Досељавање на Балкан
Судбина седам словенских племена противу којих је ратовао Хаган-Бајан и долазак завојевача Доње Мезије — Бугара
Блгари, народ турско-татарског порекла, живљаху у VI в. између Анта и Црнога Мора. Њих, и седам словенских племена завојују Авари. У рату с Аварима 630 г. око преобласти, Кубрат уједини блгарска племена и ослободи се од Авара. Ираклије закључи с Кубратом савез (631—634) и даде му титулу „патриција,” да би га покренуо противу Авара онда, кад је покренуо противу Авара, Србе - Хрвате. Кубратових пет синова поделе народ и сваки почне радити на своју руку.
За владе Константина Погоната (668—685), син Кубратов Асаарух, са својом ордом, стани се између Дњестра и Дунава и почне нападати на Доњу Мезију. Император отпочне противу њега рат, али он надбије Византинце, преброди Дунаво и стани се у Добручи до Балкана 680 г. По миру с царем, добње Доњу Мезију, између Дунава, Балкана и Црнога Мора и тај простор земље добије име Блгарија. — Блгари покоре оних седам словенских племена у Дакији, која су била «под уговором” с Аварима, па их преселе на десну обалу р. Дунава. Једно од ових, на име, северјане, населе на источној страни (Доње Мезије) спроћу брегавске клисуре, а јужно и западно према империји и Аварији, населе осталих шест племена, да бране земљу од Византије и Аварије. Да би се империја одбранила од ових нових суседа, византијска влада створи засебну тему транијску, под командом Стратига. Прогнан с престола, император Јустинијан II Ринотмет, прибегне наследнику Аспаруховом Тервељу и с његовом потпором поврати себи просто Византијски (705), за што му и даде титулу „ћесара.” До IX века, Блгари несу раширили своје границе; добивали су годишњу плату као негда Авари и византијски утицај био је у Блгарији тако велики, да се у Блгарији подели народ на две партије: једна за Византију, друга иротив Византије.
Ширећи свој утицај у Блгарији, византијска влада предузме најенергичније мере, да над српским племенима, изван Блгарије, утврди своју власт, да их задржи у раздробљеном племенском живљељу, и да једно по једно савршено придружи Византији. У тој цели, Византија оснажи централну власт, доведе у непосредне везе центрум са провинцијама; убрза из- вршну и судску власт и побољша економно и финансијско стање. Лав Исавр створи нову војску да брапи границе. Да се све ово постигне биле су организоване «HOBew теме т. ј. војни окрузи, према стању ствари.
1. Тракијска тема до родопских планина.
2. Стримонска, са знаменитим утврђеним градовима: Перник, Земљан и т. д. припремљена за одбрану царства од Блгара и од западних непријатеља.
3. Драговитска тема, са главним градом Мелеником.
4. Тема солунска. 5) Јелада. 6) Пелопонез. 7) Тема Маћедонија. У њој је било више племенских државица као што су: Белогезитија т. ј. Солунска Србија; Сагудатија, у којој су главни градови : Вбдена, Едеса, Острово, Преспа и т. д. Пољаничка, у којој је био главни град Прилип. Од Леша до Аполоније и Црног Дрима — тема.
Драчка. Од Аполоније до Превезе и 9) Еиир.
Ова промена учињена је с дуплом намером: а) да се брани царство с поља и 6) да одржи унутра у потчињености подјармљена словенска племена. Над, сваком темом управљао је стратиг, са војном и грађанском влашћу, а њему су били потчињени: Клисуархи, Турмархи и т. д.
Порфирогенит тврди «дa се Јелада пословенила и постала варварска”, а Константин Копрониш зида тврђаве у Тракији и доводи из Азије Сирце и Јермене, то их ту насељава; они су донели павлићанску јерес.
Пошто се овако империја осигурала и утврдила, а свој утицај развила у Блгарији, где 762 год. плане револуција, збаци династију Кубратову и избере за хагана Телеца. Овда из Блгарије пребегне у империју 268 Словена, које цар насели у Азији око реке Артане.
Услед овога догађаја 763 год. Телец нападне на империју, буде надбијен код Анхиала, и опет плане буна у Блгарији, надвлада византијска партија, помири се с Византијом и изабере за хагана Савина; ну сада опет плане контра-буна са речма «због Савина Блгарија ће постати робиња ромејска”, па га збаци, а избере за хагана Бајана или Пагана, који замоли за мир и с бољарима оде у Цариград 764 год. Тада Византинци ухвате и казне северјанског кнеза и неке друге у Цариграду. Због овога убиства и опет се дигне буна и изберу за хагана зета Бајановог Тохту, али кад допре византијска војска до ушћа дунавског, погине како Бајан, тако и Тохта 765 год. Ратовање се сврши тек 774 и између Византије и Блгарије остану старе границе, а за блгарског хагана буде изабран византијски приврженик Цериг (Телериг), који је морао 777 утећи у Цариград и покрстити се, а завлада хаган Кардам (791—796), који доврши ратовање с Византијом тако, да је она почела плаћати Блгарима данак, како је пређе плаћала Аварима. За овим постане хаганом 'храбри' и јуначки Крум, који није ратовао само ради грабежи, него и да земњу рашири. Године 809 освоји тврди византијски град Средац (СОФИЈУ). Цар Нићифор после две године ратовања (25 јуна 811) погине и он и сва његова војска, и Крум се крене преко Провата и освоји Лнхиал, па онда Месемврију, Девелт, а становнике пресели на леву обалу Дунава. За овим надбнје Византинце код Једрена, крене се Цариграду и у повратку освоји Адријанопол и пресели 10.000 становника у прекодунавску Блгарију. Спремајући се за нов поход, изиенадно умре од капље 815 г. Његов наследник живи на миру с Византијом, а то је знак, да су опет остале између њих старе границе. Наследник овога Цока (Тоход) на брзо премине као и Дукум и Диценг. Тек 820 год. завлада Омортаг, закључи са империјом мир 30 година, а окрене оружје на запад противу српских племена од реке Чибре, да рашири своје границе. За то ова српска племена преко посланика и замоле Франачког цара Лудовика да им помогне противу Блгара. Тада се и сукобе Блгари и Франци у Подунављу.