Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Jelic]

Генерално, презиме није јединствено, надимачко је, и без сумње потиче од потомака неке удовице (основна верзија је Удовичић). У околини Бањалуке доминантно славе Ђурђевдан. Међутим, они око Кључа и Мркоњића славе Никољдан, и они су добри кандидати за N-P189.2. Мислим да ови са Змијања нису N-P189.2, између осталог и због тога што на том подручју нисмо "уловили" ниједног Бањанина-Пивљанина.

Сви резултати до сада упућују на то да је поријекло најстаријих породица са Змијања источно-херцеговачко. Поред Бањана-Пивљана, тамо немамо ни Дробњака, Крича, Цуца-Пјешиваца, риђанских "Куча", и сл.

По слави би се ти Удовичићи који славе Ђурђевдан пре "поклопили" са Будићима из Кнежева. Но, чињеница јесте да овог рода за сада нема у источној Херцеговини, али је додуше присутан у западној Србији (околина Чачка).

Такође, Удовичића који славе Никољдан по шематизму има и у околини Кнежева.

[Uzi]

Пише Госпић/Задар, а презимена су још Мрђеновић и Матулић. Из Задра су можда ови Матулићи?

Небојша, да ли је овај Узелац додао можда још које нове податке?

[Небојша]

Небојша, да ли је овај Узелац додао можда још које нове податке?

Ништа, осим имена Александар мислим.

[Небојша]

Сређивао сам мало табелу без резултата, па да обавестим око следећих промена (локације, славе, итд.)


Чикић, Градишка, Босанска Крајина, I2a-M423

- Тестирани је готово сигурно из околине Градишке, али није сигурно шта славе ови Чикићи, пошто их је у том крају било са више крсних слава. И остала породична презимена упућују на Градишку


Вукмирица, Лучиндан, Мокро Поље, Книн, I2a-M423

- овде је свакако реч о великом роду Вукмирица, који је у вези са осталим Лучинштацима I2-PH908


Његић, Хрватска, I2a-M423

- овде би такође могли бити у питању Његићи из Северне Далмације, али нема довољно података. Презиме је било присутно у околини Дрниша и Шибеника. Име тестираног - Мирослав. О Његићима је више написао Црнчевић са форума:

"Презиме Његић у сјеверној Далмацији је забиљежено у неколико насеља, према сајту https://sites.google.com/site/vujasinovic68/povijest/srpska-prezimena-u-dalmaciji ; Грачац (далматински), Сонковић, Тепљух, Биочић, без навођена крсне славе породица. На сајту benkovac.rs - Prezimena (www.benkovac.rs/last_names.php?letter=Nj) дате су крсне славе породица Његић према насељима: Биочић-Свети Георгије, Грачац (далматински)-Свети Игњатије Богоносац, Тепљух-Свети Георгије, док се Његићи у Сонковићу не помињу.
Према Leksik prezimena SRH, Zagreb, 1976., (подаци са пописа становништва 1948. године) доносим податке са стр. 464 за презиме Његић:
NJEGIĆ Biočić (Drniš) 56 (13), 1 (-), Borovo Naselje (Vukovar) 4 (1), Budinšćina (Zlatar) 2 (1), Gračac (Šibenik) 17 (3), Knin 1 (1), Kovačić (Knin) 2 (-), Sonković (Šibenik) 6 (1), Split 1 (1), Tepljuh (Drniš) 4 (1), Vinkovačko Novo Selo (Vinkovci) 2 (1), Vukovar 10 (2), Zagreb 1 (1).

Према овдје приказаном можемо закључити да је матица далматинских Његића ђурђевштака у селу Биочићу општина Дрниш, 35 км од града Шибеника."


Козић, Градишка, Босанска Крајина, I2a-M423

- Козићи су из околине Градишке, али су такође забележени са више крсних слава (Шематизам 1882.)


Реповић, Јовањдан, Невесиње, Херцеговина, I2a-M423

- Реповићи су према литератури пореклом из Бањана (Ј. Дедијер)


Важић, Јовањдан, Рашћани, Дувно, I2a-M423

- Важићи из околине Дувна воде порекло "из Котара". Према другом предању, у Котаре су дошли из Црне Горе. Било их је у Бушком Блату и на Ржаном. (Ј. Дедијер)


Тодорчевић, Босанска Крајина, I2a-M423

- презиме из мојих аутосомалних поклапања. Тодорчевића је било само међу Србима из Босанске Крајине. И тамо их изгледа има несродних. Једни, из околине Петровца, су старином Репије а даље Штрбци, док су други из околине Герзова. Судећи по хаплогрупи, ово могу бити они из Герзова (славе Ђурђевдан и Никољдан)


Тојагић, Василијевдан? Грачац, Лика, I2a-M423

- Тојагићи су несумњиво најбројнији били у околини Грачаца. Према Радеки, на простору Горње Крајине славе Василијевдан и Свете Враче. Не знам шта славе они из Грачаца. То би био занимљив податак због потенцијалне везе са осталим I2-PH908 родовима који славе Василијевдан (и/или Враче)


Медиговић, Илиндан, Паштровићи, Црна Гора, I2-M223

- Медиговићи су део ширег рода Давидовића, као и Греговићи који су потврђени I2-M223

[Небојша]

Богомировић, Деспотовац, Србија, R1a-M417

- презиме Богомировић и није тако често на простору Србије. Интересантно да их је било само у околини Деспотовца. Забалежени су у Трућевцу и селу Велико Лаоле (браничевски округ)


Лагунџин, Банат, Србија, R1a-M417

- ово презиме се у литератури помиње искључиво на простору Баната. Ако неко има информације о постојању ван ових крајева, нека напише. Од података постоји само замља порекла - Србија

[Небојша]

Јандрић, Босанска Крајина, E-V13

- Јандрића је било у источним и западним крајевима Босанске Крајине (Доњи Вакуф/Јајце и Нови Град). Интересантно да у оба краја славе Никољдан. Они из околине Кључа славе Ђурђевдан и Јовањдан


Калановић, Никољдан, Страгари, Крагујевац, J2b-M205

- За Калановиће из Старагара се каже следеће:

"Калановићи (Стефановићи) 20 к. Слава: св. Никола. Не знају тачно од куда су им стари досељени, мисле да су из Босне. Њихов дед био качар и радио по Гружи. Имају родбине у близини Новог Сада и у околини Крушевца"

Према Миодрагу Недељковићу, Калановићи су део групе "Осаћана" (пореклом из Осата у Босни)

"Боривоје М. Дробњаковић је уочио да у Јасеници Осаћани нису приметније утицали на састав становништва управо зато јер су долазили углавном појединачно, у танким млазевима, и припадају млађем слоју досељеника. По свему судећи, најранији досељеници из Осата у Јасеницу су Калановићи (друго презиме Стефановићи) у Страгарима. Они су у ово село дошли пре Првог српског устанка, јер је из историјских сведочанстава познато да су у њему учествовали. Дошао је њихов предак који је био качар и радио по Гружи. По већ избледелом породичном сећању, како је записао Дробњаковић, Калановићи мисле да су се доселили из Босне, али не знају тачно из кога места. Сачували су и памћење да су тада неки њихови сродници отишли у околину Новог Сада, а неки у околину Крушевца. За Калановићима су из Осата у Страгаре убрзо дошли и Бојићи, звани Осаћани, а после њих, четрдесетих година прошлог века, и Станковићи, који знају да су из Босне, али нису сигурни да ли потичу из Осата"


Ћосовић, ЦГ, J2b-M205

- ово су по свему судећи Ћосовићи из пљеваљског краја (Ђурђевдан). За њих Милета Војиновић каже следеће:

"Ћосовићи и Ћировићи су дошли на ово подручје око 1700. године. О Ћосовићима је писао Андрија Лубурић у делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” (Београд, 1930. год. стр. 296-197). Дошли су из Плане од Колашина, а порекло воде од Милошевића. Населили су се у Вашкову и било их је више кућа у другој половини 18. века. Због убиства Турака који су хтели да силују неку девојку Голубовића, разбежали су се и одселили у више места Само је један Ћосовић дошао у Маоче и од њега су сви Ћосовићи у Пљевљима и Жабљаку"

У Маочу, Крупицама и уопште околини Пљеваља постоји већ неколико J2b-M205

[Небојша]

Неколико нових резултата и потврда резултата које већ имамо у пројекту

Балта, БиХ, R1a-M417

- тестирани је Србин, или Хрват. Хрвати Балте нису бројни, док је код Срба презиме присутно само у Босанској Крајини. Такође их има са више слава (Никољдан, Ђурђевдан и Јовањдан)


Липовац, БиХ, J2a-L70 (ипак нису они Липовци J-M92)


Мијушковић, Црна Гора, J2a-M92

Пјешивац, Жабљак, Црна Гора, J2a-M92

- две потврде за Пјешивце

[Свевлад]

Неколико нових резултата и потврда резултата које већ имамо у пројекту

Балта, БиХ, R1a-M417

- тестирани је Србин, или Хрват. Хрвати Балте нису бројни, док је код Срба презиме присутно само у Босанској Крајини. Такође их има са више слава (Никољдан, Ђурђевдан и Јовањдан)


Липовац, БиХ, J2a-L70 (ипак нису они Липовци J-M92)


Мијушковић, Црна Гора, J2a-M92

Пјешивац, Жабљак, Црна Гора, J2a-M92

- две потврде за Пјешивце

Липовци су Хрвати из околине Бања Луке https://actacroatica.com/hr/surname/Lipovac/

Читао сам како је неких Хрват Марко Липовац из неког села код Бања Луке спасио једну групу локалних Срба у време НДХ који су требали да буду поклани од стране усташа.  Тај Марко Липовац је скривао те Србе у својој штали.

[Небојша]

Липовци су Хрвати из околине Бања Луке https://actacroatica.com/hr/surname/Lipovac/

Читао сам како је неких Хрват Марко Липовац из неког села код Бања Луке спасио једну групу локалних Срба у време НДХ који су требали да буду поклани од стране усташа.  Тај Марко Липовац је скривао те Србе у својој штали.

По имену може бити и Србин и Хрват (Драган). Липовци Хрвати су углавном из Посавине и Бања Луке, а Срби из Босанске Градишке.

Тренутно у оквиру овог рода J2a-L70 на 23andMe имамо:

Хамзић, муслиман, БиХ
Топић         
Ђорђевић         
Чанак, Никољдан, Широка Кула, Лика, ХР
Вацић, СРБ
Хасанбашић, муслиман, БиХ
Липовац, БиХ
Мујачић, муслиман, БиХ

[Небојша]

У табели без маркера тестираних из Србије (само Срби) има 185. У питању су они који имају тачну локацију порекла, и/или они који су као земљу порекла деде по оцу ставили "Србија"

I2a = 33%
R1a = 14,6%
E1b = 14,1%
R1b = 8,6%
I1 = 5,9%
G2a = 4,9%
J2b M205 = 4,3%
J2b M241 = 3,8%
J2a = 3,2%
N2a = 2,7%
T1 = 1,6%
J1 = 1,1%
Q1 = 1,1%
N1c = 0,5%
I2 L38 = 0,5%


Може се нешто слично одрадити за Србе из БиХ и Хрватске, само ће бити нешто теже (посебно за БиХ). Добра ствар код ових резултата је што су насумични (нема плански тестираних и сл.), али је проблем што узорак није равномерно распоређен. Тако се нпр. много чешће тестирају исељеници из динарских крајева, Црна Гора, Херцеговина, Крајина, Западна Босна...

[Небојша]

Вукојевић, Херцеговина, БиХ, I1-M253

- Вукојевићи православци воде порекло из Попова и сматрају се староседеоцима, иако су досељен давно однекуд. Славе Стевањдан и исто су са Глушцима, Медалима и Педалима. Сви су из Седлара и сви славе Стевањдан. Међутим није сигурно да су становници овог села повезани по мушкој линији, пошто Милићевић наводи да су сви досељеници морали узети ову славу по доласку у Седларе. 

- Вукојевићи католици су пореклом из околине Љубушког, а старином су из Дувна. Имамо на 23andMe и Вукоје из Кочерина. За Вукоје се верује да им је старије презиме било управо Вукојевић.

Од локација код овог Вукојевића стоји: Столац, Мостар, Требиње



Голубовић, Пљевља, Црна Гора, J2b M205

[Небојша]

Вукојевић, Херцеговина, БиХ, I1-M253

- Вукојевићи православци воде порекло из Попова и сматрају се староседеоцима, иако су досељен давно однекуд. Славе Стевањдан и исто су са Глушцима, Медалима и Педалима. Сви су из Седлара и сви славе Стевањдан. Међутим није сигурно да су становници овог села повезани по мушкој линији, пошто Милићевић наводи да су сви досељеници морали узети ову славу по доласку у Седларе. 

- Вукојевићи католици су пореклом из околине Љубушког, а старином су из Дувна. Имамо на 23andMe и Вукоје из Кочерина. За Вукоје се верује да им је старије презиме било управо Вукојевић.

Од локација код овог Вукојевића стоји: Столац, Мостар, Требиње

С обзиром на неке резултате из Херцеговине, ово су ипак православни Вукојевићи (Стевањдан) из околине Требиња.

[Одисеј]

Резултати на 23ија су знатно разноврснији него на осталим пројектима. Чак и кад се ради о штокавским Хрватима и босанским муслиманима. Примјећујем да хаплогрупе које су код Срба на четвртом мјесту и ниже као да "краду" проценте од првих трију хаплогрупа (Р1а, И2а, Е).

[Небојша]

Резултати на 23ија су знатно разноврснији него на осталим пројектима. Чак и кад се ради о штокавским Хрватима и босанским муслиманима. Примјећујем да хаплогрупе које су код Срба на четвртом мјесту и ниже као да "краду" проценте од првих трију хаплогрупа (Р1а, И2а, Е).

Чини ми се да су разноврснији утолико што се појављују и резултати T, L, Q и H групе, којих нема превише по регионалним пројектима. Мада ни на 23andMe нису значајније заступљени. И даље основу чине све оне "уобичајене" хаплогрупе.

[Небојша]

муслимани (БиХ), n=136

I2a 50 = 36,8%
I2-M223 4 = 2,9%
R1a 28 = 20,6%
E1b 13 = 9,6%
I1 12 = 8,8%
R1b 4 = 2,9%
J2b 5 = 3,7%
J2a 10 = 7,4%
N2 1 = 0,7%
G2a 4 = 2,9%
J1 2 = 1,5%
T 2 = 1,5%
L 1 = 0,7%
 

Срби (Црна Гора), n=77

I2a 19 = 24,7%
I2-M223 1 = 1,3%
R1a 8 = 10,4%
E1b 19 = 24,7%
I1 5 = 6,5%
R1b 7 = 9,1%
J2b 5 = 6,5%
J2a 7 = 9,1%
N2 2 = 2,6%
G2a 3 = 3,9%
L 1 = 1,3%

[Небојша]

Срби (Хрватска), n=74

I2a 27 = 36,5%
R1a 15 = 20,3%
E1b 10 = 13,5%
I1 3 = 4,1%
R1b 2 = 2,7%
J2b 7 = 9,5%
J2a 3 = 4,1%
N2 7 = 9,5%


Срби (БиХ), n=135

I2a 54 = 40%
I2-M223 1 = 0,7%
R1a 22 = 16,3%
E1b 22 = 16,3%
I1 6  = 4,4%
R1b 6 = 4,4%
J2b 6 = 4,4%
J2a 2 = 1,5%
N2 11 = 8,1%
G2a 1 = 0,7%
J1 3 = 2,2%
Q1b 1 = 0,7%
 

[Небојша]

Шћепановић, Црна Гора, I2a
Бешлија, муслиман, БиХ, I2a
Авдић, муслиман, Брчко, БиХ, I2a

Шаренац, Мостар, БиХ, R1a
Салчић, муслиман, БиХ, R1a

Трутина, католик, БиХ, E1b
Абрамовић, Црна Гора, E1b

Миликић, I1-P109

Жујовић, R1b-L23

Мирић, Црна Гора, J2a-M92

Ковиљац, Србија, N-P189.2 (презиме присутно код Срба из Бачке)

Бајрић, муслиман, БиХ, G2a-L497

[Небојша]

Хрвати (БиХ), n=45

I2a 26 = 57,8%
R1a 7 = 15,6%
E1b 6 = 13,3%
I1 2 = 4,4%
R1b 1 = 2,2%
J2b 2 = 4,4%
J2a 1 = 2,2%
G2a 1 = 2,2%
T1 1 = 2,2%

[Radul]

Мирић, Црна Гора, J2a-M92

То су Јередићи-Мирићи, слава Св. Никола, Рудинице/Пива? Занимљив резултат за М92 братију. Како је слава Никољдан, можда би могли бити Z38463, нека веза са Миливојевићима или са стариначким братствима у Цуцама?

[Небојша]

То су Јередићи-Мирићи, слава Св. Никола, Рудинице/Пива? Занимљив резултат за М92 братију. Како је слава Никољдан, можда би могли бити Z38463, нека веза са Миливојевићима или са стариначким братствима у Цуцама?

Могуће.

Можда ће ти бити занимљиво да од ових 9% J2a у ЦГ, све одлази на J-M92. Јесте да их у пројекту има пуно плански тестираних, али и међу резултатима без маркера их има прилично.


Ово су сви J2a-M92 из табеле "23andMe"

Голубовић         
Форцан, Јовањдан, Пале, БиХ
Перовић, Јовањдан, Никшић, Цуце, ЦГ
Хиркић, муслиман, Цазин, БиХ?
Богић, Јовањдан, Смиљан, Лика, ХР
Торић, муслиман, БиХ
Исовић, муслиман, Херцеговина, БиХ
Никчевић, Јовањдан, ЦГ
Калезић, ЦГ
Нинковић, БиХ
Пејовић, ЦГ
Агић, муслиман, БиХ
Новаковић         
Богуновић, СРБ, раније Крајина?
Краут, католик, ХР
Раковац   
Миловановић         
Пјешивац, Зачеће Св. Јована, Жабљак, ЦГ
Мијушковић, Јовањдан, ЦГ
Мирић, ЦГ