Некако неопажено прошао је 19. април, у медијима јако слабо пропраћен, а овде код нас – никако, - није поменута велика годишњица – столеће и по како су се Турци сасвим покупили и отишли из Србије.
19. (односно 6. по јулијанском календару) априла 1867. године, београдски турски заповедник - мухафиз (последњи) Али Риза паша предао је кључеве Београдске тврђаве кнезу Михаилу Обреновићу. Претходно, током посете кнеза Михаила Цариграду, он је од турског цара добио ферман према којем је окончана и фактички непосредна турска власт у Србији, повлачењем војске из турских утврђења. Осим из београдске, турска војска је тог дана отпочела исељење и из тврђава у Смедереву, Кладову и Шабцу.
Ево једног описа атмосфере најважнијег тренутка тога дана:
„…Паша извади из свилене кесе царски ферман, пољуби га и наслони на чело, па предаде једном вишем чиновнику који га наглас прочита а затим у српском преводу прочита то исто Дим. Јоксић, кнежев секретар. Одмах по прочитању фермана, избачен је са града 21 топ а музике засвирале, најпре турска а затим српска, свака свој поздрав. У исто доба на граду се узнесе најпре турски а затим српски барјак и њихово узношење поздрави понова двадесет и један топовски метак. Док топови одају почаст заставама турској и српској, прилази паша кнезу и на малом од црвене свиле јастучићу предаје му кључеве градске, које кнез, очевидно потресен, прима и предаје их министру војном.“
Тог дана, на Београдској тврђави завијорила се србска застава.
http://vidovdan.org/2017/04/19/dan-kada-je-knez-mihailo-na-belcu-ujahao-u-tvrdjavu/https://srb.news-front.info/2017/04/19/na-danashni-dan-se-pre-150-godina-u-beogradu-po-prvi-put-zavijorila-srpska-zastava-posle-pada-grada-pod-osmanlijsku-vlast/