Посавски део Срема:
Барич је било утврђење на Дунаву, у атару данашњих Бољеваца, насупрот данашњег насеља Барич (код Обреновца); разорили су је Турци 1521. године; по остацима тврђаве, касније становништво је овај локалитет прозвало - Зидине.
Бигавац: у дефтерима 16. века уписан као мезра; налазио се између у атару Прогара, између језера Живача и брда Црни Луг.
Бојчин: у дефтерима 16. века уписано као мезра; налазило се између језера Живача и Бојчинске шуме (која је по селу и названа).
Братинац: у дефтерима 16. века уписан као мезра; налазило се између Јакова и Бољевца.
Бршљан је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; данас је то потес у атару Сурчина.
Бућавци су у 16. веку били село; замрли су вероватно крајем 17. века; 18. веку се помињу као пустара код Бољеваца; McGowan овај топоним чита као - Буњавци (дефтер из 1570).
Вандиш је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; налазио се у атару данашњег Прогара.
Врбас је био село у 16. веку; данас је то потес у атару Прогара.
Грабовац постоји као село у 16. веку, касније замире; данас је то потес у атару Бечмена.
Живац је у 16. веку било село; замрло вероватно крајем 17. века; налазило се нешто северније од данашњег Прогара, код језера које се у 16. веку такође звало Живац, а данас - Живача.
Кумша постоји кроз цео 16. век; последњи пут је забележено 1714. године; налазило се између Јакова и Бољевца, где и данас постоји истоимени потес.
Мачкало је забележно у угарском документу из 1403. године; нема га у турским дефтерима 16. века; данас је то истоимени потес у атару Петровчића.
Микула је пописана у дефтерима 16. века као мезра; налазила се код Сурчина.
Михаловац је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; налазио се у атару данашњег Прогара.
Орешац је био село у средњем веку, запустело током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра; данас је то потес у атару Сурчина.
Петрич је био село у средњем веку, запустело током 16. века, налазио се источно од Јакова.
Сувад Гол (?) се помиње као мезра у дефтерима у 16. века; по неким подацима налазио се код Бежаније, а по другим код Прогара; осим ако нису постојала два оваква насеља, или је оно мењало свој положај пресељењем целокупног становништва?
Није баш најјасније значење овог топонима, можда је у питању дол, а не гол; сувад би могло означавати сатрулилу или сасушену шуму или сл; можда је ово (Сувад) и неко лично муслиманско име (Суад?).
Твердново или Тврдењава: насељено кроз цео 16. век; значајно место; последњи пут забележено као насељено 1716. године (као Твердново), а већ 1727. године је пустара; последњи пут се бележи 1745. године; 1736. године налазимо презиме Тврдењавац у Сурчину; село се налазило у средишњем делу између Бечмена, Добановаца и Сурчина, данас је ту шума.
Толинци - село кратке и бурне повести; засновани су крајем 17. века током Велике сеобе Срба (тада су забележени и као - Тобинци, 1702. године); село је потпуно расељено 1744. године, када су се сви житељи иселили у Добановце, због несугласица које су имали са својим властелином и суседима из Прогара:
„1734. имали су Толинци 19 домова. Људи су били несложни а многи „велми разврашчени и злу удобопревратни“. Било им је заповеђено да се, заједно са сељацима из Прогара, преселе у близину Живаче и да ту направе једно село и цркву. То им је одобрио и властелин. Изгледа да се нису споразумели са сељацима из Прогара него су се преселили у Добановце и то тек 1743/4.“
("Срби у Срему...", Поповић)
Данас се Толинцима назива потес између Прогара и Петровчића.
Топола је била село у средњем веку, а запустела је током 16. века, приликом османских освајања; у 16. веку се помиње као мезра код Бућаваца; данас је то потес код код Бољеваца.