Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Крајишки родови => Тему започео: симо Децембар 27, 2017, 11:12:45 пре подне
-
Отварам ову тему за род којем и сам припадам.
Нека нова тестирања и сазнања, довела су до тога да се род колико толико профилише. За почетак навешћу оно што је о роду записао Милан Карановић у свом раду Поуње у Босанској крајини из 1925. године:
"Родови Јерковићи 29 к. у 8 насеља, Балабани 12 к. у 4 н. Влајсављевићи 8 к. у 3 н. Славе Петровдан. С њима су једно али славе Благочасне Вериге Св. Апостола Петра 16/1.: Шкорићи 9 к. у 5 насеља, Шараци 8 к. у 4 н.: Ловрићи 14 к. у 6 н. Влајсављевић 1 к. У ову су област досељавали од Тромеђе. "
Карановић је и овдје по обичају груписао презимена по основу славе. Генетски резултати су показали да у случају Влаисављевића није био у праву, док у случају Јерковића и Балабана јесте. У једну руку то је било и очекивано, с обзиром да Јерковићи и Балабани своје најраније поријекло изводе из Унца,а Влаисављевићи су личка породица са најранијим поменом у личком Дабру у 17. вијеку, тј. није било ни неких непосреднијих веза у скорашњем периоду између Влаисављевића са једне стране и Балабана и Јерковића са друге стране.
Што се тиче осталих родова које Карановић помиње у овој групи, с обзиром на исту географску лоцираност, могли бисмо претпоставити да су и Ловрићи I2-PH908 (наравно треба потврда), док за Шарце и Шкориће то није сигурно. При томе се и Шарци и Шкорићи појављују у Крајини и са другим славама.
Значи, може се закључити да у Босанској Крајини засад имамо два профилисана рода која славе Петровдан/Часне вериге св.ап.Петра: I2-PH908 и E-V13>PH1246>BY14151. Ту су и тестиране Жакуле R1a-M458>L1029,али са само једним тестираним.
Ова тема се односи само на породице у Крајини које славе Петровдан/Часне вериге св.ап.Петра , а припадају хаплогрупи I2-PH908.
од тестираних су то засад само Балабани и Јерковићи.
Иначе назив рода сам условно насловио по Балабанима, зато што вјерујем да је то презиме прилично старо.
-
Јерковићи
На основу садашњег распореда Јерковића који славе Петровдан и неких посредних података које су оставили Карановић и други аутори, може се донекле реконструисати кретање рода у задњих 200-ак година.
Један огранак рода, који се 1796. године населио у Садиловцу на Кордуну, указује да је презиме свакако постојало у 18. вијеку. Становништво Садиловца насељено је плански од стране Аустријанаца 1796. године у потпуности избјеглицама са турске територије усљед кретања изазваних Лаудоновим ратом. Међу тим избјеглицама налазили су се и Јерковићи. Иако не постоје јасни подаци да су Јерковићи дошли из Унца то можемо претпоставити на основу предања Јерковића у Поуњу исте славе који као своје раније мјесто боравка наводе управо Унац. Дамир Станић из Хрватског државног архива у Загребу у свом раду "Прилог познавању колонизације пограничја Карловачког генералата 1790-тих" обрађује и насељавање Садиловца гдје пише:
"U fondu Zagrebačke županije sačuvan je popis 14 obitelji iz Vidova Sela i sela Štrbci s područja Gornjeg Unca, koje su zbog nepokornosti i neodanosti (ungehorsam i untreue) u jesen 1789. dislocirane na područje Zagrebačke županije. Popis otkriva da je u tih 14 obitelji živjelo 167 osoba, odnosno 33 muškarca, 50 dječaka/mladića (knaben), 31 žena i 53 djevojčice/djevojke (Mäydlein)."
Тај попис би вриједило видјети. Он свакако показује помјерање становништва са подручја Унца на аустријску страну у поменутом периоду.
С обзиром да је Лаудонов рат 1790-тих у великој мјери довео до депопулације православног становништва Поуња, у првим деценијама 19. вијека тај простор се почиње поново насељавати. Чини се да су најприје досељавани Срби са Змијања, Унца, Санице, Кључа, а тек у другој половини 19. вијека Срби из Далмације и Лике.
На основу Карановићевих записа можемо закључити да су се 1830-тих (свакако прије 1850) Јерковићи из Унца помјерили у поунско-подгрмечка села Горњу и Доњу Сувају и Војевац. Да би то могло бити у том периоду говори и податак везан за крајишког војводу Триву Јерковића Амелицу, гдје се као мјесто његовог рођења око 1830-те године наводи Горњи Унац. У сљедећој фази из тих села јерковићи су се проширили и на околна села сјеверније: Грмушу, Острожницу, Поткалиње, Добросело (све села у крупској општини). Јерковића је било и у банијским селима Катиновцу и Старом Селу, Вргинмост близу босанске границе. За те Јерковиће немам потврду о слави, али је веома вјероватно да су повезани са Јерковићима у Поуњу. Огранак Јерковића из Садиловца се 1879. године населио у селу Горња Гата у Цазинској крајини.
Преглед кретања рода дат је у доњој карти.
(https://s14.postimg.org/dy6gjdgw1/jerkovici.jpg)
Треба поменути да су у Поуњу, поред Јерковића који славе Петровдан присутни и лички Јерковићи који славе Јовањдан. Они нису тестирани. На ширем крајишком подручју постоје још Јерковићи из Голубића код Книна, славе Алимпијевдан (могуће R1a), Јерковићи из Варивода у Далмацији, огранак тамошњих Покрајаца, славе Ђурђевдан и Јерковићи из околине Мркоњић Града и Србца који славе Ђурђевдан.
На подручју крајине присутни су и католички Јерковићи, којих има у буњевачкој групи,али и међу старинцима тзв. Маџарима у околини Бихаћа.
-
Свака част за тему и овај графички приказ. Занимљиво је само презиме Балабан. Ако се не варам, у питању је турцизам, па не открива превише у том смислу.
Осврнуо бих се после и на онај запис В. Скарића, који налази село Балабани негде у близини Скадарског језера, где наводно има пуно "Петровштака" (с леве стране Мораче). Скарићу је ово било довољно да нађе потенцијалну везу. Не знам које су то породице са славом Петровдан из околине Скадра, али није лоше испитати и ту могућност, с обзиром да је ретка слава у питању. Поред тога, Јерковићима су , ако се не варам, генетски блиске неке староседелачке породице из Црне Горе (Синђићи, Брда).
-
Свака част за тему и овај графички приказ. Занимљиво је само презиме Балабан. Ако се не варам, у питању је турцизам, па не открива превише у том смислу.
Осврнуо бих се после и на онај запис В. Скарића, који налази село Балабани негде у близини Скадарског језера, где наводно има пуно "Петровштака" (с леве стране Мораче). Скарићу је ово било довољно да нађе потенцијалну везу. Не знам које су то породице са славом Петровдан из околине Скадра, али није лоше испитати и ту могућност, с обзиром да је ретка слава у питању. Поред тога, Јерковићима су , ако се не варам, генетски блиске неке староседелачке породице из Црне Горе (Синђићи, Брда).
И ја сам по инерцији мислио да је Балабан турцизам, међутим у нашим крајевима би то име могло бити присутно и прије доласка Турака. Позабавићу се мало детаљније тиме кад будем писао о Балабанима.
Што се Скарићевих закључака тиче, не бих се пуно обазирао, камо среће да и сам Карановић када је писао Поуње није прочитао Скарићеву књижицу, мислим да би много квалитетније урадио рад.
Насупрот Скарићевим паралелама мени је , с обзиром на генетске резултате, много занимљивији податак да су Никшићи Требјешани прислављали Петровдан.
-
Насупрот Скарићевим паралелама мени је , с обзиром на генетске резултате, много занимљивији податак да су Никшићи Требјешани прислављали Петровдан.
Ако се не варам, Часне Вериге/Петровдан прислужују и Божовићи из Пипера.
-
Ако се не варам, Часне Вериге/Петровдан прислужују и Божовићи из Пипера.
Да, тачно, то знам из прве руке.
-
Осврнуо бих се после и на онај запис В. Скарића, који налази село Балабани негде у близини Скадарског језера, где наводно има пуно "Петровштака" (с леве стране Мораче). Скарићу је ово било довољно да нађе потенцијалну везу. Не знам које су то породице са славом Петровдан из околине Скадра, али није лоше испитати и ту могућност, с обзиром да је ретка слава у питању.
Петровдан у околини Скадра славе, колико је мени познато углавном албанске породице у Шестанима.
-
Насупрот Скарићевим паралелама мени је , с обзиром на генетске резултате, много занимљивији податак да су Никшићи Требјешани прислављали Петровдан.
Ако се не варам, Часне Вериге/Петровдан прислужују и Божовићи из Пипера.
То је већ интересантно. Ту постоји и потенцијална генетска веза. Случајно, или не, ни Скарић није био далеко. ;)
-
Ако је од помоћи, ево неколико родова из Црне Горе који славе Петровдан, а изгледа да су и повезани:
Ђикановићи и Вуксановићи у Горњим Улићима у Цеклину, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Улиће, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању потичу из Пипера од тамошњег братства Мрка. Одатле је предак због убиства побегао у Мркојевиће. Од његова три сина су: од једног Лајковићи у Зети, од другог Прље у Љуботињу, а од трећег Улићи у Улићима, који су касније ушли у састав Цеклина.
Лајковићи у Зети су велико братство, које, по једној верзији потиче од старог племена „Грља“. Славе Петровдан. Њихово предање такође говори да су пореклом из Пипера, од Мрка. Предак им се звао Гордоба, имао је три сина, који су, због неког убиства, побегли из Пипера у Љуботињ. Oд њих су Прље у Љуботињу и Ивовићи у Сеоцима. Jедан син (наводно именом Грља) дође у Зету и од његовог сина Лајка су Грље у Лајковићима, а по њему се зове и село. Према ономе што је Јовићевић забележио, народно предање говори да су Грља и син му Лајко дошли у Зету почетком 17. века, међутим, Грље се помињу у Зети још средином 15. века, а постоји и мишљење да су они старинци у Зети, од старог племена Грља (Греља).
Грље – Лајковићи су: Рашовићи и њихови огранци Вукашиновићи и Бјелобрковићи, затим Стијеповићи, Вулевићи и Кумбуровићи, у Лајковићима у Зети.
Прље у Љуботињу, у Мужовићима и Доњим селима, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Љуботињ, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању, потичу су од претка који се доселио из Мркојевића (раније презиме Барјактаровић) у 16. веку. У једном которском документу из 1580. године помиње се Раичко Стјепанов Прља из села Љуботињ.
Пипери, Мрке, Мркојевићи, Грље, Прље, па у круг...
-
Ако је од помоћи, ево неколико родова из Црне Горе који славе Петровдан, а изгледа да су и повезани:
Ђикановићи и Вуксановићи у Горњим Улићима у Цеклину, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Улиће, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању потичу из Пипера од тамошњег братства Мрка. Одатле је предак због убиства побегао у Мркојевиће. Од његова три сина су: од једног Лајковићи у Зети, од другог Прље у Љуботињу, а од трећег Улићи у Улићима, који су касније ушли у састав Цеклина.
Лајковићи у Зети су велико братство, које, по једној верзији потиче од старог племена „Грља“. Славе Петровдан. Њихово предање такође говори да су пореклом из Пипера, од Мрка. Предак им се звао Гордоба, имао је три сина, који су, због неког убиства, побегли из Пипера у Љуботињ. Oд њих су Прље у Љуботињу и Ивовићи у Сеоцима. Jедан син (наводно именом Грља) дође у Зету и од његовог сина Лајка су Грље у Лајковићима, а по њему се зове и село. Према ономе што је Јовићевић забележио, народно предање говори да су Грља и син му Лајко дошли у Зету почетком 17. века, међутим, Грље се помињу у Зети још средином 15. века, а постоји и мишљење да су они старинци у Зети, од старог племена Грља (Греља).
Грље – Лајковићи су: Рашовићи и њихови огранци Вукашиновићи и Бјелобрковићи, затим Стијеповићи, Вулевићи и Кумбуровићи, у Лајковићима у Зети.
Прље у Љуботињу, у Мужовићима и Доњим селима, раније су славили Петровдан, а по пресељењу у Љуботињ, узели су да славе Аранђеловдан. Према њиховом предању, потичу су од претка који се доселио из Мркојевића (раније презиме Барјактаровић) у 16. веку. У једном которском документу из 1580. године помиње се Раичко Стјепанов Прља из села Љуботињ.
Пипери, Мрке, Мркојевићи, Грље, Прље, па у круг...
Копитовићи (Петров-дан) су досељени из Његуша.
https://www.poreklo.rs/2015/11/06/plemena-i-poreklo-bratstava-crmnice/
-
Кад смо већ код Црне Горе можда није лоше поменути и сљедећи навод Шпира Кулишића из "Етногенезе Црногораца"
"I sva bratstva očinićska (Očinići),koja su porijeklom od doseljenika, primila su slavu i preslavu starijeg stanovništva (izuzevši najnovije doseljenike). Pouzdan dokaz ovog procesa, kako navodi i sam Erdeljanović, je i preslava današnjih Ugnjana – opet Petrovdan – „jer je najverovatniji način, na koji je ona postala, u tome, što su potomci onoga Vreljanina (ili možda još on lično) primili krsno ime starih Ugnjana, a svoje dotadašnje krsno ime pretvorili u preslavu koja je posle primljena za opštu preslavu svih Ugnjana“. Prema tome, kako zaključuje Erdeljanović, kad se onaj Vreljanin Vlastelinović naselio u blizini tadašnjeg sela Ugana, lako je moglo doći do toga da njegovi potomci utonu među starije stanovništvo. A šta znači „utonu“, o kakvim se odnosima i procesima radi? Po nizu primjera može se zaključiti da su se pojedini doseljenici ženili u novoj sredini i tako postajali članovi ženinog bratstva, čiju su i slavu preuzimali. Tako je treći sin Ivana Borojevića, Ušur ili Vušur otišao u Tomiće, u Bjelicama, i od njega su tamošnja bratstva Vušurovići i Ivanovići. „Oni su promenili krsno ime, te sad slave Petrov dan a Đurđevdan su zadržali kao preslavu“. Svi Bojkovići sad slave Jovanjdan zimnji, a prislužba im je proljetni Nikolj-dan (9. maja), „kojeg su primili od cuckih starinaca“.
-
У Дробњаку постоји неколико породица које славе Петровдан:
ЛАЛИЋИ
(живе на Кутњој Њиви)
Доселили су се из Херцеговине на Кутњу Њиву у 17. вијеку. Након неког времена пређу на Дубровско. На Дубровску нијесу дуго живјели већ се почну расељавати: једни пођоше на Луково код Никшића, једни се одселе у Босну, једни се поново врате на Кутњу Њиву, а једна породица остане на Дубровску, која се почне презивати Ђурђићи. Неки од Лалића одселили су се на Брезна у Пиву.
СТИЈЕПОВИЋИ
(у Комарници, Јаворју и Мотичком Гају)
Старина им је од братства Томића из села Старча, из Горње Мораче. Предање казује да су раније живјели у Доњој Морачи, на земљи на којој је подигнут Морачки манастир, коју су они уступили за градњу манастира. Презиме Стијеповић су добили по Стијепу, потомку Соје Томића. У књизи Риста Ковијанића Помени црногорских племена у которским споменицима (књига друга, Титоград 1974. године, издање: Историјски институт Црне Горе) на страни 101. када се говори о становништву у Цеклину и њиховом поријеклу каже се: “Затим Стијеповиће. прозване по Стијепу досељени из Дробњакa". О овоме је писао А. Јовићевић у свом дјелу Ријечка Haxuja. Даље, Р. Ковијанић у књизи на страни 104. — Pијечани,каже да Јовићевић наводи: „Да су на Рујевој Главици, гдје се виде зидине некадашњег насеља из доба Ивана Црнојевића, становали? данашњи Стијеповићи, становници села Ријечана“.
ЋИРОВИЋИ
(живе у Тушињи)
Они су огранак Стијеповића, а потомци су Ћирови, по коме су узели данашње презиме.
-
Један огранак рода, који се 1796. године населио у Садиловцу на Кордуну, указује да је презиме свакако постојало у 18. вијеку. Становништво Садиловца насељено је плански од стране Аустријанаца 1796. године у потпуности избјеглицама са турске територије усљед кретања изазваних Лаудоновим ратом. Међу тим избјеглицама налазили су се и Јерковићи. Иако не постоје јасни подаци да су Јерковићи дошли из Унца то можемо претпоставити на основу предања Јерковића у Поуњу исте славе који као своје раније мјесто боравка наводе управо Унац. Дамир Станић из Хрватског државног архива у Загребу у свом раду "Прилог познавању колонизације пограничја Карловачког генералата 1790-тих" обрађује и насељавање Садиловца гдје пише:
Јерковићи су у Садиловац дошли већ добро развијени и били су, поред Цвјетићанина и Родића, један од већих родова. Занимљиво да је засеок Јерковића у Садиловцу био са три страна окружен реком Кораном.
(https://s17.postimg.org/nfrfcsmz3/image.jpg)
-
Од родова на југоистоку који славе Петровдан, за крајишки род I2-PH908 мислим да су ипак најинтересантнији Никшићи, поготово са обзиром на резултат Бечановића који са мном дијели и специфичну вриједност 557=17. У раду Николе Новичина Вујачића о слављењу Петровдана међу Никшићима Требјешанима се каже:
"Дошао је Петровдан, велики хришћански празник којег Требјешани прислужују."
"Била је субота пред Петровдан 1789. Требјешани су се спремали за дочек гостију за дан Светог Петра, њихове прислужбице."
О слављењу Петровдана међу Никшићима пише и Ускоковић у свом раду "Исељени Никшићи"
"Сви Никшини потомци славе Лучиндан, а прислужују Петровдан."
-
Јерковићи су у Садиловац дошли већ добро развијени и били су, поред Цвјетићанина и Родића, један од већих родова. Занимљиво да је засеок Јерковића у Садиловцу био са три страна окружен реком Кораном.
Хвала на информацијама, Узи. Иначе су ми твоје раније напомене у вези Јерковића у Садиловцу, помогле да више обратим пажњу на њих и да склопим причу.
И није чудо да су у Садиловцу поред Цвјетићанина и Родића, два рода која су такође бројна у Унцу.
-
Прије неког времена, везано за Јерковиће на Банији, Петар ми је написао сљедеће:
"Видим да су прилично малобројни у поменутим селима, али се чини да су им матична села Катиновац и Старо Село, док су ови у Пецкој и Поникварима вјероватно од њих. То подручје и јесте махом насељено са подручја Суве међе, па је сва прилика да славе Петровдан, пошто су родови који славе Петровдан или Часне вериге на сусједном глинском подручју углавном груписани у селима уз Суву међу (Болобани у Бојни, Гриве у Брезовом Пољу)."
Чекам још потврду за славу ових Јерковића.
Иначе, од Јерковића из Катиновца су браћа Небојша и Душан Јерковић, по којима носи назив насеље Браће Јерковић у Београду,а и више школа широм Србије.
-
Иначе, од Јерковића из Катиновца су браћа Небојша и Душан Јерковић, по којима носи назив насеље Браће Јерковић у Београду,а и више школа широм Србије.
Зар они нису били из околине Пећинаца у Срему родом?
-
Зар они нису били из околине Пећинаца у Срему родом?
Мислим да им је тамо отац досељен као учитељ.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
-
Мислим да им је тамо отац досељен као учитељ.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0_%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Да, у праву си.
-
Као што је Синиша поменуо, дио овог рода прешао је на Банију. Поред поменутих Јерковића из Катиновца и Старог Села код Вргинмоста, на Банији су били присутни и Болобани (село Бојна код Глине) и Ловрићи (село Котарани код Двора). Занимљиво је да сва села леже уз Суву међу. Котарани су насељени нешто раније, док су Бојна, Катиновац и Старо Село по свему судећи углавном насељени током и након рата 1788-1791. године, чему у прилог говори и нешто касније успостављање чвршће црквене организације у тим селима.
Ловрићима је матица у Котаранима код Двора, они су најбројнији (134 особе 1948. године) и свакако су први од поменутих прешли на Банију, чему у прилог говоре и бројност и помени у историјским изворима. Тако имамо помен Марка Ловрића из сусједне Јавнице у једном документу из 1778. године. Покушаћу провјерити шта славе, али мислим да се ради о Часним веригама.
Болобани су такође бројан род, али из неког разлога нису пописани 1948. године у Бојни. Прегледао сам катастар и Болобани су по њему међу бројнијим родовима и држе добар дио земљишта у засеоку Бужим (што јасно упућује на старије поријекло). Сами Болобани су ми потврдили да славе Петровдан.
Јерковићи су били малобројни на подручју Катиновца (9 особа 1948. године) и Старог Села (8 особа 1948. године). Самим тим, тешко је утврдити гдје се данас налазе њихови потомци и која је била њихова крсна слава. Ипак, повезао сам се са људима из Катиновца и они су обећали да ће се распитати.
На овом потезу од Котарана до Катиновца постоје још и Гриве које би могле припадати овом роду. Њима је матица у селу Брезово Поље код Глине (22 особе 1948. године), а славе Часне вериге. Занимљиво је да их је према Карановићу било и по српским селима са босанске стране Суве међе, али у варијанти Гривић.
-
Иначе, од Јерковића из Катиновца су браћа Небојша и Душан Јерковић, по којима носи назив насеље Браће Јерковић у Београду,а и више школа широм Србије.
Толико сам се као мали играо око њиховог споменика у крају, а нисам имао представу да ћу једног дана причати о њиховој хаплогрупи. :)
(http://www.dnevno.rs/images/news/2015/04/20/6513-brace-jerkovic-800x600.jpg)
Занимљиво да је презиме Балабан у Босни ограничено углавном на Крајину. На попису 1991. се искључиво тамо јавља и то само код Срба. Према шематизму из 1882. јавља се још и у прњаворском и сарајевском крају (слављеници Петровдана такође), али то може бити миграција из Крајине.
-
Јерковићи
На основу садашњег распореда Јерковића који славе Петровдан и неких посредних података које су оставили Карановић и други аутори, може се донекле реконструисати кретање рода у задњих 200-ак година.
Један огранак рода, који се 1796. године населио у Садиловцу на Кордуну, указује да је презиме свакако постојало у 18. вијеку. Становништво Садиловца насељено је плански од стране Аустријанаца 1796. године у потпуности избјеглицама са турске територије усљед кретања изазваних Лаудоновим ратом. Међу тим избјеглицама налазили су се и Јерковићи. Иако не постоје јасни подаци да су Јерковићи дошли из Унца то можемо претпоставити на основу предања Јерковића у Поуњу исте славе који као своје раније мјесто боравка наводе управо Унац. Дамир Станић из Хрватског државног архива у Загребу у свом раду "Прилог познавању колонизације пограничја Карловачког генералата 1790-тих" обрађује и насељавање Садиловца гдје пише:
"U fondu Zagrebačke županije sačuvan je popis 14 obitelji iz Vidova Sela i sela Štrbci s područja Gornjeg Unca, koje su zbog nepokornosti i neodanosti (ungehorsam i untreue) u jesen 1789. dislocirane na područje Zagrebačke županije. Popis otkriva da je u tih 14 obitelji živjelo 167 osoba, odnosno 33 muškarca, 50 dječaka/mladića (knaben), 31 žena i 53 djevojčice/djevojke (Mäydlein)."
Тај попис би вриједило видјети. Он свакако показује помјерање становништва са подручја Унца на аустријску страну у поменутом периоду.
С обзиром да је Лаудонов рат 1790-тих у великој мјери довео до депопулације православног становништва Поуња, у првим деценијама 19. вијека тај простор се почиње поново насељавати. Чини се да су најприје досељавани Срби са Змијања, Унца, Санице, Кључа, а тек у другој половини 19. вијека Срби из Далмације и Лике.
(https://s14.postimg.org/dy6gjdgw1/jerkovici.jpg)
Нова Кршља је насељенима тзв. пребезима из Босне и крајишницима, углавном из околине Оточца.
У Кршљи сам приметио и презимена која нисам сретао на другим местима као нпр. Пуђа и Мушкиња.
-
Нова Кршља је насељенима тзв. пребезима из Босне и крајишницима, углавном из околине Оточца.
У Кршљи сам приметио и презимена која нисам сретао на другим местима као нпр. Пуђа и Мушкиња.
Презиме Пуђа је присутно на простору Босанске Крајине. Славе Аранђеловдан и Ђурђевдан, али су "прави" ови што славе Ђурђевдан. Иначе су огранак "староседелачког" рода Мудринића (дакле R1a-YP237 вероватно). Карановић међу Мудринићима помиње Допуђе, па је вероватно то та веза.
-
Нова Кршља је насељенима тзв. пребезима из Босне и крајишницима, углавном из околине Оточца.
У Кршљи сам приметио и презимена која нисам сретао на другим местима као нпр. Пуђа и Мушкиња.
Мушкиња је било и у Славонији, пореклом су са Кордуна (слава Ђурђевдан). Вероватно је у питању нека миграција у 19. веку.
-
Него, нешто размишљам, и не знам колико је могуће да култ Петровдана и Часних Верига ипак у Крајину доносе ови V13?
Јер, имамо у пројекту Радовановића из околине Ужичке Пожеге који слави Часне Вериге, и исти је род тј. поклапа се са родовима у Крајини који славе ту славу. Оно што је занимљиво да Радовановићи нису једина породица са том славом у околини Ужичке Пожеге, чини ми се да их има још и по предању су, као и Радовановић, ту досељене из Херцеговине.
Наравно, не мора значити да сам у праву, с обзиром на ову потенцијалну везу Јерковића и Балабана са Никшићима коју је Синиша споменуо.
-
Него, нешто размишљам, и не знам колико је могуће да култ Петровдана и Часних Верига ипак у Крајину доносе ови V13?
Јер, имамо у пројекту Радовановића из околине Ужичке Пожеге који слави Часне Вериге, и исти је род тј. поклапа се са родовима у Крајини који славе ту славу. Оно што је занимљиво да Радовановићи нису једина породица са том славом у околини Ужичке Пожеге, чини ми се да их има још и по предању су, као и Радовановић, ту досељене из Херцеговине.
Наравно, не мора значити да сам у праву, с обзиром на ову потенцијалну везу Јерковића и Балабана са Никшићима коју је Синиша споменуо.
Да, то смо потпуно сметнули с ума, с обзиром да је тема о Петровштацима I2-PH908. Није искључено да заједно долазе на простор Крајине. Више пута смо причали о том удруживању код Крајишника. Ту би најпре морали да видимо како им се у Крајини поклапа распоред. Симо већ написа да има неких одступања.
-
Свакако је васојевићки род Петровштака и бројнији и старији. Лука је поменуо поклапања на подручју Србије и Крајине. Међутим, ту се може радити о два сасвим неповезана рода, која славе исту славу. Породице које славе Петровдан I2-PH908 могли би бити доста стари у Унцу, сем тога прилично су разгранати, да би били прибројени другом несродном роду. Са друге стране, Петровштаке E-V13>PH1246 налазимо код двије породице у околини Мркоњић-Града, Змијању, у Лици, Срему,југозападној Србији. Ови из околине Мркоњић града би могле бити од дербенџијског становништва које се помиње у попису 1604. године.
У сваком случају тај род заслужује посебну тему, посебно би било одгонетнути њихову везу са Васојевићима. Мислим да се у предању васојевића управо помиње неки Влаисав. Не знам да ли је таква подударност случајна.
-
Свакако је васојевићки род Петровштака и бројнији и старији. Лука је поменуо поклапања на подручју Србије и Крајине. Међутим, ту се може радити о два сасвим неповезана рода, која славе исту славу. Породице које славе Петровдан I2-PH908 могли би бити доста стари у Унцу, сем тога прилично су разгранати, да би били прибројени другом несродном роду. Са друге стране, Петровштаке E-V13>PH1246 налазимо код двије породице у околини Мркоњић-Града, Змијању, у Лици, Срему,југозападној Србији. Ови из околине Мркоњић града би могле бити од дербенџијског становништва које се помиње у попису 1604. године.
У сваком случају тај род заслужује посебну тему, посебно би било одгонетнути њихову везу са Васојевићима. Мислим да се у предању васојевића управо помиње неки Влаисав. Не знам да ли је таква подударност случајна.
Да, овде може бити у питању груписање на основу исте славе од стране Карановића. Видећемо шта ће нам даља тестирања донети по овом питању, на пример било би јако корисно да имамо резултат Ловрића.
-
Видим да Новак Мандић Студо помиње Балабане из села Балабани код Невесиња. Верује да су Балабани одатле селили на запад, све до Жимберка.
Ово је интересантно ако узмемо у обзир да су око 1530. године многе српске породице од Унца и Гламоча одселиле у тај крај. Мада је упитно да ли је тада ових породица I2-PH908 било у Унцу, с обзиром да су тамо све скорији досељеници из Лике и Северне Далмације. Али можда и то треба оставити као опцију.
-
Видим да Новак Мандић Студо помиње Балабане из села Балабани код Невесиња. Верује да су Балабани одатле селили на запад, све до Жимберка.
Ово је интересантно ако узмемо у обзир да су око 1530. године многе српске породице од Унца и Гламоча одселиле у тај крај. Мада је упитно да ли је тада ових породица I2-PH908 било у Унцу, с обзиром да су тамо све скорији досељеници из Лике и Северне Далмације. Али можда и то треба оставити као опцију.
Мени је најинтересантнија ова потенцијална веза Јерковића и Балабана са Никшићима. Док Ровчани Гојаковићи у Ровцима имају више преслава, рекло би се да је код Требјешана у Дробњаку Петровдан једина преслава. Ову везу би могао да потврди или оповргне једино биг ипсилон неког из рода Никшића.
-
Ово је интересантно ако узмемо у обзир да су око 1530. године многе српске породице од Унца и Гламоча одселиле у тај крај. Мада је упитно да ли је тада ових породица I2-PH908 било у Унцу, с обзиром да су тамо све скорији досељеници из Лике и Северне Далмације. Али можда и то треба оставити као опцију.
Балабани се у Унцу спомињу као најстарија породица. Иако и за њих наводе боравак у Далмацији, питање је шта треба подразумјевати под Далмацијом у том смислу. Мислим да би Балабани могли представљати онај слој српског становништва који се спомиње у изворима као влашко становништво на подручју Крајине и прије доласка Турака. У прилог томе би били католички Балабани у Жумберку досељени из околине Бихаћа и католици Балабанићи на острву Олиб који су тамо доселили са подручја Врлике.
-
Да додам да ова старина Балабана у Крајини није у супротности са евентуалном везом са Херцеговином или Никшићима, јер влашке групације на просторе средњовјековне Угарске долазе управо из тог правца. Међутим, то је посебна тема, о којој су недавно писали и Мргићка и Росандић. ( о старини српских групација У Крајини и пре Турака)
-
Ловрићима је матица у Котаранима код Двора, они су најбројнији (134 особе 1948. године) и свакако су први од поменутих прешли на Банију, чему у прилог говоре и бројност и помени у историјским изворима. Тако имамо помен Марка Ловрића из сусједне Јавнице у једном документу из 1778. године. Покушаћу провјерити шта славе, али мислим да се ради о Часним веригама.
Добио сам пар потврда да Ловрићи из Котарана ипак славе Ђурђевдан, па и од цуре из Стамболија којој је баба од ових Ловрића. Покушаћу доћи до потврде и од самих Ловрића.
-
Ако ће штогоћ да помогне, у близини Милутинове Бањске постоји брдо са десне стране Ибра које се назива Балабан, међутим, у Бањској хрисовуљи се не помиње...
-
Јерковићи
"U fondu Zagrebačke županije sačuvan je popis 14 obitelji iz Vidova Sela i sela Štrbci s područja Gornjeg Unca, koje su zbog nepokornosti i neodanosti (ungehorsam i untreue) u jesen 1789. dislocirane na područje Zagrebačke županije. Popis otkriva da je u tih 14 obitelji živjelo 167 osoba, odnosno 33 muškarca, 50 dječaka/mladića (knaben), 31 žena i 53 djevojčice/djevojke (Mäydlein)."
Тај попис би вриједило видјети. Он свакако показује помјерање становништва са подручја Унца на аустријску страну у поменутом периоду.
Симо, послао сам ти попис на мејл.
-
У Беранама, поред манастира Ђурђеви ступови постоји топоним Балабанда. То је повећа зараван у чијој близини се налази Архив и Градско гробље.
-
Добио сам пар потврда да Ловрићи из Котарана ипак славе Ђурђевдан, па и од цуре из Стамболија којој је баба од ових Ловрића. Покушаћу доћи до потврде и од самих Ловрића.
Сад сам баш на брзину погледао Ловриће. Ови са Суве међе сви славе Часне Вериге, досељавали су прије 1850. године из Унца, мада неки наоводе и Лику. У Унцу је зиста била једна кућа Ловрића која је славила Петровдан. Не знам шта славе лички Ловрићи.
-
Ако ће штогоћ да помогне, у близини Милутинове Бањске постоји брдо са десне стране Ибра које се назива Балабан, међутим, у Бањској хрисовуљи се не помиње...
Хвала, Гиле, позабавићу се народних дана са етимологијом и поменом Балабана у изворима.
-
Симо, послао сам ти попис на мејл.
Шта рећи, него свака част за Узија. Вриједан попис. Говори нам о присуству неколико породица с краја 18. вијека у уначким селима Штрпци и Видово Село и њиховој сеоби на аустријску територију. У договору са Узијем навешћу презимена која се помињу у попису: Марчете, Шобати, Ћулуми, Џепине, Адамовићи, Трнинићи, Гвозденовићи.
Нема Јерковића нажалост, али ово је попис из само два уначка села.
-
Сад сам баш на брзину погледао Ловриће. Ови са Суве међе сви славе Часне Вериге, досељавали су прије 1850. године из Унца, мада неки наоводе и Лику. У Унцу је зиста била једна кућа Ловрића која је славила Петровдан. Не знам шта славе лички Ловрићи.
Стигла је потврда од самих Ловрића из Котарана, њихова крсна слава је Петровдан, али има и оних који славе Ђурђевдан. Значи, по свему судећи матична слава банијских Ловрића је Петровдан, као што смо и претпоставили.
Ако буде било прилике, воље и жеље, имамо Ловрића кога бисмо могли тестирати (он је од ових који славе Петровдан). Исто тако, мислим да бих могао доћи и до Болобана (село Бојна, Петровдан) и Грива (село Брезово Поље, Часне вериге).
-
Стигла је потврда од самих Ловрића из Котарана, њихова крсна слава је Петровдан, али има и оних који славе Ђурђевдан. Значи, по свему судећи матична слава банијских Ловрића је Петровдан, као што смо и претпоставили.
Ако буде било прилике, воље и жеље, имамо Ловрића кога бисмо могли тестирати (он је од ових који славе Петровдан). Исто тако, мислим да бих могао доћи и до Болобана (село Бојна, Петровдан) и Грива (село Брезово Поље, Часне вериге).
Хвала на труду, Петре. Радо бих финансирао тест за Ловрића који слави Петровдан. Могли би послије видјети и за Болобана.
-
Шта рећи, него свака част за Узија. Вриједан попис. Говори нам о присуству неколико породица с краја 18. вијека у уначким селима Штрпци и Видово Село и њиховој сеоби на аустријску територију. У договору са Узијем навешћу презимена која се помињу у попису: Марчете, Шобати, Ћулуми, Џепине, Адамовићи, Трнинићи, Гвозденовићи.
Нема Јерковића нажалост, али ово је попис из само два уначка села.
Нема на чему Симо.
У Бечком архиву би из тог раздобља требали имати и пописе свих пребеглих са уначког подручја, који су новачени и укључени у војску Крајине. Копије имају и на микрофилмовима у Загребу. Уз име и презиме уписивало би се и место одакле долазе, понекад и година узраста.
-
Нема на чему Симо.
У Бечком архиву би из тог раздобља требали имати и пописе свих пребеглих са уначког подручја, који су новачени и укључени у војску Крајине. Копије имају и на микрофилмовима у Загребу. Уз име и презиме уписивало би се и место одакле долазе, понекад и година узраста.
Да ли се у Бечу у архиву може доћи до тих спискова?
Да ли се ради о овом архиву?
http://www.oesta.gv.at/site/6408/default.aspx
-
Да ли се у Бечу у архиву може доћи до тих спискова?
Наравно, отворени су за ширу јавност.
-
Јел се ти подаци могу наћи и код Дамира Станића?
-
Јел се ти подаци могу наћи и код Дамира Станића?
Не могу се наћи, они си из посебног Узијевog извора. :)
Станић тај попис само помиње у свом раду, kao и читав низ архивских података који се налазе у Архиву у Загребу. Иначе Станићев рад је доступан на сљедећој адреси:
https://www.academia.edu/11377419/Prilog_poznavanju_kolonizacije_pograni%C4%8Dja_Karlova%C4%8Dkog_generalata_1790-ih_Contribution_to_Our_Understandig_of_the_Colonization_Process_at_the_Borderlands_of_Karlovac_Generalate_During_1790_s_
-
Мени је жао што нису урадили попис за та насеља као за она 1712. године. Мада Касер наводи у уводном делу да је тај попис случајно сачуван.
-
Скоро сам на теми о I2-PH908 спомињао резултат Куканића из Каставштине, сјеверозападно од Ријеке, који ми по свему судећи представља најближи хаплотип. Не само што је 561=16>557=17 већ и са мном дијели неколико карактеристичних вриједности, пре свега 459аб=9-10, 532=12/13 у односу на модално 11, и унутар групе 561=16>557=17 вриједност 439=12. Осим тога, блискост је и прилична и на укупном броју маркера, тако да бих рекао да нема сумње у повезаност.
Куканић је као најстаријег претка навео име Georgius (Juraj) Turach. Презиме Турак је и данас често у Каставштини,а то је име једног од каставских насеља. Сам облик презимена јасно показује поријекло њеног првог носиоца са "турске" територије. Такви облици презимена нису ријетки у западним крајевима Хрватске. Нека презимена имају и јасан турски кориjeн, као што су Карабаићи са Крка, који и имају предање да су дошли из Босне (такође тестирани као I2-PH908).
О презимену Турак у Каставштини остало је занимљиво предање, која је објављено у Зборнику за народни живот и обичаје ЈАЗУ бр.39. Текст је на чакавском:
(https://s13.postimg.org/9j14wo89j/turki.png)
Човјек је дакле дошао, прешао на римокатоличку вјеру, оженио се, добио дјецу. Мучила га је носталгија за родним крајем, стално је гледао у правцу одакле сунце излази и онда је једног дана нестао. Остало је његово потомство у Каставштини.
Кад се каже да је покрштен то значи да није био католик, а могао је бити или православац или муслиман.
-
Управо сам добио обавјештење од YSeq да се од данас у њиховој понуди налази СНП панел под називом: I2 Jerkovic Petrovdan Panel
Ради се о панелу од десет мојих приватних СНП-ова, које досад не дијелим ни са ким и које сам кандидовао код ове компаније.Практично су ово све моје новел варијанте, тј. оно што је преостало након провјере YSeq.
Панел имају логике тестирати они који су PH908+, 561=16 и 557=17, као и они који припадају роду Балабан-Јерковић-Ловрић из Босанске Крајине са славом Петровдан/Часне вериге.
У току је тестирање 3 преостала СНП-а из овог сета које тестира Никола као представник Никшића. Засад није било позитивних резултата на 7 СНП-ова. Мале су шансе да и ова три буду позитивна, али видјећемо.
Панел се може наручити преко сљедећег линка https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=25&products_id=94352
Цијена је 143 долара.
-
Гдје нестадоше Црномуди?
Црномуди су српска породица из Унца, која припада роду Балабана. О њима је Петар Рађеновић написао сљедеће:
„Црномуда је свега 18 кућа. Живе у Бастасима. Како казују, доселили су се пре више колена из Санице (срез Кључ). Веле да су они и Срдићи најстарији у Бастасима. Негде близу у исто доба су се и населили и једни и други. Звали се раније Балабани. Неко њихов трчао негде на пиру (свадби) сасвим голокрак, без гаћа. Док су летели, свет му викао: „Ха црномуде, утече црномуд!“ Тако им остане то име.“
„Бастаси- Црномуди (16 к.) славе Петровдан. Доселили су из Санице (срез Кључ). Отуда су пренели калемове и овде покалемили крушке и јабуке. Тако су они увек од старина имали воћа и њихово воће овде и сада најбоље.“
Поред Бастаха било их је и у Горњем Врточу- Црномуди (2 K.) славе Петровдан. Прешли из Бастаха пре 70 г.
Једна кућа Црномуда колонизована је и на Косово у Дреницу (село Коморане):
„Род Црномуд 1 кућа, старином су из села Бастаса –– Босански Петровац, одакле су досељени као колонисте 1922. године. Славе Петровдан.“
И шематизам из 1882. године их налази у два мјеста уначког протопрезвитерата, Бастасима и Врточу.
Присуство Црномуда у Унцу у 18. вијеку поткријепљено је и неким историјским поменима. Тако се уначки Црномуди помињу у књизи „Un caos che spaventa: poteri, territori e religioni di frontiera nella Dalmazia della tarda età veneta“ Filippo Maria Paladini, Marsilio, 2003, а везано за неке догађаје из 1792. године. Спомињу се Симо и његов син Стеван Црномуди из Унца. Из овог податка видимо да је презиме Црномуд већ формирано у 18. вијеку на подручју Унца.
(https://i.postimg.cc/SNRTdVy7/crnomudi-unac.png)
Други податак нам говори да би презиме Црномуд могло бити и старије од 18. вијека. Наиме у попису морлачких избјеглица код Скрадина 1680-тих, у бандерији Ивице Силова, пописан је и Иван (Јован) Црномудовић (Zuane Cernomudouich) . С обзиром на јединствен облик презимена, није искључено да је овај Црномудовић повезан са уначким Црномудима. Већ у попису из 1709. године у Рупама код Скрадина налазимо овог истог Црномудовића, али са додатним подацима Zuanne Cernoeuich detto Zernomuda. Очигледно је у међувремену дошло до промјене презимена у Црнојевић. Сарадник који ми је прослиједио овај податак вјерује да су католици Црњаци у Рупама управо од овог Црномуда.
Дакле, могло би се рећи да су Црномуди као презиме на ширем крајишком подручју присутни од 17. вијека.
-
Зашто сам заправио насловио претходни пост са: Гдје нестадоше Црномуди?
Наиме, скоро да нисам на интернету пронаћи ниједног Црномуда. Јесте да су били уско локализовани на подручју Унца, али нису били ни тако малобројни да није могло остати трага од њихових потомака. Подсјетићу, 1925. године их је било 18 кућа у Унцу.
Укуцао сам Црномуд у претрагу, осим ових података из етнолошке литературе, нигдје живог носиоца презимена. Провјерио сам и именике Србије и Републике Срспке и опет ништа.
Затим сам сасвим случајно налетио на Црномуте. Очигледно да се неко због не баш идеалног облика презимена одлучио на промјену задњег слова и ту сам већ нашао свега неколико појединаца који носе презиме Црномут. Међу њима и њемачког фудбалера (за којег први пут чујем) поријеклом из Београда- Душана Црномута. И остали Црномути као да су лоцирани у Њемачкој, па ме не би чудило да се ради о истој породици.
https://www.youtube.com/v/sY8SYvXmu1M
https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/srpski-sinovi-bundesliga-vec-zove-dusana-crnomuta/157973
Сад се питам да ли ти Црномуди још негдје постоје. Падало ми је на памет да су можда и мијењали презиме.
-
Гдје нестадоше Црномуди?
Веома сликовито презиме 8)
-
Веома сликовито презиме 8)
Небо, опрезно. То су ми рођаци. :)
-
Имаћу у виду. Опрез и сликовитост ;)
-
Иначе, овај облик је присутна и на словенском сјеверу. Дакле, нису само Срби маштовити. :)
(https://i.postimg.cc/qRJJ5gMK/cornomud.png)
-
Pradeda sa ženske strane potiče baš od njih.Malo je evoluirao i prezivao se Balabanović.Došao je pobegavši od austro mobilizacije gine na Solunskom frontu.Da selo Bastase kod Slunja mislim da se mogu naći u Vladimirovcima .
-
Черномудјак асоцира на - Бамби
(http://brucekekule.com/wp-content/gallery/wild-species-report/feas-muntjac-in-kaeng-krachan.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Muntjac
-
Da čukundeda je bio oženjen ženom iz istog mesta prezivali su se Ševo i jasno piše Balaban - Crnomud bez obzira što je reč o krštenici.
-
Da čukundeda je bio oženjen ženom iz istog mesta prezivali su se Ševo i jasno piše Balaban - Crnomud bez obzira što je reč o krštenici.
Хвала на информацијама, Драгане. Чини се да је старије родовско име Балабан, али је и само Црномуд прилично старо. Могуће да су неки Црномуди преузимали презиме Балабан накнадно, док су неки видјели рјешење у мијењању задњег слова- Црномут.
-
Веома сликовито презиме 8)
Их то ти сликовитост у односу на моје Куромане па промјенили у Короман. Од њих је Огњен Короман 8)
-
Једна објава са Фејсбука:
dobro vam ja doshla u grupu!
moj otac, Kosta Balaban, rodjen je u blizini Drvara (Bosna) i, koliko znam, Balabani su iz tih krajeva
stric moga oca, Vasa Balaban, istrazivao je poreklo ovog prezimena i *put ga je odveo chak do Kavkaza...ne znam puno o tome ali se secam da je tu tvrdnju potkrepio mnogim chinjenicama
o plemenu Balaban, koje se nastanilo u okolini Drvara, pisao je...u vreme dok su Turci vladali tim prostorima, zbog jednog Balabana celo pleme je promenilo prezime u Crnomud, hahaha (istina ) da bi posle nekog vremena vratili svoje prvobitno prezime i do danas ostali Balaban
Vasa Balaban je bio veoma obrazovan chovek, za ono vreme posebno, bio je savetnik ministra finansija u staroj Jugoslaviji, tako da ne sumnjam u verodostojnost njegove priche o nashem poreklu
https://www.facebook.com/groups/327175371015/permalink/10150484190321016/
Такође неколико Црномута има ФБ профиле:
https://www.facebook.com/search/str/crnomut/keywords_users
-
Ја се сећам пре 20 година, кад сам читао неку хрватску литературу, тачније њихову хипотезу о иранском подријетлу, да су у том контексту помињало хрватско презиме Балабан, како има везе са Ираном.
-
Једна објава са Фејсбука:
dobro vam ja doshla u grupu!
moj otac, Kosta Balaban, rodjen je u blizini Drvara (Bosna) i, koliko znam, Balabani su iz tih krajeva
stric moga oca, Vasa Balaban, istrazivao je poreklo ovog prezimena i *put ga je odveo chak do Kavkaza...ne znam puno o tome ali se secam da je tu tvrdnju potkrepio mnogim chinjenicama
o plemenu Balaban, koje se nastanilo u okolini Drvara, pisao je...u vreme dok su Turci vladali tim prostorima, zbog jednog Balabana celo pleme je promenilo prezime u Crnomud, hahaha (istina ) da bi posle nekog vremena vratili svoje prvobitno prezime i do danas ostali Balaban
Vasa Balaban je bio veoma obrazovan chovek, za ono vreme posebno, bio je savetnik ministra finansija u staroj Jugoslaviji, tako da ne sumnjam u verodostojnost njegove priche o nashem poreklu
https://www.facebook.com/groups/327175371015/permalink/10150484190321016/
Такође неколико Црномута има ФБ профиле:
https://www.facebook.com/search/str/crnomut/keywords_users
Очигледно да су се људи довијали како да избјегну ово презиме. Наишао сам у Бањалуци и Црномате (очигледно Црномуде који су промијенили два слова).
-
Ја се сећам пре 20 година, кад сам читао неку хрватску литературу, тачније њихову хипотезу о иранском подријетлу, да су у том контексту помињало хрватско презиме Балабан, како има везе са Ираном.
Балабан јесте ријеч перзијског поријекла. У нашем језику преко турцизма најчешће се повезује са особином- незграпан, крупан човјек. Преко перзијског је ова ријеч ушла и у неке друге језике (руски нпр.)
Међутим има неких знакова (из дубровачких извора) да је Балабана на нашим просторима било и прије Турака.
-
Очигледно да су се људи довијали како да избјегну ово презиме. Наишао сам у Бањалуци и Црномате (очигледно Црномуде који су промијенили два слова).
Савршено презиме за израду тзв. речитог грба, код кога се значење презимена очитава на штиту. Био би баш оригиналан и упечатљив грб :). Мада, има већ сличних. Рецимо, италијанска породица Colleoni, чије презиме у изговору јако подсећа на реч coglioni, чије значење можете претпоставити:
http://wappenwiki.org/index.php/House_of_Colleoni (http://wappenwiki.org/index.php/House_of_Colleoni)
-
Их то ти сликовитост у односу на моје Куромане па промјенили у Короман. Од њих је Огњен Короман 8)
Нисам знао за ово раније презиме Коромана.
Кур је старословенски назив за петла, кокота. Петао / певац / кокот је народски еквивалент за нешто мушко, дрчно, сексуално. Отуд од основе "кур" потичу разне именице и глаголи који су управо у вези са овим особинама.
Тако именица коју не смем написати, јербо ће ми уредник обрисати поруку, а означава мушки полни орган, затим глагол - курчити (се), придев - курчевит, итд.
Вероватно је с тим у вези и народни назив - курјак.
-
Иако је овај пут све изгледало логично и чинило се да ћу коначно завршити генетску причу око властитог поријекла, не лези враже...
Управо су ми стигли резултати из Yseqa за Балабана и он је Y52621- што ће рећи да Јерковићи и Балбани нису ближе повезани и да не чине један род.
Осим помака везаног за откриће Y52621 и везу са Никшићима, сад ми се чини да сам по ко зна који пут на почетку.
-
Иако је овај пут све изгледало логично и чинило се да ћу коначно завршити генетску причу око властитог поријекла, не лези враже...
Управо су ми стигли резултати из Yseqa за Балабана и он је Y52621- што ће рећи да Јерковићи и Балбани нису ближе повезани и да не чине један род.
Осим помака везаног за откриће Y52621 и везу са Никшићима, сад ми се чини да сам по ко зна који пут на почетку.
Штета. Ово је знак да требамо бити опрезни са I2a родовима у Крајини (и генерално). Можда и нису ближе повезани неки.
-
I2-PH908 је воћка чудновата. Нема везе, и ово је битно сазнање.
-
Слажем се, али мислим да су мало кога генетски резултати извозали као мене.
Прво онај Јерковић из Варивода, који је имао малтене пуно поклапање са мном, на крају се испостави да није Јерковић већ Шапоња.
И сад Балабан, исте славе, из истог краја , такође I2-PH908, и опет нигдје везе.
Такве сам среће ваљда. :)
-
Е штета...мора да постоји још неких родова код нас који су Y52621 сем нас...нелогично ми је да се сведе само на два рода. Опет, остаје слава Петровдан као водич за трагање, јер је вероватно изворна слава гране...али испаде PH908 као нека "лутрија", ништа није сигурно
-
Штета. Као што Душко каже, остају Никшићи као опција. Где би били много старији него што предање каже, а Петровдан слава која је можда старија.
-
Штета. Као што Душко каже, остају Никшићи као опција. Где би били много старији него што предање каже, а Петровдан слава која је можда старија.
Процене за време заједничког претка Никшића на основу тестираних и старости гране Y52621, се подударају...обе су око 1250 година...Мени је и Сирф "сумњив", да ли би се могао "типовати" неки његов СНП? Тј. да ли на основу његових СНПова може да се претпостави који му је следећи по реду, после Y52621...Можда неки даљи помак код Никшића може преко њега да се добије
-
Вероватно је да с обзиром да се процене поклапају и за целу грану, као и за Никшиће, да су заједнички преци Никшића и Јерковића била рођена браћа, негде у осмом веку. А мора да постоји још потомака једног од браће од којих је Јерковић , невероватно би било да је само једна линија до данас од њега (али је теже наћи, ко зна колико фактора ту има, можда је било и промене славе код неких подграна)
-
Као што се не може тек тако ушетати у Мордор...
(https://i.kym-cdn.com/entries/icons/original/000/000/143/493654d6ef.jpg)
...не може се ни тек тако бити позитиван на Y52621, макар и као крајишки Балабан! Ми смо ексклузивна групица, код нас пуштамо само одабране! ;D
Шалу на страну, ово је необичан и занимљив резултат. Пада ми на памет да је можда Симин предак призећен или усвојен од стране Балабана па се због припадности PH908 и Јерковића и Балабана аутоматски помишљало да би требали бити иста подграна. Ако је ово случај, онда би требало сазнати, ако је могуће, оригиналну славу и првобитно презиме Симиног претка да би се ствари распетљале.
-
Као што се не може тек тако ушетати у Мордор...
(https://i.kym-cdn.com/entries/icons/original/000/000/143/493654d6ef.jpg)
...не може се ни тек тако бити позитиван на Y52621, макар и као крајишки Балабан! Ми смо ексклузивна групица, код нас пуштамо само одабране! ;D
Не може Балабан, Њоле ;D А Симо иако је за сада сам, није сам...Има Сирф, а и нас "коџа" ;D
Како је кренуло, још мало па нестало...наћи ће се још неко место ваљда у тврђави званој Y52621, а да није још на списку :)
-
Насупрот Скарићевим паралелама мени је , с обзиром на генетске резултате, много занимљивији податак да су Никшићи Требјешани прислављали Петровдан.
Е штета...мора да постоји још неких родова код нас који су Y52621 сем нас...нелогично ми је да се сведе само на два рода. Опет, остаје слава Петровдан као водич за трагање, јер је вероватно изворна слава гране...али испаде PH908 као нека "лутрија", ништа није сигурно.
Симо, Балабани су били на први и малтене на сваки поглед очигледно и очекивано решење.
Ипак, интуиција вас је на самом почетку наводила на Никшиће Требјешане који су прислављали Петровдан.
На крају, ваш панел код Ysеc је био јако битан. Данас за вас, Душана Вучка, Николувука, сутра за друге који траже своје корене.
Балабани су такође имали корист од овога.
И заиста је ПХ 908 лавиринт.