Случајно наиђох на мрежи на кратак чланак о мученицима британским:
"Британска Црква зна за цели сабор мученика који су пострадали за Христа. Први који је у тој земљи положио живот свој за Господа био је славни мученик
Албан (+305; 22. јуни / 5. јули). То се догодило у време гоњења на хришћане при императору Диоклецијану. Тада су у Британији примили мученичку кончину
св. Аугул епископ Лондонски (празнује се 7. фебруара) и
Велшки Првомученици, који су по предању пострадали у месту Керлеону. Из великог броја тих мученика до нас су дошла имена само
светог Јулија и
светога Арона. Празник Велшких Првомученика празнује се 1. јула. Може се приметити да је Арон јеврејско име те да је највероватније био јеврејски трговац који је примио хришћанство. Имена пак Албан и Јулије су латинска а не келтска. Сагласно духовном писцу, историчару и мисионару св. Гилдасу Мудром (око 500 – + око 570) у Британији су пострадали и „други мученици оба пола у разним местима“. Ови мученици односе се на тзв. Први период мучеништва у Британији – римском. Ка овом периоду мучеништва односе се и
свети мученици Сократ и Стефан (празнују се 17. септембра), чије тачно место страдања и време нису установљени.
Касније, од краја V до почетка VII века, у Британији су, посебно на западу и југу (Корнуол), пострадали многи други мученици за Христа, и то углавном од стране незнабожачких племена са копна, који су освојили највећи део острва Британија. То је тзв. Други период мучеништва, када су хришћани Британије пострадали од незнабожаца (германских племена) Англа, Сакса, Јута и Фриза[1]. Ка таквим мученицима односи се
св. Алдат епископ Глостерски (+577; праз. 4. фебруара) који је организовао отпор незнабожцима и пострадао од њихових руку;
св. Теудрик – Теодор (+577; праз. 26. јуна) краљ Гламоргана, убијен у битци против незнабожаца Сакса;
св. мученица Сативола близу Ексетера којој су косом одсекли главу (празн. 2. августа);
мученица Јутвара, сестра св. Сативоле, која се подвизавала у Девону (VII век; празн. 1.јула);
св. Ерт, који је живео у Корнуолу, коме је посвећен храм и по коме је названо једно село (V век; празн. 31. августа); његова сестра
св. Ивес једна је од најпоштованијих подвижница и мученица Корнуола (+ 450; празн. 3. фебруара). У њену част названа је парохија, село па чак и залив;
мученица Алмета Велшка (V век; празн. 1. августа), која је претрпела мучења на гори близу града Брекнок у Велсу. У Велсу се 23. августа молитвено прославља мученичка кончина
св. Мученице Тидфил (+480) у чију је част названо насеље Мертир-Тајдфил.
Мученица дјева Колумба Корнуолска пострадала је највероватније у исто време (празн. 13. новембра). У V веку у Корнуолу су пострадали и свети подвижници, брат и сестра,
Фингар и Фиала (празн. 14. децембра). Године 576. пострадао је
св. Константин, негдашњи краљ Корнуола, који је у младости водио нечастан живот но који је покајавши се и отишавши проповедати Еванђеље и оснивати манастире у Шкотској, тамо и убијен (празн. 9. марта). У велшкој варошици Мертир-Киног пострадао је од варвара 492. године један од најпоштованијих раних мученика Велса
св. Киног (празн. 7. октобра). Исте године у месту Талгарт пострадала је од руку незнабожаца
мученица Гвен (празн. 18. октобра). У V веку у велшкој регији Дајфед примио је мученички венац
св. Догфан (празн. 13. јула). Петог децембра врши се молитвено сећање на
св. отшелника Јустина, који се подвизавао на острву Рамси близу Велса и убијеног у VI веку од разбојника."
http://www.mitropolija.com/2009/07/http://orthodoxengland.org.uk/hp.phpЗнао сам да је било мученички пострадалих хришћана за време римске власти на острвима, као и за оне пострадале од Викинга у
IX/X. веку, али за ово раздобље између (V-VII век) нисам знао.
Мученици британски