Пошто су пристигли први резултати, почећемо са њиховим објављивањем.
Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи би му могао бити Туфегџић из Мркоњић Града који такође слави Јовањдан. Разликују се на 2 од упоредива 23 маркера.
Перо М. Црнчевић за Црнчевиће у Красинцу и Рељином Селу бележи следеће:
Добро јутро Миленко,
Предање о нашем презимену , и поријеклу, сам већ трећи пут чуо(прочитао ) из различитих извора, и сви су скоро идентични. Родоначелници су били Милошевићи , који су живјели у данашњим Брајићима-Гламоч, па су због убиства турског великаша напустили станиште (дијелом у Далмацију, дијелом у Рељино село-Подградину).
Што се тиче даљег расељавања из Рељиног села или Далмације, немам неких потврђених предања (пошто нема писаних трагова , све је засновано на предању).
У Мркоњић граду Црнчевићи за себе кажу да су дошли негдје из Гламоча (игром судбине упознао сам монаха Доситеја из манастира Осовица-Србац, који о свом поријеклу испричао ову причу горе, и то прије него сам се нјему представио и потврдио исту, наравно славе Јовањдан), такође Симиџије из Грахова су у разговору са мојим братом , сазнавши његово презиме, тврдили да су они поријеклом Црнчевићи из Гламоча.
Будући да у Рељином селу (гдје сам рођен), на почетку ХХ вијека је била само једна кућа Црнчевића, те у сусједном Красинцу двије (за њих се сигурно зна да су из Рељина села прешли у Красинац), поставља се логично питање : Како је могуће да за неких 150-200 година , Црнчевићи остану на једној кући, док Ајдери који су доселили у Рељино село знатно касније , у истом периоду имају разгранату родбинску везу (Кљајићи, Глишчевићи, Петровићи, Аџићи, Ћипуновићи, Гаврановићи). Недоумица је и у погледу површине земље који је припадао Црнчевићима, јер појединачно много већи земљишни посјед , на почетку ХХ вијека , у односу на било ког Ајдера, опет говори да су "у неко доба" морали бити бројнији од "једне куће", јер бегови нису били склони том да велике земљишне посједе обрађује неко ко нема радну снагу, јер ако се не обради нема ни њему прихода. Следеће је положај куће Црнчевића у дносу на Ајдере, Радичиће, и Вучене. По мом неком истраживању (аматер -лаик-дипл.инг.машинства), у село су први доселили Вучени, како због најбољег положаја за куће, тако и због пашњака и њива које су одмах уз куће, такође и близина извора воде то потврђује. Њихово гробље је садашње гробље села Красинац (нису се "копали " у Рељинском (данашњем) гробљу. Следећи су дошли Радичићи-положај насупрот Вучена, са такође повољним положајем за кућишта, следећи би требали бити наши Црнчевићи, који су доселили у комшилук Вучена. Гробље у Рељином селу су основали Радичићи (централно мјесто у гробљу), па онда Црнчевићи, доласком Ајдера гробље је проширено. Други Црнчевићи у селу су Кебићи, и нису род нама које зову Гаџићи. Једноставно нико од нас нема ни представу , а камоли неку причу о заједничком поријеклу, иако славе Јовањдан, они имају своје гробље које је недалеко од њихових кућа. На старим споменицима из 1886 пише само презиме Кебић, тако да их ни ја не сматрам "рођацима". Следеће је да земљишни посједи мојих Црнчевића готово увијек "међе" са Радичићима-разлог тога је што су они по доласку у Рељино село имали све то за посјед, уступањем или неко врстом продаје, првим досељеницима посли себе Радичићи су за међаше добили нас Црнчевиће. Са Црнчевићима који су Кебићи немамо ни једну заједничку међу, нити њиве или ливаде на сличном предјелу. Е сад случај са Црнчевићима који су отишли у Красинац, они из првобитног мјеста (Рељино село) имају само презиме, никакве земљишне посједе или слично. Могућа је виш варијанти:прва- да нису хтјели "узети" свој дио, или им нису хтјели дати оно који остају у Рељином селу, друга- можда су у Красинац отишли непосредно након доласка у Рељино село, па у том тренутку нису ни имали земљишни посјед или право на посјед. Овдје би било много тога јасније да отац и стриц (Јован и Стојан Црнчевић) од мог дједа Симе, нису погинули у првом свјетском рату, а бака мог дједа кад су јавили и за Стојана да је погинуо, "остала на мјесту мртва". Пошто је остао сам сироче од 4 године (мајка му се преудала након погибије мужа), дједу није имао ко да пренесе шта се дешавало у породици у 19 вијеку.
Нешто ми је пало на памет у вези са вашим тестирањем, односно са топонимом "Брајићи". Брајићи постоје у околини Будве, као и у Гламочу гдје су живјели горе поменути Милошевићи, па сад можда је могућа веза Милошевића са неким од племена из околине ЦГ Брајића?
извињавам се ако сам "претрпао", и ако сам напоран, али некако ми просто драго кад чујем да је неко Црнчевић, јер има баш мало.
срдачан поздрав
Жељко Црнчевић