Небојша, хвала за потсећање на ово занимљиво истраживање
Први пут сам видео R1b хаплотипове Аромуна (Македорумуна, Цинцара или просто Влаха), због којих је изгледа истраживање и спроведено.
Остале популације су како аутори кажу имале улогу да послуже као референтне. Били су то Румуни из Констанце и Плојештија (што је добар избор јер су прави Дакорумуни), Албанци из Тиране (питање је који је однос Гега и Тоска, а и колико међу њима има бивших Аромуна), Македонци из Скопља (боље да су узели на пример Македонце из Прилепа који је близу аромунског Крушева и Македонце из Штипа у којем је јака аромунска заједница) и Грци из Тракије (немам појма какви су то Грци).
Све у свему, већина R1b хаплотипова Аромуна готово сигурно су староседелачки "предсловенски", а два најзаступљенија у популацији (10 и 6 понављања) веома су необична јер почињу са 12 и имају DYS 385 11-11.
Њихова генетска историја изгледа отприлике тако као што је написао Радонић. Ја бих ту само ставио знак питања око тога када су се они уопште формирали као заједница, јер мислим да су румунски влашки језик могли сачувати само ако су се на југ Балкана, у ранију зону грчког језика доселили у време када тамо није било много Грка, а то би било тек по доласку Словена. Историјски подаци говоре о насељавању Романа "Сермезијана" које је бугарски кан Кувер око 680. године преселио из предела Сирмијума у Керамезијско Поље (Пелагонија). По мени то је добар траг за то откуд становници романског језика толико далеко на југу.