Можда мислиш на ове:
"Радосављевићи, Прангашевићи, Маринковићи (Аранђеловдан) и Лукићи су доселили у Босут из засеока Каравласи у Батковићу, ........................ Каравласи су румунски Цигани, који су из мађарског Ердеља доселили у Батковић почетком XVIII века. Временом су Каравласи прихватили српски језик, обичаје и имена, док су православну веру донели са собом. Данас већина Каравлаха из Батковића ради и живи у Шведској, Аустрији, Немачкој и другим западноевропским земљама, док су у засеоку остала старачка домаћинства. Осим Батковића, Каравласи живе и у другим местима у Босни: Малом Сигнешу код Српца, Деветини код Хрваћана и Остружњи код Добоја. Такође су живели у месту Каравласи код Брчко одакле су их у току последњег рата протерале исламске вехабије, које су преименовале село у Горњу Маочу."
Микица Илић,Село Босут у Срему (1706 - 2006.)
А има из ранијег времена и овај податак:
"Сјеверно од Тузле, у подручју планине Мајевице, налазила се нахија Висори. Припадала је тврђави Сребрник. Она је представљала једну затворену природно–географску цјелину окружену Мајевицом и њеним огранцима са сјевера, запада и југа и ниским побрђем с истока. Та нахија подсјећа на жупе нашег средњег вијека. Природа њеног земљишта
више одговара животу сточара. У свим селима ове нахије уписани су власи. На њих и данас подсјећају имена локалитета на том подручју као на пр. села Каравласи, Каравлашка Маоча и слично. На подручју цијеле сјевероисточне Босне
сусрећу се локалитети са оваквим или сличним именима. Бројни локалитети са овим и другим заједничким именима
сусрећу се на широком простору источне Босне и западне Србије. Изучавање таквих топонима дало би, без сумње, значајне резултате и питање унутрашњих миграција нашег становништва постало би јасније."
Милан Васић, Исламизација на Балканском полуострву
