Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 127532 пута)

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #400 послато: Мај 23, 2018, 04:04:25 поподне »
Још нешто о Иванчајићима/Ћајићима из књиге о Гласинцу:

upload img
Ovo mi izgleda mnogo uvjerljivo. Posebno jer prezime Mujagić postojalo je u selu Podloznik-Pale. Što je samo preko brda. A ublizini Nepravdića postoje i danas Grčići. A da su rod sa Ćaićima nisam znao. A ti Grčići i danas nisu brojni što je interesantno kako se neke grane dugo provlače  do svog momenta ekspanzije. A i ostali toponimi se poklapaju.... Grčića ima još u Gornjoj Vinči zaseok Vinograd.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #401 послато: Мај 23, 2018, 04:07:48 поподне »
A ublizini Nepravdića postoje i danas Grčići. A da su rod sa Ćaićima nisam znao. A ti Grčići i danas nisu brojni što je interesantno kako se neke grane dugo provlače  do svog momenta ekspanzije. A i ostali toponimi se poklapaju.... Grčića ima još u Gornjoj Vinči zaseok Vinograd.

Грчићи су наредна породица о којој пише у књизи, само су се случајно заломили овде на истој страни са Иванћајићима.

image host
« Последња измена: Мај 23, 2018, 04:09:59 поподне Селаковић »

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #402 послато: Мај 23, 2018, 04:25:49 поподне »
Ršumi ili kako im je sada zvanično Hršumi koliko znam nikadanisu bili na Dobroj Vodi. malo mi ovaj dio konfuzan. Jer su od dolaska na selu Buđ, sada su to sve napušteni zaseoci....
Imali u toj knjizi da se spominju Breze ili Brezo ????

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #403 послато: Мај 23, 2018, 05:09:24 поподне »
Ovi Lelekuri ili zvanično Majkalovići su vredni ljudi. Od poznatijih je prvi komandant Sarajaeva posle 1945. Tomo Majkalović. Ali obzirom da je bio neobrazovan planinštak zaglavio na golom otoku...
Zanimame imali u Crnoj Gori Lelekura sada ?

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #404 послато: Мај 23, 2018, 05:54:29 поподне »
Ђорђевић, Петковдан (раније по предању Аранђеловдан), Паљина, Ниш

Припада хаплогрупи R1b, некој од "западних" грана испод P312, што би могло да се утврди једино СНП тестирањем.

Паљина је, као и цео тај крај, доста страдала у српско турском рату 1876. године. Дели се на Доњу и Горњу. Некада је више становника имала Горња Паљина из које потичу и Ђорђевићи, раније Бојковићи.


Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #405 послато: Мај 23, 2018, 08:09:04 поподне »
Видаковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Припада општем роду ове хаплогрупе. Једина вредност која одступа од модала за овај род је ниска вредност 9 на 643, све остале вредности су у границама модала.

Тестирани је навео да су Видаковићи Буњевачког порекла. Ако неко зна још нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Радујем се овом новом члану Буњевцу из разлога што се на неки начин потврђује прича Ненада Лукића из Горње Бадање код Лознице.
Када сам ја добио резултате тестирања било ми је тотално чудно да припадам неком "Буњевачком кластеру", како је на форуму био назван род 19-14, али тада се о томе много мање знало него сад. Видео сам да поред мене има још један православац у кластеру, Лукић из Горње Бадање код лознице и контактирао сам га маилом. Он ми је тада написао између осталог и ово о пореклу његових Лукића
Ja sam u Dubrovačkim knjigama našao pomen iz 1412 mog najstarijeg
sačuvanog pretka u izvorima i rodonačelnika  Lukača Starčevića (posle
njega smo Lukići) i njegovog rodjaka Vidaka (od koga su Vidakovići
kojima je Austrijski car dao grad Bač u  Bačkoj - sada je srušen, a
gde su sada Bunjevci) a oni su bili mladji rodjaci (dali sinovi ili
sinovi njegovog brata) župana Dračevice (od Herceg Novog na sever se
župa prostirala skoro do Nikšića) a u dubrovačkim knjigama su zbog
sudskog procesa jer su nekom dubrovačkom trgovcu oteli zlatan pojas.
Ovo se desilo krajem XV veka. Posle toga smo preseljeni u  Liku
prateći Turke gde smo dobili 1570 Vignjerac kod Zadra kao vlaški
knezovi (o vlasima i većinu ovog ostalog sam ti već pisao ja mislim,
ali bilo je davno pa da ponovim)  i lala begovi koji su Turci tek
zauzeli , Vinjerac su već 1571 srušili mlečani topovima  . Pošto su
Austrijanci upali u Liku Vidakovići su prešli u Bač i dobili grofovsku
titulu (ima sačuvana grbovnica i plemićki list na ime djuro vidaković
iz 1690), a Lukići su pod Turcima prešli na pravoslavlje nešto ranije
i sa njima se 1699 kad su Austrijanci uzeli  Liku  zaputili u Suvu
Reku u Sokolskoj nahiji


Нисам погледао маркере Видаковића, али чим сам видео презиме, одмах сам се сетио ове приче из његовог маила.

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #406 послато: Мај 23, 2018, 08:29:11 поподне »
Радујем се овом новом члану Буњевцу из разлога што се на неки начин потврђује прича Ненада Лукића из Горње Бадање код Лознице.
Када сам ја добио резултате тестирања било ми је тотално чудно да припадам неком "Буњевачком кластеру", како је на форуму био назван род 19-14, али тада се о томе много мање знало него сад. Видео сам да поред мене има још један православац у кластеру, Лукић из Горње Бадање код лознице и контактирао сам га маилом. Он ми је тада написао између осталог и ово о пореклу његових Лукића
Ja sam u Dubrovačkim knjigama našao pomen iz 1412 mog najstarijeg
sačuvanog pretka u izvorima i rodonačelnika  Lukača Starčevića (posle
njega smo Lukići) i njegovog rodjaka Vidaka (od koga su Vidakovići
kojima je Austrijski car dao grad Bač u  Bačkoj - sada je srušen, a
gde su sada Bunjevci) a oni su bili mladji rodjaci (dali sinovi ili
sinovi njegovog brata) župana Dračevice (od Herceg Novog na sever se
župa prostirala skoro do Nikšića) a u dubrovačkim knjigama su zbog
sudskog procesa jer su nekom dubrovačkom trgovcu oteli zlatan pojas.
Ovo se desilo krajem XV veka. Posle toga smo preseljeni u  Liku
prateći Turke gde smo dobili 1570 Vignjerac kod Zadra kao vlaški
knezovi (o vlasima i većinu ovog ostalog sam ti već pisao ja mislim,
ali bilo je davno pa da ponovim)  i lala begovi koji su Turci tek
zauzeli , Vinjerac su već 1571 srušili mlečani topovima  . Pošto su
Austrijanci upali u Liku Vidakovići su prešli u Bač i dobili grofovsku
titulu (ima sačuvana grbovnica i plemićki list na ime djuro vidaković
iz 1690), a Lukići su pod Turcima prešli na pravoslavlje nešto ranije
i sa njima se 1699 kad su Austrijanci uzeli  Liku  zaputili u Suvu
Reku u Sokolskoj nahiji


Нисам погледао маркере Видаковића, али чим сам видео презиме, одмах сам се сетио ове приче из његовог маила.

Иако сам прилично скептичан према овим средњовјековним везама, ова прича као да је добила генетску потврду. Једино што ме занима да ли траг у документима заиста постоји, мислим пре свега за ову везу прије 1690. године.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #407 послато: Мај 23, 2018, 08:31:27 поподне »
Иако сам прилично скептичан према овим средњовјековним везама, ова прича као да је добила генетску потврду. Једино што ме занима да ли траг у документима заиста постоји, мислим пре свега за ову везу прије 1690. године.
Mogu da pitam Nenada putem maila o tome šta je našao u Dubrovačkim knjigama

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #408 послато: Мај 23, 2018, 08:34:19 поподне »
Mogu da pitam Nenada putem maila o tome šta je našao u Dubrovačkim knjigama

Ови његови наводи су ми интересантни јер први пут видим да неко у конкретном родослову наводи буњевачку миграцију из Далмације у Соколску нахију у 17. вијеку, што је Љуба Павловић забиљежио код више родова тзв. западног говора у Азбуковици.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #409 послато: Мај 23, 2018, 08:50:29 поподне »
Mogu da pitam Nenada putem maila o tome šta je našao u Dubrovačkim knjigama

Овим би резултатом, узимајући Лукићеве наводе као истините,  била упитна подела рода Y56203 на оне са DYS448=19 и DYS448=18...

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #410 послато: Мај 23, 2018, 10:26:10 поподне »
Овим би резултатом, узимајући Лукићеве наводе као истините,  била упитна подела рода Y56203 на оне са DYS448=19 и DYS448=18...
Не разумем се пуно у маркере, знам да су неки маркери одређујући за неке гране, типа ПХ908 и да се то може видети када се погледају маркери, без анализе СНП-ова, али за неке друге гране се то показало непоузданим, као и за друге хаплогрупе где су принципи сасвим другачији. Зато ми је та прича око маркера одређујућих неку грану мало климава, јер ради, али не увек...а логика да се одреди када ради а када не, је неухватљива

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #411 послато: Мај 23, 2018, 10:37:39 поподне »
Радујем се овом новом члану Буњевцу из разлога што се на неки начин потврђује прича Ненада Лукића из Горње Бадање код Лознице.
Када сам ја добио резултате тестирања било ми је тотално чудно да припадам неком "Буњевачком кластеру", како је на форуму био назван род 19-14, али тада се о томе много мање знало него сад. Видео сам да поред мене има још један православац у кластеру, Лукић из Горње Бадање код лознице и контактирао сам га маилом. Он ми је тада написао између осталог и ово о пореклу његових Лукића
Ja sam u Dubrovačkim knjigama našao pomen iz 1412 mog najstarijeg
sačuvanog pretka u izvorima i rodonačelnika  Lukača Starčevića (posle
njega smo Lukići) i njegovog rodjaka Vidaka (od koga su Vidakovići
kojima je Austrijski car dao grad Bač u  Bačkoj - sada je srušen, a
gde su sada Bunjevci) a oni su bili mladji rodjaci (dali sinovi ili
sinovi njegovog brata) župana Dračevice (od Herceg Novog na sever se
župa prostirala skoro do Nikšića) a u dubrovačkim knjigama su zbog
sudskog procesa jer su nekom dubrovačkom trgovcu oteli zlatan pojas.
Ovo se desilo krajem XV veka. Posle toga smo preseljeni u  Liku
prateći Turke gde smo dobili 1570 Vignjerac kod Zadra kao vlaški
knezovi (o vlasima i većinu ovog ostalog sam ti već pisao ja mislim,
ali bilo je davno pa da ponovim)  i lala begovi koji su Turci tek
zauzeli , Vinjerac su već 1571 srušili mlečani topovima  . Pošto su
Austrijanci upali u Liku Vidakovići su prešli u Bač i dobili grofovsku
titulu (ima sačuvana grbovnica i plemićki list na ime djuro vidaković
iz 1690), a Lukići su pod Turcima prešli na pravoslavlje nešto ranije
i sa njima se 1699 kad su Austrijanci uzeli  Liku  zaputili u Suvu
Reku u Sokolskoj nahiji


Нисам погледао маркере Видаковића, али чим сам видео презиме, одмах сам се сетио ове приче из његовог маила.

Старчевићи једино могу бити - Старчићи из Главске (Lucac Starcich; 1449.год)

М. Динић; Хумско-требињска властела (од стр. 25)
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #412 послато: Мај 23, 2018, 10:49:25 поподне »
Старчевићи једино могу бити - Старчићи из Главске (Lucac Starcich; 1449.год)

М. Динић; Хумско-требињска властела (од стр. 25)
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit
Из овога може да се закључи да су Лукачу и Видаку дедови били рођена браћа, дакле Балин и Милша. Што потврђује ово што је Ненад написао.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #413 послато: Мај 23, 2018, 11:24:36 поподне »
Из овога може да се закључи да су Лукачу и Видаку дедови били рођена браћа, дакле Балин и Милша. Што потврђује ово што је Ненад написао.

Питам се, одкуд у родослову Старчића два куманска имена - Балин и Чортан.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #414 послато: Мај 24, 2018, 11:50:13 пре подне »
Лековић, Никољдан, Павино Поље, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи му је тестирани Магазин, од кога се разликује на једном од упоредива 23 маркера. Такође, Лековић се од Фуртуле који је пореклом из истог места (Павиног Поља) разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

Код Вукоте и Акима Миљанића сам о овим Лековићима пронашао следеће:

Тршница (Вранеши) и Павино Поље (Бијело Поље) потомци су Лековића (раније Ивановићи) из Озринића (Кчево), Цетиње од њих: код Невесиња (Херцеговина) и Ужица у Расовој и Трешњици.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #415 послато: Мај 24, 2018, 12:06:35 поподне »
Лековићи из Павиног Поља се својакају с Лековићима из Црмнице - Годиње.

Годињски Лековићи имају предање да су од Леке, који се у Црмницу доселио из Груда (Диноша).

Ако је судити по овом резултату, веза између ова два братства, осим по истом презимену, не постоји.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #416 послато: Мај 24, 2018, 12:44:11 поподне »
Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:

"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"

(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")

Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:

"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."

Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.

Колика су моја поклапања (Милић, Аранђеловдан, Власеница) са овим Војисављевићем? Видим да су по предању отишли из околине Власенице у Драгодол. Та рута кретања (из овог дела источне Босне у крај око Лознице и Крупња) је актуелна и до данашњих дана.



Ван мреже msergius

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #417 послато: Мај 24, 2018, 12:45:19 поподне »
Pozdrav Stevane i dobrodošao :)

YHRD je baza podataka u koju se "ubacuju" haplotipovi prikupljeni u različitim istraživanjima širom sveta. S obzirom na broj testiranih markera postoje različiti nazivi, npr sa devet markera je Minimal, sa dvanaest PowerPlex, sa sedamnaest YFiler i sa dvadeset i tri PowerPlex Y23. Baze trenutno ima oko 200 000 haplotipova, od toga oko 150 000 YPower (17 marker) haplotipova. Koristimo je uglavnom za utvrđivanje mogućih podudarnosti našeg haplotipa (ili koji već unosimo) sa nekom populacijom širom sveta i utvrđivanju mogućih puteva migracija.
Kod tebe je "problem" što si jedinstven (u pozitivnom smislu, naravno). Kad se unesu tvoji rezultati u pretraživač, pojavi se jedino potpuno poklapanje negde u Grčkoj i nigde više. Kad se pokuša opcija da se pronađu oni koji imaju blizak haplotip (+/-1) ne pojavljuje se nijedan drugi. Što je još zanimljivije, ne pojavljuje se niko blizak ni kad se stisne opcija "Minimal" a na njoj gotovo svi imamo čak i haplotipove iz drugih grupa kao bliska poklapanja. Zato je tvoj haplotip zanimljiv.
Možeš se i sam poigrati sa YHRD-om. Ja obično radim sa sedamnaest markera pošto je to dobra kombinacija brzih i sporih markera, ima dovoljno već prikupljenih haplotipova za upoređivanje i nije ni previše krupan ni previše sitan alat za lov na bliske haplotipove

https://yhrd.org/search

Stisni Manually enter, kad se otvori stranica unesi vrednosti u kvadrate i stisni Search. Kad ti obradi haplotip stisni Add feature to this report. Tad će ti izbaciti par opcija. Stisni Ancestry information (YFiler haplotype) i kad obradi idi polako do kraja stranice. Sve one tačkice predstavljaju mesta na kojima su uzimani haplotipovi (tako kažu), plavi su oni na kojima ne postoje bliski haplotipovi, crveni su oni na kojima imaš poklapanja

Haplotipo koji se poklapa sa tvojim uneli su ovi naučnici

https://yhrd.org/YP000695

Haplotipovi su bili prikupljani po celoj Grčkoj i na žalost nemamo neku mogućnost da odredimo gde je prikupljen tebi blizak haplotip. Oni su ranije napisali rad koji su verovatno kasnije nadograđivali pošto u prvoj verziji imaju samo haplotipove sa dvnaest markera, no pomaže da vidiš kako su radili

https://kundoc.com/pdf-genetic-population-study-of-11-y-chromosome-str-loci-in-greece-.html

Grci koji su ranije dolazili na prostor Banata su uglavnom bili Cincari sa severa Grčke, moguće sa grčke strane Ohridskog jezera ili nege u blizini. Koliko znam bavili su se trgovinom ili nekim zanatima. Verovatno u Zrenjaninskom arhivu ima više podataka o tome ali to bi bilo najbolje pitati Deliju. Pavovi podaci su verovatno tačni  tako da bi se tragovi dolaska na ove prostore mogli tražiti i pre 1820.

Što se tiče grane haplogrupe, imam poverenje u Aleksandrov pretraživač, no bilo bi dobro, ukoliko si u mogućnosti da uradiš i Yseq test kojim bi proverio granu. Moguće je da je E1b M81 a moguće i da je neki malo dalji E1b V13. Nadam se da Bane i Zor mogu nešto da pomognu pošto su mnogo bolje upućeni u evoluciju E1b grupe

Pozdrav

И ја см претраживао, имам једно поклапање у Босни, код Доњег Вакуфа, како могу да видим о коме се ради?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #418 послато: Мај 24, 2018, 12:57:19 поподне »
Ивановић, Никољдан, Цакановац, Прешево, хаплогрупа J2a-M410

Нисам нашао монографију која обрађује прешевски крај. У Географској енциклопедији насеља Србије III, за Цакановац (раније Цакановце) се каже да је насељен после I светског рата, углавном стурјом из Горње Пчиње и околине Бујановца.

Село се иначе помиње у попису војнука још крајем 15. века, под именом Чакановце. За време турске окупације насељено је босанским муџахирима, који су се 1912. делом вратили у Босну, а делом иселили у Турску.

Судећи по маркерима, Ивановић би могао бити припадник подгране J-M319. Иначе не тако честа подграна на нашим просторима. Најзаступљенија је на Криту (5-10%), а има је широм медитеранског простора и на западу Европе. Пронађена је и на оним старим узроцима са Крита (Минојци).

Бен Афлек припада овој подграни J2a







Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #419 послато: Мај 24, 2018, 01:41:35 поподне »
И ја см претраживао, имам једно поклапање у Босни, код Доњег Вакуфа, како могу да видим о коме се ради?

То је произвољна тачка на мапи. Имате вероватно поклапање на неком од истраживања за БиХ, што не чуди с обзиром на подграну. Иначе су то анонимна истраживања (у научне сврхе), тј. нема имена и презимена.