Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481542 пута)

Schützer

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4860 послато: Новембар 30, 2017, 09:21:10 пре подне »
Видиш Лука, за њих Благоје Павловић каже да су дошли крајем 17. или средином 18. века из Лешка у Доњем Полугу - Македонија у засеок Јелениће код Лешка, 15 кућа. Отуда су избегли од насиља. У старом крају славили су Св. Јована Крститеља, а овде Св. Враче - јесење и летње. Даљом старином су из Црне Горе, из села Сеоца, од братства Јеленића (Пипери) ...
Pa odakle im onda nemacka haplogrupa?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4861 послато: Новембар 30, 2017, 09:24:30 пре подне »
Даљом старином су из Црне Горе, из села Сеоца, од братства Јеленића (Пипери) ...

Пиперски Јеленићи спадају у Лужане, огранак Станишића из Сеоца (а Станишићи огранак Пеуновића).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4862 послато: Новембар 30, 2017, 09:24:36 пре подне »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4863 послато: Новембар 30, 2017, 09:26:32 пре подне »
1828. su u selu četiri domaćinstva, ali tadašnji oblik prezimena je Ćurčin.  Vaso, Avram, Sava i Gligor. 

1767. su u Bođanima kućedomaćini Jovan i Kuzman Ćurčija i Simo Ćurčić. 

Već 1743. ih popis pod tim prezimenom ne nalazi u selu pa je vjerojatno nastalo u međuvremenu.

Можда су досељени у Бођане између 1743. и 1767. године?
Пошто знам неке бођанске фамилије, чуо сам да доста тамошњих родова потиче са Баније. И ова имена Васо и Симо ми вуку на динарске крајеве.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4864 послато: Новембар 30, 2017, 09:55:51 пре подне »
Пошто знам неке бођанске фамилије, чуо сам да доста тамошњих родова потиче са Баније. И ова имена Васо и Симо ми вуку на динарске крајеве.

Ћурчија је било на Банији. Конкретно знам да их је било у селу Брестик код Глине, гдје су славили Никољдан и гдје су потврђени у црквеним књигама још 1830-их година. Ако се не варам, то презиме је настало по занату, па не иде повезивати све Ћурчије у једно причу.
Ћурчићи су са друге стране углавном Личани.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4865 послато: Новембар 30, 2017, 09:59:17 пре подне »
Видиш Лука, за њих Благоје Павловић каже да су дошли крајем 17. или средином 18. века из Лешка у Доњем Полугу - Македонија у засеок Јелениће код Лешка, 15 кућа. Отуда су избегли од насиља. У старом крају славили су Св. Јована Крститеља, а овде Св. Враче - јесење и летње. Даљом старином су из Црне Горе, из села Сеоца, од братства Јеленића (Пипери) ...

Mиcлим дa cу oбa тa пpeдaњa ништa дpугo нeгo вeзивaњe кapaктepиcтичниx тoпoнимa и пpeзимeнa. Пa у jeднoм пpeдaњу имaмo пoвeзивaњe Пипepa и Пoлoгa.

Oвдe имaмo, cмeм cлoбoднo peћи, двe чињeницe:

- Jeлeнићи cу дeo Kaдићa (штo je пoкaзaлa гeнeтикa), кojи cу Koвaчaни. Koвaчaни cу xeтepoгeн poд, нajвepoвaтниje cвojeвpcни peфугиjум из oближњe Tpeпчe.

- Кaдићи ce cпoмињу у Tpeпчи у дeфтepу Ceлимa II c кpaja XVI вeкa.

Дa ли cу cacкoг пopeклa? Moгућe...

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4866 послато: Новембар 30, 2017, 11:25:03 пре подне »
Vidim zaredjali crnogorci I2a-jug sto sa primorja sto oko Cetinja . Sto kaze neko Srbende jos samo da i oni pocnu malo vise oko toga da se interesuju.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4867 послато: Новембар 30, 2017, 12:59:21 поподне »
Кузмановић, Алимпијевдан, Јариње, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема претераних поклапања, а једина вредност која одступа од модала је вредност 9 на 643.

О самим Кузмановићима ће надам се корисник Equinox рећи више.

Jelic

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4868 послато: Новембар 30, 2017, 01:03:04 поподне »
Mиcлим дa cу oбa тa пpeдaњa ништa дpугo нeгo вeзивaњe кapaктepиcтичниx тoпoнимa и пpeзимeнa. Пa у jeднoм пpeдaњу имaмo пoвeзивaњe Пипepa и Пoлoгa.

Oвдe имaмo, cмeм cлoбoднo peћи, двe чињeницe:

- Jeлeнићи cу дeo Kaдићa (штo je пoкaзaлa гeнeтикa), кojи cу Koвaчaни. Koвaчaни cу xeтepoгeн poд, нajвepoвaтниje cвojeвpcни peфугиjум из oближњe Tpeпчe.

- Кaдићи ce cпoмињу у Tpeпчи у дeфтepу Ceлимa II c кpaja XVI вeкa.

Дa ли cу cacкoг пopeклa? Moгућe...

Слажем се, извесно је да немају везе ни са ЦГ а ни са Македонијом.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4869 послато: Новембар 30, 2017, 06:03:07 поподне »
Mиcлим дa cу oбa тa пpeдaњa ништa дpугo нeгo вeзивaњe кapaктepиcтичниx тoпoнимa и пpeзимeнa. Пa у jeднoм пpeдaњу имaмo пoвeзивaњe Пипepa и Пoлoгa.

Oвдe имaмo, cмeм cлoбoднo peћи, двe чињeницe:

- Jeлeнићи cу дeo Kaдићa (штo je пoкaзaлa гeнeтикa), кojи cу Koвaчaни. Koвaчaни cу xeтepoгeн poд, нajвepoвaтниje cвojeвpcни peфугиjум из oближњe Tpeпчe.

- Кaдићи ce cпoмињу у Tpeпчи у дeфтepу Ceлимa II c кpaja XVI вeкa.

Дa ли cу cacкoг пopeклa? Moгућe...

Све је јаснији траг овој групи, само их можда неби требало звати Саси. Они јесу највероватније дошли са Сасима и привређивали заједно са њима али једино заједничко им је била религија. Све ми се чини да су то католици који су своје обреде прилагодили православљу па су имали и крсну славу. Нормално да не могу то аргументират јер би отишло сувише у интиму али знам да су након подизања устанка 1690. били на мети османлијама и да су бјежали на све стране па се дио њих нашао и дубоко у брда. Припадници ове групе могу носити било коју хаплогрупу која постоји у Европи а изгледа да их је највише било из области Јужна Пољска, Буковина, Ердељ, Спиш, Бихор и све низ Тису.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4870 послато: Новембар 30, 2017, 06:31:34 поподне »
U Trepči je 1638. bilo oko 350 katolika u 25 domaćinstava.  Pravoslavnih je bilo 80 a muslimanskih 20 domaćinstava.  Par godina kasnije nadbiskup Bianchi daje slične brojke, ali s tim da je ovaj put muslimanski kuća 100 a pravoslavnih i katoličkih po 30.  Bianchi kaže da se ruda u Trepči više ne vadi, iako i narod još uvijek plaća velike rudarske poreze i zbog tog živi u bijedi.  1662. nadbiskup Bogdani kaže da je u Trepči od 40 katoličkih kuća ostalo samo 4.  Ostale su se raselile zbog gorespomenutih nameta. 

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4871 послато: Новембар 30, 2017, 07:11:35 поподне »
Što se tiče samog deftera iz 1570-ih, on u Trepči nalazi 3 mahala muslimana s 94 domaćinstva i 9 mahala kršćana s 292 domaćinstva.  Nije lako razlikovati kršćane jednog i drugog obreda, ali neke opće zaključke možemo ipak donijeti.

U prvoj mahali kršćana koja nosi ime "Trepz," imamo osobe s prezimenima Mazreka, Bushad i Bukmir.  U toj mahali žive i dva Kadića, Andrija i Petar.  Imena su sva kalendarska i u mahali nije zabilježen pop, tako da sam prilično uvjeren da je ova mahala katolička, s jakom albanskom primjesom.  Ovdje žive 33 domaćinstva.

Mahala Mekiša ima 58 domaćinstava.  Imamo dvije osobe koje su iz Bosne i opet dosta albanskih oblika kao Gjon i Prend.  Imamo i dvije osobe s prezimenom Šuman.  Ni ovdje nema popa pa bih oprezno rekao da bi i ova mahala mogla biti katolička. 

Sljedeća mahala se zove "Simon Kraljević" i ima 48 kuća.  U njoj živi pop Filip i po imenima bi se reklo da je pravoslavna.  Izrazito albanskih oblika nema.  Jedna osoba je došla iz sela Đelđan a druga iz neke Orahove.  U ovoj mahali živi i knez Dimjo. 

Za mahalu Raše Kasapina piše da se drugim imenom zove i mahala Rada Đurića.  U njoj je samo 17 kuća i onomastika se čini pravoslavnom.  Popa nema.

U mahali Radonko su 34 kuće, s pravoslavnom onomastikom.  Popa nema, a nalazimo jednu osobu iz sanždaka Zvornik, jednu iz mjesta Gušja(?), i po jednog iz nahija Trgovišta i Budimlja. 

U mahali Ljubičić imamo 37 kuća i čak dva popa, Dimitrija i Jaka.  Imamo dvojicu iz sandžaka Bosna, jednog iz sandžaka Zvornik i jednog Novopazarca.  Imamo i osobu iz sela koje se valjda čita kao Vlamina. 

Mahala popa Vojina ima 30 kuća, i iako ima par oblika koji bi mogli biti albanski, mislim da je pravoslavna.  Nema popa.

U mahali Bogdana popa Stojkovića su 22 domaćinstva.  Onomastika je pravoslavna. 

U mahali Kožuhar su 2 popa na 13 domaćinstava.  Prilično izvjesno da je i ova mahala pravoslavna. 

Ako sam pravilno analizirao, muslimana bi bilo oko 90 kuća, katolika isto toliko, a pravoslavnih oko 200.

Posebno je popisana Donja Trepča, za koju defter kaže da se još naziva Stari Trg.  Tu je 60 domaćinstava živjelo raspoređenih na 10 mahala.  Muslimana nema.  U mahali Stojak je crkva manastira "Sveti."  Jedna mahala se zove Nikola Šnajder a jedna pop Šnajder.  Samo jedan živi pop je popisan, u mahali Radman.  Čini se kao da je čitavo stanovništvo pravoslavno.
 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4872 послато: Новембар 30, 2017, 07:13:20 поподне »
Све је јаснији траг овој групи, само их можда неби требало звати Саси. Они јесу највероватније дошли са Сасима и привређивали заједно са њима али једино заједничко им је била религија. Све ми се чини да су то католици који су своје обреде прилагодили православљу па су имали и крсну славу. Нормално да не могу то аргументират јер би отишло сувише у интиму али знам да су након подизања устанка 1690. били на мети османлијама и да су бјежали на све стране па се дио њих нашао и дубоко у брда. Припадници ове групе могу носити било коју хаплогрупу која постоји у Европи а изгледа да их је највише било из области Јужна Пољска, Буковина, Ердељ, Спиш, Бихор и све низ Тису.

Cвe укaзуje нa тo дa cу Koвaчaни, a и Kaдићи (I2a-M223) кao њиxoв дeo, били cтaнoвници cpeдњoвeкoвнe Tpeпчe. Oпшиpниje o тoмe je пиcao Mилoвaн нa тeми o Koвaчaнимa.

U Trepči je 1638. bilo oko 350 katolika u 25 domaćinstava.  Pravoslavnih je bilo 80 a muslimanskih 20 domaćinstava.  Par godina kasnije nadbiskup Bianchi daje slične brojke, ali s tim da je ovaj put muslimanski kuća 100 a pravoslavnih i katoličkih po 30.  Bianchi kaže da se ruda u Trepči više ne vadi, iako i narod još uvijek plaća velike rudarske poreze i zbog tog živi u bijedi.  1662. nadbiskup Bogdani kaže da je u Trepči od 40 katoličkih kuća ostalo samo 4.  Ostale su se raselile zbog gorespomenutih nameta. 

Упpaвo тaj пepиoд (1640-1660) дeмoгpaфcкoг и cвaкoг дpугoг пaдa Tpeпчe,  кoja ce и нaкoн cилниx зaкoнa o oбнoви pудникa, ниje oпopaвилa, пpe гoвopи o зapaзнoj бoлecти кoja je дeceткoвaлa тo cтaнoвништвo, кaкo Tpeпчe, тaкo и дpугиx мecтa, пoпут Вучитpнa. To je Mилoвaн лeпo oбjacниo.

Xaплoгpупa I2a-M223 и Tpeпчa кao jeдaн oд нajвeћиx pудникa cpeдњoвeкoвнe Cpбиje укaзуjу нa Cace, кojи cу вepoвaтнo били кaтoлици, нa штa упућуjу цpквe Cв. Пeтpa или Caшкa (лaтинcкa) цpквa из XIII и цpквa Caнтa Mapиja из XV вeкa. Jeднa ce вeзуje зa Cace, a дpугa зa Дубpoвчaнe. Вpлo мoгућe дa cу Cacи пpeшли нa пpaвocлaвљe joш у вpeмe влaдaвинe цapa Душaнa и члaнa 6 њeгoвoг Зaкoникa, aли тo je cвe у дoмeну шпeкулaциja...Jeднa oд нajaчиx кaтoличкиx кoлoниja билa je у Tpeпчи.

Caшкa цpквa у Tpeпчи



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4873 послато: Новембар 30, 2017, 07:26:19 поподне »

U prvoj mahali kršćana koja nosi ime "Trepz," imamo osobe s prezimenima Mazreka, Bushad i Bukmir.  U toj mahali žive i dva Kadića, Andrija i Petar.  Imena su sva kalendarska i u mahali nije zabilježen pop, tako da sam prilično uvjeren da je ova mahala katolička, s jakom albanskom primjesom.  Ovdje žive 33 domaćinstva.
 

Зaнимљивo je дa пopeд Koвaчaнa, Mapинчaнa, нaлaзимo и Бушeтe из Бeлacицe ca кapaктepиcтичнoм cлaвoм Cв. Toмa. Cвa cу ceлa у Вpxoвини, jужни Koпaoник, кao штo joj caм нaзив кaжe, нa вpxoвимa пpeкo 1400 m нaдмopcкe виcинe. Tу имaмo jeднoг тecтиpaнoг кao динapик ceвep. Oвoj гpупи биx дoдao и ceлo Житињу у Вpxoвини и peзултaт тecтиpaнoг пopeклoм из тoг мecтa E-S3003 нajвepoвaтниje.


Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4874 послато: Новембар 30, 2017, 07:44:40 поподне »
U Trepči je 1638. bilo oko 350 katolika u 25 domaćinstava.  Pravoslavnih je bilo 80 a muslimanskih 20 domaćinstava.  Par godina kasnije nadbiskup Bianchi daje slične brojke, ali s tim da je ovaj put muslimanski kuća 100 a pravoslavnih i katoličkih po 30.  Bianchi kaže da se ruda u Trepči više ne vadi, iako i narod još uvijek plaća velike rudarske poreze i zbog tog živi u bijedi.  1662. nadbiskup Bogdani kaže da je u Trepči od 40 katoličkih kuća ostalo samo 4.  Ostale su se raselile zbog gorespomenutih nameta.

Поред тога, када су се аустро-угари спремали да нападну османлије, преко тих ријетких католичких цркава су организовали сихронизован устанак. Османлијама је нанесен дотада не виђен губитак али знајући да се не могу дуго задржат аустро-угари су палили све пред собом и одвели десетине хиљада робља. Тако је било од Сарајева до Скопља, па и даље на исток. Католичко становништво које није успјело да се евакуише са војском остаје на немилост османлијама који су довели трупе које су углавно састављене од Татара. Неки од њих су се разочарали у аустро-угаре и доло је до нагле исламизације. Често бјеже у крајеве гдје је раније било њихових "сународњака" са промијењеним идентитетом па се често срећу људи са муслиманским именима а гробља су им сакривена и без ознака. Православци из Брда их фурсате и почињу бјежати и од њих, најчешће у оне дјелове Србије гдје од раније било тог елемента. Моје виђење, наравно аматерско !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4875 послато: Новембар 30, 2017, 07:59:16 поподне »
Što se tiče samog deftera iz 1570-ih, on u Trepči nalazi 3 mahala muslimana s 94 domaćinstva i 9 mahala kršćana s 292 domaćinstva.  Nije lako razlikovati kršćane jednog i drugog obreda, ali neke opće zaključke možemo ipak donijeti.

Нису се јасно разликовали православни и католици, осим оних ријетких градова које су основали доминиканци а касније и фрањевци. Највероватније због тога што су ти људи Славени који долазе са подручја гдје се источни и западни обред граничио а и због тога што Немањићи нису давале нека права неправославном живљу па су били нека врста компромита. 
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4876 послато: Новембар 30, 2017, 08:18:18 поподне »

Cвe укaзуje нa тo дa cу Koвaчaни, a и Kaдићи (I2a-M223) кao њиxoв дeo, били cтaнoвници cpeдњoвeкoвнe Tpeпчe. Oпшиpниje o тoмe je пиcao Mилoвaн нa тeми o Koвaчaнимa.
Упpaвo тaj пepиoд (1640-1660) дeмoгpaфcкoг и cвaкoг дpугoг пaдa Tpeпчe,  кoja ce и нaкoн cилниx зaкoнa o oбнoви pудникa, ниje oпopaвилa, пpe гoвopи o зapaзнoj бoлecти кoja je дeceткoвaлa тo cтaнoвништвo, кaкo Tpeпчe, тaкo и дpугиx мecтa, пoпут Вучитpнa. To je Mилoвaн лeпo oбjacниo.
Xaплoгpупa I2a-M223 и Tpeпчa кao jeдaн oд нajвeћиx pудникa cpeдњoвeкoвнe Cpбиje укaзуjу нa Cace, кojи cу вepoвaтнo били кaтoлици, нa штa упућуjу цpквe Cв. Пeтpa или Caшкa (лaтинcкa) цpквa из XIII и цpквa Caнтa Mapиja из XV вeкa. Jeднa ce вeзуje зa Cace, a дpугa зa Дубpoвчaнe. Вpлo мoгућe дa cу Cacи пpeшли нa пpaвocлaвљe joш у вpeмe влaдaвинe цapa Душaнa и члaнa 6 њeгoвoг Зaкoникa, aли тo je cвe у дoмeну шпeкулaциja...Jeднa oд нajaчиx кaтoличкиx кoлoниja билa je у Tpeпчи.

Јесте да су најпознатији католици у средњовјековној Србији били саси али не и најбројнији. Некако Саси и Дубровчани засјењују једну већу групу католика које неки српски историчари називају Србима католичке вјероисповијести.
Неможемо а да се не упитамо јели Никола Васојевић Консула био толика будала да измишља некакве католике у сјверној Црној Гори ??
Надам се да нећете обо погрешно схватити али више него очигледно је да је црква Црква Светог Апостола Петра у Бијелом Пољу била католичка и да подсјећа на оне у Котору. Наравно правили је трговци которани али не прави се црква за два трговца. Ко су им биле комшије ??
http://www.panoramio.com/photo/100532221
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4877 послато: Новембар 30, 2017, 09:13:51 поподне »
Cвe укaзуje нa тo дa cу Koвaчaни, a и Kaдићи (I2a-M223) кao њиxoв дeo, били cтaнoвници cpeдњoвeкoвнe Tpeпчe. Oпшиpниje o тoмe je пиcao Mилoвaн нa тeми o Koвaчaнимa.
Упpaвo тaj пepиoд (1640-1660) дeмoгpaфcкoг и cвaкoг дpугoг пaдa Tpeпчe,  кoja ce и нaкoн cилниx зaкoнa o oбнoви pудникa, ниje oпopaвилa, пpe гoвopи o зapaзнoj бoлecти кoja je дeceткoвaлa тo cтaнoвништвo, кaкo Tpeпчe, тaкo и дpугиx мecтa, пoпут Вучитpнa. To je Mилoвaн лeпo oбjacниo.
Xaплoгpупa I2a-M223 и Tpeпчa кao jeдaн oд нajвeћиx pудникa cpeдњoвeкoвнe Cpбиje укaзуjу нa Cace, кojи cу вepoвaтнo били кaтoлици, нa штa упућуjу цpквe Cв. Пeтpa или Caшкa (лaтинcкa) цpквa из XIII и цpквa Caнтa Mapиja из XV вeкa. Jeднa ce вeзуje зa Cace, a дpугa зa Дубpoвчaнe. Вpлo мoгућe дa cу Cacи пpeшли нa пpaвocлaвљe joш у вpeмe влaдaвинe цapa Душaнa и члaнa 6 њeгoвoг Зaкoникa, aли тo je cвe у дoмeну шпeкулaциja...Jeднa oд нajaчиx кaтoличкиx кoлoниja билa je у Tpeпчи.
Управо, како је Милош рекао. Морам да признам да је за мене лично Јеленићев резлутат неочекиван управо из разлога што ни код Кадића ни код Јеленића не постоји било какво предање о заједничком пореклу, упркос чињеници да деле исто станиште (живе у суседним засеоцима Лешка, између којих нема јасних разграничења), као и крсну славу.

Пошто је више него очигледно да се ради о једном исто роду, коме припадају још и Ђорђевићи из Јариња, може се закључити да су се јако рано доселили у Лешак, као Кадићи, и да је навероватније у том  периоду, након померања из Ковачице, дошло до прве деобе, на Кадиће и Јелениће, а онда и даљег разгранавања. Ђорђевићи, као што сам чини ми се једном и навео, имају предање да су огранак Кадића, што је неспорно ако је то био изворни назив за овај род, што вероватно и јесте. Од кога огранка су су се даље разгранали, да ли од Јеленића или гране која је задржала изворни назив, тешко је рећи јер су све три данашње фамилије подједнако удаљене једне од других.

Верујем да ће у даљем току тестирања становништва копаоничког дела Горњег Ибра, па и Рогозне, појавити још фамилија са оскудним или потпуно одсутнним породичним предањем о вези са Кадићима, који дефинитивно јесу Ковачани, у смислу у коме су тадаши трепчански родови, на основу досадашњих података, класификовани.

Верујем да ће додатна тестирања указати на везе до сада идентификованих и тестираних Ковачана са другим крајевима и самим тим дати индиције о кретању, односно о правцима из којих су се доселили ти стари трепчански родови.

Мислим да Павови закључци на основу анализе дефтера, условно представљају добру основу за утврђивање неких полазних чињеница у вези са конфесионалном припадношћу, уз сва ограде које је Паво навео.

Моје лично мишљење јесте да је фактор куге и повлачење у Ковачицу у другој половини 17. века довео до неке врсте „друштвеног“ ресетовања и уједначавања трепчанског становништва које је избегло у Ковачицу, а да је у периоду који је претходио овом процесу, који је за резултат имао преузимање обичаја, па и права по источном, православном обреду, становиштво било хетерогено по конфесионалном саставу.

Примера ради ћу навести да се у мојој породици више столећа, са колена на колено преноси славска икона Св. Врача (израђена у једној од две познатих средњевековних радионица, у Солуну или Дебру) која је урамљена у раму који је, по пензионисаном кустосу Народног Музеја, Николи Кусовцу, из доба касне ренесансе, који је рекао да је највероватније израђен у Дубровнику или Котору.  То само по себи не мора нужно да имплицира било шта о конфесионалној припрадности Ковачана (А1221) – Филимоновића/Нинића у периоду који је претходнио друственом и верском уједначавању у другој половини 17. века и може једноставно да говори у прилог понуди производа у Трепчи у том периоду.

Пре извесног периоду сам започео тему на подфоруму Традиционална култура, коју сам у одстству бољег назива, насловио „Ендогено“ кумство (  https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2389.20) која описује обичај, који није својствен у православном свету, који је присустан управо на поменутом географском подручју, а који би могао дати неке додатне информације о даљем пореклу стариначког становништва Горњег Ибра. Мислим да ће управо праћење континутета у сличном, односно неким карактеристичним обичајима који одударају од опште прихваћених стандарда, пружити веће индиције у вези са даљим пореклом родова који су њихови носиоци. Обичају најчешће дуже опстају и теже се уједначавају од од оних који су маркантнијих попут конверзије из једне конфесије или вере у другу.   

Резултати скорашњих тестирања Нинића, Ђорђевића, Јеленића, Ћамиловића, Бановића и позитиван резлутата Стевановића (Ковачани – Точанци) на А16413 су допринели да се даље кристлише слика Ковачана...О томе ћу у наредним данима да се осврнем на истоименој теми.


Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 347
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4878 послато: Новембар 30, 2017, 09:32:22 поподне »
Кузмановић, Алимпијевдан, Јариње, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема претераних поклапања, а једина вредност која одступа од модала је вредност 9 на 643.

О самим Кузмановићима ће надам се корисник Equinox рећи више.

Предање које је Благоје Павловић од Радомира Кузмановића из Јариње пренео у својој књизи Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, каже да су Кузмановићи досељену у Остраће јако давно, највероватније из Мораче и да је ковачки занат једна од главних карактеристика овог рода, који се највероватније након Другог српског устанка, померила из Остраћа у Јариње.

Аврам Поповићи је, говорећи о становништву Горњег Ибра у периоду након Српско-турских ратова, говорио о потпуном напуштању Остраћа од стране старог становништва и његовом пресељењу у Топлицу.
Било је говора о овом када сам писао о Проловићима, који су исељени у Горњу Бресницу а које је повео један од вођа Ибарског устанка, који је касније био и организатор прве колонизације Топлице, војводе Мијајла Проловића (Р1а).

У ратној архиви Милоша Милојевића, у документима који се тичу војних акција дренпољског логора, често се поред Проловића помиње више Ивановића, који су остали упамћени као једна од већих и угледнијих фамилија која је такође из Остраћа, пресељена у Горњу Бресницу. Поред њих се наводе и Рајићи.
Оно што је заједничко свим овим данашњим родовима (Ивановићима и Рајићима у Гроњој Бресници и Кузмановићима у Јарињу) јесте да потичу из Остраћа и да славе прилично ретку славу, Св. Алимпија Столпника, што би могло да укаже на потенцијално заједничко порекло.

У наредном периоду ће бити тестирани и представници Ивановића и Рајића из Горње Бреснице, како би се проверила теза о заједничком пореклу староседелачких родова из Остраћа, које је опустело након Берлинског Конгреса а на чија огњишта су насељени нови колонисти из Ибарског Колашина и Црне Горе. 

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4879 послато: Новембар 30, 2017, 09:50:07 поподне »
Пошто већ неколико припадника ове необичне хаплогрупе имамо на једном релативно малом простору, значи да је сигурно постојала нека етничка група која се је послије асимиловала у православне Србе. Што каже Вољен од Бога, не морају бити Саси у питању, али вјероватно јесу неко германско племе.