То што видиш по интернету, са гркомрзачким порукама, мислим да је контрапродуктивно и да је то само покушај одређених аутохтониста и заговорника некаквог "словенског јединства" или шта већ да окрену јавно мњење против Грка. Ко познаје историју, добро му је познато како је прошло "братимљење" са Бугарима односно ВМРО-вцима приликом Борбе за Македонију...
-
Словенски живаљ из дела Македоније који је припао Грчкој је већином био уз ВМРО крајем 19. и почетком 20. века, што значи да су били већином антисрпски и антигрчки, тј. пробугарски настројени. За време Другог светског рата су такође помагали Бугарима приликом окупације или су били на страни грчких комуниста (јер су им они обећали аутономију након завршетка рата), па су их грчки националисти након победе у грађанском рату у великој мери иселили у тадашњу Југославију (данашњу Северну Македонију). Њихови потомци су данас једни од највећих македонских националиста. Иако су постојале српске школе и конзулати у периоду краја 19. и почетка 20. века, они су имали далеко мањи утицај на тамошњи живаљ у односу на бугарске институције, за разлику од територије Северне Македоније где је живаљ био у већој мери просрпски настројен. То што видиш по интернету, са гркомрзачким порукама, мислим да је контрапродуктивно и да је то само покушај одређених аутохтониста и заговорника некаквог "словенског јединства" или шта већ да окрену јавно мњење против Грка. Ко познаје историју, добро му је познато како је прошло "братимљење" са Бугарима односно ВМРО-вцима приликом Борбе за Македонију...
Хвала Ниџо на појашњењу ! :) Значи ако сам добро схватио бугарска прппаганда је учинила да де тај живаљ од српског корпуса удаљи и постане антисрпски који.је на крају.узео учешће у изградњи.модерне.македонске нације. Сад су ми ствари јасније јер нисам знао да су они делили.идеологију ВМРО већ.сам мислио да је исток данашње Македоније био таквих националних схватања и антисрпског расположења.
-
Словенски живаљ из дела Македоније који је припао Грчкој је већином био уз ВМРО крајем 19. и почетком 20. века, што значи да су били већином антисрпски и антигрчки, тј. пробугарски настројени. За време Другог светског рата су такође помагали Бугарима приликом окупације или су били на страни грчких комуниста (јер су им они обећали аутономију након завршетка рата), па су их грчки националисти након победе у грађанском рату у великој мери иселили у тадашњу Југославију (данашњу Северну Македонију). Њихови потомци су данас једни од највећих македонских националиста. Иако су постојале српске школе и конзулати у периоду краја 19. и почетка 20. века, они су имали далеко мањи утицај на тамошњи живаљ у односу на бугарске институције, за разлику од територије Северне Македоније где је живаљ био у већој мери просрпски настројен. То што видиш по интернету, са гркомрзачким порукама, мислим да је контрапродуктивно и да је то само покушај одређених аутохтониста и заговорника некаквог "словенског јединства" или шта већ да окрену јавно мњење против Грка. Ко познаје историју, добро му је познато како је прошло "братимљење" са Бугарима односно ВМРО-вцима приликом Борбе за Македонију...
Иначе, ако се не варам, осим Северне Македоније, највећи део македонских Словена са простора данашње Грчке, насељен је по местима црноморске обале у Бугарској, где су значајно променили етничку слику на рачун Турака. Мислим да је данас само Балчик на крајњем северу бугарске обале са турском већином. Некада није било тако. Они имају и своја удружења тамо, како ми је причао један лик из Несебара, потомак тих македонских Словена, са све мајицом на себи где пише: България на три морета. ;)
-
са све мајицом на себи где пише: България на три морета. ;)
Ако је под оним трећим морем мислио на Јадранско - прећера га.
Ако је, ипак, у питању Мраморно море - нек им је са срећом :D
-
тек јутрос схватим да је она можебити заостатак од тог словенског становништва.
Добра прича, Јосифе. Него, мени се, ипак, чини да је у питању трговачка довитљивост.
-
Ако је под оним трећим морем мислио на Јадранско - прећера га.
Ако је, ипак, у питању Мраморно море - нек им је са срећом :D
Мислим да овај слоган алудира на Друго бугарско царство под Иваном Асеном II. Тако да је Јадран то треће море. ;)
-
Добра прича, Јосифе. Него, мени се, ипак, чини да је у питању трговачка довитљивост.
Има још увек у Егејској Македонији људи који говоре дијалектима македонског (тј. славомакедонског, како Грци зову тај језик). Углавном су у питању старији људи. Мој другар је разговарао са једним средовечним човеком у Мегленској области који је говорио тим дијалектом. Занимљиво је да Грци не примећују никакву разлику између српског и македонског, за њих је то све "славика", те претпостављају да Београђанин може сасвим јасно да разуме једног Мегленца. :)
-
Хвала Ниџо на појашњењу ! :) Значи ако сам добро схватио бугарска прппаганда је учинила да де тај живаљ од српског корпуса удаљи и постане антисрпски који.је на крају.узео учешће у изградњи.модерне.македонске нације. Сад су ми ствари јасније јер нисам знао да су они делили.идеологију ВМРО већ.сам мислио да је исток данашње Македоније био таквих националних схватања и антисрпског расположења.
Свуда је било изузетака, нешто слично као у данашњој ЦГ где постоје и ватреносрпски Цетињани и србомрзачки Пљевљаци нпр. Српски четнички одред је постојао чак и у беровском крају, а усред Пореча, "Мале Шумадије", је било једно бугарашко село, Локвица. Кривопаланачку област, коју је првобитно чврсто држао ВМРО, су наши четници успели да преотму тј. ослободе и избаце све ВМРО чете из тог краја. Не постоји стриктна географска подела, мада су генерално западнији крајеви били више уз Србију а источнији и јужнији уз Бугарску. Још један разлог због ког су Егејци били приврженији Бугарима је због тога што су они били одлучно антигрчки расположени, а од Грка је претила за њих врло реална опасност од асимилације.
-
Мислим да овај слоган алудира на Друго бугарско царство под Иваном Асеном II. Тако да је Јадран то треће море. ;)
...България на три или четири морета )... Границе су Црно, Егејско, Јонско и Јадранско море , а Бугарска обухвата Србију до Дунава и Дрине, са Албанијом, Македонијом, Влашком и Молдавијом у Румунији, и скоро целом Грчком.
Пре десетак година, видео сам ову карту одштампану на Т-мајици у Робној кући, у Плевену, у Бугарској. Један наш бизнисмен је том приликом био купио ову мајицу за шаљиви поклон Беджету Пацолију, са којим је требао да се сретне тих дана у вези неког посла у бившем СССР-у. Ових мајица има и сада на интернету.
-
(https://i.postimg.cc/rmspzFgX/bg-map-3moreta.png)
Само браћо Бугари, то ће сада мало теже да прође :)
-
Из личних искуства са беломорским исељеника(у Македонији звани " егејци") могу доњети закључак да 95% од них су веома лоше настројени према Србима, чак много више воле Грце него Србе иако од Грце су имале велике муке и страдања.
Што се тиче исељавање из беломорске Македоније по балканске војне, нешто преко 100 000 хиљада су насељени у Бугарској, претежно приморски део( највише у Варни). 300 000 хиљада муслимана у Туркој, а досељено је 600 000 иљада Грка из Турске у беломорској Македонији и тако је промењена етнографска карта у односу на словенско насеље.
-
Добра прича, Јосифе. Него, мени се, ипак, чини да је у питању трговачка довитљивост.
У овом случају сигурно није. Грци трговци науче нешто терминологије потребне за бизнис и то је све, док се ова баба била озбиљно распричала о својим невољама са старошћу. Било ми је одмах сумњиво и то што се ти апартмани где свратисмо по уље зову "Лена". Пре ће бити да је то наше Ленче, него неко грчко.
-
Занима ме какво је стање било пре 1945 а какво после 1945.године што се тиче прпслављања крсних слава на простору данашње Македоније? Сигуран сам да за ово не постоји званичн податак али ме занима је ли осим презимена промењен и обичај прослављања крсне славе или?
Такође ме занима имендан као један од обичаја за који сам чуо да га обележавају Грци..занима ме да ли се и на којим нашим просторима овај обичај обележавао?
-
Занима ме какво је стање било пре 1945 а какво после 1945.године што се тиче прпслављања крсних слава на простору данашње Македоније?
Прослављавање крсних слава пре 1945 и после 1945 није имало неке разлике. До опадања прослављавања крсних слава(кућна слава-у Македонији) је дошло при миграциске процесе за пренасиљивања Скопља, и то население које је мигрирало из села у граду у великом проценту је престало да славе крсних слава.
Шта се тиче прослављавања имендана данас је то неко помодарство, пре тога било је својствено за јужни и источни део Македоније(и беломорске Македоније)
-
где свратисмо по уље зову "Лена". Пре ће бити да је то наше Ленче, него неко грчко.
Песма из беломорске Македоније.
https://www.youtube.com/v/T03dEOVScMU
-
Мој деда је, путујући северном Грчком, негде наспрам Битоља набасао на неке људе који су били власници кафане "АВ". Деда је начуо да знају македонски језик, али да неће причати пред свима. На крају су прозборили. Питали су деду на шта га "АВ" асоцира, на шта је он одговорио - на псећи лавеж. Рекли су му да је погодио и дали му објашњење - када пси у селу лају, не виде се, али их сви чују, знају да су ту. Тако и Македонци у том месту, невидљиви су, али постоје.
-
Грубо гледано, ситуација у Македонији пред балканске ратове би могла да се упореди (мада не потпуно, наравно) са данашњом ситуацијом у Црној Гори (што се тиче односа Срба и Монтенегрина) - постојале су области у којима је становништво више нагињало на српску страну, као и оне у којима су више нагињали Бугарима, међутим у свакој од тих области је могло да буде "уљеза" који су одударали од (релативне) већине. Нпр. Мијаци су већином били просрпски оријентисани, у народним песмама су опевавали Косовски бој, Српско Царство, цара Душана, цара Лазара итд, један од најзнаменитијих српских четника из времена Четничке акције је био Доксим Михаиловић, Мијак из Галичника, међутим ја сам разговарао са једним Македонцем који је пореклом Мијак а чији је прадеда био у бугарашком ВМРО, чак и за време Првог светског рата и бугарске окупације. С друге стране, у најисточнијем делу Македоније, Малешу (околина Берова), који је био велика база ВМРО, је у току читаве Четничке акције био активан и један одред српских четника, састављен од локалних становника. Гледајући на тај начин, Цвијићева карта је углавном тачна али је ситуација била далеко измешанија и компликованија него што се може судити према тој карти.
Мијачки села 1911 година (извор Дебарски глас).
Галичник - 560 егзархиски куќи (''бугарски''), 20 патријаршиски (''србски'').
Лазарополе - 427 егзархиски куќи, 3 патријаршиски.
Гари - 203 егзархиски, 0 патријаршиски.
Тресонче - 140 егзархиски, 44 патријаршиски.
Росоки - 46 егзархиски, 0 патријаршиски.
Селце - 61 егзархиски, 2 патријаршиски.
Сушица - 25 егзархиски, 0 патријаршиски.
Битуше - 80 егзархиски, 0 патријаршиски.
Осој - 79 егзархиски, 1 патријаршиски.
На Тома Смиланиќ роднина бил деец на ВМОРО (https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B6%D0%BE%D0%B2).
Во Бугарија и Скопје е иселен најголемиот дел од мијачкото население.
-
Мијачки села 1911 година (извор Дебарски глас).
Галичник - 560 егзархиски куќи (''бугарски''), 20 патријаршиски (''србски'').
Лазарополе - 427 егзархиски куќи, 3 патријаршиски.
Гари - 203 егзархиски, 0 патријаршиски.
Тресонче - 140 егзархиски, 44 патријаршиски.
Росоки - 46 егзархиски, 0 патријаршиски.
Селце - 61 егзархиски, 2 патријаршиски.
Сушица - 25 егзархиски, 0 патријаршиски.
Битуше - 80 егзархиски, 0 патријаршиски.
Осој - 79 егзархиски, 1 патријаршиски.
На Тома Смиланиќ роднина бил деец на ВМОРО (https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B6%D0%BE%D0%B2).
Во Бугарија и Скопје е иселен најголемиот дел од мијачкото население.
Имате ли неки конкретан линк ка извору ових података?
-
Имате ли неки конкретан линк ка извору ових података?
Дебърски глас, година 2, брой 38, 3 април 1911
Од бугарската википедија (сигурно не е измислица). Линк неможам да најдам. Вие кажавте дека биле просрпски, јас ви давам список со куќи, дека не е баш така.
-
Дебърски глас, година 2, брой 38, 3 април 1911
Од бугарската википедија (сигурно не е измислица). Линк неможам да најдам. Вие кажавте дека биле просрпски, јас ви давам список со куќи, дека не е баш така.
Бугарска Википедија је иначе позната по својој "неутралности" око тема везаних за Македонију. ::) Замолићу вас да нађете конкретан часопис, односно линк ка њему, у коме су наведени ови подаци, па да онда видимо шта ту заиста пише.
-
Бугарска Википедија је иначе позната по својој "неутралности" око тема везаних за Македонију. ::) Замолићу вас да нађете конкретан часопис, односно линк ка њему, у коме су наведени ови подаци, па да онда видимо шта ту заиста пише.
file:///C:/Users/User/Downloads/debarski_glas.pdf
-
file:///C:/Users/User/Downloads/debarski_glas.pdf
Успео сам да га пронађем на Скрибду и видим о чему се ради. Часопис је најобичније бугарско пропагандно гласило које је излазило у Софији (у једном заглављу се помиње "српска пропаганда у дебарској области"), самим тим није меродавно нити непристрасно да би давало ваљане податке о стварном броју припадника бугарске Егзархије и цариградске Патријаршије на простору данашње Северне Македоније.
-
Дебърски глас, година 2, брой 38, 3 април 1911
Од бугарската википедија (сигурно не е измислица). Линк неможам да најдам. Вие кажавте дека биле просрпски, јас ви давам список со куќи, дека не е баш така.
Дебарски глас је био бугарашко пропагандно гласило, дакле као када би неки сличан просрпски лист узимали као релевантан научни извор. Друга ствар, међу православним славојезичним становништвом је (додуше у мањој мери него крајем 19. века) све до почетка Другог балканског рата важило то да припадност егзархијској односно патријаршијској страни није де факто значила и нечију народоносну и језичку припадност тој страни.
Када се конкретно говори о Мијацима и дебарском крају, могли сте поменути и податак да се у манастиру Светог Јована Бигорског око кога се они вековима окупљају налазе фреске следећих српских светаца: Јована Владимира, Стефана Дечанског и кнеза Лазара.
Колико су тамошњи егзархисти били фин свет говори и податак да су 1916. године на тим фрескама избрисали натписе, па је над главом кнеза Лазара стајало ''Борис болгарски'', а над Стефаном Дечанским ''Шишман болгарски''.
Могли сте и рећи да су око 1874. године код Мијака дошли егзархијски учитељи и свештеници који су уз помоћ Турака протерали српске учитеље, да би се касније након пропаганде ''ослободиоца'' тамошњи народ изјаснио за егзархију, која му се убрзо огадила колико и турска чизма.
-
Успео сам да га пронађем на Скрибду и видим о чему се ради. Часопис је најобичније бугарско пропагандно гласило које је излазило у Софији (у једном заглављу се помиње "српска пропаганда у дебарској области"), самим тим није меродавно нити непристрасно да би давало ваљане податке о стварном броју припадника бугарске Егзархије и цариградске Патријаршије на простору данашње Северне Македоније.
И србите и бугарите гледале од своја призма. Бугарите порано почнале со пропаганда и затоа добиле повеќе подршка. Србите закасниле, и помала подршка. Иначе мијаците биле и дел од ВМОРО, и неможете да кажете дека организацијата била бугарашка зошто таму имало и Власи, а имало и свесни Македонци (иако не биле многу).
Нпр. Мијаци су већином били просрпски оријентисани, у народним песмама су опевавали Косовски бој, Српско Царство, цара Душана, цара Лазара итд
Ова може да се поврзе со доселениците од Косово кои ги имало, а се измешале со затекнатото македонско-словенско население.
-
И србите и бугарите гледале од своја призма. Бугарите порано почнале со пропаганда и затоа добиле повеќе подршка. Србите закасниле, и помала подршка. Иначе мијаците биле и дел од ВМОРО, и неможете да кажете дека организацијата била бугарашка зошто таму имало и Власи, а имало и свесни Македонци (иако не биле многу).
За прву реченицу се слажем. С друге стране, то што су у првим годинама ВМРО-у прилазили не само славојезични становници, већ и они који су по народности били несловенског порекла (Власи, Цинцари па и Грци) уопште не спори то да су циљеви оних који су створили, финансирали и руководили том организацијом били великобугарски, који су првобитно под маском борбе за слободу православног и славојезичног живља против Турака попримали симпатије међу народом (који је по Цвијићевој дефиницији у највећој мери био ''флотантна маса''). То што су постојали и читави локални одреди који нису били блиски идејама централе никако не мења карактер ВРМО-а. Па од 1901. до јула 1905. су и српски одреди били у некој врсти савезништва са њима противу Турака, али се од тада зна како су ''друговали''.
Није била реткост да ни каснији прваци српских четничких одреда у својим првобитним и младалачким фазама борбе против Турака приђу ВМРО-у, а ни обрнуто.
Нпр. Мијаци су већином били просрпски оријентисани, у народним песмама су опевавали Косовски бој, Српско Царство, цара Душана, цара Лазара итд
Ова може да се поврзе со доселениците од Косово кои ги имало, а се измешале со затекнатото македонско-словенско население.
Управо су етнографске, језичке, етнолошке па и антрополошке карактеристике неког живља (не само на простору Маћедоније, већ уопштено) у које спадају предања, песме, игре, говор, обичаји итд, најбољи начин како се у Македонији на нивоу области може гледати на то ко је ближи Србима а ко Бугарима. Никакви пописи, нарочито не они где су Турци подупирали једну или другу страну не могу помоћи у разумевању прошлости.
У случају Мијака, у поређењу са другим крајевима све је скоро па кристално јасно.
-
За прву реченицу се слажем. С друге стране, то што су у првим годинама ВМРО-у прилазили не само славојезични становници, већ и они који су по народности били несловенског порекла (Власи, Цинцари па и Грци) уопште не спори то да су циљеви оних који су створили, финансирали и руководили том организацијом били великобугарски, који су првобитно под маском борбе за слободу православног и славојезичног живља против Турака попримали симпатије међу народом (који је по Цвијићевој дефиницији у највећој мери био ''флотантна маса''). То што су постојали и читави локални одреди који нису били блиски идејама централе никако не мења карактер ВРМО-а. Па од 1901. до јула 1905. су и српски одреди били у некој врсти савезништва са њима противу Турака, али се од тада зна како су ''друговали''.
Није била реткост да ни каснији прваци српских четничких одреда у својим првобитним и младалачким фазама борбе против Турака приђу ВМРО-у, а ни обрнуто.
Управо су етнографске, језичке, етнолошке па и антрополошке карактеристике неког живља (не само на простору Маћедоније, већ уопштено) у које спадају предања, песме, игре, говор, обичаји итд, најбољи начин како се у Македонији на нивоу области може гледати на то ко је ближи Србима а ко Бугарима. Никакви пописи, нарочито не они где су Турци подупирали једну или другу страну не могу помоћи у разумевању прошлости.
У случају Мијака, у поређењу са другим крајевима све је скоро па кристално јасно.
Да имало и пробугарски настроени во ВМРО, но не биле сите такви. Можеби дел од најглавните во организацијата да, но обичните комити поголемиот дел, не. Моите биле дел од ВМРО, па дедото кога аплицирал за илинденска пензија напишал дека се борел за македонскиот народ. Потоа се тука револуционери како Смиле Војданов, Крсте Ѓермов Шаќир, кои во своите региони биле главни, а имале македонска свест. Во Бугарија, македонски револуционери напишале, Апел кон македонците во Бугарија. Таму ги повикуваат македонците да се обединат. Смиле Војданов кога мигрирал во УСА, направил македонски сојуз.
Битни за македонската самостојност се и илинденските пензии што се доделувале на преку 4000 поранешни комити од ВМРО, а кои имале македонска свест. Така што треба вие да прекинете да ја гледате ВМРО како чисто бугарска организација. И да сватите зошто се слави таа организација, а не четниците од Глигор Соколовиќ и другите, а кои уствари повеќето и биле дел од организацијата, како што и спомна ти.
Треба да се знае дека македонците не се измислени преку ноќ од Тито, туку он само ги признал, а македонизмот си се развива полека од средината на 19ти век (иако и претходно има некои документи, али се е тоа магловито), а денес е најсилен од било кога. Но никогаш нема да сопре негацијата на македонците, и ќе се нарекува Стара Србија, Илирида, западна Бугарија, Пајонија, и што ти знам уште што не ќе измислат.
А што се однесува на мијаците тие се интересни да се проучуваат, дефинитивно не се ''чисти Срби'' ако на тоа алудиравте. Мешани се како и сите други, но имаат некои и србско потекло, од некој предок кој дошол од Косово, или други краишта на север.
-
Да имало и пробугарски настроени во ВМРО, но не биле сите такви. Можеби дел од најглавните во организацијата да, но обичните комити поголемиот дел, не. Моите биле дел од ВМРО, па дедото кога аплицирал за илинденска пензија напишал дека се борел за македонскиот народ. Потоа се тука револуционери како Смиле Војданов, Крсте Ѓермов Шаќир, кои во своите региони биле главни, а имале македонска свест. Во Бугарија, македонски револуционери напишале, Апел кон македонците во Бугарија. Таму ги повикуваат македонците да се обединат. Смиле Војданов кога мигрирал во УСА, направил македонски сојуз.
Битни за македонската самостојност се и илинденските пензии што се доделувале на преку 4000 поранешни комити од ВМРО, а кои имале македонска свест. Така што треба вие да прекинете да ја гледате ВМРО како чисто бугарска организација. И да сватите зошто се слави таа организација, а не четниците од Глигор Соколовиќ и другите, а кои уствари повеќето и биле дел од организацијата, како што и спомна ти.
Треба да се знае дека македонците не се измислени преку ноќ од Тито, туку он само ги признал, а македонизмот си се развива полека од средината на 19ти век (иако и претходно има некои документи, али се е тоа магловито), а денес е најсилен од било кога. Но никогаш нема да сопре негацијата на македонците, и ќе се нарекува Стара Србија, Илирида, западна Бугарија, Пајонија, и што ти знам уште што не ќе измислат.
Не може се рећи да је ''било пробугарашки настројених ВМРО-оваца'', када је чињеница да је та организација као што рекох настала са великобугарским циљевима, кроз пропагандни и војни рад на подручју Маћедоније и то да су њени припадници већински прилазили тој страни из тих разлога. То што историографија у Северној Маћедонији почевши од 1945. форсира причу по којој су се већински чланови ВМРО-а сматрали Маћедонцима и борили за независну Маћедонију нема никаква упоришта у било којој врсти грађе. Шта ћемо онда са онима који се се касније прославили као јунаци и великани у српској четничкој акцији, јесу ли и они прво били наивни Маћедонци који су пришли ВМРО-у да би потом исто тако наивни пришли српским четама?
Као што рекох не поричем да је међу борцима и активистима ВМРО-а било не само несловенских већ и славојезичних који му нису прилазили због тога што су се сматрали Бугарима (нити су то били само Срби који су из наивности или најбољих намера прилазили ВМРО-у), али мизеран број њих је (искрено) веровао и уопште знао за неку идеју која је данас присутна код људи који себе сматрају Македонцима. То наравно нимало не спори да се неко тако може изјашњавати и гајити неки свој поглед на историју, али без да кривотвори јасне чињенице.
А што се однесува на мијаците тие се интересни да се проучуваат, дефинитивно не се ''чисти Срби'' ако на тоа алудиравте. Мешани се како и сите други, но имаат некои и србско потекло, од некој предок кој дошол од Косово, или други краишта на север.
Нисам ни рекао да су Мијаци ''чисти Срби'' јер не постоје ''чисти'' Срби, као што не постоје ни ''чисти'' Руси, ни ''чисти'' Шпанци, ни ''чисти'' Грци. Нарочито ''чисти'' не могу бити они који се налазе у зонама које су вековима биле мешаног становништва (славојезичног, романизованог, јелинског, арбанашког). Алудирао сам на то да је за разлику од неких других крајева у Маћедонији око којих се може апсолутно дуго расправљати код њих ситуација поприлично јасна, али не и да је дефинитивна.
-
Не може се рећи да је ''било пробугарашки настројених ВМРО-оваца'', када је чињеница да је та организација као што рекох настала са великобугарским циљевима, кроз пропагандни и војни рад на подручју Маћедоније и то да су њени припадници већински прилазили тој страни из тих разлога. То што историографија у Северној Маћедонији почевши од 1945. форсира причу по којој су се већински чланови ВМРО-а сматрали Маћедонцима и борили за независну Маћедонију нема никаква упоришта у било којој врсти грађе. Шта ћемо онда са онима који се се касније прославили као јунаци и великани у српској четничкој акцији, јесу ли и они прво били наивни Маћедонци који су пришли ВМРО-у да би потом исто тако наивни пришли српским четама?
Као што рекох не поричем да је међу борцима и активистима ВМРО-а било не само несловенских већ и славојезичних који му нису прилазили због тога што су се сматрали Бугарима (нити су то били само Срби који су из наивности или најбољих намера прилазили ВМРО-у), али мизеран број њих је (искрено) веровао и уопште знао за неку идеју која је данас присутна код људи који себе сматрају Македонцима. То наравно нимало не спори да се неко тако може изјашњавати и гајити неки свој поглед на историју, али без да кривотвори јасне чињенице.
Нисам ни рекао да су Мијаци ''чисти Срби'' јер не постоје ''чисти'' Срби, као што не постоје ни ''чисти'' Руси, ни ''чисти'' Шпанци, ни ''чисти'' Грци. Нарочито ''чисти'' не могу бити они који се налазе у зонама које су вековима биле мешаног становништва (славојезичног, романизованог, јелинског, арбанашког). Алудирао сам на то да је за разлику од неких других крајева у Маћедонији око којих се може апсолутно дуго расправљати код њих ситуација поприлично јасна, али не и да је дефинитивна.
Јел можеш да појасниш зашто користиш израз Маћедонија (уместо Македонија)?
Жив био.
-
Јел можеш да појасниш зашто користиш израз Маћедонија (уместо Македонија)?
Жив био.
Прирастао ми је к срцу тај назив читајући радове наших етнографа о тамошњим областима. ;)
-
Јел можеш да појасниш зашто користиш израз Маћедонија (уместо Македонија)?
Жив био.
Прирастао ми је к срцу тај назив читајући радове наших етнографа о тамошњим областима. ;)
Има о том називу и једна занимљива објава:
https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%92-%D1%81%D1%80%D0%B1%D1%99%D0%B5%D0%BC-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%BE%D0%B4-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/10154954456621628/
"ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Маћедонија је назив који се користио међ Србљем још од краљевског средњег века до конца 19. и почетка 20. века, када се усталио хеленски назив Македонија, без српског слова Ћ. Наиме, Маћедонија се помиње још у списима Св. Саве, повељи цара Душана Силног, у Буквару Инока Саве. Вук Караџић помиње Маћедонце, као и читав дотадашњи српски научни свет, српску земљу Маћедонију. Ствар и није тако безазлена како се чини, будући да слова Ћ и Ђ (као потомци словенског Ђерв) не постоје у другим словен. језицима него у српском и маћедонском. Презимена на -ић, нпр. Петровић се тако изговара још само у Маћедонији док читав словенски свет изговара -ич, Петрович, укључујући и Бугаре. У македонској азбуци се јављају слова ѓ и ќ која су еквивалент српским словима /ђ/ и /ћ/ у српском језику (с тим што се мало мекше изговарају; пример: Ђурђевдан - Ѓурѓовден, кућа - куќа) и она су новијег датума. Занимљиво је да се слово Ђерв користило у старословенској азбуци, а да се сачувало управо само код Срба и Маћедонаца који овај глас имају. Бугари, који сами себе сматрају ствараоцима старословенске ћирилице (кирилица у њих), одрекли су се слова Ђерв јер глас за њега немају (што алудира на то да су ћирилицу примили, а не створили). Тако би по неком неписаном кодексу, свако ко уме да изговори овај глас био Србин јер се он јавља још од Кулина Бана - сав наш средњи век је исписан штокавицом где је садржано ово слово, док њега ето по правилу нема ни у хрватској чакавици нити у словеначкој кајкавици. Данас је остало свега неколико топонима који подсећају на изворни српски назив, па тако имамо место Маћедонце у јужној Србији. Ћирилица је наша уистину посебна и древна, попут земље Маћедоније."
-
Прилажем теми занимљиву карту из нове књиге Уроша Шешума, Српска четничка акција (1897-1908), оружана дипломатија, Матица српска, Нови Сад, 2019.
(https://i.imgur.com/1WNpfPh.jpg)
-
Испада да се слово Ћ (тј ќ у јужним крајевима, укључујући Македонију, Пирот-"Пироќанац") изговара само тамо где су и Срби живели (Хрвати не умеју да кажу слово Ћ, код њих нагиње на Ч)...Али је занимљиво да и се код Срба у Мађарској изговара као и у Македонији,ѓ
-
Прилажем теми занимљиву карту из нове књиге Уроша Шешума, Српска четничка акција (1897-1908), оружана дипломатија, Матица српска, Нови Сад, 2019.
(https://i.imgur.com/1WNpfPh.jpg)
Тие обоените биле места каде имале србите влијание во Македонија и каде четниците биле мнозинство (Порече, Дримкол, Азот, Скопска Црна Гора, делови од скопско, кумановско, прилепско, кратовско, кривопаланечко, полошко). Во другите краеви или немало, или биле многу малку.
-
Тие обоените биле места каде имале србите влијание во Македонија и каде четниците биле мнозинство (Порече, Дримкол, Азот, Скопска Црна Гора, делови од скопско, кумановско, прилепско, кратовско, кривопаланечко, полошко). Во другите краеви или немало, или биле многу малку.
Шта је "влиание"?
-
Шта је "влиание"?
утицај
-
утицај
https://mk.glosbe.com/mk/sr/%D0%B2%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5 го најдов тука превод, иначе незнаев ни јас да ти вратам.
-
утицај
Да ли мислиш да је становништво у Македонији било опредељено искључиво услед утицаја са стране или је већ постојала свест, коју је неки утицај са стране пољуљао?
-
Да ли мислиш да је становништво у Македонији било опредељено искључиво услед утицаја са стране, или је имало неку свест и пре тога (независно од тих утицаја)?
Па според повеќето автори што сум ги читал, поголемиот дел немал никаква свест до 19ти век. А и османлиите го делеле населението на христијани и муслимани по пописите пред 19ти век. Нашите викале дека се рисјани, и денес кај некои ќе го чуеш тоа.
-
Па според повеќето автори што сум ги читал, поголемиот дел немал никаква свест до 19ти век. А и османлиите го делеле населението на христијани и муслимани по пописите пред 19ти век. Нашите викале дека се рисјани, и денес кај некои ќе го чуеш тоа.
Значи, Турци су делили становништво у Македонији искључиво по вероисповести у својим документима (тј. Хришћани у Македонији, нису имали другу свест о себи под Турцима, осим да су Хришћани?)
-
Значи, Турци су делили становништво у Македонији искључиво по вероисповести у својим документима (тј. Хришћани значи, нису имали другу свест о себи под Турцима, осим да су Хришћани?)
По тоа јас што го знам пред 19ти век, да. Ако сум грешка можеш да ме поправиш.
-
По тоа јас што го знам пред 19ти век, да. Ако сум грешка можеш да ме поправиш.
Мислим да је и пре 19. века постојала свест...Нелогично је да су људи сами себе звали само "хришћани"...они су прошли кроз конкретне државе пре пада под турску власт, не верујем да су се само племенски одређивали, или напр. сматрали себе само "Словенима-хришћанима", као и Македонцима (али више као у смислу територијалне одреднице)...19. век је доста касно за неко одређивање, мада у случају Црногораца напр. видимо да никад није касно...Не спорим право да се неко одређује као Македонац (који није ни Србин, ни Бугарин), али ипак је то новијег датума , као што кажеш, 19. век је можда неки почетак
-
Мислим да је и пре 19. века постојала свест...Нелогично је да су људи сами себе звали само "хришћани"...они су прошли кроз конкретне државе пре пада под турску власт, не верујем да су се само племенски одређивали, или напр. сматрали себе само "Словенима-хришћанима", као и Македонцима (али више као у смислу територијалне одреднице)...19. век је доста касно за неко одређивање, мада у случају Црногораца напр. видимо да никад није касно...Не спорим право да се неко одређује као Македонац (који није ни Србин, ни Бугарин), али ипак је то новијег датума , као што кажеш, 19. век
Еве вие кажете тогаш што мислите за македонците? од ваши извори каква свест имало македонското население? кога се појавува македонска свест, посебна, според вас?
-
Еве вие кажете тогаш што мислите за македонците? од ваши извори каква свест имало македонското население? кога се појавува македонска свест, посебна, според вас?
Не знам кад се појавила посебна македонска свест, тј. идеја...Ја је поштујем и прихватам, међутим, она је новијег датума, јер није постојала пре доласка Турака.
-
Oво је једна карта са зонама у Македонији (из 1914), где постоји линија између дела где живе Срби и јужнијег дела где су убележени као Словени Македоније (та линија је ишла по овоме : Охрид, Прилеп, Велес, Кратово, Егри Паланка):
(http://www.emersonkent.com/images/macedonia_1914_serb.jpg)
-
Не знам кад се појавила посебна македонска свест, тј. идеја...Ја је поштујем и прихватам, међутим, она је новијег датума, јер није постојала пре доласка Турака.
Ок тоа е твое мислење и го почитувам, додека нема навреди и негирање е добро. Мое мислење е од некаде од средината на 19ти век, а може и да грешам и малку порано да се појавила.
Него да прашам дали некој во Србија чул за охридското востание од 1880-1881 година? во книгата за охридското востание се спомнуваат и учесници во брсјачката буна, можеби тоа е едно исто?
http://www.strumski.com/books/k_crnushanov_ohridskoto_sozakljatie_1966.pdf.
-
Oво је једна карта са зонама у Македонији (из 1914), где постоји линија између дела где живе Срби и јужнијег дела где су убележени као Словени Македоније (та линија је ишла по овоме : Охрид, Прилеп, Велес, Кратово, Егри Паланка):
(http://www.emersonkent.com/images/macedonia_1914_serb.jpg)
Тешко дека во Дебарца и копачијата (кичевско) живееле луѓе со србска свест, тие биле тешки егзархисти (дури ставале и имиња Круме и Аспарух на своите деца). Дијалектот кој го зборат е чист македонски. Плус немаат во меморијата за косовска битка, за Лазар, и незнам кој таму ги спомнувате како доказ за српска свест. Плус не им ставале на децата србски имиња (Душан, Немања, Урош, Небојша, Милутин, и не знам кој се други). според мене картата е малку пристрасна.
-
Тешко дека во Дебарца и копачијата (кичевско) живееле луѓе со србска свест, тие биле тешки егзархисти (дури ставале и имиња Круме и Аспарух на своите деца). Дијалектот кој го зборат е чист македонски. Плус немаат во меморијата за косовска битка, за Лазар, и незнам кој таму ги спомнувате како доказ за српска свест. Плус не им ставале на децата србски имиња (Душан, Немања, Урош, Небојша, Милутин, и не знам кој се други). според мене картата е малку пристрасна.
Боље познајеш терен и треба имати у виду и саму традицију посебних области у смислу давања имена, као што си поменуо...Карта је из 1914те,можда би неки пописи из 19 века, што се имена тиче, ближе рекли нешто о томе (па и раније, ако их има на увид)...Да не испадне да је ово нека "битка" између српског и бугарског наслеђа, али Јован Цвијић је био сасвим "фер", па је један добар део Македоније, од Штипа, Охрида, Тиквеша, са Битољем, па све до Егеја уврстио као део где су Словени-Македонци (да је био пристрасан, све би вероватно ставио као део где су Срби :) )
-
Боље познајеш терен и треба имати у виду и саму традицију посебних области у смислу давања имена, као што си поменуо...Карта је из 1914те,можда би неки пописи из 19 века, што се имена тиче, ближе рекли нешто о томе (па и раније, ако их има на увид)...Да не испадне да је ово нека "битка" између српског и бугарског наслеђа, али Јован Цвијић је био сасвим "фер", па је један добар део Македоније, од Штипа, Охрида, Тиквеша, са Битољем, па све до Егеја уврстио као део где су Словени-Македонци (да је био пристрасан, све би вероватно ставио као део где су Срби :) )
Регион како Дебарца го имам предобро истражено и ова што ти го зборам не е од памет. Имам книги за скоро сите села од регионот, и има генеологии за фамилиите. Баш заради тоа ги кажав дека не сум наишол на тие имиња, нит па сум чул од дебрчани дека знаат нешто за наведените личности. Во Дебарца никогаш пред 1913 година немало српски школи, комплет цел регион бил под бугарската егзархија, и сите биле дел од ВМРО. И тие три рода што дошле од српските краеви одма се асилмирале и го изгубиле преданието за било каква поврзаност со Србија и србите, а сепак тоа и се многу стари родови, чиј предок дошол одамна во Дебарца. Тука мислам на Србаковци (Лактиње од Гнилане во Косово), Ѓоковци (Годивје од Ѓаковица во Косово) и Младеновци (Мраморец од Параќин во Србија). Друго е интересно што биле застапени личните имиња како Србин и Гркина во Дебарца, а никој да не се чуствувал како Србин или Грк.
-
Во Дебарца никогаш пред 1913 година немало српски школи, комплет цел регион бил под бугарската егзархија, и сите биле дел од ВМРО. И тие три рода што дошле од српските краеви одма се асилмирале и го изгубиле преданието за било каква поврзаност со Србија и србите, а сепак тоа и се многу стари родови, чиј предок дошол одамна во Дебарца.
Ја могу исто да се пожалим на ову карту, да имам колегу из Штипа, који има презиме Лазаров...Колико је дуго била присутна бугарска егзархија тамо?
-
Баш заради тоа ги кажав дека не сум наишол на тие имиња, нит па сум чул од дебрчани дека знаат нешто за наведените личности
Ово не могу да верујем да неко у Македонији није чуо за Душана, Лазара, Немању, Марка :)
-
Ово не могу да верујем да неко у Македонији није чуо за Душана, Лазара, Немању, Марка :)
За Марко знаат, сите не само во Македонија, туку и во Бугарија и Егејска Македонија исто така знаат.
Иначе бугарската егзархија постоела до падот на османлиите, т.е до времето на поделбата на Македонија. Кога вардарскиот дел го земала Србија.
-
За Марко знаат, сите не само во Македонија, туку и во Бугарија и Егејска Македонија исто така знаат.
Иначе бугарската егзархија постоела до падот на османлиите, т.е до времето на поделбата на Македонија. Кога вардарскиот дел го земала Србија.
Незнам како да пратам слика да видите од генеологиите на семејствата по селата во Дебарца, какви се имиња имале, за повеќето прв пат ќе прочитате.
Иначе како најпопуларни имиња во крајот можам да ги издвојам Сиљан, Темелко, Вељан, Трене, Војне, Бимбил, Стрезо, Круме, Србин, Величе, Климе, Наум. Овие имиња ги имало во повеќето села. Зборам за машки имиња, а кај женските имало имиња како Македонка и Гркина, кои биле поприлично застапени.
-
"ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Маћедонија је назив који се користио међ Србљем још од краљевског средњег века до конца 19. и почетка 20. века, када се усталио хеленски назив Македонија, без српског слова Ћ. Наиме, Маћедонија се помиње још у списима Св. Саве, повељи цара Душана Силног, у Буквару Инока Саве. Вук Караџић помиње Маћедонце, као и читав дотадашњи српски научни свет, српску земљу Маћедонију. Ствар и није тако безазлена како се чини, будући да слова Ћ и Ђ (као потомци словенског Ђерв) не постоје у другим словен. језицима него у српском и маћедонском. Презимена на -ић, нпр. Петровић се тако изговара још само у Маћедонији док читав словенски свет изговара -ич, Петрович, укључујући и Бугаре. У македонској азбуци се јављају слова ѓ и ќ која су еквивалент српским словима /ђ/ и /ћ/ у српском језику (с тим што се мало мекше изговарају; пример: Ђурђевдан - Ѓурѓовден, кућа - куќа) и она су новијег датума. Занимљиво је да се слово Ђерв користило у старословенској азбуци, а да се сачувало управо само код Срба и Маћедонаца који овај глас имају. Бугари, који сами себе сматрају ствараоцима старословенске ћирилице (кирилица у њих), одрекли су се слова Ђерв јер глас за њега немају (што алудира на то да су ћирилицу примили, а не створили). Тако би по неком неписаном кодексу, свако ко уме да изговори овај глас био Србин јер се он јавља још од Кулина Бана - сав наш средњи век је исписан штокавицом где је садржано ово слово, док њега ето по правилу нема ни у хрватској чакавици нити у словеначкој кајкавици. Данас је остало свега неколико топонима који подсећају на изворни српски назив, па тако имамо место Маћедонце у јужној Србији. Ћирилица је наша уистину посебна и древна, попут земље Маћедоније."
Занимљиво. Захваљујем :)
-
Мислим да се претерује кад се тврди да међу славофоним живљем Македоније није постојала, макар и нејасно артикулисана, "локална" свест, нарочито пре бугарске просветне и црквене пропаганде, а и доцније. Треба имати у виду да је у борби између Централиста и Врховиста страдало више "бугараша" него у њиховим сукобима против Турака и Срба заједно (чини ми се да је о овоме, поред осталих, детаљно писао Љубомир Милетић). С тим у вези, један од најупечатљивијих примера порозних идентитетских граница је Кирил Пејчиновић, хиландарски, бигорски и лешачки калуђер и просветитељ. Нема сумње коју је црквено-културну традицију баштинио: написао је службу светом кнезу Лазару, сва своја дела штампао у Србији или Карловачкој митрополији, али је истовремено сматрао да говори "бугарским језиком", а Стојану Новаковићу се претставио као Македонац, иако је родом био из Тетова. Уосталом, све до петербуршког инжењеринга "бугарске нације", под Бугарском се подразумевала регија источно и јужно од трију Морава ("млађано Бугарче ... у Шари планини"), са живљем без строго дефинисане идентитетске матрице (изузетак је у том погледу био давнашњи пионирски покушај Пајсија Хиландарца), са Македонијом као њеним делом. Евлија Челебија чак и у Старом Влаху помиње Бугаре. Наравно да су, у односу на краткотрајну српску управу у 13. и 14. веку, старе хронике и карте Првог и Другог бугарског царства биле неупоредиво "употребљивији" предложак за, у 19. веку романтизмом надахнути, нови Nationsbildung Македонаца, чему је допринела и сличност поддијалеката додатно уподобљених грчким граматичким правилима.
Иако је ова аналогија у много чему фалична, имам утисак да су Македонци у односу на Бугаре стратешки одиграли као Црногорци у односу на Србе. Користили су и рабили "сродни" национални наратив док им је одговарао и док су добијали из Софије паре, оружје и логистику, а после су скинули маске. Историјска иронија је да је управо српско-југословенска држава, а не Бугарска, послужила као инкубатор за коначно уобличење македонског идентитета.
-
Испада да се слово Ћ (тј ќ у јужним крајевима, укључујући Македонију, Пирот-"Пироќанац") изговара само тамо где су и Срби живели (Хрвати не умеју да кажу слово Ћ, код њих нагиње на Ч)...Али је занимљиво да и се код Срба у Мађарској изговара као и у Македонији,ѓ
ovo vrlo lako može biti uticaj mađarskog jezika jer i oni ta slova slično izgovaraju
-
И у Пироту нагињу на "Ч", по потреби. :)
http://momcilovac.blogspot.com/2016/06/blog-post_8.html
-
Прирастао ми је к срцу тај назив читајући радове наших етнографа о тамошњим областима. ;)
"Маћедонија" је једна врста новога к-/г-јотовања, које се је спроводило само у турским ријечима.
kilim > ћилим
beriket > берићет
kevgir > ћевђир
kebap > ћевап
gübre > ђубре
gerdan > ђердан
Једине мени знане нетурске ријечи које спроводе речену појаву су грчке ријечи усвојене у старини Маћедонија ( Македонија), Ћирил (< Кирил) са својим изведеницама ( Ћиро, Ћирић, ћирилица), ћивот (кивот).
Изгледа ми да су и турцизми ушли у србски не изравно из турскога но посредством Грка и Цинцара.
-
Тешко дека во Дебарца и копачијата (кичевско) живееле луѓе со србска свест, тие биле тешки егзархисти (дури ставале и имиња Круме и Аспарух на своите деца). Дијалектот кој го зборат е чист македонски. Плус немаат во меморијата за косовска битка, за Лазар, и незнам кој таму ги спомнувате како доказ за српска свест. Плус не им ставале на децата србски имиња (Душан, Немања, Урош, Небојша, Милутин, и не знам кој се други). според мене картата е малку пристрасна.
Неће бити баш тако. Уз дужно поштовање, мислим да сте и ви мало пристрасни. Крајеви у Западној Македонији (поред српских области на северу земље) би највише могли бити испреплетани са српским националним бићем. Презимена се ту на старим гробовима махом завршавају на ић, а колико ми је познато, није да нема српске традиције у том крају. Лична имена су нешто друго, то је променљива категорија и прати тренутну ситуацију, па сигурно неће бити пуно Душана доле данас. И генетска слика ће бити по свему судећи блиска оној коју срећемо код Срба са Косова нпр. У југоисточној и источној Македонији то већ није случај.
Углавном, можда ова Цвијићева мапа мало више "нагиње" на спрску страну, али мислим да није далеко од истине када је питању некадашње простирање српског идентитета ка крајњем југу и југоистоку.
-
Уосталом, све до петербуршког инжењеринга "бугарске нације", под Бугарском се подразумевала регија источно и јужно од трију Морава ("млађано Бугарче ... у Шари планини"), са живљем без строго дефинисане идентитетске матрице (изузетак је у том погледу био давнашњи пионирски покушај Пајсија Хиландарца), са Македонијом као њеним делом.
Шар-планина се налази добрано западно од Јужне Мораве. :)
-
https://docplayer.net/37218918-Religious-and-ethnic-structure-of-the-population-in-the-area-of-macedonian-albanian-border-in-the-xv-and-xvi-century.html
страна 5\6;
An interesting phenomenon is the presence of persons with Serbian ethnonims in the midst of the Slavonic population in the kaza of Debar in the 15th century.Thus, in the Goren Debar and Reka, in the Debar kaza, there are several villages in which the surnames of all registered inhabitants are ending on „-iċ”, which is a typical feature of the Serbian ethnicity. In accordance with the census of 1466/67 in the Reka nahiya there are five such villages, while in the nahiya Gorni Debar in seven villages the inhabitants have Serbian ethnonims. Even in the very center of the kaza, in Rahovnik (Debar), there were 10 Serbian families. To some extent, this corroborates the ethnic changes that occurred on the territory of Macedonia already in the pre-Ottoman period, when this territory in various periods, was part of the Balkan Medieval states.
прочитати страницу 12;
http://docplayer.org/27754681-Siedlungsverhaeltnisse-im-makedonisch-albanischen-grenzgebiet-im-15-und-16-jahrhundert-nach-osmanischen-quellen.html
-
Неће бити баш тако. Уз дужно поштовање, мислим да сте и ви мало пристрасни. Крајеви у Западној Македонији (поред српских области на северу земље) би највише могли бити испреплетани са српским националним бићем. Презимена се ту на старим гробовима махом завршавају на ић, а колико ми је познато, није да нема српске традиције у том крају. Лична имена су нешто друго, то је променљива категорија и прати тренутну ситуацију, па сигурно неће бити пуно Душана доле данас. И генетска слика ће бити по свему судећи блиска оној коју срећемо код Срба са Косова нпр. У југоисточној и источној Македонији то већ није случај.
Углавном, можда ова Цвијићева мапа мало више "нагиње" на спрску страну, али мислим да није далеко од истине када је питању некадашње простирање српског идентитета ка крајњем југу и југоистоку.
Македонците од западна Македонија мислам дека се послични со албанците одколку со србите и бугарите, на тоа може да се додаде и дека има многу доселеници од Албанија. Па многу родови, македонски и албански, имаат заеднички предок. А има тука и многу сличности со србите од Косово, кои пак и тие имаат поврзаност со албанците.
-
Македонците од западна Македонија мислам дека се послични со албанците одколку со србите и бугарите, на тоа може да се додаде и дека има многу доселеници од Албанија. Па многу родови, македонски и албански, имаат заеднички предок. А има тука и многу сличности со србите од Косово, кои пак и тие имаат поврзаност со албанците.
Admix Results (sorted):
# Population Percent
1 East_Med 21.73
2 West_Med 21.32
3 North_Atlantic 21.29
4 Baltic 19.31
5 West_Asian 11.33
6 Red_Sea 2.49
7 East_Asian 1.31
8 Oceanian 1.22
Single Population Sharing:
# Population (source) Distance
1 Greek_Thessaly 5.25
2 Bulgarian 5.66
3 Romanian 7.56
4 Tuscan 10.73
5 Italian_Abruzzo 11.49
6 Serbian 11.52
7 Central_Greek 11.8
8 West_Sicilian 12.42
9 North_Italian 12.68
10 East_Sicilian 13.11
11 Ashkenazi 15.41
12 South_Italian 15.91
13 Moldavian 17.32
14 Hungarian 19.72
15 Portuguese 19.9
16 Croatian 20.21
17 Spanish_Extremadura 20.48
18 Spanish_Galicia 20.73
19 Algerian_Jewish 21.52
20 Italian_Jewish 21.56
А еве еден резултат од истражувањата на Македонец од Дебарца.
-
Admix Results (sorted):
# Population Percent
1 East_Med 21.73
2 West_Med 21.32
3 North_Atlantic 21.29
4 Baltic 19.31
5 West_Asian 11.33
6 Red_Sea 2.49
7 East_Asian 1.31
8 Oceanian 1.22
Single Population Sharing:
# Population (source) Distance
1 Greek_Thessaly 5.25
2 Bulgarian 5.66
3 Romanian 7.56
4 Tuscan 10.73
5 Italian_Abruzzo 11.49
6 Serbian 11.52
7 Central_Greek 11.8
8 West_Sicilian 12.42
9 North_Italian 12.68
10 East_Sicilian 13.11
11 Ashkenazi 15.41
12 South_Italian 15.91
13 Moldavian 17.32
14 Hungarian 19.72
15 Portuguese 19.9
16 Croatian 20.21
17 Spanish_Extremadura 20.48
18 Spanish_Galicia 20.73
19 Algerian_Jewish 21.52
20 Italian_Jewish 21.56
А еве еден резултат од истражувањата на Македонец од Дебарца.
Причали смо о Y-ДНК. Резултати аутосомалне днк не доказују превише у овом случају, не знам зашто људи имају потребу да се позивају на њих. И Србин са Власине, или из Куманова, ће аутосомално бити ближи Бугарину, него Србину из Старог Влаха, али то га не чини Бугарином. Његов идентитет је српски, језик, традиција, порекло.
-
Кратки филм о одумирућем селу печалбара у Македонији из 1963. године (сценарио Зуко Џумхур)
https://www.youtube.com/v/sJTt2eNVk5I&list=PLRV4q_BVZPbu6B_Q53GjmZmm9q--LbEY1&index=116&t=0s
-
Can anyone help me locate the book - Промоција на книгата "Беловиште и Вратница низ историјата 15-20 век" by Dusko Atanasovski? I learned of it in the following video - https://www.youtube.com/v/KxrmjrSgUGA&list=LL&index=2
Thank you all in advance
-
Бошко Ђуровски говори мало о свом пореклу. Преместите слободно на другу тему, ако мислите да овде не припада:
https://www.kurir.rs/vesti/moja-zivotna-prica/3832343/ispovest-bosko-djurovski-poreklo-tito
-
Кад смо већ код Бошка у родном граду Звезда има гро навијача. Вероватно најпросрпскији део Македоније.
https://www.youtube.com/v/RAVOPP2lhEA
-
Бошко Ђуровски говори мало о свом пореклу. Преместите слободно на другу тему, ако мислите да овде не припада:
https://www.kurir.rs/vesti/moja-zivotna-prica/3832343/ispovest-bosko-djurovski-poreklo-tito
Ja sam znao za ovo, i onda sam bio iznenađen kada se on u jednoj emisiji na temu svog indentiteta izjasnio kao južnoslovenski pravoslavac. Iskren da budem mislio sam da sebe smatra Srbinom iz Makedonije.
-
Inače postoji pomen Srba oko današnjeg Skoplja.
"The Emperor Constantine III (641) transferred a part of the Slavs from the Balkans (Vardar region) to Asia Minor. There these migrants founded the city of Gordoservon, the name of which gives grounds for supposing that among its founders there were Serbs, and was also known under names Gordoserbon and Servochoria.[20]"
-
Не знам шта је Бошко чекао досада да то објави, више изгледа као текст за читаоце таблоида.
-
Не знам шта је Бошко чекао досада да то објави, више изгледа као текст за читаоце таблоида.
Никада не бих рекао. Милко мање-више, али Бошко ми је одувек изгледао као Македонче, да не кажем и Бугарче. Мора да им је мајка одатле, или су временом попримили тај "израз".
-
Бошко по мени изгледа баш као човек из тих крајева, од Призрена, Тетова па до Гостивара. Са именом тешко би прошао као бугарче.
-
Inače postoji pomen Srba oko današnjeg Skoplja.
"The Emperor Constantine III (641) transferred a part of the Slavs from the Balkans (Vardar region) to Asia Minor. There these migrants founded the city of Gordoservon, the name of which gives grounds for supposing that among its founders there were Serbs, and was also known under names Gordoserbon and Servochoria.[20]"
Где се у овом цитату помиње Скопље? ???
-
I will just say what I think on the Bulgarian-Serb subject. Lets imagine a scenario where a Herzegovian Serb person and a Central Balkan Mountain Bulgarian person have a child what is the child is it Bulgarian or Serbian? In my opinion the answer here is obvious its both Bulgarian and Serbian at the same time and whether other people outside of that scenario like it or not doesnt really matter. So to get to the point are the people who originate in NE Macedonia which is in reality part of the Shopluk, NW Bulgaria and Eastern Serbia Bulgarians or Serbians, I think they are both.