Још мало о Раковици.
Овај топоним постоји данас, као што је горе речено, на два места: једно је везано за данашњи манастир Раковицу, а друго је село Раковица на авалском путу, после Јајинаца. За манастир се зна да му садашње место није првобитно, а постоји предање да је био управо у атару данашњег села Раковице. Међутим, збуњује назив Раковички Прњавор, о чему, на основу старих мапа расправља Реља Новаковић у раду "Још о неким ишчезлим селима на домаку Београда". Њега ту буни једна ствар, коју не зна како да разреши, па је елегантно заобилази, а то је податак нађен у османским пописима из 16. века, где се манастир Раковица смешта код села Хрчина, што је без сумње данашњи Врчин. Међутим, може бити да је управо ту кључ за одгонетку. Наиме, кад се прође Авала и крене се даље старим Крагујевачким друмом, после неколико километара налази се на крај назван баш Прњавор. Мене је ово збунило још кад сам први пут туда прошао, јер сам се запитао који је то манастир ту морао бити, пошто се то место не зове Прњавор тек онако, али ми није било познато постојање било ког манастира у близини. Међутим, овај податак из турских дефтера чини се да објашњава ствар: ако је манастир Раковица заиста био близу Врчина, онда му се и прњавор морао налазити ту негде, што је и логично, па би овај Прњавор према Трешњи управо био место некадашњег првобитног манастира Раковице.
Изгледа ми да у прилог овоме иде и то што М. Ђ. Милићевић у Кнежевини Србији, набрајући села грочанске нахије, помиње управо Прњавор, па уз њега придев Раковички, а иза тога упитник, пошто је и њега то збуњивало, вероватно што није знао за овај Прњавор.